paculla Posted September 8, 2010 Posted September 8, 2010 Koliko reviewera uopste gleda DFG projekte i kako ih biraju?za velike projekte (recimo preko 250k) revieweri moraju da rade van nemacke. kad sam ja odlazila (takodje 2007) suskalo se da ce sve morati da se pise na engleskom. dok sam ja radila, pisali smo na nemackom i onda smo tacno znali sva tri reviewera (svajcarac, holandjanin, nemac u us). izbor je vrlo lagan u tom slucaju. moraju biti profesori etabilirani u toj oblasti a i moraju znati nemacki dovoljno dobro. tih ima oko 5 po oblasti. proces ide ovako. neki dfg cata primi aplikaciju, pregleda fontove i slicne bitne stvari, napise krataku statistiku (gde upadne i broj radova koji je grupa objavila u toj oblasti) i posalje slobodnim reviewerima. posto su revieweri generalno neke face, oni se obicno ne bave listom literature u smislu validnosti. kad revieweri napisu preporuke, sastanu se sa nekim drugim catama iz dfga i odluce da li je vredno finansiranja. na kraju se prvi cata vrati na aplikaciju, skrati budzet i posalje odgovor aplikantima. izmisljena lista publikacija ima najvecu vrednost kad se trazi produzenje, jer dfg obicno odobrava faze projekta 2+3, 5+5... tada revieweri tek nemaju nikakvog posla osim da pregledaju slike u izvestaju (aka zwischenbericht) i bace pogled na listu publikacija. posto dfg voli megalomanske sfb-ove (sonderforschungsbereich) od 10 miliona i vise desetina ljudi, lista ce svakako biti dugacka. da li je 150 ili 200 moze da prelomi u poredjenju sa nekim drugim sfb-om, ali kako im uci u trag?kao sto obicno biva, manja zemlja -- vise muvanja, poznate institucije mogu prakticno da biraju svoje reviewere uz odgovarajuce dfg lobiranje.o, kako volim corporate reseach :D
BraveMargot Posted September 11, 2010 Author Posted September 11, 2010 (edited) dakle, sto veci projekat (u smislu love i ko-aplikananta) to se vise laze?da li je to tako u svim oblastima, ili samo u onima koje imaju veze sa zdravstvom ili dizajnom, gde je moguce izmisliti nekog opskurnog naucnika koji je uz pomoc stapa i kanapa a naoruzan enormnim entuzijazmom i zedju za znanjem, uspeo da prikupi podatke na uzorku velicine omanje varosi?ako u fizici ima tek nekoliko casopisa za svaku oblast, nekoliko laboratorija koje su u stanju da prikupljaju podatke vrhunskog kvaliteta jer raspolazu neophodnom opremom, a svi znaju sta im radi konkurencija, onda je prostor za varanje mnogo manji. takodje, eksperimenti su mnogo objektivniji nego u oblastima koje ispituju zive organizme, gde je tacno navodjenje svih eksperimentalnih detalja cesto presudno za uspesnu replikaciju. npr, u psihologiji vec 20ak godina traje rasprava da li je moguce podeliti prostornu paznju, tako da se npr pazi na lokacije levo i desno, a ignorise informacija izmedju njih. i to uprkos desetini radova objavljenih redom u najjacim casopisima (nature neurosci, science, pnas, plos biology itd.) koji pokazuju da je tako nesto moguce. no, nijedna od tih studija nije uspesno replicirana a koliko cujem, razlog tome je sto autori nisu prijavili koliko ispitanika su eliminisali iz uzorka, u jednoj od tih studija cula sam da je 3/4 ispitanika odbaceno posle preliminarnog testa. da su to prijavili u metodologiji, nista od publikacije u casopisu s vrhunskim impakt faktorom. mene licno to najvise nervira, razvio se manir precutkivanja koji je doveo do toga da ako studija nije naprosto savrsena nema sanse da je prihvate u nekom od tih casopisa. na zalost savrsenstvo u masi podataka tesko da je dostizno bez precutkivanja (sto mi nije ok) i sminke (sto je ok, sve dok je samo u cilju bolje prezentacije a ne u botox a la joan rivers fazonu). Edited September 11, 2010 by BraveMargot
paculla Posted September 14, 2010 Posted September 14, 2010 cini mi se da se takav nivo prevare desava najcesce ili u biomedicinskim naukama ili u medjudisciplinarnim oblastima. tu je prvo teze iskopati sta su tacno ljudi uradili a i tesko je proceniti kvalitet casopisa. nesto o maniru precutkivanja i pumpanja zakljucaka: PLos Medicine: Why Current Publication Practices May Distort Science meni se svidja pocetak: The Winner's Curse In auction theory, under certain conditions, the bidder who wins tends to have overpaid. Consider oil firms bidding for drilling rights; companies estimate the size of the reserves, and estimates differ across firms. The average of all the firms' estimates would usually approximate the true reserve size. Since the firm with the highest estimate bids the most, the auction winner systematically overestimates, sometimes so substantially as to lose money in net terms [1]. When bidders are cognizant of the statistical processes of estimates and bids, they correct for the winner's curse by shading their bids down. This is why experienced bidders sometimes avoid the curse, as opposed to inexperienced ones [1–4]. Yet in numerous studies, bidder behaviour appears consistent with the winner's curse [5–8]. Indeed, the winner's curse was first proposed by oil operations researchers after they had recognised aberrant results in their own market.tacno o cemu ti pricas. takmicenje ko ce mastovitiji zakljucak doneti. nije to ni uvek lose, neka vredi biti hrabar, ako mislis da tu ima nesto. medjutim, ako svi stalno po malo preteruju i po malo kriju neke detalje esperimenata, vecina ostalih ce provesti previse vremena pokusavajuci da reprodukuje nepostojece rezultate. u mojoj oblasti je malo drugacije, jer je tu proces manje bitan nego rezultat. ako neko predlozi neki novi algoritam, natezanja moze da se desi na par lako uhvatljivih nacina:1. autori vec znaju da je to isto objavljeno ranije, ali se prave ludi2. predlozeni metod je potpuni idiotizam i autori to znaju, ali probaju3. rezultati algoritma su namerno nategnuti koriscenjem nerealnih ulaznih podataka koji imaju pogodne karakteristike sva tri scenarija se desavaju relativno cesto, najcesce 3. jer ga je i najteze oboriti, a ponekad je i od interesa, jer moze biti koristan nekome sa specijalnim problemom. u praksi, skoro sve se svede na miss popularity u naletima od 5-10 godina, i dobrim stvarima koje su dobre i korisne i ako su izmisljene 1972 (mlada disciplina ;) ) i objavljene proslog meseca. to mozda i odgovara distribuciji ljudi koji se bave naukom -- ima i brilijantnih, ima i pametnih, ima i glupih. sigurno bismo mogli da nadjemo neki statisticki test da potvrdi validnost ove tvrdnje.
BraveMargot Posted January 22, 2011 Author Posted January 22, 2011 knjiga o mahinacijama u savremenoj nauci izlazi u junu...
paculla Posted February 21, 2011 Posted February 21, 2011 da li KTzG spada u naucnu prevaru ili politiku? nedostaje mi teja, sad bi ona oplela po freiherru...mislim da je ovo daleko najveci naucni crowdsourcing za hvatanje plagijata. od jutros mi deluje da ce politicki da se izvuce. ako mu uni bayerath zadrzi doktorat, mogu odmah da zamandale vrata.
Indy Posted February 21, 2011 Posted February 21, 2011 Plagijat, shmlagijat. Samo treba da odgovori na neki od onih spam majlova koji nude doktorate za $99, uostalom cifra njemu nije problem.
kud_genijalci Posted February 21, 2011 Posted February 21, 2011 U izmišljene rezultate u nauci treba ubrojiti i ova predviđanja o promeni klime i sunčevim eksplozijama, tipa . evo sad juče - "za 40 godina svet će biti nepreoznatljiv" ili "sunčeve eksplozije će uskoro na nekoliko emseci onesposobiti snabdevanje strujom", i slično. Ili, o d pre godnu-dve, povećanje nivao mora će 2000 i neke podaviti Holandiju, Dansku, Njujork i sve tako.Reč je o pukom pecanj, sa ciljem da sponzori ispljunu lovu za "naučenjake" i njihove institute u kojima bi setražila "fundamentalna rešenja" protiv smaka sveta.
spin&doktors Posted March 25, 2011 Posted March 25, 2011 U izmišljene rezultate u nauci treba ubrojiti i ova predviđanja o promeni klime i sunčevim eksplozijama, tipa . evo sad juče - "za 40 godina svet će biti nepreoznatljiv" ili "sunčeve eksplozije će uskoro na nekoliko emseci onesposobiti snabdevanje strujom", i slično. Ili, o d pre godnu-dve, povećanje nivao mora će 2000 i neke podaviti Holandiju, Dansku, Njujork i sve tako.Reč je o pukom pecanj, sa ciljem da sponzori ispljunu lovu za "naučenjake" i njihove institute u kojima bi setražila "fundamentalna rešenja" protiv smaka sveta.daleko je od mog pofesionalnog terena, ali sam uvek bio skeptičan prema tim kataklizmičkim teorijama globalnog zagrevanja i otopljenja. onda natrčim na neki dokumenarac, gde sijaset naučnika tvrdi da topljenje leda i klima nisu posledica emisije co2, kako nam se zvanično natura. e, sad jedino ako ti podaci koje uzimaju za ergumente nisu tačni...
расејан Posted March 25, 2011 Posted March 25, 2011 daleko je od mog pofesionalnog terena, ali sam uvek bio skeptičan prema tim kataklizmičkim teorijama globalnog zagrevanja i otopljenja. onda natrčim na neki dokumenarac, gde sijaset naučnika tvrdi da topljenje leda i klima nisu posledica emisije co2, kako nam se zvanično natura. e, sad jedino ako ti podaci koje uzimaju za ergumente nisu tačni...Једном сам наишао на спис неког омладинца, који је за дипломски (или матурски?) узео да направи рачунарски модел шббкбб ако би се отопио сав лед на половима, по Сибиру, Канади и Хималајима. Кренуо врло једноставно, узевши површине под ледом, помножио са просечном дебљином (дакле све подаци доступни по енциклопедијским сајтовима), урачунао фактор за колико је запремина леда већа од запремине исте масе воде, па поделио ту запремину са површином светских мора... и добио да би се ниво мора подигао за отприлике педаљ. Након бесомучног тражења грешке, дигао руке и помножио ту запремину са 40 да би се добио иоле видљив ефекат на мапи.Ово не би требало да је тешко да се понови и провери.
paculla Posted November 2, 2011 Posted November 2, 2011 evo ga jos jedan prljavi pokvareni prevarant Many of Stapel’s students graduated without having ever run an experiment, the report says. Stapel told them that their time was better spent analyzing data and writing. The commission writes that Stapel was ’lord of the data’ in his collaborations. It says colleagues or students who asked to see raw data were given excuses or even threatened and insulted. 14 of 21 of the theses published by Stapel’s students were affected by the tainted datastrava, bas me interesuje sta ce uni tilburg da uradi. da ga najure sa posla? tesko. da ovim mucenicima poniste teze? tesko. mozda beti zna vise...
BraveMargot Posted November 6, 2011 Author Posted November 6, 2011 (edited) neverovatan prevarant. evo izvestaja na engleskom, gde je opisan stapelov modus operandi. Edited November 6, 2011 by BraveMargot
betty Posted November 6, 2011 Posted November 6, 2011 ziva bila, ja se namucih sa tekstovima na holandskom :D
BraveMargot Posted November 8, 2011 Author Posted November 8, 2011 vebsajt retraction watch posvecen je clancima koje casopisi moraju da povuku, uglavnom zbog konflikta interesa ili greske, ali ponekad i zbog prevaranata (medju skorijim slucajevima pojavljuje se naravno i Stapel).
lostfanforever Posted December 10, 2011 Posted December 10, 2011 Here it comes again: Work that pinpointed the control of aging in a handful of genes is being taken apart by some of the scientists who made early discoveries. Efforts to replicate studies are producing conflicting results. http://www.sciencemag.org/content/334/6060/1194.full
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now