Beogradski prevoz - GSP / Beovoz /... metro?

[hazard]

Nisu sva vozila u saobraćaju 20 sati, samo u špicevima, 2-3 sata ujuto i 2-3 popodne su sva raspoloživa vozila u saobraćaju. U 4 sata izađe pedesetak vozila, možda 100, pa se broj podiže, sve do 7, 7.30 izlaze novi iz garaže, zatim se neki posle špica povlače, valjda oni koji su prvi izašli, subotom i nedeljom je znatno manje vozila u radu itd, sve u svemu, cenim da 3 vozača sa punim radnim vremenom pokriva rad jednog vozila.Broj koji sam pretpostavio, ostavlja još hiljadu zaposlenih, nije malo.

Pa da, ali to ti onda na jednoj strani povecava troskove, platio su autobus koji vecinu dana miruje i ne zaradjuje ti pare. Btw, oko 1000 vozila izadje na ulice u radnom danu. Ukupan broj vozila koje GSP poseduje je po statistici za 31.12.2011. je 1142. Edited July 23, 2012 by hazard

[hazard]

dupli

Edited July 23, 2012 by hazard

[borris_]

Predpostavljam da ta lokalna fabrika nema servis da moze odrzavati toliki broj vozila. Svaki operator ima svoj servisni sistem i to niko ne eksternalizuje. Koliko je on efikasan kod GSP-a, to je problem.

[Div]

Pa da, ali to ti onda na jednoj strani povecava troskove, platio su autobus koji vecinu dana miruje i ne zaradjuje ti pare. Btw, oko 1000 vozila izadje na ulice u radnom danu. Ukupan broj vozila koje GSP poseduje je po statistici za 31.12.2011. je 1142.

Ja sam brojke uzeo otprilike, računam ne neko uprosečenje. Dakle, ako preduzeće ima 1000 vozila, nikada neće biti svih 1000 istovremeno u saobraćaju, biće ih 950 u špicu, 800 tokom prepodneva i uveče, recimo do 10, 600 posle 10, 100 posle ponoći. Ako jedno vozilo provede svih 24 sata u radu, neće prihodovati 500 nego 800 ili 1000 evra. Dakle, pretpostavio sam neke prosečne brojke za koje mislim da imaju osnova u realnosti. Ako grešim u brojkama, dozvoljavam, insistiram na pristupu, tražim tačan račun, tražim plan razvoja od svakog rukovodstva svakog JP. Ako mora da posluje sa gubitkom, OK, zašto, koliko, do kad. Evo, onomad su postavili novog predsednika UO GSP, Radujka, stručnjaka opšte prakse. Još kaže radiće besplatno, da ne kažem džabe. Zašto bi jedan stručnjak radio besplatno, šta mogu da očekujem od takvog rada, osim, kolko para tolko muzike.

Predpostavljam da ta lokalna fabrika nema servis da moze odrzavati toliki broj vozila. Svaki operator ima svoj servisni sistem i to niko ne eksternalizuje. Koliko je on efikasan kod GSP-a, to je problem.

Zašto se ne bi eksternalizovao servis za remont, u redu je svakodnevna kontrola, provera ulja, dolivanje, stanje kočnica, guma. Sve popravke, zamene sklopova u servis, a najbolje je servis proizvođača. Kupac veličine GSPa može da postavlja uslove, ne mora da kupuje krševe od Ikarbusa, nisu oni zaista jeftiniji.Oni daju naplatu drugoj formi a bave se popravkama vozila, nije mi nimalo logično.Ali, ako misle da je bolje tako kako rade, neka dokažu, neka naprave efikasan sistem, bilo je dana kada sam duž jedne linije viđao po pet-šest vozila, ispali iz saobraćaja. Čim sam ih ja video u jednom prolazu, znači ispali su u zadnjij sat vremena, šta se desi u toku celog dana, šta na svim linijama ukupno. I koga će kazniti za loše stanje vozila, sebe, svoje saradnike koje su postavili tu jer su dobri prijatelji, iz iste partije ili nešto treće. Nema veze, konkurencije nema, gubitke će pokriti grad.

[borris_]

Treba naci firmu koja moze da bude servis za 1100 autobusa + tramvaji. Ne vjerujem da postoji jedna takva firma u Srbiji.

[hazard]

Ja sam brojke uzeo otprilike, računam ne neko uprosečenje. Dakle, ako preduzeće ima 1000 vozila, nikada neće biti svih 1000 istovremeno u saobraćaju, biće ih 950 u špicu, 800 tokom prepodneva i uveče, recimo do 10, 600 posle 10, 100 posle ponoći. Ako jedno vozilo provede svih 24 sata u radu, neće prihodovati 500 nego 800 ili 1000 evra. Dakle, pretpostavio sam neke prosečne brojke za koje mislim da imaju osnova u realnosti. Ako grešim u brojkama, dozvoljavam, insistiram na pristupu, tražim tačan račun, tražim plan razvoja od svakog rukovodstva svakog JP. Ako mora da posluje sa gubitkom, OK, zašto, koliko, do kad. Evo, onomad su postavili novog predsednika UO GSP, Radujka, stručnjaka opšte prakse. Još kaže radiće besplatno, da ne kažem džabe. Zašto bi jedan stručnjak radio besplatno, šta mogu da očekujem od takvog rada, osim, kolko para tolko muzike.

Ja ne kazem da ne treba traziti cist i jasan racun, svakako da treba. Samo kazem da nesto ne stima u tvojoj racunici i da tu nije samo pitanje GSPa, vec javnog prevoza uopste - u Evropi skoro da ne postoji (veci) grad gde javni prevoz nije subvencionisan.Evo tabele: http://en.wikipedia.org/wiki/Farebox_recovery_ratio#Farebox_ratios_around_the_worldprikazuje koliko u odredjenim gradovima cena karata pokriva operativne troskove (operativne; dakle ne kapitalna ulaganja, kao sto su nova vozila ili infrastruktura). Jedino je Azija preko 100%, sto ne cudi, to su ogromni gradovi sa zaista velikom gustinom stanovnistva. U Evropi se cifra krece od 36% (Rim) do 70% (Berlin). Elem GSP ce uvek biti subvencionisan i nikada nece pokrivati troskove iz cene karte, ukoliko zelimo efektivan javni prevoz. Edited July 23, 2012 by hazard

[Div]

Treba naci firmu koja moze da bude servis za 1100 autobusa + tramvaji. Ne vjerujem da postoji jedna takva firma u Srbiji.

Treba, ali, rekoh, firma koja može računati na plasman 1000 autobusa u narednih 5-6 godina, odnosno nekoliko stotina godišnje ubuduće, neće imati problem da otvori svoj servis, bilo preuzimanjem neke domaće firme, dela GSPa, ili gradnjom od nule sopstvenog pogona. Nismo imali ni firmu sposobnu da organizuje naplatu prevoza. Nemamo ni sad, ali znamo zašto.Da, ja kao primer govorim o autobusima, slična je stvar i sa tramvajima i trolama, a ne mora da ide sve u paketu, ni sada se ne servisiraju u istim pogonima.

Ja ne kazem da ne treba traziti cist i jasan racun, svakako da treba. Samo kazem da nesto ne stima u tvojoj racunici i da tu nije samo pitanje GSPa, vec javnog prevoza uopste - u Evropi skoro da ne postoji (veci) grad gde javni prevoz nije subvencionisan.Evo tabele: http://en.wikipedia....round_the_worldprikazuje koliko u odredjenim gradovima cena karata pokriva operativne troskove (operativne; dakle ne kapitalna ulaganja, kao sto su nova vozila ili infrastruktura). Jedino je Azija preko 100%, sto ne cudi, to su ogromni gradovi sa zaista velikom gustinom stanovnistva. U Evropi se cifra krece od 36% (Rim) do 70% (Berlin). Elem GSP ce uvek biti subvencionisan i nikada nece pokrivati troskove iz cene karte, ukoliko zelimo efektivan javni prevoz.

Gradovi i države imaju svoje motive da subvencionišu prevoz ili neku drugu uslugu, delatnost, da je organizuju kao javnu službu il prepuste privatnim firmama ili odaberu neku kombinaciju, suština je, a tu se slažemo, da se zna koliko nešto košta, iza toga ide odluka ko će da plati.Mi ne znamo koliko stvarno košta javni prevoz u Beogradu.

[ion]

... suština je, a tu se slažemo, da se zna koliko nešto košta, iza toga ide odluka ko će da plati.Mi ne znamo koliko stvarno košta javni prevoz u Beogradu.

Voleo bih da vidim makar jedno javno (pogotovo beogradsko) preduzeće koje "otvori karte" i jasno prikaže prihode i rashode, kao i jasan obračun troškova.GSB, EDB, Čistoća, Beogradput...Meni su recimo interesantna sponzorstva, kako i zašto javno preduzeće sme da sponzoriše išta. Kojim novcem kad rade s gubitkom?

[Tale]

Kakva je situacija sa ovim najavljenim protestima?Danas je duž Brankove i na Zelenom vencu bilo brdo policije.

[renne]

slabo, da ne kažem očajno, na trgu bilo oko 200 ljudi

[Đipalo Junuz]

Danas je duž Brankove i na Zelenom vencu bilo brdo policije.

Ban Ki Mun danas u varoši, zuji vamo-tamo, pa valjda zbog njega i toliko policije...

[ion]

Yep. Zbog njega.Inače jutros i danas na čekpointu na gazeli nema ridža i komunalaca.

[renne]

jutros bili na gazeli

[munze]

Njuz fleš: Ban Ki Mun pokušao da uđe na srednja vrata, ceo grad u kolapsu

[bergasa19]

"Naglašavamo da cene prevoza nisu menjane dve godine i kada se saberu cene svih prodatih karata i podele sa brojem putnika koji se dnevno prevezu, bez obzira da li imaju kartu ili nemaju, dobijamo podatak daje cena prevoza po prevezenom putniku manja od 20 dinara", rekao je Bovan prema saopsstenju firme Apeks, koja je uvela sistem naplate prevoza poznat kao bus plus.