Beogradski prevoz - GSP / Beovoz /... metro?

[ajgor]

Ma jok, garant ide samo u jednom smeru i ne silazi dole do okretnice 34.

 

Kakva nova stanica, takva i nova linija koja je opslužuje.

 

Uzgred, podsećanje da je staaara 34 okretala sa strane Prokopa bliže autoputu, tamo gde je sad ona mrtva priroda sa ocvalim betonskim stubovima i štrčećom armaturom. Uz to, na perone Prokopa se uredno stizalo pešice od Ruda i silazilo sa pasarele. 

[hazard]

I tvoj primer Svajcarske i Nemacke mislim da nije dobar za nas, nikada mi nismo imali niblizu toliko para da tako gradimo. S druge strane imas Istanbul sa 14 miliona ljudi i jedva 2 linije metroa, Atinu sa 3 linije izgradjene pred olimpijadu, pre toga nula, itd. A i ovi su za nas ultra bogatasi.   

 

Švajcarsku si prvi sam pomenuo (,,to nema ni Švajcarska") :D, dakle to je bio odgovor na to. Ne mislim ja da je realno da Beograd i okolina u bliskoj budućnosti imaju 26 linija prigradske železnice, ali moglo bi da postoji, recimo, 10 (u suštini 4-5 linija po 2-3 kraka). Trenutno imamo jednu liniju BG:voza, i 4 linije redukovanog Beovoza (BG:voz radi odlično a Beovoz pretpostavljam da je još uvek raspad kao i nekad). Trebalo bi masa pruge da se rekonstruiše (kao što je već urađeno za BG:voz), na znatnim delovima trase da se uradi 2. kolosek (kao što se već radi do Pančeva ili će početi uskoro, ruski kredit) a negde bi možda bilo potrebno izgraditi i po koji novi krak pruge. Ne govorim o nečemu ambicioznom poput Jovinovog reg. metroa, već dosta skromnije, ali bilo bi izvodljivo kada bi bilo volje.

 

Za Istanbul je već objašnjeno, a Atina je prvu liniju metroa otvorila 1904., njihov metro je među 5 ili 10 najstarijih u svetu, a do 1957. imali su 24 stanice na oko 26 km mreže. Tačno je da sve ostalo građeno pred Olimpijadu. Inače to da su Grci i Turci za nas bili ultrabogataši od 60ih do početka 90ih se ne bih baš složio. No ostavimo njih po strani, je su li Bugari i Rumuni za nas ultrabogataši? Sofiju smo već apsolvirali, uzmimo sad Bukurešt: 4 linije, 51 stanica, oko 70 km mreže (i još se gradi). Prva linija otvorena 1979., druga 1983., treća 1986. Četvrta 2000. Od 1979. do 1994. su ili svake ili svake druge godine (u proseku otprilike svakih godinu i po dana) otvarali po neki novi deo mreže. Govorimo dakle o Rumuniji 80ih. Ultra bogataš u odnosu na SFRJ? Svakako ne.

 

 

pa ne, S-bahn je klasican commuter train, kao bg voz. Koristi (barem vecim delom) prugu koju koriste i intercity, medjunarodni i svi ostali vozovi. Koliko se ja secam tih planova za bg metro, iz jovinovih predavanja i tekstova, regionalni metro je bio zamisljen mnogo ambicioznije, bas kao metro, potpuno nezavistan sistem vozova koji ce da povezuju Beograd sa okolnim gradovima, i da se pravi pruga i stanice koje ce iskljucivo da koriste ti regionalni vozovi i nijedan drugi. Mozda gresim, ali tako je meni u glavi da su planirali. Imas metro za urbano producje, regionalni metro za gradove u krugu od recimo 50-100km, kao dva sistema potpuno nezavisna od svega ostalog, i onda kroz bg zeleznicki cvor koji je samo za medjugradski i internacionalni saobracaj. A to je ogromna razlika. Plus sto je postepena gradnja bila tesko sprovodiva upravo zbog te povezansoti sistema, da novi zeleznicki cvor prakticno ne mozeda funkcionise dok metro nije izgradjen skroz, posto nemas kako da dodjes do stanice osim metroom. 

 

bold 1: Jovinov Regionalni metro jeste klasičan commuter train. U svim velikim gradovima sa commuter vozovima tj. (pri)gradskom železnicom, postoje stanice a često i delovi železničke mreže koje koristi samo prigradski voz, naročito unutar grada. Inače, reg. metro nije zamišljen da bude potpuno infrastruktuno odvojen sistem, kao metro - on jeste odvojen od železničkog čvora za međugradski saobraćaj unutar šireg gradskog jezgra, ali izvan toga se uglavnom poklapa sa njim. Ako pogledaš mapu iz 1976., gde je železnički čvor tanka ispresecana siva linija, linije RM2 i RM4 se nakon Zemuna poklapaju sa ,,običnim" železničkim koridorim, isto tako linija RM3 na jug nakon Košutnjaka, i linija RM1 od Pančevačkog mosta pa na dalje. Dakle, deli prugu sa ostatkom železničkog saobraćaja. Takođe, čini mi se da linije RM1 i RM2 koriste uz Savu prema Obrenovcu deo starog železničkog čvora, ali nisam siguran.

 

Ako želimo da vidimo pravi postojeći pandan Jovinovom RM, to je onda sigurno pariski RER. Gledajući koncept pa čak i ime, mislim da zapravo RER bio inspiracija Jovinu. Ako pogledamo RER u Parizu, videćemo da unutar grada on uglavnom koristi zasebnu prugu i tunele, kao i stanice, i osim toga što je prigradska železnica koja ide daleko u predgrađa, unutar grada funkcioniše kao neki ,,ekspres metro".

 

U svakom slučaju, meni RM u Jovinovom planu izgleda kao ,,šlag na torti" - mogao je da se izgradi metro i bez RMa, pa bi to svejedno bilo odlično.

 

bold 2: pa nije tačno to sa faznom gradnjom, mogla je fazna gradnja itekako, i uopšte ne znam šta znači to da se metro izgradi ,,skroz"? Ako tvrdiš da mora da postoji cela ona mapa iz 1976. da bi Prokop bio smislen, onda nije tako - dovoljno bi bilo da Prokop metroom bude povezan s nekim delom grada do koga je lako stići. Inače, mapa iz 1976. je zamisao celog sistema jednog lepog dana, kada govorimo o tome šta je zapravo bilo isprojektovano i spremno za gradnju 1982., to je prva etapa metroa sastavljena iz tri faze:

 

1. NBG (Stari Merkator) - Vukov spomenik

2. Autokomanda (preko Prokopa) - Tašmajdan

3. Tašmajdan - Kalemegdan

 

Dakle već u 2. fazi 1. etape imamo Prokop povezan metroom sa širim centrom grada do kog si već imao neki prevoz koji je bio pristupačan. S obzirom da Prokop te 1982. nije bio gotov, moglo je da se gradi tako da se to manje-više sinhronizuje, pa da 2. faza metroa proradi u isto vreme kada i Prokop, ili možda godinu ili dve kasnije (a možda i pre Prokopa, u smislu zatvaranja stare stanice skroz).

 

Dalje, ova prva etapa iz 3 faze, i ako je u suštini mali deo on velike mreže iz 1976., odradila bi veliki posao. To je ceo zajednički deo linija M1 i M3, kao i M2 i M4 (osim terminusa na Dorćolu). Da je to izgrađeno, dobili bi to da je

 

a. Širi centar grada potpuno pokriven metroom, da se gužva (i zagađenje) u njemu može smanjiti znatno, uraditi veliko proširenje pešačkih zona itd.; Bilo bi rešeno saobraćajno usko grlu u centru starog grada;

b. Železnički čvor direktno spojen sa metroom i na Prokopu i kod Vuka, a indirektno i na K. Parku, što bi novom čvoru dalu smisao i učinilo ga potpuno upotrebljivim;

c. Metro došao do delova grada gde bi bilo moguće efikasno reorijentisati ostatak mreže gradskog prevoza za efikasno presedanje koje bi hranilo metro mrežu (bilo je planirano, npr., da se izgradi tramvajska okretnica kod Vuka, i da se 6. skrati na trasu Vuk - Kluz, dok se metro ne proširi duž celog Bulevara u nekoj sledećoj etapi).

 

I ništa ovo ne zavisi od završetka ostatka mreže, reg. metroa i slično. Stoji samo na svojim nogama, potpuno nezavisno.

 

Takođe, ova prva etapa je uz neznatne modifikacije manje-više ista u svakom planu za metro od drugog svetskog rata do danas (pa i u nesrećnom ,,Belamu" i ,,Beogradskom metrou" tj. Belamu na steroidima). Dakle, i da je izgrađena, ne bi obavezala grad na to da metro dalje širi po Jovinovoj zamisli, taj master plan iz 1976. bi bilo moguće modifikovati znatno ako bi se pokazao kao loš ili previše ambiciozan, koristeći prvu etapu kao sasvim upotrebljivo jezgro i nekog drugačije koncipiranog metro sistema.

 

Da je izgrađena samo ta prva etapa i ništa više, javni prevoz u gradu bi danas bio daleko bolji nego što jeste. A ta prva etapa nije neka megalomanija (ne mislim na projekte stanica i sl. već na samu mrežu linija) već vrlo razumna, moglo bi se reći i nužnost.

 

Razmišljajući o ovome palo mi je nešto na pamet:

 

Zamislimo da smo bili te sreće da je završen i železnički čvor (toliko da je sav putnički saobraćaj prebačen na njega), a istovremeno i ova prva etapa metroa iz tri faze. Pa neka se i tada stalo jer je bilo preskupo, neka je sve dalje stopirano i otkazano i neka su onda prevladali ,,pragmatičari" koji su gurali tramvaj za 21. vek. Mogao je da se napravi neki hibrid tramvaja za 21. vek i metroa - da se tramvaj za 21. vek nakalemi na završenu prvu etapu metroa (naravno tamo gde se ne poklapaju). Dakle, produžetak tramvajske mreže na Bulevaru (ono malo parče do Ustaničke), produžetak od Voždovca do Banjice, na Banovo Brdo, i ka Kneževcu, kao i do Bogoslovije. Onda bi tramvaj mogao da pređe reku preko starog železničkog mosta, a na NBG bi postojala mreža od Bloka 45 i Bloka 70 do Ušća (tramvaj bi povezao ž.s. NBG sa prevozom umesto metroa). Imali bi na pola sistema dosta kraće (te pouzdanije) linije tramvaja, a bilo bi moguće presesti na metro kod Vuka, na Ušću, na Autokomandi, Slaviji, i Kalemegdanu. Onda bi možda u današnje vreme bio urađen deo Kalemegdan - Dorćol, kao i deo linije M2 od Autokomande preko Dušanovca do Jerkovića (jer tamo zaista nema drugog rešenja osim metroa, previše uskih ulica). To bi bio kvantni skok u odnosu na postojeći prevoz u Beogradu. Avaj...

 

 

Bold dva, 200 miliona je nista. Tuneli za novi zel. cvor, ovo kroz sta sada ide bg voz od prokopa do vuka, su kostali 700 miliona dolara u ono vreme. Bez zavrsene i jedne stanice, praktivno samo grubi radovi. nisam siguran da li u tu cenu upada i novi zeleznicki most ili je on bio naknadno napravljen. Za 200 miliona ne bi mogao ni da pocnes radove malte ne. Onaj LRT glupi je valjda bio procenjen da bi kostao izmedju 1 i 1,5 milijarde evra samo za prvu liniju, skracenu dosta u ondosu na prvu liniju tog metroa iz 70ih. 

 

200 miliona je bilo dovoljno da se počne kopanje. Naravno da bi samo 1. faza 1. etape koštale višestruko više. No, meni nije toliko problem što tih 200 miliona nisu potrošili na početak kopanja, nego što su ih potrošili na tramvaj za 21. vek, izbrisali metro iz planova i proglasili problem javnog prevoza rešenim. Bolje da su tih 200 miliona potrošili na kanalizaciju (ovo kažem ozbiljno, kanalizacija je ozbiljan problem u Beogradu, i kišna i obična).

 

Za bold: ako pod ,,bezvezni LRT" misliš na onaj BeLaRT/BeLaM, pomešao si brojke. Prva linija Belama procenjena na 450 miliona evra, i to cela (od Zemuna do Ustaničke), što je otprilike duplo duže od prve faze Jovinovog metroa (Merkator - Vukov Spomenik) mada sa odokativno duplo manje podzemnih deonica (ali takođe i sa skoro duplo više podzemnih stanica u centru od Jovinovog plana). 1 - 1,5 milijarde evra je mogao da bude samo ceo sistem sa 3 linije.

 

Ako pak misliš na onaj unapređeni Belam koji je nazvan u Đilasovo vreme samo ,,Beogradski metro", on je kao trebalo da bude ukopan celom dužinom u starom delu grada, tako da me ne bi čudilo da je to procenjeno na milijardu evra ili više samo za prvu liniju - ali u tom slučaju je to isto ili skuplje nego Jovinova prva linija. LRT je jeftin kada imaš dobar deo nadzemne mreže, kada moraš skroz da ga ukopaš, tuneli moraju biti veći tj. viši nego za klasični metro (zbog pantografa) pa samim tim i skuplji. Takođe, taj plan je onda predviđao više podzemnih stanica opet nego Jovinov (manje rastojanje), a pošto su stanice najskuplji deo cele priče, dođeš toga da potpuno ukopan LRT na staroj strani grada košta skoro isto koliko i metro, a nudi daleko manje (i po pitanju brzine i kapaciteta).

 

 

Slazem se da je Sofija dobar primer, ali potpuno suprotan od ovih megalomanskih projekata nase ekipe iz urb. zavoda. Postoji metro i metro, moze da se gradi kao londonski, koje je ja mislim najjeftiniji za gradnju, sa tunelima najmanjeg moguceg precnika, sa stanicama koje su vrlo svedene i jednostavne, a moze da se gradi i kao moskovski, sa podzemnim palatama. Opet iz nekih Jovinovih predavanja, nase metro stanice su bile projektovane prilicno luksuzno, svaka je trebala da ima garazu, soping, ovo ono. Onda imas nase stare boljke da ilice sve da bude u mermeru kao faraonska grobnica (tipa vukov spomenik) ili ko ga jebe, da se raspada kao tosin bunar. Vukov spomenik je btw. vrlo vrlo skupa stanica, mogla je da se dobije ista funkcija za mnogo manje para. 

 

Hocu da kazem da da, apsolutno se slazem s tobom da se kod nas trose pare na gluposti, i da nasi politicari razmisljaju kratkorocno, ali za ovaj konkretan slucaj mislim da su zajebali projektanti posto su jednostavno sve projektovali bez ikakvog obaziranja na pare. Pa i Djindjic je nakraju otkacio Jovina i njegov projekat metroa kada je shvatio o cemu se radi. I jeste stara boljka beogradkih planera, i dan danas, to odsustvo realnosti, ljudi apsolutno ne razmisljaju koliko ce sta da kosta. Nama su urbanisticki i gradjevinski standardi inace uvek bili visoko postavljeni, cak premasivali one u najrazvijenijim zemljama, ima milion primera, jedan je drzavna stanogradnja i standardi koji su tamo primenjivani, tako da su mnoge stvari jednostavno bile nerealne za sprovesti.

 

Mislim da ne patimo samo od grandomanije, već i sa druge strane od najgoreg provincijalizma. To je to što kažeš što se bolda tiče, to je kao onaj deda iz Ko to tamo peva, daj 5 karata ili ništa. Jedan član moje familije ima teoriju da se Srbi u suštini mogu razvrstati u dve kategorije, ili su megalomani, često nerealno nesvesni svojih ograničenja, ili su sitne trgovačke duše koje gledaju kako da ućare svaku paru (i kako da svakoga zajebu). Ne znam, možda u tome ima istine...kada pogledam da sa jedne strane imamo ,,megalomanski" plan - novi čvor, metro, regionalni metro - a sa druge ,,nije to za nas, ne može to ovde pristup" koji nudi samo tramvaj.

 

Mi smo u urbanizmu prvo imali tu ,,metro sektu" u kojoj su bili Jovin i Maletin i slični (a glavni omogućivač im je bio Branko Pešić), koji su uglavnom bili arhitekte urbanisti, i onda su poečtkom 80ih svrgnuti i zamenila ih je ,,tramvajsko-automobilska sekta" koju uglavnom čine saobraćajni inženjeri. Ovi prvi jesu skloni megalomaniji možda, ali stvari gledaju integralno, i što bi rekli Ameri, kuraže se da sanjaju. Ovi drugi gledaju redukcionistički, ne polaze od toga kako bi grad idealno trebalo da izgleda već samo kako da se ,,na površini" što brže i što jeftinije reši neki gorući partikularni problem. I jedni i drugi imaju svoje prednosti i mane, mada mi se čini da ovi drugi imaju više mana, i ja simpatišem ove prve jer su em daleko bliže tome kako urbanizam treba raditi (kada pogledamo neke dobre svetske primere, bilo u siromašnim bilo u bogatim zemljama), em je sve što je dobro urađeno u beogradskom urbanizmu od 60tih njihova zaostavština.

 

Ono što meni nije bilo jasno je kako se nije našao niko da nađe neko kompromisno rešenje, neki srednji put između ta 2 ekstrema. OK, verujem je da je Jovin projektovao preluksuzne stanice, ali to nije bio razlog da se ceo projekat baci u kantu i zameni jebenim tramvajem - moglo je da se kaže, drugovi, ovo vam je preskupo i preluksuzno, smanjite na to na neki jeftiniji nivo, gradićemo metro po tim trasama, ali ,,bejzik" varijantu. Ako to nije hteo da radi Jovin, mogao bi da se nađe neko drugi da to radi na osnovu njegovih planova.

 

Inače, ne čudi me Đinđićevo odjebavanje Jovina (mada Jovin to uvek predstavlja potpuno drugačije), Jovinov plan o metrou koji se gradi 40 godina se jednostavno ne uklapa u Đinđićev ,,ne možemo čekati daj mi instant rešenje" pristup koji je primenjivao na...pa, sve.

 

edit: da, dodatni problem za sprovodjenje tog plana iz 70ih danas je sto je zemljiste koje je decenijama cuvano za metro 90ih zauzeto, sto divljom sto regularnom gradnjom. Cumicevo sokace je izgradjeno na zemljistu za metro stanicu, u Zemunu je plac koji je planiran za stanicu i depo vozova pojela divlja gradnja skroz (tamo kod Metro obuce), itd.

 

Nigde nisam rekao da treba sutra krenuti s kopanjem da bi se izgradio metro po Jovinovom planu iz 1976. ili 1982. Osim što mislim da sutra Čomićevo sokače treba sravniti sa zemljom, no to je već nevezano za metro :D To je ono što i najviše zameram Jovinu i Maletinu - oni i dalje furaju svoj plan metroa kao aktuelan, uz neke manje izmene, pričaju kako je prva etapa projektovana u milimetar i kako su oni osvojili nagradu za projekat i da može odma sutra da se krene...pa ne može, ne samo zbog stvari koje si naveo, već zbog toga što je metro planiran sa nekim pretpostavkama o razvoju grada, i trebalo je sam da utiče u međuvremenu na taj razvoj, a od 70ih i 80ih grad se na mnogim mestima razvijao potpuno drugačije. I ne možemo da se ponašamo kao da je vizija iz 70. i neke bila jedina ,,ispravna" pa da sada na silu vraćamo tok razvoja (uz veliki trošak - ne govorim samo o metrou) u onu putanju koja je bila zamišljena '76. Ne samo da je to preskupo ili skroz nemoguće, nego je i urbanizam napredovao na svetskom nivou od tada, i treba primenjivati nove koncepte i nova iskustva. Ne samo to, nego je i projektovanje i planiranje samih metro sistema napredovalo - ljudi koji se time ozbiljno bave su mi objašnjavali da se ,,krakasti" model metro mreže kakav je projektovao Jovin (ako pogledamo mapu vidimo da u centru masa linije deli trasu, pa se onda linije račvaju ka predgrađima) pokazao kao loš - da u praksi promet na krakovima raste brže nego što je centralni deljeni deo linije u stanju da primi (ovo je valjda primećeno u Parizu, ali i na drugim mestima), te puno bolje imati linije sa potpuno odvojenim trasama. To se zna danas, ali se nije znalo 70ih. Ali ne, ,,metro sekta" (zato ih tako i zovem) se uporno drži onoga što je bio vrhunac njihovih karijera, mora to da se sprovede i kraj.

 

Ne da je druga strana išta bolja - i oni se drže nekih svojih osnovnih postulata koji moraju da se sprovedu...kada pogledamo promenu njihovih projekata kroz vreme: 

 

Tramvaj za 21. vek (pokazao se kao promašaj u praksi) -> Belart/Belam (pokazao se kao promašaj još na papiru) -> ,,Beogradski metro" 

 

vidimo odmicanje od klasičnog tramvaja do nečeg što je jako blizu ,,pravom" metrou. Ali, ,,poraz" se ne sme priznati, umesto da konačno kažu ,,jebiga LRT nije rešenje" oni se i dalje drže tramvajolikih vozila čak i kada skoro celom dužinom trase ukopavaju i kada to prestaje da ima bilo kakav smisao. Zato su i oni ,,tramvajska sekta".

 

U Beogradu planiranje javnog prevoza, što neizbežno uključuje i metro u nekom obliku, treba da se radi od nule. Ne treba vraćati stare metro mudrace na vlast ali treba i rasterati ove koji trenutno dominiraju urbanističkim zavodom i sličnim institucijama. I onda da vidimo kakvo je stanje, šta od infrastrukture postoji i kako može da se iskoristi, šta može da se gradi, koliko to košta, šta su radili drugi u sličnoj sitauciju, kako su prošli itd. Da se gleda kako je grad rastao i menjao se, i kako će dalje da raste i da se menja, koji su danas (a ne '75. ili '85.) glavni pravci kretanja ljudi u gradu, itd. Mi trenutno znamo da nam metro treba, ali ne znamo ama baš ništa drugo.

 

Zato mi se sviđa ekipa iz ,,Uticajne grupe" Imamo plan, oni su pošli od nekih jovinovskih pozicija i onda mic po mic u svojim radionicama i razmatranjima sve to odbacili krenuli sa tim razmišljanjem od nule - kakva je situacija danas, i šta uraditi da se ona popravi. Ne sviđa mi se svaki njihov predlog, za neke stvari mislim da su skarabudževine, za neke da nisu realne ili da su loše, ali neki su im predlozi odlični. I najbitniji je njihov pristup - ništa nije sveto, ni Prokop kao centralna stanica, ni ta fiks ideja da linija mora ići duž celog Bulevara sve do Ustaničke (možda se može prihvatiti da do Vuka moderni i dobro odrađen tramvaj može da radi radnju odlično, a da metro posle Vuka treba da skrene recimo ka C. krstu i da pokriva delove sa uskim saobraćajnicama gde nije moguće provući visokokapacitetni prevoz na površini).

 

Ovo je njihov poslednji predlog, koji je sasvim solidan, maksimalno racionalan i štedljiv, ne predviđa nikakvu zamenu tramvajske infrastrukture metroom (već samo njeno unapređivanje), a predviđa metro tamo gde tramvaja trenutno nema. Dole na dnu stranice postoje linkovi na ranije varijante koje su razmatrali (neki od tih projekata mi se mnogo više sviđaju od ovog poslednjeg, npr. ovaj, ali nije kao da sam ja sada kao nešto stručan da procenjujem). Sad, oni ovo rade iz entuzijazma (mada nisu skroz puki hobisti, jer je dosta njih iz struke), zamislimo šta bi bilo kada bi neko bio plaćen za to i imao resurse a imao isti pristup.

 

Inače, ovde su sastavili lepu stranicu sa retrospektivom svih zvaničnih projekata za beogradski metro od 1938. (da, tada je bio prvi!) do danas (slika nije dovoljno velika kada se samo na nju klikne, mora nakon toga desni klik pa view image in new tab). Ono što je interesantno videti je da je i tramvaj za 21. vek poluzavršeni poluprojekat - ima mapa na linku od tome kako je trebalo po projektu da izgleda mapa 1990., i dobar deo toga nije urađen do 1990. - fali deo od Ušća do Zemuna (6. je trebalo da ide do Zemuna), fali tunel ispod centra koji bi povezao Palilulu i obalu, fali deo od Dorćola i od Bogoslovije sve do Rospi Ćuprije, i fali jedan mali krak sa okretnicom u Bloku 70. A trebalo je i da nastavi tramvaj posle Ustaničke do MML. A bilo je u planu i više od toga, bio konkurs za mrežu do 2000. i neke, GSP je nagradio valjda dva ili tri rešenja, nema mapa na ovom linku ali koliko se sećam trebalo je mnogo više NBG da bude ispresecan tramvajima (maltene svaka veća saobraćajnica).

 

Tako da poluprojektotitis poluzavršititis nije samo boljka ,,megalomanskih" projekata, kod nas od njega pati sve pa i ovi ,,skromniji" projekti. Kamo sreće da danas imamo poluzavršen metro umesto poluzavršenog tramvaja za 21. vek.

[đorđe geprat]

Ma jok, garant ide samo u jednom smeru i ne silazi dole do okretnice 34.

 

Kakva nova stanica, takva i nova linija koja je opslužuje.

ako bude tako kako misliš, besmisleno je. kružna linija mora da bude dvosmerna inače, ovo je obilazak grada.

 

za hazarda:

 

lepo misliš i zboriš. sve je na mestu i logično. no, onda i danas odsustvo je elementarne logike i racionalnog razmišljanja. i ovo poslednje, namera sa francuzima je diskutabilna.

 

za rumuniju, u doba čaušeskua, sve mi je pod lupom. gradio je metro a ljudi su živeli, znamo kako.

Edited February 4, 2016 by djordje geprat

[Prospero]

Pa i mi ćemo tako živeti kad krenemo da gradimo metro

[Pontijak]

citam sta hazard pise i dojmilo me njegovo poznavanje problema i nacin na koji ga objasnjava

 

dakle, opet:

 

hazarda za gradonacelnika!!! :)

[gospa buba]

...

 

Sad, oni ovo rade iz entuzijazma (mada nisu skroz puki hobisti, jer je dosta njih iz struke), zamislimo šta bi bilo kada bi neko bio plaćen za to i imao

 

prvo sam se uhvatila za glavu gospode

 

posle sam se setila da kod nas sve shto se radi ide tako, ako se ozbiljno radi -_-

 

 

 

hazarde fala shto si nam izasho iz shifonjera sa ovim prichama, ovo nema cenu

 

ako ti bude trebao nekad neki glas za neshto, javi.

za zirantstvo se ne javljam, da znash ^_^

ali pontijak mozda hoce

Edited February 4, 2016 by gospa buba

[Skyhighatrist]

ako bude tako kako misliš, besmisleno je

Naravno da je besmisleno, iznenadio bi se da je drugačije...

Videćemo sutra uostalom, očekujem priloge o otvaranju još jedne linije na dobrobit građana i Malog u minibusu...

[Pontijak]

prvo sam se uhvatila za glavu gospode

 

posle sam se setila da kod nas sve shto se radi ide tako, ako se ozbiljno radi -_-

 

 

 

 

 

ako ti bude trebao nekad neki glas za neshto, javi.

za zirantstvo se ne javljam, da znash ^_^

ali pontijak mozda hoce

 

glas za hazarda uvek :)

 

cast svakome ziranstvo nikome :D

[renne]

Jutros gomila busplusovaca u M.Pupina. Tackasta kontrola kod siva

[đorđe geprat]

sinoć sam ušao u GSP 67 kod erport sitija s namerom dadođem na zeleni venac.

 

razumem da ima i krš autobusa, ovaj je bio do zla boga bučan pozadi, razumem i da moraju da raspišu tender za farbanja naslona (svih 30 su bili ižvrljani, izgrabani...) ali, kakav je to mučan i težak posao za vozača da po završetku smene upiše negde da treba da se zamene 3 pregorele fluo cevi. svetlele su samo 2, bio je polumrak i baš depresivna atmosfera.

[katamaran]

[Đipalo Junuz]

Da li postoji mesto u centru gde može da se kupi plastična nepersonalizovana busplus karta? Ja obišao dobar deo centra, imaju na trafikama samo one dnevne, trodnevne i petodnevne...

Edited February 8, 2016 by Đipalo Junuz

[renne]

Kod studenjaka u štampi ima sigurno, ja kupio pre tri dana

Doduše nije centar jbg

[Đipalo Junuz]

Ja sad bio u busplusu u prizemlju Beograđanke, nemaju ni oni. Pas mater.

[Halvard]

A ja mislio da me prodavačica na kiosku zajebava kad mi je rekla da to nema nigde da se kupi i da ne tražim džabe, a ja našao na susednom. 

Izgleda da sam imao sreće.