Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

Na dan kada je pruski korak stao, ili - na danasnji dan 1941. godine, Nemci su zaustavljeni, kako-tako, ali zaustavljeni...

 

Trijumfalno, fanfarasto leto '41, pretvorilo se u 'sve nam smeta' - od ruskog blata, do ruske zime...

Otpor, besomucan i beznadezan, koji je - za razliku od ostatka Evrope - ucinio svoje, nije se pominjao, uzimao u obzir kako u kalkulacijama najboljih generala na svetu, tako i vecine danasnjih istoricara^tm...

Najbolji generali sveta nisu planirali ni otpor, ni hladnocu ni potrebu da se ljudi - bili oni Nemci ili Rusi - obuku kako treba, tek, tog 5. decembra 1941. se najboljim generalima sveta ukazala avet jedne druge, davne podmoskovske zime i uzasi koji su usledili kada se od te iste Moskve povlacio jedan drugi pobedonosni vojskovodja.

Arijevac, mladi bog mehanizovanog rata, pod cijim nogama je lezala cela Evropa - izuzev jednog malog dela Zapadnobalkanije - preko noci se pretvorio u bednu karikaturu umotanu u krpe pootimane od lokalnog stanovnistva, u tevtonsku placipicku, a filmski zurnali sa sve Listovim uvodom u - pokusaje opravdanja.

Oni koji su tog dana pod Moskvom poceli da teraju Nemce, poceli su - oslobodivsi prva okupirana naselja od okupatora administratora da se iz prve ruke uveravaju o pravoj prirodi nemacke okupacije administracije, o pobijenim citavim selima, smrznutim ljudskim telima koja se danima klate na vesalima, sistematskim paljevinama, prezivelima nateranim da zive u na brzinu iskopanim zemunicama, umrlima od gladi uprkos neznoj nemackoj brizi za religiozne i sve druge slobode... 

I, na stranu pijani Zukov koji se tih dana prenuo iz alkoholne omamljenosti - kazu da je za prvih 7 dana moskovske protivofanzive spavao svega 2 sata i krepio se povremenim gutljajima konjaka jer votka - dobra za obicne vojnike - uspavljuje - jedan ratni zlocin, zlocin koga se evropotomstvo i danas gnusa, jebes zaustavljanje: Nemci su, povlaceci se, sistematski palili sva naselja ne bi li otezali, onemogucili smestaj na cici zimi Sovjetima koji napreduju.

Zaostale, uhvacene palikuce proveravane su prostim culom mirisa: ako su im ruke ili odeca mirisale na benzin - primenjivan je takozvani kratak, sto kraci postupak.

 

I - bilo kako bilo - svet je tih decembarskih dana video da - moze.

Da itekako moze.

 

 

 

Edited December 5, 2020 by namenski

[namenski]

 

Skoro tacno godinu dana posle goreopisanog, dakle decembra 1942, kamaradi su pokusavali da iz staljingradskog zajeba spasavaju kamarade.

Unternehmen Wintergewitter rukovodjena nemackim strategom nad stratezima, strateskim genijem kome doduse nije lako iskopati gde se to genijalno istakao buduci da mu je za Sevastopolj trebalo skoro godinu dana, a ni Wintergewitter nije bas isao kako treba, tek...

...von nije uspeo da izvuce kamarade, ma koliko se po negde danas trudili da dokazu da mu je falilo samo malo...

Jedno seljace, podoficir iz Prvog svetskog rata, jedan odeski besprizorni, promaseni trgovacki pomocnik, galanterista, dobar dan gospodjo, izvolite, kako vam mogu biti na usluzi, pobunjenik u Francuskoj koji je streljanje Rusa^tm izbegao prijavom u Legiju stranaca su fona zaustavili:

 

 

Obojica Ukrajinci.

Manstajnova propagandna zvezda, nada koja je sipana u glavu ne samo Nemcima koji su u Staljingradu vec jeli vec ostatke konjskog mesa, nego i svim Nemcima diljem Nemacke, pokazala se nedovoljnom te zime u smrznutim ravnicama juzne Rusije, oko mesta i reka cudnih imena, poput Котельниково, Нижний Чир, Аксай...

I ne samo to: pokazalo se da crvena kuga ume i da zavali: Малый Сатурн, po negde na Zapadu poznatiji kao Tacinski rejd, prodor, projurio je kroz Nemce 240 kilometara i - izmedju ostalog - dokopao se 2 aerodroma em Nemcima vazna kao baze za snabdevanje Staljingrada, em sa grdno mnogo aviona.

Kazu skoro 600, na zemlji.

Kazu i da tenkovi koji su iznenada dojurili na aerodrom nisu imali dovoljno municije pa su prisutne avione morali da ugaze...

 

 

Ona dvojica Ukrajinaca u danasnjoj Ukrajini bas nesto i ne pominju, ne pretrzu se, Rusa sa gornje fotografije ubili su ukrajinski nacionalisti, oni isti koji se ne pretrzu pominjuci svoje zemljake koji su te zime 1942. poceli da adaktiraju nemacku administraciju, od Staljingrada, skoro na granici Azije, do carskog grada Beca...

 

A fon, koji naravno nista nije znao, ni luk jeo ni luk mirisao, nista dokazani antisemitizam, nista antikomunizam, nista aktivna saradnja i podrska onim kakosebesezvahu Einsatzgruppen, nista napismeno, crno na belo naredbe da se slovenski divljaci tretiraju kao divljaci, nista da je judeoboljsevizam zlo od koga po svaku cenu treba odbraniti Evropu i svet, nista, nista, nista...

U stvari, ne bas skroz nista: dobio je 18 godina zatvora, odsedeo jedva 5 ako i toliko...

Zbog problema sa ocima.

A i zauzeli se ljudi...

 

Da bi uz pomoc vrsnih teoreticaratm na miru, onako penzionerski natenane, napisao memoare i objasnio da je za sve kriv Hitler...

Jer da Adolf nije kocio i zajebavao, druga bi se pesma pevala...

[namenski]

Quote

 

Когда посетители уходили, Еременко окликнул Новикова:

     - Полковник, пойди-ка сюда. Новиков вернулся от двери, и Еременко, привстав, приподнял над столом свое тело располневшего крестьянина, сварливо сказал:

     - Вот что. Тот с Хрущевым работал, тот с Тицианом Петровичем, а ты, сукин сын, солдатская кость, - помни, ты корпус в прорыв поведешь.

 

 

[apostata]

Na današnji dan 1917. rodila se čuvena ВЧК (Всероссийская чрезвычайная комиссия по борьбе с контрреволюцией и саботажем).

Od svih imena koja je mijenjala, kao najpoznatije ostalo je КГБ.

 

 

 

 

[zorglub]

"One iz mog vremena mogao si da prepoznaš na 5km, čim ga vidiš - znaš ko je!"

[apostata]

Plemić, dvostruki heroj SSSR-a, nosilac ordena 'Pobjeda', dvostruki maršal i SSSR-a i Poljske, komandant Parade Pobjede 1945. i još mnogo toga, Konstantin Konstantinović Rokosovski lovi karaša u iznajmljenom čamcu.

Danas bi bio njegov rođendan, rođen je 1896.

 

 

[namenski]

On 21.12.2020. at 21:04, apostata said:

Plemić, dvostruki heroj SSSR-a, nosilac ordena 'Pobjeda', dvostruki maršal i SSSR-a i Poljske, komandant Parade Pobjede 1945. i još mnogo toga, Konstantin Konstantinović Rokosovski lovi karaša u iznajmljenom čamcu.

Danas bi bio njegov rođendan, rođen je 1896.

 

 

A bre Apostata, zasto brukas radnicku klasu pa upisujes coveka u plavokrvne, pa jos шљахтиће...  

Takvih em bila puna Poljska, em se covek u mladosti namucio, bio cak i kamenorezac...

I - sto se vojnicke karijere tice - krenuo sa dna.

 

 

Da bi dogurao do marsala - doduse malo zaobilazno, sa sve zatvorom krajem 30-ih, ali i sa sve Ordenom kupatila na kraju...

 

 

 

A, usput, cini mi se da je negde krajem 20-ih bio i nadredjeni Zukovu, u vreme kada se stvarala PKKA, obojica rasni konjanici sto se na snimcima Parade i vidi:...

 

Inace, komanda nad Paradom pobede, onom glavnom, jula 1945. bila je suptilan nacin da se oda priznanje broju #2 u sazvezdju marsala nevidjenom od Napoleonovih vremena: em zatvaran, em cesto problematizovan, Konstantinu Ksaverovicu je odato duzno priznanje i data mu je minimalna, ali zasluzena prednost nad glavnim konkurentom - Konjevom.

Onim Ivanom Konjevom koga se danas malo ko seti: Paton je nekako vise seksi.

To sto je Konjev napravio Patona majmunom sjurivsi se sa severa od Drezdena i maknuo mu Prag ispred nosa - na stranu, ali price o munjevitom Patonu, okicenom kaubojskim revolverima sa drskom od slonovace su izistinski smesne kada se uporede sa majstorijama ne samo ove dvojice pomenutih...

 

A kada si vec pomenuo karase, ribolov takoreci, da se ne lazemo : marsal se bavio i drugacijim ribolovima, pa je tako ondasnja sovjetska filmska zvezda #1, cuvena Velentina Sjerova, inace supruga pisca Konstantina Simonova, jurila marsala diljem Istocnog fronta.

Za imati jednu filmsku zvezdu kao ППЖ, treba biti stvarno lik, i to izistinski...

 

 

I ne samo nju, cini mi se...

 

[namenski]

 

26. decembra 1991. godine, zvanicno je prestao da postoji Союз Советских Социалистических Республик, poznatiji kao CCCP...

Od nade covecanstva u mogucnost nekog boljeg sutra, do carstva svekolikog zla u koje je pretvoren ili su ga u to pretvorili, u neku ruku ovaplocenje onog 'bauka koji kruzi Evropom', ostace zapamcen - svakom prema svojim ideoloskim i ostalim perverzijama - kao posledica najvece drustvene promene koja je zadesila Zapadnu civilizaciju posle francuske Revolucije.

Ovog puta sveobuhvatnije, globalno sto bi se reklo.

Ostace kontroverzan, svim takozvanim istoricarima uprkos, sve dok jednog dana ne docekamo neku umetnost^tm koja ce da ozbiljnije pročačka po svemu...

 

Sta god i kako god, svidjalo se to nekome ili ne, jedno ce ostati, da se pamti, prica i pripoveda:

 

[namenski]

Naravno, svaka slicnost sa stvarnim osobama i dogadjanjima je - honi soit qui mal y pense - je slucajna, mada se doduse, kazu, istorija ponavlja: posle Francuske revolucije, svega sto je ona donela i sto se nikako nije dalo anulirati^tm i njene evolucije u Carstvo, dosla je, trijumfalno nastupila Restauracija, Sveta alijansa, valjanje u sopstvenom savrsenstvu...

I tako negde do 1848....

I dalje...

 

[namenski]

 

Na danasnji dan, 1972. godine zavrsilo se nesto sto se sluzbeno zvalo Operation Linebacker II, nesluzbeno Christmas Bombing: zamisao je bila da se do koske pojaca bombardovanje Severnog Vijetnama, preciznije podrucja Hanoj/Hajfong, ne bi li se nekako mali zuti ljudi obuceni u crne pidzame dozvali pameti.

Ovog puta su glavonje u Vasingtonu odlucile da zezanja nece biti: SAD su se, prvi put posle Drugog svetskog rata, odlucile da masovno zaposle najvece sto imaju:

 

 

 

Ne zna se kako su bombardovani nazivali desavanja izmedju 18. i 29. decembra, ali bi se naziv Velike batine uklopio sasvim dobro.

Preko 200 B-52 i, kazu, vise od 2,000 ostalih, koje za bacanje bombi, koje za razna snabdevanja gorivom u vazduhu, koje za ometanja, svasta nesto je bilo tih 10-ak dana i noci iznad Hanoja i Hajfonga...

 

Ali je bilo i:

 

 

 

 

Bilo je i da su veliki padali k'o kruske.

 

A bilo ih je koji su muku mucili da se vrate na razne Guame:

 

Dok su neke brojke podsetile analiticare^tm na vremena Schweinfurt-a: generala po imenu John Charles Meyer, vazdusnog asa zavidne karijere tokom WW2 - nisu:

 

Kao glavni i odgovorni Strategic Air Command tokom planiranja i izvodjenja Linebacker-a #2 bio je podvrgnut kritikama u kojima su po nekad bili korisceni i izrazi kao sto je, na primer - glupost.

 

Bilo kako bilo, posle ovih desavanja, i najtvrdjima u Vasingtonu postalo je jasno da osim pregovora kojima bi se sto lepse zapakovao gubitak jednog rata - druge nema.

 

Svet je, doduse, tih dana interesovalo ko su likovi koji stoji iza naprava oznacavanih kao ЗРК С-75 Двина, ili kako su ih na Zapadu zvali SA-2 Guideline: odgovor je bio prost, ali tada jos uvek cuvan kao najstrozija drzavna tajna:

Stajao je aktivni clan kruzoka^tm mladih tehnicara, radio amatera, ovaj tacno u sredini, slikani neke 1929. godine:

Александр Андреевич Расплетин, dete iz dobre, plemićke kuće, kome su boljsevici 1918. streljali oca, tada vec doduse ne toliko plemića koliko trgovca.

Isti onaj Raspletin cije ime danas nosi Научно-производственное объединение 'Алмаз' имени академика А. А. Расплетина, trzisnog^tm naslednika КБ-1 u kome su prakticno rodjene sve sovjetske naprave zaduzene za obaranje svega sto leti...

Onog istog КБ-1 u kome je rodjen i prvi sovjetska sovjetska naprava za moderna obaranja, ona raketama - С-25 i koji se jedno vreme zvao Беркут, a čiji se glavni tata zvao Серго Лаврентьевич Берия, sin onog^tm Berije...

 

Tek, clan kruzoka, Raspletin, nastavio je u jednom drugom kruzoku, onom KБ-1:

 

Postavsi akademik i usput se baveci drustveno-politickim radom sa pionirima:

 

Samoj raketi, nazvanoj 1Д, po nekad i В-750, onoj koja je prva, doduse vodjena kineskom rukom, jos 1957. godine oborila prvi avion, pa posle razne U-2. ponajvise je doprineo mladi socrealisticki inzenjer, jedno od sedmoro dece jednog predrevolucionarnog stolara:

 

Пётр Дмитриевич Грушин, inace poprilicno istaknuto ime u sovjetskoj zajednici avio konstruktora jos iz doba pre Drugog svetskog rata, a koji je naprasno nestao pocetkom 50-ih sa mesta prvog zamenika nikog drugog nego Semjona Lavockina: nestao da do kraja 80-ih rukovodi pravljenjem svih sovjetskih eS-ova...

Koliko je i kako drzan kao stroga, najstrozija drzavna tajna, svedoci i cinjenica da je kao drugi dobio Zlatnu medalju koja nosi ime Tupoljeva starijeg, inace najvece priznanje koje je u CCCP dodeljivala struka, najvisi ordeni, takodje dodeljivani tajno da se ne pominju...

Dobio je i trzisno^tm priznanje: njegov tajni ОКБ-2 danas se zove ОАО Машиностроительное конструкторское бюро 'Факел' имени академика П.Д.Грушина...

 

I, sve to, da bi samo jedne decembarske noci 1972, godine, jedan tada mladi komandant 57. bataljona 261. raketnog puka 361. PVO divizije Narodno oslobodilacke armije Vijetnama, tada onog severnog - sa samo jednu noc oborio - 4 B-52...

 

 57th Battalion of the 261st Missile Regiment of the 361st

Tada, doduse, nije imao vremena za slikanje...

A i kako bi imao kada je do punoletstva jedva stigao da se - opismeni.

 

 

 

[namenski]

Na danasnji dan, 12. januara 1945. godine, pocela je, sovjetski prozaicno i nemastovito nazvana Висло-Одерская стратегическая наступательная операция...

 

Posto je od avgusta 'ladila jaja sve cekajuci da Varsava sto vise strada i ne bi li sto vise zajebala demokratske snage Poljske, drzeci se doduse za to vreme zubima i noktima za nekoliko mostobrana na Visli i vodeci oko njih neke od najtezih borbi tokom rata, PKKA je konacno krenula napred...

 

Ali, nije krenula na vreme.

Krenula je pre planiranog vremena:

Naime, tih dana na Zapadu bas i nije sve islo kako treba.

Toliko, da su glavni i odgovorni zaboravili na ljutnju povodom Varsave, seli i napisali sitnu knjigu:

Quote

 

PERSONAL AND MOST SECRET MESSAGE FROM Mr CHURCHILL TO MARSHAL STALIN

The battle in the West is very heavy and, at any time, large decisions may be called for from the Supreme Command. You know yourself from your own experience how very anxious the position is when a very broad front has to be defended after temporary loss of the initiative. It is General Eisenhower's great desire and need to know in outline what you plan to do, as this obviously affects all his and our major decisions. Our Envoy, Air Chief Marshal Tedder, was last night reported weather-bound in Cairo. His journey has been much delayed through no fault of yours. In case he has not reached you yet, I shall be grateful if you can tell me whether we can count on a major Russian offensive on the Vistula front, or elsewhere, during January, with any other points you may care to mention.

I shall not pass this most secret information to anyone except Field Marshal Brooke and General Eisenhower, and only under conditions of the utmost secrecy. I regard the matter as urgent.

January 6th, 1945

 

Molbu tacnije, koja se, zacudo, sve redje pominje.

Ako se uopste pominje.

 

Molbi saveznika, druga po oruzju, je udovoljeno: krenulo se pre planiranog vremena.

 

 

I, krenulo se tako da su se sve pricam ti pricu patonovske price o brzini napredovanja pokazale reklamom: do kraja poduhvata, 2. februara, pokazalo se da brzina nije monopol raznoraznih genija munjevitog rata, da batina ima 2 kraja...

Brzina kojom je - tada se smatralo - oslobodjena Poljska, i - stiglo na nekih 70-ak kilometara od Berlina...

 

Usput, u naletu, oslobodjeno je jos jedno mesto, tevtonski teskog imena - Auschwitz...

Kao i u slucaju prethodnog leta oslobodjenog Majdaneka, sovjetske vesti o desavanjima na takvim i slicnim mestima kojih je tokom nastupanja PKKA bilo jos poprilicno, docekana su kao uobicajena preterivanja sovjetske propagande.

Trebalo je da narednog proleca recimo Britanci upadnu u neki tamo Bergen Belsen, pa da se demokratska stampa i sa njom ceo slobodni, demokratski svet upoznaju, barem ovlas, sa monstrumom nacizma.

 

Bilo kako bilo, tog januara, sirom zaledjenih ravnica Poljske proslavljene, legendarne, nesavladive oklopne, ss, grenadirske i ostale divizije dobijale su batine samo tako i bile razjurivane na buljuke.

Rat je dosao na nemacka vrata, mečka je zaigrala i pred nemackom kucom.

Danas, stotine hiljada vojnika, солдата, koji su tog januara ganjali Nemce i ginuli za slobodu gube na takozvanom istorijskom znacaju: potiskuje ih nesreca Nemaca koji su postali ono sto su godinama pre toga priredjivali Evropi - postali su izbeglice.

Iz Šlezije, polako i iz Pruske...

 

Krakow, sediste poljskih kraljeva, ponos Poljske, oslobadjan je sa duznom paznjom: da mu, kao jednom od retkih istocnoevropskih gradova, kamen na kamenu ne zafali...

Po cenu da izgine jos koja stotina okupatora vise...

 

 

[namenski]

A na danasnji dan, ove godine, @namenski je odjeb'o pdf Istorija. 

 

[apostata]

Ovo je posljednji šifrogram iz štaba 6. armije.

Otpremljen je iz podruma staljingradske robne kuće u 7:15 po lokalnom vremenu.

U njemu su pisale samo dvije riječ - "Uništeni smo."

Elem, tog 31.1.1943. kapitulirao je južni dio njemčke vojske u Staljingradu. u zarobljeništvo je, po prvi put u njemačkoj istoriji, pao i jedan general-feldmaršal.

Drugi, sjeverni dio kapitulirao je 2. februara.

Edited February 1, 2021 by apostata

[apostata]

9. februara 1943. francuski pisac, dramaturg antifašist i komunist Žan-Rišar Blok, u svojoj redovnoj nedeljnoj emisiji radio Moskve na francuskom jeziku, rekao je sljedeće:

"Slušajte Parižani!

Prve tri njemačke divizije, koje su u junu 1940. upale u Pariz i koje su na poziv generala Denca obeščastile našu prijestolnicu, te tri divizije - 100-ta, 113-ta i 295-ta, više ne postoje.

Uništene su pod Staljingradom. Rusi su osvetili Pariz.

Rusi se svete za Francusku!"

[namenski]

Na danasnji dan 1953. godine, umro je Иосиф Виссарионович Сталин nee Джугашвили...

 

 

 

 

Quote

 

Синцов услышал по радио речь Сталина.

Громкоговоритель висел в коридоре, рядом со столиком дежурной сестры. Его пустили на всю громкость, а в палатах настежь открыли двери.

Сталин говорил глухо и медленно, с сильным грузинским акцентом. Один раз, посредине речи, было слышно, как он, звякнув стаканом, пьет воду. Голос у Сталина был низкий, негромкий и мог показаться совершенно спокойным, если б не тяжелое усталое дыхание и не эта вода, которую он стал пить во время речи.

Но, хотя он волновался, интонации его речи оставались размеренными, глуховатый голос звучал без понижений, повышений и восклицательных знаков. И в несоответствии этого ровного голоса трагизму положения, о котором он говорил, была сила. Она не удивляла: от Сталина и ждали ее.

Его любили по-разному: беззаветно и с оговорками, и любуясь и побаиваясь; иногда не любили. Но в его мужестве и железной воле не сомневался никто. А как раз эти два качества и казались сейчас необходимей всего в человеке, стоявшем во главе воевавшей страны.

Сталин не называл положение трагическим: само это слово было трудно представить себе в его устах, – но то, о чем он говорил, – ополчение, оккупированные территории, партизанская война, – означало конец иллюзий. Мы отступили почти повсюду, и отступили далеко. Правда была горькой, но она была наконец сказана, и с ней прочней стоялось на земле.

А в том, что Сталин говорил о неудачном начале этой громадной и страшной войны, не особенно меняя привычный лексикон, – как об очень больших трудностях, которые надо как можно скорее преодолеть, – в этом тоже чувствовалась не слабость, а сила.

Так, по крайней мере, думал Синцов, лежа ночью на койке и под стоны умиравшего соседа снова и снова вспоминая во всех подробностях речь Сталина и пронзившее душу обращение: «Друзья мои!», которое потом целый день повторял весь госпиталь.

Обычно такие вопросы задают себе в юности, но Синцов впервые задал его себе в тридцать лет, в эту ночь на госпитальной койке: «Как, отдал бы я свою жизнь за Сталина, если б мне вот просто так пришли и сказали: умри, чтобы он жил? Да, отдал бы, и сегодня проще, чем когда-нибудь!»

«Друзья мои…» – повторяя слова Сталина, прошептал Синцов и вдруг понял, что ему уже давно не хватало во всем том большом и даже громадном, что на его памяти делал Сталин, вот этих сказанных только сегодня слов: «Братья и сестры! Друзья мои!», а верней – чувства, стоявшего за этими словами.

Неужели же только такая трагедия, как война, могла вызвать к жизни эти слова и это чувство?

Обидная и горькая мысль! Синцов сразу же испуганно отмахнулся от нее, как от мелкой и недостойной, хотя она не была ни той, ни другой. Она просто была непривычной.

Главным же, что осталось на душе после речи Сталина, было напряженное ожидание перемен к лучшему. И это ожидание как будто начало оправдываться даже скорей, чем думалось, – в первую же неделю.

 

Константин Михайлович Симонов, Живые и мертвые