Не слажем се, посебна пажња једног дана уопште не мора значити дискриминацију следећег. По тој логици, не треба обраћати посебну пажњу на било коју популацију на њен дан (старији, инвалиди, гладни, деца...). Зар такав дан није и установљен баш зато да се на ту групу скрене посебна пажња и подсети на њену борбу за једнака права? Иако не славим 8. март, јучерашње честитке и знаци пажње су ме орасположили. Схватам то као још један повод за цветић или СМС, ништа превише битно... Добро је да постоји, да нас подсети да се наше прабаке нису могле школовати, гласати, располагати имовином... као ми. Да ли смо данас срећније? Не знам, али је чињеница смо на многим пољима равноправне са мушкарцима. А да смо једнаки- нисмо, и нећемо никад бити, и не треба. Волим што, овако различити, играмо своје улоге.

Zacudjen sam sto citam ovo u vreme kad su zene verovatno najpotcenjenije i najponizenije jos od vremena Klare Cetkin, (govorim o srbijanskom drustvu); bukvalno su svedene na sise/supe, odnosno kuhinju/cuvanje dece (kad zavrshe s ovim prvim). Vrline uspesne zene su danas, kako ih vidi prosecan Srbijanac, dobro telo, kurvanjski nastup (dok su mlade), odnosno cutanje i poslushnost (kad ostare). Najcrnji mi je defetizam reci, u ovoj situaciji, nesto kao "Добро је да постоји, да нас подсети да се наше прабаке нису могле школовати, гласати, располагати имовином... као ми.". Da su nashe prabake tako razmisljale, naravno da ne bi danas imale ni pravo glasa, ni pravo na obrazovanje etc.

Edited March 9, 200916 yr by Schmeling

8 mart sam mrzela ceo zivot zbog nacina na koji se "slavio" u SER. U mom okruzenju to je sve bilo pod obavezom da moras da odradis svoj posao na taj dan. Na pocetku uciteljice, nastavnice, a zatim kada smo odrasli muski deo populacije je bio pod pritiskom. Na poslu je tek bio cirkus, to je sve takodje bilo pod moranje, njihovi pokloni nama i nase kuvanje/spremanje/kojegod zdranje njima.Pa onda meranje ko je sta dao i ko je sta primio...I onda na kraju one pijavice koje te pred sam praznik podsete da ces, naravno, 8 marta svratiti na kafu? Pa to je postalo tradicionalno, ko god mi donese poklon mora da dobije bar kafu od mene. Heellooo, KO ce da ti donese poklon?? Piss off.

Zacudjen sam sto citam ovo u vreme kad su zene verovatno najpotcenjenije i najponizenije jos od vremena Klare Cetkin, (govorim o srbijanskom drustvu); bukvalno su svedene na sise/supe, odnosno kuhinju/cuvanje dece (kad zavrshe s ovim prvim). Vrline uspesne zene su danas, kako ih vidi prosecan Srbijanac, dobro telo, kurvanjski nastup (dok su mlade), odnosno cutanje i poslushnost (kad ostare).

Па, жене које наступају као лаке су најчешће саме одабрале такав приступ... Не могу се жалити да им друштво нешто намеће, ако се поводе за најгорим видовима масовне културе. Поставе се као фаталне спонзоруше, спремне да зарад материјалних добара обрлате све што им се нађе на путу, а онда им криво што нису цењене колико би желеле. Није тако само у српском друштву, тако је и у неким другим државама. Да ли је то ствар погрешног васпитања, вулгарног материјализма, не знам. Доказ за то су многе фине и културне девојке, које не мисле да су нешто обесправљене и осећају поштовање околине.А кухиња и деца су најчешће воља саме жене. Знам многе особе које су желеле брак, изродиле децу, а онда им цео свет крив што то носи обавезе и осећају се закинуто, потлачено. Сви би некако волели породицу, ал' ако може да је не хране и не чувају, него да проживе свој "Секс и град". Е па то не иде, сваки избор кошта, огромна срећа коју дају деца плаћа се продуженим боравком код шпорета уз вриску и цику. Заборавља се да се за срећу мора жртвовати и да се никада не може имати све.Данашње жене, за разлику од некадашњих, могу да изаберу да ли то желе или не. То не треба бркати са обавезама и дужностима које сваки слободан избор носи.

u svakom slucaju, moj stav je da je osmi mart civilizacijski pomak i da, ako ga obelezavamo, treba to da radimo kao podsecanje kako je bilo pre sto godina. ....ako nema zainteresovanih, smatrajte ovo cestitkom za sve :D

pa hvala. :)meni je 8. mart lep praznik... i vazan. iskreno sam zahvalna zenama koje su izborile ono sto je meni danas podrazumevan zivot.

8 mart sam mrzela ceo zivot zbog nacina na koji se "slavio" u SER. U mom okruzenju to je sve bilo pod obavezom da moras da odradis svoj posao na taj dan. Na pocetku uciteljice, nastavnice, a zatim kada smo odrasli muski deo populacije je bio pod pritiskom. Na poslu je tek bio cirkus, to je sve takodje bilo pod moranje, njihovi pokloni nama i nase kuvanje/spremanje/kojegod zdranje njima.Pa onda meranje ko je sta dao i ko je sta primio...I onda na kraju one pijavice koje te pred sam praznik podsete da ces, naravno, 8 marta svratiti na kafu? Pa to je postalo tradicionalno, ko god mi donese poklon mora da dobije bar kafu od mene. Heellooo, KO ce da ti donese poklon?? Piss off.

pa ovo je opis nacina na koji se slavi (skoro) svaki praznik. sto bi te u celoj toj prici 8 mart nesto narocito zuljao?

Па, жене које наступају као лаке су најчешће саме одабрале такав приступ... Не могу се жалити да им друштво нешто намеће, ако се поводе за најгорим видовима масовне културе. Поставе се као фаталне спонзоруше, спремне да зарад материјалних добара обрлате све што им се нађе на путу, а онда им криво што нису цењене колико би желеле. Није тако само у српском друштву, тако је и у неким другим државама. Да ли је то ствар погрешног васпитања, вулгарног материјализма, не знам. Доказ за то су многе фине и културне девојке, које не мисле да су нешто обесправљене и осећају поштовање околине.А кухиња и деца су најчешће воља саме жене. Знам многе особе које су желеле брак, изродиле децу, а онда им цео свет крив што то носи обавезе и осећају се закинуто, потлачено. Сви би некако волели породицу, ал' ако може да је не хране и не чувају, него да проживе свој "Секс и град". Е па то не иде, сваки избор кошта, огромна срећа коју дају деца плаћа се продуженим боравком код шпорета уз вриску и цику. Заборавља се да се за срећу мора жртвовати и да се никада не може имати све.Данашње жене, за разлику од некадашњих, могу да изаберу да ли то желе или не. То не треба бркати са обавезама и дужностима које сваки слободан избор носи.

Mislim da se necemo sloziti po pitanju toga koliko je sponzorushtvo metastaziralo u nashe drushtvo.

Mislim da se necemo sloziti po pitanju toga koliko je sponzorushtvo metastaziralo u nashe drushtvo.

to uopste nije nova pojava, i nije vezana samo za nase drustvo... samo je drugacije upakovano nesto sto postoji od kad je sveta...

to uopste nije nova pojava, i nije vezana samo za nase drustvo... samo je drugacije upakovano nesto sto postoji od kad je sveta...

Hm. Slozices se da je nase drustvo evoluiralo po ovom pitanju u poslednjih 20tak godina? Na negativan nacin. Neces valjda da relativizujes sve pa da kazes da je bilo isto zastupljeno 1987. kao i danas?

Hm. Slozices se da je nase drustvo evoluiralo po ovom pitanju u poslednjih 20tak godina? Na negativan nacin. Neces valjda da relativizujes sve pa da kazes da je bilo isto zastupljeno 1987. kao i danas?

nismo se razumeli.po mom misljenju, sponozrostvo je samo vulgaran ekstrem one cuvene "da se dobro uda, a za ostalo cemo lako"...

nismo se razumeli.po mom misljenju, sponozrostvo je samo vulgaran ekstrem one cuvene "da se dobro uda, a za ostalo cemo lako"...

Slazem se, no ja sam ubedjen da smo pre 20-30tak godina bili na dobrom putu da se oslobodimo te ponizavajuce maksime. Naravno, mozda gresim, no bar je to tako pojavno izgledalo, ako nista drugo.

Slazem se, no ja sam ubedjen da smo pre 20-30tak godina bili na dobrom putu da se oslobodimo te ponizavajuce maksime. Naravno, mozda gresim, no bar je to tako pojavno izgledalo, ako nista drugo.

ako smo bili na tako dobrom putu, kako je moguce da smo toliko brzo i tako drasticno skrenuli sa istog?mislim da su sponzoruse ogoljena i uprostacena sustina stvari... koja nikada nije bila bitno drugacija (bar za dobar deo zenske populacije)...

...наше прабаке нису могле школовати, гласати, располагати имовином... као ми. Да ли смо данас срећније? Не знам,

ja znam -_-

ako smo bili na tako dobrom putu, kako je moguce da smo toliko brzo i tako drasticno skrenuli sa istog?mislim da su sponzoruse ogoljena i uprostacena sustina stvari... koja nikada nije bila bitno drugacija (bar za dobar deo zenske populacije)...

Pretpostavio sam da ces ovako nesto reci. No dobro, to je stvar vidjenja vec.

ako smo bili na tako dobrom putu, kako je moguce da smo toliko brzo i tako drasticno skrenuli sa istog?mislim da su sponzoruse ogoljena i uprostacena sustina stvari... koja nikada nije bila bitno drugacija (bar za dobar deo zenske populacije)...

Ne,nisi u pravu. Toga nije bilo ranije ( do pre dvadesetak godina). Naravno,kurava je bilood kako je sveta i veka, ali ovde se ne radi o klasicnim prostitukama.I kako to da recimo na Zapadu nema sponzorusha ( ili barem njihov broj nije vredan pomena),a ima ih u zemljama u tranziciji? Pa tamo gde je najsurovija tranzicija svaka druga devojkaje na neki nachin sponzorusha.Ukrajina,Srbija,Bugraska ( ali nije bolje ni u bivshim soc.drzavamaa koje su sada i clanice EU).

Edited March 9, 200916 yr by Teja

Да ли смо данас срећније? Не знам

ja znam -_-

I ja :) Dobro je ako ovakvi datumi mogu da nas podsete kakva je sistemska diskriminacija bila do pre nekoliko decenija. I koliko je svaka diskriminacija besmislena, nešto što je prethodnim generacijama bilo frustrirajuće ograničenje, nama je sada nezamisliva budalaština. Zato mi nije jasno zar takav "pogled unazad" ne otrežnjava one koji sada zagovaraju neke druge diskriminacije (napr. prema homoseksualcima, izgleda da je to jedini preostali vid diskriminacije čiji zagovornici se ne skrivaju već mašu sličnim argumentima koji su ranije korišćeni protiv žena i crnaca). Ako već ne moram da se borim za svoja prava, mogu bar malkice da doprinesem ukidanju aktuelnih sistemskih diskriminacija. Ako znamo da ih za koju deceniju sigurno neće biti, zašto čekati do tada?