Ovi sto salju decu na casove klavira, klizanja, matematike, engleskog, mandarinskog... vec kad napune 3-4 godine, neka obrate malo paznju da ne popiju metak u glavu:

 

http://www.torontolife.com/informer/features/2015/07/22/jennifer-pan-revenge/

 

Prisila nije dobra stvar i ne moze se opravdavati `dobrim` namerama. `Teacher leave the kids alone`.

lakse malo covece, gubis se ovako s vremena na vreme. "Prisila", a zapravo pritisak, je nesto sto je karakteristicno za bukvalno svaku porodicu i svi smo to doziveli u ovom ili onom obliku. Da, roditelji nastoje da kroz decu izivljavaju svoje fantazije. Ali to je drustveni problem, a ne nesto sto ce resavati deca kukuruza, isto kao sto je to i "otudjeni rad" a ne tek neka "glupost".

ma ok /oprosti za prethodni pivski™ post/ ali ceo program ti se zasniva na арбитражи - zaradis dough u AU pa ih грицкаш u thai jer tamo vredi vise; jbg, to mi se cini kao 'double gastos success recipe™' - dobra za црнчење, losa za zivot&retirement?!?

Ne gricka se, cilj je da to bude samoodrziva osnova koja otvara nove mogucnosti. To je pocetak, a ne kraj, i idealno bi bilo da se ne krcka, vec da je samoodrziv i prati inflaciju, to jest, ne smanjuje se.

 

Film koji objasnjava sve, besplatno gledanje tokom avgusta:

 

http://www.filmsforaction.org/watch/the_economics_of_happiness/

Otkrio sam blog jedne Norvezanke koja lepo pise o ovoj tematici: http://liselotteroosen.blogspot.no/2015/08/Jobless.html

http://liselotteroosen.blogspot.no/2015/06/the-stop-shopping-challenge.html

Pojavio se TV show o britanskim porodicama koje su se preselile u prirodu i zive samodovoljnim zivotom. Razne lokacije, razlicita resenja, sve jako zanimljivo:

 

http://www.channel4.com/programmes/kevin-mcclouds-escape-to-the-wild

 

http://iview.abc.net.au/programs/kevin-mcclouds-escape-to-the-wild

Edited August 11, 20159 yr by noskich

Sada je u US dosta eksponiran Robert Grinfild koji je proputovao US na biciklu hraneci se iskljucivo hranom iz kontejnera. Napravio je najmanju kucu koju sam video do sada i zarekao se da donira sve preko 15K licne imovine i/ili godisnjeg prihoda:

 

 http://robgreenfield.tv/

Nije rijetkost da omladina porijeklom iz imucnijih ili relativno imucnijih obitelji pomisli da je autenticna egzistencija u nemastini i oskudici. Ona cesto zarko zeli da od svojiih zivotnih privilegija i komoditeta odustane, trazeci (za) sebe (mjesto) u svijetu "obicnosti", oskudevanja i borbe. Dok, s druge strane, omladina porijeklom iz siromasnih ili relativno siromasnih obitelji, u zivotnoj raskosi vidi jedini smisao opostojavanja. Tipicno za covijeka formiranog u svijetu lisenom oskudijevanja je da ovu zelju za "pukom" materijalnom obezbijedjenoscu posmatra kao trivijalnu i banalnu. On pasiju prema materijalnom pogresno razumije kao refleks urodjene plitkosti covijeka, a u bijedi uspijeva da pronadje estetsku satisfakciju. On je prevazisao stomacne gladi; u sebi je razvio glad za novim iskustvima, za avanturama, i svako njegovo iskustvo "nedostatka", nije muka vec sloboda za koju se "borio" odricanjem. On u svojim oskudicama vidi slobodu od "materijalnog" kojim je bivao namiren toliko da je uspio i da ga prezre. U njegovu novoizborenu glad je ugradjeno sijecanje na sitost koja je postala cijena njegove "slobode". On i kada gladuje, nije da ne jede nista, on jede samo nista kao svoju "slobodu". Tako se i svoje prvotne, nevoljne gladi dozivotno sijeca svako ko je svoju slobodu morao da vidi u raskosi za koju je odlucio da se bori. Nevolja je, medjutim, u tome sto su prvi svojevoljno gladni; oni su, slobodno mozemo reci, gladni gladi, dok su drugi gladni protiv svoje volje. Odnosi prema stvarima svakako da odredjuju i odnose medju ljudima, ali su i ti odnosi prema stvarima, opet, odredjeni odnosima medju ljudima. Jedni u odricanju od stvari, pokusavaju da "nadju sebe", drugi u sticanju stvari rizikuju da "izgube sebe". Oba ova puta su u izvesnom smislu duboko pogresna jer oba pretpostavljaju da je odnos prema stvarima - imati ili nemati, ili, steci ili lisiti se - sustinski odredjujuc po covijeka koji iako je proizveo stvari od kojih mu egzistencija zavisi, ne znaci da je svodiv na tu zavisnost.

Minimalizam nije asketizam. Nije poenta u mucenju i izgladnjivanju sebe, vec u odbacivanju distrakcija i fokusiranju na vazne stvari u zivotu. A da bi se to ucinilo treba razluciti stvarne potrebe i vestacke potrebe potrosackog drustva. Niti se odbacuje tehnologija, niti se odbacuje zadovoljavanje potreba. 

Vazan aspekt je dobrovoljnost. Jednostavnost kao izbor, ne kao prisila. Prema tome je tacno da moras prvo biti u stanju da zadovoljis stvarne potrebe. Ali i da si u stanju da razlucis sta su tvoje stvarne potrebe. Tako da postoje dve komponente, imovno stanje i stanje uma. 

 

Slazem se da lose materijalno stanje moze biti prepreka u oba smisla, i zadovoljavanju osnovnih potreba i njihovom prevazilazenju. Kad nemas iskustvo dovoljnosti onda mislis da ces biti srecan kada ga dostignes. Problem je samo da li je tu u pitanju dovoljnost ili nezajazljivost. Nije lako to razluciti. 

Sada je u US dosta eksponiran Robert Grinfild koji je proputovao US na biciklu hraneci se iskljucivo hranom iz kontejnera. Napravio je najmanju kucu koju sam video do sada i zarekao se da donira sve preko 15K licne imovine i/ili godisnjeg prihoda:

 

 http://robgreenfield.tv/

 

pa ovaj se onda dosta razlikuje od tebe. ti zgrces da bi imao na gomili, a ne da doniras.

He has cycled across the USA twice on a bamboo bicycle, went a year without showering, and has dove into over 1,000 dumpsters across America, all to inspire positive social change.

pa ovaj se onda dosta razlikuje od tebe. ti zgrces da bi imao na gomili, a ne da doniras.

 

a gde je to noskick napisao da je Grinfild isti kao on ?

sto? smem da spomenem nesto samo ako noskic napise?

Kada se improvizuje, varijacija ima koliko hoces. Jedino je mainstream istovetan uvek. Velika tragedija. Skoro gde god da odes danas isto. Ljudi idu na posao, vracaju se sa posla, kupe hranu u supermarketu, gledaju TV pa opet... Raznolikost je zacin zivota. A sve ju je manje.

 

100 years ago, people were eating things that most of us will never taste. So what happened?

 

http://www.upworthy.com/100-years-ago-people-were-eating-things-that-most-of-us-will-never-taste-so-what-happened

 

Edited August 12, 20159 yr by noskich

sto? smem da spomenem nesto samo ako noskic napise?

 

glupo je da ga napadaš za nešto što nije rekao. mada, koliko vidim on se ne obazire, pa sam onda i je krenuo grlom u jagode