Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[rajka]

kako nije prisila kada će da crkne od gladi ako ne radi

 

pa to je pitanje za noskica, ne za mene  ;)

 

Pa upravo, da ljudi gaje sami svoju hranu, ne da je on gaji. Zivot na selu je tezak zivot. Sto bi neko ko zivi u udobnosti uletao u tako nesto.

to ne treba meni da pricas sestro, znam ja sta je zivot na selu.

[eumeswil]

Inace, koliko god paradoksalno zvucalo, sa doktoratom (koji je vrhunska specijalizacija u jednoj oblasti) mozes lako da se zaposlis za jako dobre pare u nekoj potpuno nepovezanoj industriji. Mislim da to sve vise ljudi i shvata, i bira odmah to umesto da trosi godine na lose placene postdokove.

Znam, čitao sam o tome, misli da si baš ti spomenuo u nekoj od tema na nauci. Je l' pri tome misliš bez dodatnog specijalizovanja za te druge oblasti? Da nije tipa MBA ili online kursevi.

[eumeswil]

živeli su ljudi u kolibama i srali po šumi, samo je tada životni vek bio nešto kraći, a smrtnost novorođenčadi malo veća

Pa sad, ima i drugačijih shvatanja.

 

„Mi smo jedini za koje važi fraza o ’mukotrpnom životu’. Oskudica je presuda koju nam izriče naša ekonomija. To je taj položaj obeležen stalnom strepnjom, ta ’prednost’ iz koje gledamo na lovce. Ako moderni čovek, sa svom svojom tehnološkom superiornošću, ne uspeva da zadovolji svoje potrebe, kakve tek šanse ima taj goli divljak sa svojim smešnim lukom i strelom? Opremivši lovca buržoaskim impulsima i paleolitskim oruđima, mi unapred ocenjujemo njegov položaj kao potpuno beznadežan.“ — Maršal Salins, Prvobitno društvo blagostanja, 1972 (1968).

 

"Formalistički ekonomisti i marksistički antropolozi imaju sledeću zajedničku crtu: oni su nesposobni da sagledaju čoveka iz primitivnog društva izvan etičkih i konceptualnih okvira izvučenih iz kapitalizma ili iz kritike kapitalizma. Njihovi patetični pokušaji imaju isto polazište i dolaze do istog rezultata: do etnologije bede. Salinsova zasluga je u tome što nam je pomogao da shvatimo svu bedu njihove etnologije." - Pjer Klastrs.

 

Nasuprot Hobsovoj oceni da je život primitivnog čoveka bio „ružan, surov i kratak“, koja i danas vlada umovima obrazovanih ljudi, Maršal Salins, nadovezujući se na rad svojih prethodnika i savremenika, otkriva potpuno drugačiju sliku. Time je na neočekivan način doveo u pitanje naš glavni izum: koncept tržišne ekonomije kao centralnog i svemu nadređenog aspekta svakog modernog društva. Iako nas naše svakodnevno iskustvo neprestano opominje da je reč o najdestruktivnijem društvenom sektoru, čiji su glavni proizvodi stalna oskudica i totalna ljudska, društvena i ekološka degradacija, upravo se ove druge kulture, koje su pred sebe postavila drugačije ciljeve – i koja su pitanje „održivog načina života“ rešila na mnogo uspešniji način – vide kao osuđene na prekomerni rad, oskudicu, bedu, nestabilnost i potpunu besperspektivnost.

Koga drugog prepoznajemo u ovom opisu, ako ne nas same i naš „superiorno iracionalni“ društveni model?

 

[hazard]

Znam, čitao sam o tome, misli da si baš ti spomenuo u nekoj od tema na nauci. Je l' pri tome misliš bez dodatnog specijalizovanja za te druge oblasti? Da nije tipa MBA ili online kursevi.

 

Da, bez dodatnog formalnog specijalizovanja. Mislim, učiš na poslu svakako.

[eumeswil]

A cemu inace treba da sluzi visoko obrazovanje ako ne da te spremi za trziste rada? Bilo da je to trziste rada u privatnom sektoru (industrija) ili javnom (fakulteti)

Problem je u nedostatku izbora. Dobro plaćeni poslovi su, uz neke izuzezetke, visokospecijalizovani poslovi za koje je potrebno visoko obrazovanje. Onaj ko nije talentovan za te oblasti ili nema pare za obrazovanje i sl, automatski je osuđen na niže plaćene. To pogotovo sad dolazi do izražaja zbog automatizacije. Ferneouxova kritika priče o kreativnosti je na mestu, tj. to je istorijski/društveno uslovljeno. 

Edited September 27, 2015 by miki.bg

[Sestre Bronte]

 

Pa sad, ima i drugačijih shvatanja.

 

 

 

 

ok, idem da porazgovaram sa njim ako je živ

[čekmeže]

Kakvo razvaljivanje na prethodnoj strani 

[noskich]

Brate, za tih 45k AUD (~28k EUR) u Srbiji izgradiš kuću (od cigala, ne kontejner) na 2 sprata. Porodična kuća u Beorgadu (garaža, dva sprata od po 40 kvm, tavan) je osigurana na iznos do 30k evra jer je osiguravajuće društvo procenilo da bi toliko koštalo da se ponovo izgradi i opremi kada bi sve izgorelo do temelja.

 

A ovde lik troši 45k na smeštaj u koji smeštaju Rome iseljene iz karton city-a. Ajde bre beži.

 

 

Pa jasno je da je noskich u suštini 1 hipster. Bitna je forma a ne suština.

 

U Srbiji za 5k evra mož da kupi nekoliko ari placa, sa sve kućom...celo jedno imanje sasvim dovoljno da se od njega prehranjuje, tako kako voli, minimalistički.

 

Australija batice. Prosecna kuca u Sidneju 1 milion. Prosecna. Zasto nemam nekretninu ovde...

[noskich]

tada su i najbogatiji živeli gore nego oni koji se danas hrane iz kontejnera, a zašto, jasno je valjda

 

sa druge strane, razmotaj bilo koji soliter u kolibe, videćeš koliko ti zemljišta treba, koji površinu bi traćio na puko stanovanje, da zanemarimo epidemije i slične zanimacije

 

Da ljudi racunaju na lokalne resurse, to jest da burger u lokalnom Meku ne sadrzi papriku iz Meksika, govedinu iz Australije, papirnu kesu iz Indonezije itd. itd. ne bi ni stanovnistvo toliko naraslo koliko jeste. Naraslo je jer se sve dovlaci odnekle i organizuje u centralizovani sistem. Umesto da je sve lokalizovano. A taj centralizovani sistem ce pasti, samo je pitanje kada, ne da li ce. Jednostavno nije odrziv. 1+1=2 Ne moze ekonomija da raste neograniceno kao sto je to zadao finansijski sistem duga. Ima vec (u zavisnosti od istrazivanja) deceniju do dve da trosimo vise resursa nego sto se obnavlja. Ne moze, mora se opruzati prema guberu. To su ljudi do kapitalizma znali. Ne seces granu na kojoj sedis radi kratkorocnog povecanja zivotnog standarda.

 

Uskrsnje ostrvo. To je najbolji primer. Posekli svo drvece i upropastili ceo ekosistem. Zasto? Zato sto su se nadmicali ko ce da napravi vecu statuu. Isto kao sto se sad nadmecu ko ce vecu kucu, bolja kola, TV, sat...

Edited September 28, 2015 by noskich

[noskich]

pa mozes u srbiji da zivis taj zivot koji on hoce, skoro bez para. ima kuca u selima vec izgradjenih onoliko, gde bi ti vlasnik dao da zivis samo da je odrzavas, sa okucnicom gde bi mogao svu hranu da uzgajis. ali srbija mu valjda nije dovoljno egzoticna, za razliku od burme i australijskih kontejnera.

 

Ne bih rekao da ti znas sta ja hocu. 

[Sestre Bronte]

Da ljudi racunaju na lokalne resurse, to jest da burger u lokalnom Meku ne sadrzi papriku iz Meksika, govedinu iz Australije, papirnu kesu iz Indonezije itd. itd. ne bi ni stanovnistvo toliko naraslo koliko jeste. Naraslo je jer se sve dovlaci odnekle i organizuje u centralizovani sistem. Umesto da je sve lokalizovano. A taj centralizovani sistem ce pasti, samo je pitanje kada, ne da li ce.

 

Stanovništvo je naraslo najviše tamo gde se baš i ne računa na globalne resurse. 

[noskich]

Naraslo je kao posledica kolonijalizacije. Pre kolonijalizacije zivot je tamo bio odrziv.

 

`We shouldn't blame humanity for climate change. It's safe to say that the estimated 5000+ indigenous cultures, spread across 90 countries, are not responsible for climate change. One industrial culture is responsible. It just happens that that one culture displaced and eradicated most of the cultural diversity on the planet over the last thousand years, so we only now mistakenly confuse "humanity" with 'us'.`

Edited September 28, 2015 by noskich

[Sestre Bronte]

Ko se gde kolonizovao, o čemu pričaš?

[garcia]

kolonizovalo™ australiju i naselilo™ je britanskim sljamom

Edited September 28, 2015 by garcia

[Indy]

Ko se gde kolonizovao, o čemu pričaš?

Pa, ako me ne vara sećanje, Indonezija beše kolonija svojevremeno. I to ne tako davno.