Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

Na danasnji dan 1923. godine odrzana je, tacnije pocela prva automobilska trka krstena imenom 24 Heures du Mans...

Pobedom i to osvajanjem prva tri mesta marke koju je danas tesko naci cak i na slikama: Chenard & Walcker...

Pored vec zaboravljene Mille Miglia verovatno najautomobilskije, a sigurno најшоферскије auto takmicenje svih vremena sve do danas, u vremena kada automobil, taj simbol i mozda najvazniji artefakt 20. veka polako prestaje da bude automobil.

Naravno, ne radi se ovde o uporedjivanju, jos manje zalu za starim dobrim vremenima: konacno, i telefon je postao pametan, ali je ipak ostao i - telefon.

Nema smisla nabrajati ih: ne racunajuci neuveau riche skorojevice poput Ferarija ili Porsea, Le Man je bio - koliko se to moglo mimo onoga sto se danas zove marketing i sto je vozace pretvorilo u dvonozne bilborde, do sada mozda najdostignutija tacka u simbiozi ali i suprotstavljanja coveka i masine, proba izdrzljivosti, ali ne samo one mehanicke i mehanicarske, nego i шоферске, trazeci, podrazumevajuci i nocnu izbecenost, ali i brzine dobrano preko 300 kilometara na sat, po kisi, suncu, pa tako nekoliko puta.

Mille Miglia obaska...

Umro je, verovatno, kada je pobedio prvi dizel, a nije da ga nisu maltetirali i pre i posle toga: ubacivanjem treceg vozaca, obaveznim zatvaranjem kabine, hibridima...

Interesantno, kako je vreme odmicalo, postajao je nekako sve manje privlacan - zvezdama.

Ali, covek nekako ne moze da se otme utisku da upola manje svojevremnih pobeda jednog Dzeki Iksa mozda ne vredi kao duplo vise modernih pobeda jednog Kristensena.

I nije ih u redu vrednovati, jos manje brojati i prebrojavati, ali...

Kada smo vec kod vozaca, nije moglo bez najveceg:

Il Maestro, Il Mantovano Volante...

 

Sa svojim arhisuparnikom:

 

Ostalo su - masine.

Potpuno nebitno kakvo ime i prezime nose:

 

 

 

 

 

 

 

 

Radno mesto napravljeno za coveka, a ne obrnuto na stranu...

 

Ili se, ko zna, radi samo o onom tako karakteristicnom i prepoznatljivom mirisu sagorelog benzina...

U vremena kada je autoobile sve teze razlikovati, doduse i sve manje vazno...

[namenski]

 

 

Ponos ratne mornarice nove Nemacke, one Hitlerove, tehnicki krpez koji je - smisljeno i planski - trebalo da posluzi kao jedan u nizu stepenika kojima bi se neke, recimo 1950. popelo na presto najvece pomorska sila sveta.

Problem je, ispostavilo se, da te stepenice ne vode nigde, vremena celicnih planina su vec prosla, ostao je samo prestiz od koga bas i nema neke vajde i ostali su ostaci ostataka kajzerovog sna o nemackoj mornarici, najjacoj na svetu.

Ono, nije da nije bio opasan, pretnja, ali:

Uveliko gradjen jos od neke 1936. i prakticno vec pred zavrsetkom, poslovicno dobro obavesteni Jane's, neka vrsta profesionalne Biblije, u svom almanahu za 1938, o njemu ima samo sture pretpostavke: u mir uljuljkana Britanija - i ako se, na primer, u Spaniji puca sve u 16 - od kraja WW1 nije izgradila ni jedan jedini slican brod.

Tek:

Tesko je danas i zamisliti sta ova fotografija znaci: celicno brdo, bukvalno, tesko nekih 50,000 tona, duzine cirka 250 metara, terano snagom svojih cirka 150,000 konja trci iz sve snage brzinom od preko 50 km/h, gruboj analogiji danasnjeg kamiona, takozvanog slepera koji juri 200 km/h...

Po velicini pramcanog, a jos vise onog pozadi, krmenog da se samo naslutiti sta se zbiva: kada bi brod skrenuo, napravio pun krug i prosao kroz talas koji je sam napravio, bio bi preplavljen sve do visine onih topova napred...

 

I, na danasnji dan, 27. maja 1941. godine, pre tacno 80 godina, i negde bas u ovo doba dana - doakali su mu:

Posle lova koji je trajao nekih 10-ak dana, neizvesnosti koje podrazumeva i nosi potraga za poslovicnom iglom u plastu sena, pa ma ta igla bila teska i 50,000 tona, potragom koja je samo na izgled bila pipanje u mraku, a u stvari skup itekako sistematskih i smisljenih, vekovima usavrsavanih postupaka.

Postupaka jedne mornarice koja je Bismarck-a, sva njegova propagandno marketinska predratna, ratna i posleratna slava na stranu, od samog pocetka pretvorila u zverku koja - bezi.

A da se ni jednog jedinog trenutka nije postavljalo pitanje njegove konacne sudbine: jedino se nije znalo kada i gde.

Postupaka koji cine razliku izmedju jedne mornarice koja je zaista i istinski vekovima vladala okeanima i koja je tu vladavinu zaista i izistinski osvojila.

 

A tih dana krajem maja 1941, Britaniji bas ne ide: konacno, ni Bismarck nije otisao na dno bez stete...

Fensi HMS Hood, jos jedan promasaj tehnicke i svake druge prirode otisao je na dno pogodjen jednom jedinom granatom sa Bismarck-a i to tako da je od nekih 2,000 ljudi posade, preteklo samo njih trojica...

 

Balkan je izgubljen pre jedva mesec dana, na Kritu se privodi kraju jedna bitka koja je za Britaniju poraz itekako znacajan:

 

Tek za mesec dana, kada Nemacka napadne CCCP, Britanija vise nece biti sama.

Ali dotle, bas tih majskih dana 1941. godine, Britanija sama bije svoje bitke, mozda pevajuci sopstvenu labudovu pesmu jedne civilizacije koja je osvojila ako ne svet, ono sigurno njegov poveci deo.

I to ponajmanje gvozdjurijom nego, mozda, upravo recenicom koju je tih dana tokom bezanije sa Krita koju je morao da organizuje i sprovede najveci britanski pomorac posle Nelzona, odgovarajuci na predlog da Kraljevska mornarica prepusti porazene snage na Kritu svojoj sudbini, buduci da Nemci imaju apsolutnu prevlast u vazduhu i da se brodovima koji ih budu evakuisali crno pise, a da su razna Denkerk cuda samo davna proslost:

Quote

...it takes the Navy three years to build a new ship … it will take 300 years to build a new tradition...

 

 

[namenski]

 

Na danasnji dan, 1905. godine, odigrala se pomorska bitka obelezena po Cusimi, ostrvu i moreuzu izmedju Japana i Koreje.

Vojnopomorski znacajna kao prvi sukob modernih bojnih brodova, takozvanih predrednota, u kojoj je dokazana prednost manjeg broja topova veceg jedinstvenog kalibra i brzine, nad vecim brojem topova razlicitih kalibara sto je poorodilo ideju o Dreadnought-tu, prvom pravom takozvanom bojnom brodu, nece ostati upamcena kao preterano znacajna osim kao katasrtrofalni poraz Rusije koji je za duzi period suzbio njene aspiracije na Dalekom Istoku.

 

Sto se svega drugog tice, nema druge nego je svrstati u danas nepopularne imperijalisticke zavrzlame kojima je obilovao period pred Prvi svetski rat.

I sto je u svetski imperijalisticki obor pripusten jos jedan glodar, шакал tacnije: carski Japan, gladan teritorija kojih ce se posle Cusime obilato posluziti: od Kine do Koreje.

Japan, podrzavan od strane Velike Britanije i SAD koje u tom trenutku jos uvek nisu svesne da gaje onu cuvenu guju u nedrima i Rusija podgurkivana od strane Nemacke orne da razbije mogucu evropsku koaliciju usmerenu protiv nje.

Igra^tm do jaja lici na neke danasnje: Britanija od pocetka pravi Rusiji probleme: eskadri koja je krenula sa Baltika jos u Severnom moru podmesta sopstvene ribarske brodove servirajuci glasine da se radi o japanskim torpiljerima (razaraci su tada jos u povoju), provocira Ruse do pucanja, mobilise deo flote, jednom recju dovodi dve zemlje do ivice rata.

Postize da se delu, glavnini ruske eskadre uskrati prolaz kroz Suec, sto za ovu znaci da ce morati oko Afrike, sa sve mucnim snabdevanjem ugljem uz put.

Znaci i da se se ruska glavnina oci u oci sa Japancima sresti posle puta dugog skoro 30,000 kilometara, iscrpljenih brodova i posada.

Znaci i potpunu katastrofu ruske flote, sa sve brukom nad brukama - zarobljavanjem brodova od koji su neki u japanskoj sluzbi sluzbovali i tokom WW2.

Znaci i - pored sa svih strana priznate hrabrosti posada - dokaz nesposobnosti carske, imperijalne oficirske kaste.

Sa Togoom, pobednikom kod Cusime, pocinje doba pomorske slave i uspeha Japana, slave koja ce potrajati 40-ak godina.

Znaci, psiholoski, i nesto drugo: Zapad je po prvi put u svoje drustvo pripustio jednu nebelu silu i to u podrucju, mislim na Aziju, u kome je tokom pratkticno celog 19. veka radio sta je hteo i u kojoj je zapovednik bilo kog i bilo cijeg trgovackog broda, u slucaju problema sa lokalnim nazovi vlastima mogao da se obrati za pomoc bilo cijem evropskom u tim vodama obavezno prisutnom ratnom brodu.

I pomoc dobije, pa makar se zemlje zastava pod kojim su oba broda plovila, kod kuce, u Evropi, tukle na krv i noz.

Znaci i jedan samo prividni paradoks koji se danas ponovo zaboravlja: da Rusija, zvala se ona i CCCP ima sopstvene interese, nezavisne od toga ko sedi u Kremlju.

U svetlu tog paradoksa, mozda manje paradoksalno zvuci cinjenica da je 1945. godine J.V. Staljin, koji je u vreme Cusime bio izgnanik u Sibiru, tacnije begunac iz izgnanstva, i koji je, kao revolucionar od zanata imao sve razloge da se raduje porazu carizma, prilikom objave rata Japanu pozvao svoje^tm da osvete dedovske zrtve iz 1905, pa i one cusimske.

Sahalin i Kurilska ostrva vraceni su Rusiji CCCP-u: za poluglasne zahteve Japana da mu se nesto od toga vrati sva je prilika - nema nista.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=GmUef84ybXk 

[apostata]

Prošle sedmice u 101 godini u Marseju umro je posljednji španski internacionalista Hosep Almudever Mateu.
Mateu se borio u brigadi koja se zvala '40 nacija'.

Sa njegovom smrću otišla je i epoha u kojoj su ideje hodale na dvije noge.
Bez tih ljudi od čelika nama ne preostaje ništa drugo nego da životarimo.

 

Edited May 31, 2021 by apostata

[namenski]

10 hours ago, apostata said:

Prošle sedmice u 101 godini u Marseju umro je posljednji španski internacionalista Hosep Almudever Mateu.
Mateu se borio u brigadi koja se zvala '40 nacija'.

Sa njegovom smrću otišla je i epoha u kojoj su ideje hodale na dvije noge.
Bez tih ljudi od čelika nama ne preostaje ništa drugo nego da životarimo.

 

 

[namenski]

Na danasnji dan 1955. godine u Beograd, glavni grad Zapadnobalkanije, prispela je najvisa moguca delegacija tadasnje svetske sile #1 ili #2, kako kada jer su se tih godina promene na vrhu tabele dogadjale cesto, po nekad i u toku samo jedne sezone.

Prispela je, dosla skinutih gaca da se lepo, k'o covek - izvini.

Za sva sranja pravljena i napravljena od 1948.

Po sveopstem, prakticno bez izuzetka priznanju - kako zvanicnom, tako i medijskom - cak i najnekomunistickijih zapadnih medija, dolazaka u Kanosu Beograd bio je pre svega i iznad svega priznanje Zapadnobalkaniji za to sto se borila i izborila da sukob koji su se Sovjeti iz sve snage trudili da prikazu kao ideoloski i interni, svede na jedinu i pravu meru: sukob dveju drzava i to sukom u kojem i takozvani mali mogu, moraju i trebaju da se pitaju.

Utoliko pre ako su orni i sposobni da se za tako nesto bore i izbore.

I da na kraju pobede.

Od takozvanih trivija, ostace zabelezeno da je predsednik Drzave Zapadnobalkanije na pokusaj glavnog i odgovornog u CCCP da u pozdravnom govoru, jos na aerodromu, za sve okrivi Beriju i njegove spletke, dozvolio sebi da pred ocima domace i svetske javnosti - okrene glavu i prezrivo odmahne rukom.

 

Fotografija, doduse malo nejasna, ali na kojoj se poprilicno dobro vidi izraz lica koji se na srpskohrvatski ponajbolje da prevesti kao 'ajde ptico, seri sada, da svi cujemo...

 

Za one koji nece ili ne mogu da zamisle ili priznaju domete ovog zaboravljenog dogadjaja: neka recimo zamisle da je predsednik SAD, bilo koji od 2000. godine na ovamo, dosao u Beograd da se izvini za bombardovanje.

I ne samo bombardovanje, nego presedane poput oruzane intervencije protiv nezavisne i suverene drzave mimo odluka UN i jos po nesto.

 

Edit: a, da, ostace zabelezeno da glavni i odgovorni Zapadnobalkanije nije govor glavnog i odgovornog CCCP-a odgovorio kao sto je uobicajeno i protokolom predvidjeno uzvratnim govorom, barem kurtoaznom dobrodoslicom, nego da je visokom gostu samo pokretom ruke pokazao da udje u auto.

Kao i da je kolona automobila prosla kroz Beograd u kome su je okupljeni gradjani propratili u mukoj, zapadni mediji kazu - ledenoj tisini...

Edited June 2, 2021 by namenski

[Indy]

 

 

Quote

It's been 100 years since the Tulsa Race Massacre — one of the worst episodes of racial violence in U.S. history. An armed white mob attacked Greenwood, a prosperous Black community in Tulsa, Okla., killing as many as 300 people.

 

 

[Radoye]

Just now, Indy said:

Tulsa

 

Tom istom prilikom desilo se i prvo bombardovanje US teritorije iz vazduha. Privatni avioni unajmljeni od strane gradskih otaca^tm bacali su dinamit i molotovljeve koktele na crnacku cetvrt.

[Indy]

Lokalne novine, istog dana...

 

[namenski]

@Indy svaka cast za postove i podsecanje, ali se bojim da je dzaba trud: nastavak ove i drugih slicnih prica ce u roku od odmah da se pretvori u ideolosku patkometriju, sa sve onim cuvenim 'a sta ste vi radili Crncima' i/ili 'a sta ste vi radili Poljacima', itd, itd..., primera ima koliko hoces.

A steta, obe teme su sustina price koju treba pokusati ispricati: to sto su uzasi druge^tm strane marketinski obradjeniji i ideoloski i politicki iskorisceniji ponajmanje proistice iz zaljenja ili saosecanja prema zrtvama.

Ja se iskreno divim Americi i njenim dostignucima i spora nema da u ta dostignuca spada i cinjenica da smo najgore o toj Americi culi od nje same, za razliku od druge strane koja je svoje nepodopstine krila ili, jos gore, prepustala propagandi.

Ali - Amerika jos nije ni pocela da prica svoje price ove vrste, osim u fragmentima poput ovih, a - kako sada, danas, stvari stoje - nije ni pocela da se sa njima suocava na pravi nacin.

Ni prebrojala, recimo, satrte kineske kulije, uvezenu radnu snagu koja je prakticno izgradila onaj cuveni Pacific Railroad, ni bezbrojne masakre pogrome Kineza na Zapadnoj obali...

Opet, generacije i generacije Evropljana, ukljucujuci sigurno roditelje dobrog broja prisutnih na forumu, ako ne i vecinu prisutnih, naucila, nalozila na narativ pojedinca, usamljenog jahaca u borbi protiv sistema, na vrednost individualnog cina otpora sistemu, na hrabre novinare borce za istinu.

Cak i kada smo znali da nas pomalo laze i maze - verovali smo joj, i - sta god i kako god - hvala joj na tome.

Ono sto nas nije naucila, ili ono sto smo propustili bezeci sa casova  to je vrednost postepenog, upornog i neprekidnog napora da se stvari menjaju.

Na zalost, sva je prilika da to nije naucila ni sama.

 

[Indy]

Ne razumem o čemu pričaš i kakve tu patkometrije može biti?! Kome su američki crnci "nešto radili?" Koje su to "obe strane" tu?! Mislim da tu nešto žešće tripuješ, i bolje bi bilo da se isključim sa teme, pošto se (ako je istina da ti misliš da tu ima neke 2 strane) neće ovo nikako dobro završiti. Ionako mi duša žudi za trajnim banom.

[mlatko]

 
Tom istom prilikom desilo se i prvo bombardovanje US teritorije iz vazduha. Privatni avioni unajmljeni od strane gradskih otaca^tm bacali su dinamit i molotovljeve koktele na crnacku cetvrt.

Broj (dokazanih, direktno) ubijenih nije "dovoljno genocidan" ali jeste to sravnjivanje sa zemljom čitavog jednog kvarta uz koncentrovanje Afroamerikanaca u logore gde su se i lečili ranjeni jer u bolnice nije bilo preporučljivo slati ih... Sve radi njihove bezbednosti dabome i njihovih 10.000 prognanih, kolko već. Svest o takvoj rasnoj segregaciji proganja Amerikance do današnjih dana.

Inviato dal mio Mi 9 Lite utilizzando Tapatalk

[Anduril]

1 hour ago, Indy said:

Ne razumem o čemu pričaš i kakve tu patkometrije može biti?! Kome su američki crnci "nešto radili?" Koje su to "obe strane" tu?! Mislim da tu nešto žešće tripuješ, i bolje bi bilo da se isključim sa teme, pošto se (ako je istina da ti misliš da tu ima neke 2 strane) neće ovo nikako dobro završiti. Ionako mi duša žudi za trajnim banom.

 

Pokusava da ti kaze da kad vec nema sa kim da se svadja, naci ce vec nekog kome moze da podmetne nekakvu pricu o dve strane.

Radi te forumske false flag operacije konstanto - vazno je samo ne pecati se. 

[namenski]

18 minutes ago, Anduril said:

 

Pokusava da ti kaze da kad vec nema sa kim da se svadja, naci ce vec nekog kome moze da podmetne nekakvu pricu o dve strane.

Radi te forumske false flag operacije konstanto - vazno je samo ne pecati se. 

Kakav si ti samo jadan najobicniji штребер nazovi liberalizma koji o liberalizmu pojma nema i napamet naucene demokratije u ciju odbranu ustajes bukvalno po Pavlovljevom refleksu.

Pri tom si jadno, prejadno neuk: drzi se Wikipedije.

 

@Indy izvini jos jednom, verovatno nisam bio dovoljno jasan, a ocekivane reakcije poput ove andurilove su bogomdani dokaz da sam, barem i jednom delu bio jasan i u pravu:

Quote

bojim da je dzaba trud: nastavak ove i drugih slicnih prica ce u roku od odmah da se pretvori u ideolosku patkometriju

 

[namenski]

 

Na danasnji dan, 1838. godine je u kineskom gradu Humenu javno spaljeno nesto preko 1,000 tona zaplenjenog uvoznog opijuma.

Inicijator je bio 1 mudri Kinez po imenu Lin Zexu, najbolje bi mu pristajao zapadnjacki cin visokog komesara, coveka koji je pokusavao da reformise jedno

Carstvo odavno klinicki mrtvo i izlozeno na milost i nemilost nekim novim varvarima.

 

Varvarima mnogo, mnogo varvarskijim od raznih Dzingis Kanova koji su prohujali Kinom, ali cijji je nastup bio upakovan u pojmove poput svetinje slobodne trgovine, trgovinskog deficita....

I - liberalizma.

Ocevici spaljivanja svedoce o horskim uzdasima okupljene gomile koja je zudno i sa zaljenjem udisala opijumski dim, dim u kome su uzivali milioni Kineza sirom Kine.

Naravno, viktorijanska Britanija nije mogla da otrpi tako nesto kao sto je zabrana uvoza opijuma u Kinu.

Jos manje su to mogli da otrpe vlasnici plantaza i pogona za preradu u Indiji:

 

Liberalna pa jos viktorijanska savest morala je da moralno zadovolji formu: od debata u majci svih parlamenata sa sve zapaljivim Palmerstonovim govorima u ime i za racun Boga Imperijalizma, tek casus belli je pronadjen prema svim normama civilizovanog sveta: otpoceo je takozvani Prvi opijumski rat, Kraljevska mornarica je masakrirala kineske ratne dzunke i pocelo je divljanje nevidjenih razmera, divljanje kome u modernoj istoriji nema premca.

Kina je primorana da otvori luke, da pristane na takozvani eksteritorijalni status varvarskih enklava u koje Kinezi sve do WW2 nisu imali pristup: doduse, imali su opijuma u izobilju.

Jedna velika civilizacija dozivela je da francuski vojnici iz cistog zezanja vezbaju gadjanje na porculanskim posudama u sred pekinskog Zabranjenog grada.

I ne samo gadjanje.

Uspavanoj, bukvalno opijenoj Kini trebace jos skoro 100 godina da pocne da se budi i krene na neke svoje Duge marseve.

Dok ce milionskim masama kineskih seljaka umesto svih liberalizama ponajvise da legne izreka: bog je za bogatase, a sirotinja ima svoju Trecu armiju...

 

 

Ipak, Zapad ne bi bio Zapad da iz svega sto je prethodilo slobodnom uvozu opijuma u Kinu ne izvuce i tehnolosku korist: nuzda radja resenja, pa se tako rodio:

Cajni, Tea Clipper, osrednje veliki ali opasno brz brod, sposoban da izbegne kineske carinske brodove i u Kinu doveze opijum: vrstu broda koja je porodila klipere, vrhunac razvoja jedrenjaka sve do vremena kada su kineske luke napunili parobrodi.

Opijumski kliper, brod ciji su se graditelji, vlasnici i kapetani ponosno prikazivali u tadasnjim novinama, a njihovi podvizi nasiroko bili opisivani...