Peti oktobar na bliskom istoku i arapskom svetu

[Fida'i]

zaboravi jalila, ostavi ga bar na cas nije bitan za pocetak revolucije niti ju je sam zavrsio.grupa nad kojom je gadafijev rezim 1987. izvrsio egzekuciju je pripadala radikalnom islamistickom pokretu. ja znam da je tebi nemoguce objasniti nesto kad to tebi ne ide u prilog. oni jesu ubili vodju gadafijevog revolicionarnog komiteta u bengaziju, ali to ne umanjuje njihovu pozadinu. o njima su se u bengaziju tajno govorile legende, a njihovu zrtvu su stanovnici bengazija izuzetno cenili. dokle je otisla mitomanija najbolje govori prica da se navodno noc pred vesanje licno njima prikazao prorok muhamed rekavsi im "no fear for you after today". tako je njihova zrtva dodatno pojacana mitom o zrtvi koja je blagosiljana sa 'najviseg nivoa'. nisam siguran da su oni bili radikalni u smislu kasnijeg delovanja lifg-a ciji su clanovi isli i u avganistan i u kampove al kaide, ali da su bili kao vehabije - jesu. 2006. inicijalno narod nije nasrnuo na italijanski konzulat zbog rezima. prema svim svedocenjima i vestima koje sam pronasao o tom dogadjaju, nijedna parola protiv gadafijevog rezima nije se cula dok nije doslo do reakcije policije. veliki bes i lomnjava na zgradi italijanskog konzulata je posledica gneva zbog vredjanja proroka muhameda.sve to su dokazive cinjenice, gnev naroda zbog represije jednog rezima je u svakoj prilici vrebao. u libiji je vise primera kada je taj bes eskalirao iz raznih povoda. kad svemu tome dodamo socijalni momenat, geografski, istorijski, plemnski i naravno verski, dobijamo revoluciju u libiji.

Džalila sam spomenuo da bih prikazao koliko NTC nema veze sa narodnim masama koje su pokrenule pobunu (baš kao što ni SNC nema veze sa sirijskim ustankom što se najbolje vidi na primeru Golana). Njihovo članstvo u islamističkim grupama (Džihad i Hizbulah, LIFG je nastao 3 godine kasnije i do sredine devedesetih nije bio aktivan) uopšte nije sporno, ali to ne govori da je čitava opozicija bila takva iako su poštovali njihovu žrtvu. Postojala je čak i jedna marksistička grupa (Libijski nacionalni demokratski front) među čijim članovima su bili Ali Tarhuni i Mahmud Šamam. Nakon konferencije "nacionalnih demokratskih snaga" u Ženevi novembra 1992. formirana je i "Sijetl grupa" odnosno sekularne organizacije koje su podržale majora Abdela Moneima Alhounija (učesnika 1969) za predvodnika opozicije.Rekao sam da je masakr počinjen zbog parola protiv režima, a ne da policija pretohdno nije reagovala. Najmanje 11 ljudi je ubijeno, a preko 700 zatvoreno zbog toga. Edited February 17, 2012 by Fida'i

[Fida'i]

OK.Fida'i svakako preteruje sa revolucionarnim socijalizmom, jer on sa svojom marksistickom klasnom doktrinom nikada nije zaziveo u arapskim zemljama/Iranu. (Naser, Gadafi, Nimeiri u ranoj fazi odbacuju klasnu borbu, ali ne i stavove o ekonomskoj ekspolataciji i drustvenoj nejednakosti).Islamizam/Islamski revivalizam jeste dominantno, kao sto kazes, raspolozenje stanovnika Bliskog istoka, ali i to je prilicno heterogena struktura u kojoj ima, izmedju ostalog, i podosta ostataka postkolonijalizma i arapskog socijalizma. Nekada su se u muslimanskom svetu jasnije videle strukture tradicionalnih islamista, prozapadnih elitistickih modernista (koje bi zbacivane s vlasti ostavljale radikalno podeljeno drustvo po svemu) , nacionalnih sekularista koji bi da reformisu pravni, ekonomski i obrazovni sistem po ugledu na Evropu, ali odbacuju gotovo u svemu moralnu dekadentnost gradjanskih sloboda i individualizma, uz jasan oslonac na islam kao eticku i socijalnu doktrinu. Danas islamisti izlaze dominantno na politicku pozornicu, nakon decenija drzanja pod manjom ili vecom kontrolom, ali i oni se menjaju i pokusavaju da osvajanjem vlasti utope sve one druge u sebe, ali da istovremeno ne izazovu previse SAD i njihove evropske sledbenike. Osecaju se jos uvek slabim za postavljanje ozbilnjih pitanja koji se pre svega odnose na geopoliticke i ekonomske interese. S druge strane, SAD, suocene sa narastajucom plimom nezadovoljtva arapskog sveta protiv svojih autoritarnih vladara, pokusavaju da ocuvaju svoje interese tako sto pomazu procesima, a koji bi bez njihove pomoci protekli uz mnogo vise krvi uz stvaranje ozbiljnije antizapadne, a mozda u nekim krugovima i antihriscanske atmosfere. Zato u Egiptu traje igra sa Muslimanskom bracom i starim bezbednosnim sekularnim strukturama, od kojih bi SAD da naprave zajednicki tim.

Poenta je da i SCAF i Ikhwan služe istim gazdama, Imperiji, Izraelu, kapitalizmu, nasuprot panarapski, anticionistički i socijalistički raspoloženim masama koje u Naseru vide heroja Egipta. Islamisti nisu imali gotovo nikakvu podršku pre Sadata: MB dobija na značaju tek kada usvaja retoriku o oslobođenju Palestine i kada ubija faraona (na čiju sahranu nije došao maltene niko nasuprot Naserovoj koja je jedna od najvećih u svetskoj istoriji), možda najomraženijeg državnika ikada na Bliskom istoku. Mase u Egiptu su pevale Al-Watan Al-Akbar. Edited February 17, 2012 by Fida'i

[Bane5]

...

trebalo ti je dva sata da izbunaris to na internetu. cestitam.ipak, u jednom si pogodio srz, pokazao si zapravo koliko libijska revolucija i dan gneva imaju kompleksnu pozadinu koju mozemo da rasclanimo sa raznih pozicija.u tom smislu pokazao si koliko je takvo sto nemoguce 'oteti' narodu.

[Yoda]

Poenta je da i SCAF i Ikhwan služe istim gazdama, Imperiji, Izraelu, kapitalizmu, nasuprot panarapski, anticionistički i socijalistički raspoloženim masama koje u Naseru vide heroja Egipta. Islamisti nisu imali gotovo nikakvu podršku pre Sadata: MB dobija na značaju tek kada usvaja retoriku o oslobođenju Palestine i kada ubija faraona (na čiju sahranu nije došao maltene niko nasuprot Naserovoj koja je jedna od najvećih u svetskoj istoriji), možda najomraženijeg državnika ikada na Bliskom istoku. Mase u Egiptu su pevale Al-Watan Al-Akbar.

Pazi da te zbog ove minijature Naseru, poznatom po brutalno cvrstoj ruci, saradnji sa SSSR, nacionalizaciji, planovima o panarapskoj imperiji, dezurni cistunci ne proglase za neostaljinisticki element ;) Nisam siguran da islamisti nemaju skoro nikakvu podrsku za vreme Nasera. Vec na pocetku njegove vladavine ulaze u okrsaj, sredinom sezdesetih pokusali su atentat, nakon koga Naser zatvara na hiljade pripadnika MB. Kvaka je u tome sto Naser vrlo dozirano koristi islam u svom drzavnom (stavlja pod drzavnu kontrolu cuveni Al Azhar ali mu dozvoljava da slobodno radi i obilno ga finansira)i panarapskom programu, tako da je snagom ideologije i prisile uspeo da umanji uticaj MB.Faraona Sadata, opterecenog u spoljnoj politici i naserovim ratnim porazima, coveka bez harizme u odnosu na prethodnika i coveka koji je kalkulisao sa islamom i sporazumom u Kemp Dejvidu, kostao je zivota nedostatak ozbilnije politike i ideologije, prozapadni maniri, slab karakter i tiha saglasnost vecine Egipcana sa atentatom pripadnika Al-Dzihada.

[Roger Sanchez]

Faraona Sadata, opterecenog u spoljnoj politici i naserovim ratnim porazima, coveka bez harizme u odnosu na prethodnika i coveka koji je kalkulisao sa islamom i sporazumom u Kemp Dejvidu, kostao je zivota nedostatak ozbilnije politike i ideologije, prozapadni maniri, slab karakter i tiha saglasnost vecine Egipcana sa atentatom pripadnika Al-Dzihada.

Koštalo ga je života to što se nije pazio, i što nije imao sreće. Njegov sistem, takav silno faličan, po tvojem opisu :D, sudbonošče, poživio je u punoj snazi još zamalo 30 godina, a i dalje traje u SCAFu i na Sinaju. Većinu tog sistema ionako je preuzeo, te samo malo promijenio od Nasera.

[Yoda]

Koštalo ga je života to što se nije pazio, i što nije imao sreće. Njegov sistem, takav silno faličan, po tvojem opisu :D, sudbonošče, poživio je u punoj snazi još zamalo 30 godina, a i dalje traje u SCAFu i na Sinaju. Većinu tog sistema ionako je preuzeo, te samo malo promijenio od Nasera.

briljantan bold. Sadat se pokusao igrati sa islamom i nacionalizmom kao Naser, samo nije shvatio da ta simbioza podrazumeva poprilican otklon ka Zapadu, koji on (i zbog ratnih nesreca)nije imao. Naser je nacionalizovao, a sadat pustao zapadni kapital. Naser nije dirao u islamsku osnovu pravnog sistema, a Sadat jeste. Naser makar formalno nije odvajao islam od politike, a sadat jeste, itd.Mubarak je daleko elasticnije postavio stvari prema islamistima i bio daleko bolji tehnolog vlasti nego Sadat i za razliku od ovog drugog za kojeg kazes da nije pazio i nije imao srece, Mubarak je znao da cisti vojsku i njene obavestajne sluzbe od nagomilanih islamista. Edited February 18, 2012 by Yoda

[Roger Sanchez]

Na kolko se oktobarskih parada pojavio Mubarak?

[Yoda]

Na kolko se oktobarskih parada pojavio Mubarak?

Rogere, nije to kljucno pitanje, vec sve jaci upliv islama pod Mubarakom, proces koji je jednostavno nezaustavljiv. S jedne strane, MB postaju islamski mainstream, kritikuju rezim za odnose sa Zapadom i Izraelom, ali s druge strane traze veca polliticka prava i povezuju se sa sekularnim grupama, cak zauzimaju meksi stav prema hriscanima u Egiptu.Takodje, istovremeno jacaju i radikalni islamisti koji zagovaraju teror i ubistva, cega se Braca odricu.

[Fida'i]

trebalo ti je dva sata da izbunaris to na internetu. cestitam.ipak, u jednom si pogodio srz, pokazao si zapravo koliko libijska revolucija i dan gneva imaju kompleksnu pozadinu koju mozemo da rasclanimo sa raznih pozicija.u tom smislu pokazao si koliko je takvo sto nemoguce 'oteti' narodu.

Za prvu rečenicu - Pobunu sa nažalost uspeli da otmu, ali Libiju neće što masovne demonstracije koje traju već 2 meseca pokazuju. Džalil je svojom apologijom kolonijalnog genocida koji je italijanski fašistički režim izvršio, kao i saučesništvom u zločinima Gadafijevog režima, pokazao koliko ima veze sa slobodarskim duhom naroda koji je pobunu započeo i koji je danas nastavlja.

[Fida'i]

Pazi da te zbog ove minijature Naseru, poznatom po brutalno cvrstoj ruci, saradnji sa SSSR, nacionalizaciji, planovima o panarapskoj imperiji, dezurni cistunci ne proglase za neostaljinisticki element ;) Nisam siguran da islamisti nemaju skoro nikakvu podrsku za vreme Nasera. Vec na pocetku njegove vladavine ulaze u okrsaj, sredinom sezdesetih pokusali su atentat, nakon koga Naser zatvara na hiljade pripadnika MB. Kvaka je u tome sto Naser vrlo dozirano koristi islam u svom drzavnom (stavlja pod drzavnu kontrolu cuveni Al Azhar ali mu dozvoljava da slobodno radi i obilno ga finansira)i panarapskom programu, tako da je snagom ideologije i prisile uspeo da umanji uticaj MB.Faraona Sadata, opterecenog u spoljnoj politici i naserovim ratnim porazima, coveka bez harizme u odnosu na prethodnika i coveka koji je kalkulisao sa islamom i sporazumom u Kemp Dejvidu, kostao je zivota nedostatak ozbilnije politike i ideologije, prozapadni maniri, slab karakter i tiha saglasnost vecine Egipcana sa atentatom pripadnika Al-Dzihada.

Naser je započeo reformu islama i na tome mu svaka čast (drug As'ad je u Al Akhbaru pre par meseci napisao odličan članak na tu temu). CIA je uvek pomagala najreakcionarnije elemente društva pa tako i Ikhwan za vreme Nasera. Mere protiv salafističkih terorista predvođenih Sejidom Kutbom bile su sasvim opravdane. Oni nisu imali gotovo nikakvu narodnu podršku. Sadat je inače bio nacista i, kao (gotovo) svi arapski cionisti, antisemit. Edited February 18, 2012 by Fida'i

[Fida'i]

RIP Anthony Shadid. Jedan od retkih kvalitetnih novinara u SAD kad je u pitanju Bliski istok. Nir Rosen.

Edited February 19, 2012 by Fida'i

[Yoda]

Naser je započeo reformu islama i na tome mu svaka čast (drug As'ad je u Al Akhbaru pre par meseci napisao odličan članak na tu temu). CIA je uvek pomagala najreakcionarnije elemente društva pa tako i Ikhwan za vreme Nasera. Mere protiv salafističkih terorista predvođenih Sejidom Kutbom bile su sasvim opravdane. Oni nisu imali gotovo nikakvu narodnu podršku. Sadat je inače bio nacista i, kao (gotovo) svi arapski cionisti, antisemit.

Ovde bih malo vise vodio racuna o spoljnopolitickim interesima, nego o ideologiji. Ikhwan i Qutb zajedno su sa naserom u vreme puca, ali kasnije dolazi do razlaza, jer Naser nije zeleo prevelik uticaj islamista - njegov koncept panarabizma je imao za cilj i da suzbije Saudijce koji su islamiste vesto kanalisali za svoje interese. Verovatno u tome lezi kljuc uklanjanja Naguiba, prvog proislamistickog predsednika, nakon revolucije iz 1952. SAD su vise iz nuzde igrale na MB, jer je Naser u stvaranju snazne i samostalne drzave okrenuo ledja Zapadu i takticki se okrenuo SSSR, koristeci sve slabosti bipolarnog antagonizma, koje je tako maestralno iskoristio u Sueckoj krizi. Ocena Sadata ti je preteska - njegova politika itekako je bila ogranicena vrlo negativnim spoljnopolitickim nasledjem. I slabim karakterom, naravno.

[Fida'i]

Ovde bih malo vise vodio racuna o spoljnopolitickim interesima, nego o ideologiji. Ikhwan i Qutb zajedno su sa naserom u vreme puca, ali kasnije dolazi do razlaza, jer Naser nije zeleo prevelik uticaj islamista - njegov koncept panarabizma je imao za cilj i da suzbije Saudijce koji su islamiste vesto kanalisali za svoje interese. Verovatno u tome lezi kljuc uklanjanja Naguiba, prvog proislamistickog predsednika, nakon revolucije iz 1952. SAD su vise iz nuzde igrale na MB, jer je Naser u stvaranju snazne i samostalne drzave okrenuo ledja Zapadu i takticki se okrenuo SSSR, koristeci sve slabosti bipolarnog antagonizma, koje je tako maestralno iskoristio u Sueckoj krizi. Ocena Sadata ti je preteska - njegova politika itekako je bila ogranicena vrlo negativnim spoljnopolitickim nasledjem. I slabim karakterom, naravno.

Naravno, ali oni koji služe interesima Imperije su gotovo uvek arhireakcionari.Sadat i Mubarak su uništili Egipat. Sporazum s Izraelom, kapitalizam, šerijatsko pravo. Njihov antisemitizam (a kod prvog i veze s nacistima) nisu nikakva tajna.

[Zaz_pi]

Zar Mubarak nije stabilizovao odnose sa Izraelom?

[Fida'i]

Zar Mubarak nije stabilizovao odnose sa Izraelom?

Sadat je potpisao taj sramni sporazum i Mubarak je nastavio kriminalnu politiku saradnje s cionistima. Izrael je najveća prepreka miru na Bliskom istoku i saradnja s uzurpatorskim entitetom je saučesništvo u genocidu, okupaciji i aparthejdu u Palestini.