Nasleđivanje u Srbiji

[Tresko]

E, to je već konkretno. Još kad bi neko od pravnika bio ljubazan da razjasni u čemu je razlika između nasleđivanja INTER VIVOS i MORTIS CAUSAE?"Inter vivos" je za vreme života, a "Mortis causae" je post-mortem, pretpostavljam? Odnosno, da li ovaj poslednji slučaj pretpostavlja postojanje testamenta ili je baš za slučaj kada oporuka ne postoji, pa recimo rodbina nasleđuje po automatizmu?

Pravni poslovi INTER VIVOS su poslovi medju živima. Poslovi MORTIS CAUSA, za slučaj smrti.

[Ayatollah]

Pogrešno sam se odrazio - nisam mislio na to da se pretpostavlja postojanje testamenta, nego da li ta mortis causa pokriva samo slučajeve kada postoji testament (a recimo isključuje taj neki automatizam sa rodbinom u slučaju nepostojanja istog).

Ne, ne, mortis causa je teorijski pojam koji podrazumeva sve pravne situacije u kojima je smrt nekog lica od značaja za samu situaciju. U to spadaju i zakonsko i testamentalno nasleđivanje, ali i pravni poslovi van nasleđivanja, npr. ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor o životnom osiguranju, kod kojih je smrt uslov za ispunjenje nekih obaveza.

BTW, kad smo kod toga, znači da ja mogu u testamentu da navedem da u slučaju smrti sve ostavljam Dalaj Lami, ali država Srbija će to blokirati i moju ostavštinu dati... kome?

Ti možeš u testamentu da staviš bilo koga za svog naslednika, ali zainteresovana lica mogu da ospore sam testament (da je napisan u zabludi, pod pretnjom, itd.) i traže njegov poništaj. Takođe, tvoji nužni naslednici (deca, bračni drug, roditelji, a u nekim slučajevima i braća i sestre i babe i dede) ne moraju sporiti sam testament, ali mogu tražiti da im se izdvoji njihov nužni zakonski nasledni deo, koji obično iznosi 1/2 (nekad i 1/3) onoga što bi dobili da je došlo do zakonskog nasleđivanja (nužni naslednici mogu biti ponekad isključeni iz nasleđivanja, ali da ne širim sad). U tom slučaju, iz ostavinske mase se izdvaja ono što bi trebali dobiti nužni naslednici, a ostatak pripada licu označenom u testamentu (ukoliko je stranac, mora da postoji i reciprocitet).Kao što vidiš, sloboda testamenta kod nas je relativno ograničena, pa se u praksi ovo masovno zaobilazi Ugovorima o doživotnom izdržavanju, koji mogu lišiti naslednike celokupne imovine.

[Razzmatazz]

Znači nema veze moja volja i ono šta sam eksplicitno stavio u testament, bilo ko od rodbine može da dođe i štrpne deo...

[gospa buba]

Znači nema veze moja volja i ono šta sam eksplicitno stavio u testament, bilo ko od rodbine može da dođe i štrpne deo...

pa valjda ima i neko pravilo ko od rodbine moze da dodje sa namerom da shtrpka?mene recimo interesuje (a nije da mi treba :P) ta institucija ostavinske rasprave. ko mora da bude pozvan na to, ko poziva, kako se uopshte zna kolko sveta postoji koji moze da pretenduje (i ima pravo da pretenduje) na kolachic? ^_^(elem, vrlo dobra tema, s obzirom na sveukupni haos!) Edited September 23, 2010 by thermal bug

[MancMellow]

Znači nema veze moja volja i ono šta sam eksplicitno stavio u testament, bilo ko od rodbine može da dođe i štrpne deo...

Ja mislim da moraju eksplicitno da se odreknu, ali evo, tu su pravnici... Cini mi se da je tako, jer, moj 1 roditelj je isao da se odrekne nekog dela svog nasledstva sa kojim kao nije znao sta bi...neke njive i to. Mene nije pitao

[Ayatollah]

Znači nema veze moja volja i ono šta sam eksplicitno stavio u testament, bilo ko od rodbine može da dođe i štrpne deo...

Naravno da tvoja volja ima neke veze - ako za isključivog naslednika imenuješ lice koje te inače ne bi nasledilo, ono će dobiti najmanje 50 % tvoje celokupne imovine u slučaju smrti (pod uslovom da nema legata, ima ih vrlo, vrlo retko). Ako za isključivog naslednika imenuješ lice koje bi te inače nasledilo, ono će dobiti više nego što bi mu pripalo po zakonskom redu (npr. ako imaš dvoje dece koji bi inače nasleđivali 50 : 50, testamentom možeš taj odnos promeniti u 75 : 25 ), itd. Osim toga, ne može baš bilo ko od rodbine da dođe i pozove se na nužni deo. Postojanje dece isključuje roditelje kao nužne naslednike, postojanje roditelja isključuje braću i sestre i babe i dede. Takođe, braća i sestre i babe i dede mogu da se pozivaju na nužni deo samo ako nemaju osnovnih sredstava za život, tačnije ako nemaju nikakvu imovinu i nikakva primanja.Premda deluje limitirajuće, ovakvo ograničenje ima vrlo razumno utemeljenje u potrebi da se ne stvaraju socijalni slučajevi zbog hirova ostavilaca (npr. da ostaviš svu imovinu švalerki, a žena i deca ti završe na ulici).

[Ayatollah]

pa valjda ima i neko pravilo ko od rodbine moze da dodje sa namerom da shtrpka?mene recimo interesuje (a nije da mi treba :P) ta institucija ostavinske rasprave. ko mora da bude pozvan na to, ko poziva, kako se uopshte zna kolko sveta postoji koji moze da pretenduje (i ima pravo da pretenduje) na kolachic? ^_^(elem, vrlo dobra tema, s obzirom na sveukupni haos!)

Ostavinsku raspravu sprovodi Osnovni sud, nadležan po mestu prebivališta ostavioca u trenutku smrti. Premda bi ovaj postupak trebao da se pokrene po službenoj dužnosti (odmah dostavljanju smrtovnice ili izvoda iz MKU od strane matičara), a i sprovede do kraja ukoliko ima nepokretne imovine ili naslednici traže sprovođenje nad pokretnom imovinom, to se ne događa nikad (barem ja još nisam čuo i za jedan takav postupak). U praksi, on se pokreće predlogom sudu, u kojem se daju dokazi o smrti ostavioca, njegovoj imovini u trenutku smrti i njegovim naslednicima, postojanju testamenta, itd. Ako su dokazi kompletni, zakazuje se ročište na koje bi trebalo da pristupe svi naslednici i izjasne se o tome da li se prihvataju nasleđa ili ne, na osnovu čega se sačinjava rešenje o nasleđivanju. To je idealan slučaj.E sada, komplikacija može biti milion. Počev od toga da nema dokaza da je lice umrlo, sporenja oko toga šta sve spada u njegovu imovinu (naročito kod sticanja u bračnoj zajednici muža i žene, a još gore, u vanbračnoj zajednici), sakrivanja imovine, osporavanja očinstva i materinstva, sakrivanja drugih naslednika od suda, osporavanja i sakrivanja testamenata, podnošenja lažnih testamenata, tvrdnji da postoje usmeni testamenti, spornih ugovora o doživotnom izdražavanju, itd. Te stvari znaju tako da se zakomplikuju da bukvalno traju decenijama.

[Ayatollah]

Ja mislim da moraju eksplicitno da se odreknu, ali evo, tu su pravnici... Cini mi se da je tako, jer, moj 1 roditelj je isao da se odrekne nekog dela svog nasledstva sa kojim kao nije znao sta bi...neke njive i to. Mene nije pitao

Ne, kad postoji testament, izostavljeni nužni naslednici ne moraju da se eksplicitno odreknu nasledstva, već je dovoljno da ne koriste svoje pravo na nužno nasleđivanje do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka (pod uslovom da su znali za postupak). Ako se ne pozovu na to svoje pravo do okončanja ostavine, nastupa prekluzija i oni to pravo gube.Druga situacija kod odricanja - lice jeste naslednik (zakonski ili testamentalni) u punom obimu, ali se on tog svog prava odriče na ostavinskoj raspravi i smatra se da nikada nije ni bio naslednik (i lišava svoje naslednike tog nasledstva), a nasledni deo prirasta drugim naslednicima. To je pravo odricanje, a nepravo odricanje je kada prihvatiš svoj nasledni deo i odmah ga uputiš nekom drugom od naslednika, kojem prirasta ceo tvoj deo.

[gospa buba]

Ostavinsku raspravu sprovodi Osnovni sud, nadležan po mestu prebivališta ostavioca u trenutku smrti. Premda bi ovaj postupak trebao da se pokrene po službenoj dužnosti (odmah dostavljanju smrtovnice ili izvoda iz MKU od strane matičara), a i sprovede do kraja ukoliko ima nepokretne imovine ili naslednici traže sprovođenje nad pokretnom imovinom, to se ne događa nikad (barem ja još nisam čuo i za jedan takav postupak).

znachi, tehnichki gledano, sluzbeni duznosnici (:P) bi trebalo da, nakon sto saznanju da je neko muerte, sprovedu 1 research u smislu sta je taj imao i ko su potencijalni naslednici i onda sazovu skup imovine i lica itd itd? i to se nikad ne deshava, logichno. trebala bi nam elektrichna drzava :o Edited September 23, 2010 by thermal bug

[WTF]

A sta ako je ovakva situacija:1. Testament ne postoji2. Postoje 2 bliska naslednika (bracni drug i direktni potomak) od kojih 1 planira da se odrekne bilo kakvog nasledstva u korist drugoga3. Postoje moguci dalji naslednici koji bar za sada nisu eksplicitno zatrazili nikakav deo nasledstvaSa takvom situacijom se ulazi u ostavinsku raspravu. Sta ce najverovatnije da se desi? Kakve su moguce zackoljice ili komplikacije?Sto se tice drzavljanstva, nisam siguran da je obavezno, ali je mnogo lakse ako ga imas, uz naravno dokumente koji to dokazuju. Najveci (i jedini) razlog sto sam letos u 5AM cekao u redu ispred MUP i generalno se cimao za srpsku LK i pasos.

[Ayatollah]

znachi, tehnichki gledano, sluzbeni duznosnici (:P) bi trebalo da, nakon sto saznanju da je neko muerte, sprovedu 1 research u smislu sta je taj imao i ko su potencijalni naslednici i onda sazovu skup imovine i lica itd itd? i to se nikad ne deshava, logichno. trebala bi nam elektrichna drzava :o

Recimo da je to preambiciozno zamišljeno kada je 1982. godine objavljen Zakon o vanparničnom postupku. Za tako nešto bi bile potrebne besprekorne evidencije, i to pre svega zemljišne knjige i katastar, a naše evidencije teže potpunom haosu. Zbog toga se ovaj član odavno ne primenjuje u praksi.

[Ayatollah]

A sta ako je ovakva situacija:1. Testament ne postoji2. Postoje 2 bliska naslednika (bracni drug i direktni potomak) od kojih 1 planira da se odrekne bilo kakvog nasledstva u korist drugoga3. Postoje moguci dalji naslednici koji bar za sada nisu eksplicitno zatrazili nikakav deo nasledstvaSa takvom situacijom se ulazi u ostavinsku raspravu. Sta ce najverovatnije da se desi? Kakve su moguce zackoljice ili komplikacije?

Ako je takva situacija da postoji dogovor između naslednika, sumnjam da će biti bilo kakvih komplikacija. Ako bude sve u redu, za jedinog naslednika biće oglašen onaj u čiju korist će se onaj drugi odreći svog dela. Jedino što može da im pokvari sreću jeste mogućnost da neko treći izvuče ugovor o doživotnom izdržavanju na ostavinskoj raspravi i liši ih celokupne imovine. U tom slučaju imaju mogućnost da na samom ročištu ospore ugovor i pokrenu parnicu za njegov poništaj.

[Odd_Job]

Zna li neko kako se zove pravni institut vezan za nasleđivanje stranih državljana po principu reciprociteta? Znam da se taj termin koristi i u ekonomiji, kod zaštite domaćih proizvođača od uvoza i da termin potiče iz francuskog zakonodavstva, ali ne mogu nikako da se setim kako se taj institut naziva.

[Ayatollah]

Zna li neko kako se zove pravni institut vezan za nasleđivanje stranih državljana po principu reciprociteta? Znam da se taj termin koristi i u ekonomiji, kod zaštite domaćih proizvođača od uvoza i da termin potiče iz francuskog zakonodavstva, ali ne mogu nikako da se setim kako se taj institut naziva.

Prelevman

[Odd_Job]

Prelevman

To, to, bato! Tormentuje me od noćas!