Peti oktobar na bliskom istoku i arapskom svetu

[Gandalf]

kakav pol! (hint: Jordan & Liban)

Inače, u jednom skorom razgovoru, vlasnik firme, Kopt, kome sam našao bankrotiranu firmu u Grčkoj, kakvu traži na tlu Evrope već neko vreme, mi kaže: Uf, ne bih ja da ulažem u Grčku, tamo je nesigurno.Jebe lud zbunjenog.

dobro pozicionirani se nece tako lako odluciti na iseljavanje, oni ce se nekako vec snaci. sirotinja najebe. u ovom slucaju, koptska sirotinja. <_< Edited October 25, 2011 by Gandalf

[Gandalf]

:)

Elizabeth Dickinson another conspiracy theory circulating in Tunis: #Ennahda funded by Qatar so that the U.S. can open a military base here #tnelec3 minutes agoElizabeth Dickinson latest conspiracy theory in Tunisia: #Ennahda an American plot to prove it doesn't dislike Islamists so it can attack them elsewhere #tnelec4 minutes ago

[zorglub]

7:57 ^_^

[Bane5]

Jemen: Saleh spremn na povlacenje

[Bat Bat]

ne mogu da odolim, RTS briljira:Кандидатуру за лидера противника нових власти гласно је истакао Сеиф ел Ислам, кога дојучерашњи побуњеници не успевају да ухвате, иако су у потеру кренули силна снага и сва технолошка чудеса западних обавештајних служби.

[Gandalf]

The first major electoral coalition which will compete in the November contest is the liberal/left-of-centre Egyptian Bloc. The Bloc is made up of the Free Egyptians party, the Egyptian Social Democratic Party, and the Mubarak-era leftist opposition Tagammu Party.The second major electoral coalition is the Islamist Alliance, led by the Salafist Nour Party. The Alliance includes four main parties: the Nour Party, the Asala (Authenticity Party), the Salafist Current, and the Construction and Development Party, the political arm of Al-Jamaa Al-Islamiya. The third major electoral coalition which will compete in the November contest will be the Revolution Continues, which represents an electoral alliance between activists and various socialists. Among the electoral coalition’s members are the Socialist Popular Alliance Party, the Egyptian Socialist Party, Egypt Freedom, Equality and Development, the liberal Egyptian Current and the Revolution Youth Coalition. Meanwhile, the Muslim Brotherhood-led Democratic Alliance has completed all paper work and is set to compete for every single seat in Parliament. The Brotherhood’s two main partners in the coalition are the liberal Ghad Party and the Nasserist-leaning Al-Karama (Dignity) Party.

Islamist dogfightWhereas until just a week ago, the Muslim Brotherhood's Freedom and Justice Party had succeeded to contain or, at least, postpone the historic animosity between it and the Salafis and had struck common cause with Al-Gamaa Al-Islamiya, the Islamists have begun to fall out, shattering their electoral understanding....As Zahran sees it, the Democratic Coalition began to unravel the moment that the Nour Party, which had politically matured somewhat, felt that it no longer needed the Muslim Brotherhood or its Freedom and Justice Party....Zahran further believes that the real reason why the Nour Party fled the coalition and why other Salafist parties followed suit was to found in the statement by Muslim Brotherhood Supreme Guide Mohamed Badie to the effect that the Freedom and Justice Party intended to field Coptic candidates in the forthcoming elections. As though this were not a sufficient departure from the Islamist frame of reference, from the Salafist perspective, there were also speculations that the Coptic thinker Rafiq Habib, vice-president of the Freedom and Justice Party, would enter the elections under the party banner.

Edited October 26, 2011 by Gandalf

[Anduril]

Ti opet sa nekim ispraznim definicijama. Ne baviš se suštinom, zato i ne razumeš razliku između pravne države i vladavine prava. Kao što napisah u prethodnom javljanju, pravna država je samo nužna pretpostavka savremenog liberalnog shvatanja demokratije kao vladavine prava.Nije zakon sve što ispunjava formalne uslove zakona, tj. nije zakon samo ono što je legalno, već je to akt koji polazi od nekog sistema vrednosti i u ime individualnih sloboda ograničava vlast onih koji vladaju. Ideja legaliteta ide na ruku političkom autoritarizmu, koji sve legalno proglašava legitimnim. Taj privid se održava sve dok je vlast spremna da se pridržava tih donetih zakona i dok je u stanju da obezbedi građansku poslušnost. Dakle, nije snaga zakona u prinudi i pravnoj državi, već u ideji pravde i odatle liberalne demokratije crpe svoj legitimitet. Vladavina prava nije vladavina bilo kakvih pozitivnih zakona pravne države, već vladavina umnih, najboljih zakona. Dobri zakoni mogu biti doneseni jedino kroz predstavničke institucije, i to putem argumentovane rasprave, uz učešće javnosti i kao takvi mogu biti izraz razuma. Uz podelu vlasti, ovo čini samu osnovu parlamentizma. Da nije tako i autokratski režimi bi imali prava da svoje zakone proglase legitimnim potkrepljujući to činjenicom da su doneti u propisanoj formi, i da se primenjuju. Čak si i sa načelom legitimiteta na klizavom terenu: u teoriji i praksi nacional-socijalisti su sebi davali legitimitet stavovima da je pravedno sve što je u službi nacional-socijalizma, te da je Hitlerova volja najviši oblik prava.

Vec sam ti rekao u cijem se drustvu nalazis sa ovim objasnjenjem a definicije dozivljavas kao isprazne. I u pravnoj drzavi se mora postovati demokratska procedura, mora da postoji separacija vlasti (check and balances), mora da postoji "civic society", "constitutional rights" - sve cega u fasizmu nije bilo itd. tako da ova tvoja prica da je pravna drzava puki legalizam dok je vladavina prava nesto iznad toga jer daje legitimitet ne drzi vodu. Reich po savremenom shvatanju jednostavno nije bio pravna drzava i u Nemackoj je zato rasiren pojam Unrechtsstaat, dakle, susta suprotnost/anti-pravna drzava. No ocigledno se necemo sloziti oko ovog i necu vise da nastavljam.Ono sto je meni zanimljivije je ova tvoja tvrdnja da najbolje zakone moze da donese samo predstavnicka demokratija putem rasprave, kompromisa itd. Da li ti zaista verujes u ovo? SAD recimo su donele hrpu zakona koji ocigledno nisu najbolji po njih (nego samo po neke), NSDAP je takodje donela zakone postujuci neku deomokratsku proceduru (bar na pocetku), o raznim demokratskim zakonima u Srbiji koji ustvari legalizuju kradju da i ne govorim. Dakle, objasni malo kako to demokratske koalicije i lobi politicari donose najbolje zakone. Ovo naravno itekako ima veze sa Libijom/Egiptom itd., jer ja upravo ne verujem da ce njihovi demokratski zakoni biti tako dobri ili cak najbolji moguci.

[Sestre Bronte]

War Nerd

[odmor]

Jos jedan normalan na Balkanu, zajedno sa Vedranom Rudan, sad ih je oko troje.Miljenko Jergovic:

Прво што ми је на ум пало док сам прије неколико дана овдје, у Загребу, гледао како цјелокупна хрватска јавност (част изузетку, сплитској ,,Слободној Далмацији”) оргија над мртвим тијелом пуковника Моамера ел Гадафија, био је онај његов љутити, однекуд скоро хамлетовски поздрав, уз који је напустио, све са шаторима разапетим на првоме циркус плацу и девама паркираним уз црне мерцедесе, онај београдски скуп несврстаних, одржан у вријеме док смо ми овдашњи још били заједно. ,,Збогом смијешни скупе!”, наводно је тада узвикнуо. ,,Збогом смијешни скупе!”, као да то и нама Хрватима, спремним да у постројбамаНАТО-а већ колико сутра бранимо Либију од Либијаца, као што данас бранимо Афганистан од Афганистанаца, и свим другим, малим и опустошеним транзицијским племенима, бившим несврстанима и својој невјерној арапској и муслиманској браћи, Гадафи упућује свој посљедњи поздрав. Колико год ми оргијали над пуковниковим кадавером и колико год над њим, попут увеле плавуше из вица, оргијала америчка државна секретарица, мртав тиранин и диктатор, у оној хладњачи, данас достојанственије и људскије изгледа од својих живих непријатеља.Био је револуционар, самодржац и окрутан човјек. Колико год нам се чинио живописним, не бисмо за њим сузе пустили да је, рецимо, умро од анеуризме. Да му је у сну пукла жилица у мозгу и једноставно се више није пробудио. Али ово је нешто друго. Та страст либералних демократија, која се испољила у више наврата након једанаестогсептембра, да уз помоћ даљинских управљача својих телевизора убијају људе који им се не свиђају, рецимо Садама, рецимо Моамера, рецимо људе који су негдје код Кабула пошли на свадбу, па их је погрешно лоцирао амерички ловац, рецимо Бразилца у лондонском метроу, којега су полицајци погрешно идентифицирали као исламскога терористу, та је страст тако одвратна, страшнија и од Хрушчовљеве ликвидације Имре Нађа, и од Кисинџеровог убојства Салвадора Аљендеа, и од револуционарне судбине брачнога пара Чаушеску, јер та либерално-демократска страст дјелује некако хигијенски чисто. Руке им, наиме, нису нимало крваве, само што цјелокупну јавност, нас овдашње, и Хрвате, и Србе, али и властите грађанине, третирају као ловачке псе, који се требају узмахати реповима након што оњуше крв.Над Гадафијевом смрћу, глобално, слави врло разнолика чељад: Обама и Саркози, челници арапских револуција, лијеви и десни хобисти, али и исламски екстремисти, вјерски правовјерници, фундаменталисти свих фела, којима је сметао и сам Гадафи, који је, заправо био атеист, колико год му књига била зелена, али им је још више сметала његова социјалистичка, секуларизирана џамахирија. Нова Либија, ако икакве Либије буде, и ако тамо гдје је до јучер била џамахирија сутра не буду америчка и британска нафтна поља, окружена крвавим племенским ратовима нискога интензитета, безопасним по Европу и ирелевантним по америчке економске интересе, сасвим сигурно неће бити ни социјалистичка, ни секуларна. У ономе што слиједи, па чак и у сретним околностима у којимане би било племенскога рата, и били би успостављени неки рудиментарни демократски принципи друштвенога одлучивања, Либија неће бити секуларна држава, нити ће жене бити равноправне, нити ће се догодити ишта од оног у што се либерални демократе код куће, на западу, иначе заклињу.Али будимо егоистични, и кажимо да нас се не тиче каква ће бити Либија. Нама се, код куће, догодило нешто страшно. Постали смо саучесници у крвавој ликвидацији, јер смо уживали гледајући је на својим екранима и на новинским насловницама. Данас је то био Гадафи, сутра ће бити неки други диктатор. Али хоћемо ли знати разликовати леш мртвога диктатора од лешева невиних људи, када сутра буде одлучено, као у Андрићевој ,,Проклетој авлији”, да се тај дан убијају само невини? И нисмо ли још јучер учили да смо у смрти сви једнаки и да не би смјело бити разлике између тијела мртвога либијског пуковника и тијела Американаца страдалих једанаестог септембра? Који ли је смијешни скуп успоставио и ту разлику?

[dux]

Vec sam ti rekao u cijem se drustvu nalazis sa ovim objasnjenjem a definicije dozivljavas kao isprazne. I u pravnoj drzavi se mora postovati demokratska procedura, mora da postoji separacija vlasti (check and balances), mora da postoji "civic society", "constitutional rights" - sve cega u fasizmu nije bilo itd. tako da ova tvoja prica da je pravna drzava puki legalizam dok je vladavina prava nesto iznad toga jer daje legitimitet ne drzi vodu. Reich po savremenom shvatanju jednostavno nije bio pravna drzava i u Nemackoj je zato rasiren pojam Unrechtsstaat, dakle, susta suprotnost/anti-pravna drzava. No ocigledno se necemo sloziti oko ovog i necu vise da nastavljam.

Pa postojala je separacija vlasti i u nacističkoj Nemačkoj, ustav je bio onaj iz 1919. i on je ostao na snazi sve do 1945. godine. To što je na čelu nacistčke države bio neko ko je više bio apsolutistički monarh, sasvim je drugo (na kraju krajeva, i na čelu vajmarske Nemačke je bio neko ko je imao veoma široka ovlašćenja, tj. neko ko je bio "privremeni monarh"). Pravna država je i nastala u vreme apsolutističke monarhije, kao potreba da se ustavom ograniči samovolja vladara. Hobs je zastupao stanovište da autoritet stvara zakon (Auctoritas, non Veritas facit legem - zakon stvara Autoritet, a ne Istina). Autoriteta je u Nemačkoj Hitler imao na pretek, zato je i promenjen i Vajmarski ustav 1933. godine po kojem je NSDP mogao da donosi zakone u periodu od 4 godine, bez prethodno održanih parlamentarnih rasprava. A rasprava, tj. večna diskusija je jedan od ključnih preduslova za donošenje najboljih zakona i jedan od ključnih preduslova za postojanje liberalne demokratije uopšte.

Ono sto je meni zanimljivije je ova tvoja tvrdnja da najbolje zakone moze da donese samo predstavnicka demokratija putem rasprave, kompromisa itd. Da li ti zaista verujes u ovo? SAD recimo su donele hrpu zakona koji ocigledno nisu najbolji po njih (nego samo po neke), NSDAP je takodje donela zakone postujuci neku deomokratsku proceduru (bar na pocetku), o raznim demokratskim zakonima u Srbiji koji ustvari legalizuju kradju da i ne govorim. Dakle, objasni malo kako to demokratske koalicije i lobi politicari donose najbolje zakone. Ovo naravno itekako ima veze sa Libijom/Egiptom itd., jer ja upravo ne verujem da ce njihovi demokratski zakoni biti tako dobri ili cak najbolji moguci.

Ne. U parlamentu ne mogu postojati kompromisi, trgovine i pregovori. Postoji razlika u parlamentarnim diskusijama i parlamentarnim pregovorima. Parlamenta diskusija je sučeljavanje argumenata i kontra-argumenata, borba mišljenja izabranih predstavnika naroda. Dakle, parlament bi trebalo da predstavlja javni um, odnosno veru da u njemu sede najumniji predstavnici koji čine aristokratiju duha (Srbija - ). Pregovori koji se vode u parlamentu (u raznoraznim odborima, komitetima, itd.) i van njega odvajaju parlament od njegovih osnovnih duhovnih principa (principa pravde, slobode, javnosti i kontrole samovolje vlastodršsca): odluke se donose iza zatvorenih vrata na partijskim sastancima, nema transparentnosti, donose se pri koalicionom dogovoru, u svakom slučaju daleko od očiju javnosti. A na javnost i mjenje se vrše raznorazni pritisci putem propagande i medija. Time javnost kao jedan od najvažnijih principa parlametarizma ostaje zanemarena i dolazimo u situaciju da partije donose zakone, koji su u interesu manjine, tj. dolazimo do partitokratije i plutokratije, tj. vladavini volje, a ne inteligencije (vladavina prava). U tom smislu ne postoji preterana razlika između nacističke Nemačke i današnje Srbije, pošto je argumentovana javna rasprava u parlamentu danas postala puka formalnost: stranke ne nastupaju kao mišljenja koja diskutuju, nego kao socijalne grupacije u borbi za vlast, tj. više se bave kalkulacijama i mogućnostima za vlast, i na toj osnovi donose kompromise i koalicije.Primetićeš da se slabo koji parlament u svetu drži svojih osnovnih načela. Kao što rekoh još na početku ove diskusije: ceo sistem je u krizi, ali to ne znači da se u Libiji ili Egiptu ne trebaju održati izbori, ili da se ne treba konstituisati parlament zato što se u perspektivi tamo neće donositi najbolji zakoni. A gde se to pa donose? Cela ova frka oko Gadafija je onda možda bila nepotrebna. Edited October 26, 2011 by dux

[minka]

Jos jedan normalan na Balkanu, zajedno sa Vedranom Rudan, sad ih je oko troje.Miljenko Jergovic:

Sublimacija! +1²!

[kapetanm]

Baš hteo i ja da postavim. U sridu za Jergovića

[Roger Sanchez]

A kakav ste vi to smiješni skup da određujete tko je normalan, i što je u sridu?

[Caligula]

Jos jedan normalan na Balkanu, zajedno sa Vedranom Rudan, sad ih je oko troje.Miljenko Jergovic:

Ma budala. Garafijevac, ljubitelj tiranije. Sigurno mu se ne dize i tuce zenu i decu. Tu od liberala nema ni mojega.I uopste ne vlazi na YouTube. Lobotomiran. On ne shvata da, ako nije za MTV - onda je za diktaturu. Pazi, on cak i ne obrazlaze ekonomsku pozadinu NATO intervencije - on podrazumeva koristoljubivost, misli da je to stvar koju ne treba dokazivati. Neka dodje na politiku, predriblace ga ekipa frizider-liberala dok kazes "Nafta".Pazi, on cak tvrdi da zene nece biti ravnopravne u Novoj Libiji! Rodjo! Reaguj! Edited October 26, 2011 by CowBoy

[Gandalf]

momci, valja razluciti izmedju tekstova i stavova koji se bave Libijom i Libijcima, i onih koji se bave "nama". Jergovic o Libiji i ne pise.ceo sistem u kome su Libijci samo statisti. bitni smo mi sami, nase reakcije, Srbi, Hrvati, NATO, Obama, Sarkozi, pravda, civilizacijske vrednosti (sta god to bilo)...

Edited October 26, 2011 by Gandalf