Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[Sestre Bronte]

To si u pravu, ali nije stanovništvo Indije ili Indonezije dostiglo današnje cifre zato što su se ljudi doseljavali.

 

EDIT: Ja ne mislim da je Noskich indentifikovao pogrešno problem, nego mi rešenja uopšte ne piju vodu.

Edited September 28, 2015 by Braća Strugacki

[Indy]

Pa, naravno... rešenja su ta koja su jebeno teška.

 

Ali, važno je ne odustajati od alternativa. Ponekad se stiče utisak da danas ljudi misle da smo sve isprobali i da sve znamo, i da je potpuno budalasto čak i postavljati pitanja da li stvari mogu da se rade drugačije. Konzervatizam nikad nije bio popularniji, čak i među liberalima (posebno među njima).

[Sestre Bronte]

Pa, naravno... rešenja su ta koja su jebeno teška.

 

Ali, važno je ne odustajati od alternativa. Ponekad se stiče utisak da danas ljudi misle da smo sve isprobali i da sve znamo, i da je potpuno budalasto čak i postavljati pitanja da li stvari mogu da se rade drugačije. Konzervatizam nikad nije bio popularniji, čak i među liberalima (posebno među njima).

 

Baš zato mislim da su potpuno pogrešna misionarenja pomoću priručnih rešenja sa interneta. Lako je oduvati predlog da se zimsko oranje radi na pedale ili da živimo u kolibama sa poljskim WC-om i samim tim naći sebi opravdanje da su alternative smešne, te da se držimo krekinga i ostalih mejnstrim rešenja. Onaj promil pažnje koji je prosečan konzument voljan na potroši na alternative naučenom nije dobro potrošiti na šarlatanska rešenja.

 

Srbija je super mesto za život u skladu sa temom, teoretski, a praktično uopšte ne valja. Vozam gosta iz npr. Egipta po Srbiji, on ne prestaje da ponavlja omg so many trees, you are not poor, how can you be poor...you are like Switzerland, pa da, ali nije samo to koliko stabala imamo kriterijum, iako je jedan od najtežih, a njega smo već zadovoljili. Doduše, vozali smo se po wild west Srbiji, ali neka.

 

Ssitemi su problem, u svakom segmentu razvoja društva, a meni je tu ekonomija ključni problem, u smislu da smo potpuno pogrešno vaspitani kako i gde da trošimo pare i kako da te troškove računamo, te bih zato zabranio sve ekonomske fakultete na 50 godina, spalio sve ekonomske knjige (znam bilo bi emisije CO2 zbog toga, kolateralna šteta) i rekao - e sad ajmo to sa ekonomijom jovo nanovo, kada skvikne prirodnom smrću poslednji živi ekonomista, ne pre. 

 

Dovoljno je samo da se izračuna koliko zagađujemo ovu kuglu toplotom, za potrebe bilo kog misaonog eksperimenta ne moramo uopšte da idemo dalje, a dalje ima stravično mnogo toga. Tu pedale za zimsko oranje ne pomažu ništa.

[rajka]

Ne bih rekao da ti znas sta ja hocu. 

 

verovatno. samo pimecujem da definitivno ne radis ono sto propovedas, inace ne bi isao u australiju, nego u srpsko selo i ne bi trosio kerozin i podrzavao kapitaliste. a mozes da hoces sta god, sve je to ok. i mnogi pricaju jedno, rade drugo, nisi ni neki izuzetak.

[garcia]

ne moze u Srbiji da se prehrani iz kontejnera.

ozziji bacaju kvalitetnije djubre.

[rajka]

pa po njegovom pripovedanju, kontejner je samo prelazna faza. u pravom svetu nece ni biti kontejnera (bar ne za bacanje djubreta, mozda da zivis u njima), zato sto ce svi gajiti svoju hranu, u (slobodnim) zajednicama.

[garcia]

tj. u njegovom svetu ce se samo kanibali hraniti iz kontejnera  -_-

[Skyhighatrist]

kolibu za dan

 

 

The whole project took 102 days but would have taken 66 days were it not for unseasonal rain.

[Dagmar]

Naraslo je kao posledica kolonijalizacije antibiotika. Pre kolonijalizacije  antibiotika zivot je tamo bio odrziv (sem kad se capne prerano u nedostatku istih, a u nedostatku capnjavanja smo izmedju ostalog dosli i do neodrzivosti generalno).

 

`We shouldn't blame humanity for climate change. It's safe to say that the estimated 5000+ indigenous cultures, spread across 90 countries, are not responsible for climate change. One industrial culture is responsible. It just happens that that one culture displaced and eradicated most of the cultural diversity on the planet over the last thousand years, so we only now mistakenly confuse "humanity" with 'us'.`

 

 

 

Pa, naravno... rešenja su ta koja su jebeno teška.

 

Ali, važno je ne odustajati od alternativa. Ponekad se stiče utisak da danas ljudi misle da smo sve isprobali i da sve znamo, i da je potpuno budalasto čak i postavljati pitanja da li stvari mogu da se rade drugačije. Konzervatizam nikad nije bio popularniji, čak i među liberalima (posebno među njima).

 

 

To sto ti pises je savrsno tacno, ali nema nikakve veze sa noksichem i ovom temom. On prosto prosipa nebuloze a ne trazi nikakve alternative. Da ih trazi dosao bi do nekih pametnijih predloga od toga da (neko drugi, a ne on) treba noznim ralom da uzore brda i doline i nahrani ga psenicom, a preostalih minus 17 sati slobodnog vremena dnevno provede iskljucivo radeci ono sto voli a ne ono sto mora. Prosto niko nije toliko glup to come up with that. Covek se samo ne trudi previse, nego se samo tripuje i kulira i lepi ovde zajebancije bez da ih je i sam pogledao do kraja (kuca za jedan ili 101 dan, ko ce da cita sad). Eto to mu je neki hobi dok se mozak vetri.

 

A jebeno teska resenja za odrzivost planete su ovo: ili da se vratimo na predindustrijsko doba, oremo ralom, seremo u rupu, zivimo u skladu sa prirodom svojih prosecnih 35 godina, ili zivimo u industrijskom drustvu a da nas bude manje(mozemo naravno u manje stetocinskom modalitetu, ne mora ko oni Arapi da nam fontana siba desalinizovanu vodu sto metara uvis u sred pustinje, ali eto grejanja na ispod deset i hladjenja na ispod 35 ce se malo ko odreci ako ne mora, neki nivo stetocinstva mora da postoji).

 

Vec smo primakli da trosimo dve planete godisnje, dakle ne moze da se ima par milijardi i da se zivi industrijski i komforan zivot a da planeta traje, ali moze milijarda da malo stetocinira a da se planeta regenerise. E sad jasno je da se niko nece svojevoljno vratiti na predindustrijsko doba (pa cak ni noksichu to na pamet ne pada, i on covek hoce da leti avionom po azijama i trosi fosilna goriva, sta tek reci za druge), takodje ne moze da se zaustavi to da nas je sve vise na planeti i da cak i kad se to ustali, opet nas je sve vise koji hocemo da zivimo u gradovima po mogucstvu dobro, sad i u zabiti u africi imaju struju itd, participacija u industrijskom drustvu je veca, tako da je jasno da nas ocekuju ekoloske, niklearne i ostale kataklizme. Dal cemo da preokrenemo trend nakon toga ili oteramo sve do mad maxa je pitanje, ja bih se licno kladila na drugu verziju, i to je to. Sad naravno mozemo i treba da pricamo i o tome kako da recikliramo sto vise i tome slicno, to sto se srlja u kataklizmu ne znaci da ne treba raditi te neke lepe i korisne stvari u medjuvremenu ako se vec moze. Ali na kraju dana svi cemo mi da okrenemo tekucu vodu u kupatilu, pustimo fekalije u kanalizacioni sistem, i vozamo se unaokolo autom ili avionom, a mnogo nas je, i to ce dovesti do rezultata.

 

Ovo sto se tice noksicheve price o odrzivosti. Sto se tice price o radjenju onoga sto se voli, kako mu se to uklapa u one vizije labor intenzivnog uzgajanja hrane koje sam pomenula meni nije stvarno jasno, ako se ide na taj njegov model gde ljudi sami prave kuce i gaje hranu i to, pa to smo vec videli, onda jedino ako se donese neka naredba da se svako ima samoispuniti 15tocasovnim rmbanjem u poljoprivredi. Ali dobro, on ne vidi nikakvu koliziju izmedju toga da ce covek orati noznim ralom 10 sati, pritom po definiciji biti totalno samoispunjen od toga, ziveti u svom komunitiju u skladu sa prirodom i sve to dok se u Sidneju vozi avionom naokolo podrzavajuci pritom bujanje finansijske industrije koja unistava ovu planetu (al nevoljko!). Al molim te nemoj i ti to da zoves trazenjem alternativa, to vec ne mogu tek tako da procitam a da mi se mozak ne okrene.

[hazard]

Pa, naravno... rešenja su ta koja su jebeno teška.

 

Ali, važno je ne odustajati od alternativa. Ponekad se stiče utisak da danas ljudi misle da smo sve isprobali i da sve znamo, i da je potpuno budalasto čak i postavljati pitanja da li stvari mogu da se rade drugačije. Konzervatizam nikad nije bio popularniji, čak i među liberalima (posebno među njima).

 

Sve si u pravu. Samo što alternativa svakako nije da svako napravi svoju kolibu u džungli i uzgaja svoju hranu.

 

Ti centralizovani sistemi ishrane nastali su prvo zbog porasta broja stanovnika, pa su onda omogućili još veći rast (positive feedback). Ne postoji drugi način da održavaš 6 milijardi ljudi na planeti osim da većinu potrpaš po gradovima i da ih hraniš industrijskim centralizovanim sistemima za proizvodnju velike količine hrane. Ne može svih 255 miliona Indonežana da žive kao farmeri u prašumi, jer za to upravo nema dovoljno mesta i dovoljno resursa.

[noskich]

verovatno. samo pimecujem da definitivno ne radis ono sto propovedas, inace ne bi isao u australiju, nego u srpsko selo i ne bi trosio kerozin i podrzavao kapitaliste. a mozes da hoces sta god, sve je to ok. i mnogi pricaju jedno, rade drugo, nisi ni neki izuzetak.

 

Tema traje godinama, ali stalni diskutanti ovde stalno propustaju osnovne premise koje su ponovljene nekoliko desetina puta. Ovakav sistem je okvir u kojem zivimo. Mozes biti protiv tog okvira, ali i dalje zivis u njemu. Prema tome preduslov je finansijska nezavisnost za eliminisanje prinude u okviru sistema. 

Edited September 29, 2015 by noskich

[noskich]

To sto ti pises je savrsno tacno, ali nema nikakve veze sa noksichem i ovom temom. On prosto prosipa nebuloze a ne trazi nikakve alternative. Da ih trazi dosao bi do nekih pametnijih predloga od toga da (neko drugi, a ne on) treba noznim ralom da uzore brda i doline i nahrani ga psenicom, a preostalih minus 17 sati slobodnog vremena dnevno provede iskljucivo radeci ono sto voli a ne ono sto mora. Prosto niko nije toliko glup to come up with that. Covek se samo ne trudi previse, nego se samo tripuje i kulira i lepi ovde zajebancije bez da ih je i sam pogledao do kraja (kuca za jedan ili 101 dan, ko ce da cita sad). Eto to mu je neki hobi dok se mozak vetri.

 

A jebeno teska resenja za odrzivost planete su ovo: ili da se vratimo na predindustrijsko doba, oremo ralom, seremo u rupu, zivimo u skladu sa prirodom svojih prosecnih 35 godina, ili zivimo u industrijskom drustvu a da nas bude manje(mozemo naravno u manje stetocinskom modalitetu, ne mora ko oni Arapi da nam fontana siba desalinizovanu vodu sto metara uvis u sred pustinje, ali eto grejanja na ispod deset i hladjenja na ispod 35 ce se malo ko odreci ako ne mora, neki nivo stetocinstva mora da postoji).

 

Vec smo primakli da trosimo dve planete godisnje, dakle ne moze da se ima par milijardi i da se zivi industrijski i komforan zivot a da planeta traje, ali moze milijarda da malo stetocinira a da se planeta regenerise. E sad jasno je da se niko nece svojevoljno vratiti na predindustrijsko doba (pa cak ni noksichu to na pamet ne pada, i on covek hoce da leti avionom po azijama i trosi fosilna goriva, sta tek reci za druge), takodje ne moze da se zaustavi to da nas je sve vise na planeti i da cak i kad se to ustali, opet nas je sve vise koji hocemo da zivimo u gradovima po mogucstvu dobro, sad i u zabiti u africi imaju struju itd, participacija u industrijskom drustvu je veca, tako da je jasno da nas ocekuju ekoloske, niklearne i ostale kataklizme. Dal cemo da preokrenemo trend nakon toga ili oteramo sve do mad maxa je pitanje, ja bih se licno kladila na drugu verziju, i to je to. Sad naravno mozemo i treba da pricamo i o tome kako da recikliramo sto vise i tome slicno, to sto se srlja u kataklizmu ne znaci da ne treba raditi te neke lepe i korisne stvari u medjuvremenu ako se vec moze. Ali na kraju dana svi cemo mi da okrenemo tekucu vodu u kupatilu, pustimo fekalije u kanalizacioni sistem, i vozamo se unaokolo autom ili avionom, a mnogo nas je, i to ce dovesti do rezultata.

 

Ovo sto se tice noksicheve price o odrzivosti. Sto se tice price o radjenju onoga sto se voli, kako mu se to uklapa u one vizije labor intenzivnog uzgajanja hrane koje sam pomenula meni nije stvarno jasno, ako se ide na taj njegov model gde ljudi sami prave kuce i gaje hranu i to, pa to smo vec videli, onda jedino ako se donese neka naredba da se svako ima samoispuniti 15tocasovnim rmbanjem u poljoprivredi. Ali dobro, on ne vidi nikakvu koliziju izmedju toga da ce covek orati noznim ralom 10 sati, pritom po definiciji biti totalno samoispunjen od toga, ziveti u svom komunitiju u skladu sa prirodom i sve to dok se u Sidneju vozi avionom naokolo podrzavajuci pritom bujanje finansijske industrije koja unistava ovu planetu (al nevoljko!). Al molim te nemoj i ti to da zoves trazenjem alternativa, to vec ne mogu tek tako da procitam a da mi se mozak ne okrene.

 

Kada postavim video o bicikli-traktoru onda mi se stavlja u usta da sam napisao da je isto resenje za celokupnu poljoprivredu covecanstva u svim vremenskim uslovima. A samo sam postavio video.

Isto kao sa ovom kolibom, jesam li igde napisao da svako svuda mora da zivi u kolibi u dzungli?

Gledao sam razlicite projekte koji su napravljeni od kojih je bilo koliba za dan. Tako da nisam proveravao sve detalje za svaki projekat. 

Istina je da se zalazem za lokalnu proizvodnju svega sto se moze proizvoditi lokalno. Sto ne znaci da se sve moze proizvoditi lokalno.

Znaci pitate me kako je moguce proizvoditi hranu za sebe a da ne radis 17 sati na polju, pa bilo je vec mnogo priloga o porodicama koje na malim parcelama ne samo prehranjuju sebe, vec prodaju viskove, automatizaciji poljoprivrede, hidroponskom uzgoju hrane, urbanoj poljoprivredi... sve je to bilo, ali je ovde nekima sve to glupost. Pitaju, a ne slusaju odgovor.

[Indy]

Ovo što su mnogi pomenuli (Dagmar et al.) je zaista velika, tj. prevelika, tema. Ima tu toliko varijabli (i nepoznatih, ne zna im se broj) da niko ne može (a pogotovo ne na brzaka, twitter-style) da da odgovor koji će da zadovolji ma i 10% čitača, a ne kamoli svakoga (to mislim da ne bi mogao ni Bog lično, sve i da postoji).

 

Pratim, ovako iz svog kutka, najveći umovi (barem se takvim doimlju) ne mogu da usaglase dva i po stava na temu održivog razvoja, globalnih promena i asocirane džumle špageta od problema od kojih ovde neke gledamo.

 

Evo, sad su se i tzv. environmentalisti (nemam srpski termin koji bi bio adekvatan) nedavno raspali na barem 2 (a bogme i više) prilično udaljena tabora. Donekle to ima veze sa ovom pričom, pa ću pomenuti da su to tzv. eco-modernists (imate njihov manifest) i one koji su više okrenuti prirodi, nisu preveliki ljubitelji tržišnih rešenja, vole small-scale decentralizovana rešenja, te su skeptični apropo "tech fix"-ova, tj. slepe vere u to da ćemo za svaku rupu koju napravimo naći rešenje uz pomoć nauke i tehnologije (primer ovoga je geoinžinjering). Ovi drugi nemaju neko ime, ali i oni imaju neki manifest, ovde.

 

(Jasno je da su ovi drugi bliži ovom što priča noskich, premda to ne znači da ne treba da ih čitate, naime ima tu puno u najmanju ruku zanimljivih stvari da se čuje).

 

Ako nekog slučajno zanima, ja sam negde na ogradi između ova dva (u stvari, ima ih znatno više nego dva) pravca razvoja. Postoji još i potpuna orijentisanost na tržište, da ne kažem, tržišno rešenje, khm, khm... Tržištarci (uglavnom u nasleđu Hajeka, Mizesa, Friedmana) su prirodno vrlo bliski Eco-modernistima, premda na desnom ekstremom naravno potpuno odriču važnost životne sredine (pretpostavljam da računaju da to njima ne treba, premda ne kontam kako).

 

Ni to nije sve, naravno, postoji i (barem) četvrta skupina, to su oni koji iznad svega veruju u rešenje koje se bazira na društvenim izmenama, da ne kažem revoluciji, reorganizaciji ljudskih zajednica, kakogod. To je ono što je tradicionalno bio zabran raznih vrsti socijalista, komunista, anarhista, i sličnih. Sad i oni pokušavaju da se "update"-iraju, da svoju filozofiju dovedu u 21. vek. Tu su Occupy pokreti, oni koji sprovode blokade, i aktivisti raznoraznih sorti.

 

(Btw. ovo što nabacujem ovako prilično zbrda-zdola jeste neki materijal za budući esej-blog, izvinjavam se što vas izlažem tome poput zamorčadi, ali uvek možete da preskočite).

 

Da ne okolišam previše (što se mene tiče, mada je jedna od stvari koju sam naučio to da su ličnosti najmanje bitne od svega, bitne su ideje...) - elem, ja nisam veliki prijatelj tržišnog rešenja ni u jednoj od svojih formi, mada nisam ni protivan tome da se na njega osloni u ograničenim domenima, i uz čvrstu regulativu (u kejnezijanskom-soc-demokratskom fazonu). Eco-modernisti su, mislim, vrlo vrlo inteligentni i ambiciozni ljudi (nisu od tih pozicija daleko ni Elon Musk, Bill Gates, i sl - nećete mene videti da kažem za takve da su neinteligentni, to bi bilo apsurdno, no ne znači da se s njima nužno slažem).

 

Soft eco-modernizam ja mogu da podržim, ali hard eco-modernizam (to bi pre svega bio geoinžinjering, za koji mislim da je načisto sulud koncept)... Daleko sam od toga.

 

Socijalni aktivizam, kažem da, da za occupy, da za proteste, da za blokade. (Ne za cinizam, umoran sam od toga... i nemam više ni malo vremena za cinike. Čak i kad je u pitanju cinizam prema društvenim medijima, na kraju, i ovo delimo na nečemu sličnom).

 

Oni koji su okrenuti prirodi/small scale/decentralizovanju uživaju moje najveće simpatije, i neću unapred da se ograničavam od podrške njima samo zato što nas ima 7.3 milijardi, a biće nas i 10 do kraja veka. Populacija je nešto što ja ne mogu da kontrolišem i ne mogu po tom pitanju ama baš ništa da uradim (osim da nemam decu, kao što nemam). Sem toga, ako se brinemo za populaciju, a treba da se brinemo, ne smemo da upadnemo u zamku "discounting the future", tj. računaju se tu i buduće generacije. Štagod da se vidi kao rešenje, ne sme da ide nauštrb budućih generacija, a bojim se da ekstremno tech/tržišna rešenja gledaju samo ove žive sad (a u okviru njih obično samo jedno milijardu nas koji smo bolje-stojeći). To nije uopšte u redu, guranje eksternaliteta pod tepih nas je i dovelo dovde (a ovo što sad vidimo po Evropi je mali preview toga kako će izgledati narednih 50-100 godina, samo će to sve biti još i daleko drastičnije).

 

I, još za sam kraj, ja sam totalni pesimista. Mislim da će stotine miliona (ako ne i milijarde) propatiti veoma teško i užasno, i mi tu ništa u stvari ne možemo da učinimo. I ne verujte nikom ko kaže da ima lako i sigurno rešenje koje će zadovoljiti svaki kutak Zemlje istovremeno sad i narednih 500 godina. Da ne bude kao sa Richardom Bransonom kad je ono obećao da će rešiti problem globalne promene klime sa 3 milijarde dolara svojih para, pa sad kad god ga pitaju o tome, odgovara sa "samo tetki da odnesem lek". Nema "srebrnog metka", neće moći niti sad može da se izbegne patnja (ali treba uvek i svuda da se minimizuje).

[Shan Jan]

Generalno pripadam eco-modernistima, medjutim ono sto izgleda mogi zaboravljaju je da za svaku tehnolosku inovaciju treba vreme (i resursa). A sta u medjuvremenu? Moramo da promenimo sistem drustva. Iako su resursi ograniceni (brought to you by Nerdule) i dalje gledamo svetske drzavnike kako pricaju o tome da njihove zemlje moraju imati rast populacije jer je sistem tako napravljen - sto vise buducih radnike i potrosaca, to bolje za ekonomski rast i odrzivost penzionog i welfare sistema. To se mora promeniti ali sam skeptican posto najveci uticaj imaju parajlije a njih zanima samo sto veca trenutna dobit...

 

Jedna lokalna prica, za primer ovima sto pricaju kako je ekologija za hipike - u zemlji gde sam sada (Bocvana) vec 2 godine prakticno nema kise na jugu. Ovde je ranije uvek bila kisna sezona oktobar-novembar, sa teskim pljuskovima kakve nikad nisam video u Srbiji, koji su znali da traju po par dana. Znalo je i po ceo mesec da prakticno bez prestanka pada kisa. Sada ni kapi cele godine. U isto vreme se broj stanovnika takozvanog Greater Gaboronea popeo na pola miliona. Da stvar bude gora, meteorolozi najavljuju da ce i ove godine biti vrlo malo kise. Koje su posledice? Jezero iz koga se snabdevalo pola grada je potpuno presusilo a takozvani north-south carrier koji donosi vodu sa kisom bogatog severa niti ima kapacitet niti je ikada radio kako treba (to je jos jedan problem Afrike - kad god su u pitanju milionski poslovi uvek nekako padnu u sake domacim mocnicima koji nemaju pojma da ih urade kako treba). Jos jedno jezero koje je pravljeno u juznoafrickoj specijalno za Bocvanu i potrebe Gaboronea je na ispod 20% i juznoafrikanci su zbog svojih problema sa vodom prekinuli dotok iz njega. Kad se sve sabere, mi ovde imamo u 7 dana u nedelji 4 dana potpuno bez vode. Bogati kupuju water tankove pa je njima ok a siromasni nek se snalaze kako znaju - dakle postala je i voda luxury resurs. Vlada prica da ce napraviti dodatni north-south krak i obecava da ce se sadasnja kriza resiti 2017. ( u prevodu sigurno ne pre 2020. jer se ovde uvek probijaju rokovi). A do tada - snalazite se kako znate i umete.

 

Ono sto ja vidim iz svega ovoga je da drustva koja su nakrivo nasadjena (korupcija, inkompetencija, nedostatak planiranja) ce se raspasti na prvu promenu okruzenja, a tu ekoloske promene dolaze kao kec na deset. Upravo zato, verujem da cemo u ovom veku gledati jos veci raspad u Africi.

 

Elem, zasto sve ovo kazem - odrzivi sistem nije nesto sto je ucrtano u kamenu pa se raspadne kad se promene stvari. To je ziv entitet sastavljen od ljudi, njihovih vestina, dobrog i postenog uredjenja, common goala, od najmladjih dana kroz dobru edukaciju, kroz srednje godine i participaciju u drustvu for greater good. Ako je drustvo tako, lakse ce se izboriti sa nevoljama i pribliziti cilju odrzivosti.

Edited September 29, 2015 by Shan Jan

[Sestre Bronte]

Generalno pripadam eco-modernistima

 

Ja ne znam šta sam, osim što sam pesimista. Pored toga, plašim se da pišem na ovu temu na forumu, mislim da me najlakše iznervira. Valjda me zato provocira pristup g. Noskicha, ali neka.

 

Pokušaću da kažem zašto sam pesimista i tu se svodim na nekoliko jednostavnih stvari.

 

Prvo, nemam poverenja u ljude, kao voda su, idu uvek najlakšim poznatim putem. Pored toga, sistemi po zemljama pogrešno filtriraju ljude, tako da o ovakvim pitanjima odlučuju generalno pogrešni ljudi.

 

Drugo, demokratski sistemi kakvi su sada, daju vlast ljudima koji imaju ograničeno malo vremena da nešto postignu po pitanjima koja je potrebno rešavati dugoročno, a sa druge strane, sami sistemi nisu za njih zainteresovani, zato što nisu u pitanju akutni problemi. Za svoje 4 godine imaju vremena samo da rešavaju probleme koji će im možda doneti još 4 godine. Nažalost, pitanja iz dela ekologije nisu dovoljno očita, sve kratkoročno je preče.

 

Treće, struktura proizvodnje i njeni ekonomski aspekti, kao i sam način kako tržište reguliše preko konkurencije strukturu koštanja proizvoda su trenutno katastrofalni. Globalizacijom kapitala, proizvodnje se sele tamo gde neće morati da u strukturu cene proizvoda ulkjuče posredne troškove uništavanja sredine u svim aspektima. Time se dobar deo postojećeg troška eliminiše, tj preliva na one koji uglavnom nemaju nameru da ga podnesu - države i poreske obveznike. Svi hoćemo nižu cenu i to ima svoju cenu. Kompanije koje bi izlovano uradile sve što je potrebno da njihov proizvod bude ekološki svesno proizveden bi sami uništili, brzo.

 

U situaciji u kojoj smo sada, na sadašnjem nivou nauke/tehnologije, moguće je uraditi jako puno kako bi izbegli doom scenario, samo ne vidim nikakve namere da se tome pristupi ozbiljno i globalno.