Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

2 hours ago, reginald said:

 

Ovdje je sumiran rad jos iz sezdeset i neke koji tvrdi da ih nije bilo https://kingrichardii.blogspot.com/2019/12/tipton-charles-l-english-at-nicopolis.html

 

Sto se tice Agincourta cini mi se da su i tu Francuzi pobijedili sami sebe zahvaljujuci genijalnoj taktici.

Pogledao, sa sve izvorom, moracu da potrazim knjigu clanak na koji se poziva, mada izgleda da trvrdnja o odsustvu Engleza, osim eventualno pojedinaca, ima smisla: moj (omiljeni) izvor je Delbruck, i ako poprilicno nemoderan, on ih pak ubraja u prisutne, doduse bez specifikacije^tm.

Ali, bilo kako bilo, Nikopolj i Agincourt koji sledi, oznacavaju definitivan povratak, preporod pesadije: dosta raniji Kurtre i Morgarten su bili previse lokalnog znacaja, obaska sto se nisu bili stekli drustveni uslovi, ali pojava pre svega janjicara, prve organizovane pesadije koja se u Evropi pojavila posle propasti Rima je, definitivno prekretnica posle koje konjica, ne samo tesko oklopljena, vise nikada nece da se vrati kao bitan cinilac...

Janjicari su bitna tehnolosko-takticka novina: u periodu koji sledi i u kome ce se do daljeg razvoja pesadije jos susretati sa konjicom, oni su odlucujuci faktor - tamo gde izdrze, kao kod Nikopolja ili na Kosovu, na primer, pobeda je sigurna, tamo gde pokleknu, kao kod Angore...

E, da: kada pominjes genijalnu francusku taktiku: ironican si na racun uobicajenog bahatog da ne kazem brljivog ponasanja vitezova bez mane i straha - inace uslova, pretpostavke njihovog postojanja - ili mislis na nesto odredjeno?

 

 

I, kad vec evociramo, tu negde ovih dana pada Sırp Sındıgi, Маричка битка, doduse ekstremno nerado pominjana poslednjih godina, tek bilo kako bilo, sa svim zabunama oko godine, ostace zabelezena, opet kao pre svega primer efikasnosti jedne mlade, narastajuce sile, sile u usponu, i inicijative kako bi se danas reklo, nizih komandanata.

U slucaju Marice, rumelijskog beglerbega Lala Sahina i njegove odluke da ne ceka vladara i glavninu nego da deluje.

Delovao je tako da samom dogadjaju vise prilici ime Maricki pokolj, a znacenje pojma Sırp Sındıgi mozda najbolje moze da objasni @Redoran tek, bilo kako bilo, i po opisima savremenika Marica jeste tekla 'mutna i krvava', a Turci se jesu ucvrstili na Balkanu za narednih cuvenih 500 godina...

 

 

Edited September 26, 2020 by namenski

[đorđe geprat]

pre neki dan pročitah o datumu održavanja čuvene 8. sednice koja nam je skrojila kapu. prošao je ovde ispod radara. očekujem koju, sa zakašnjenjem.

[namenski]

3 hours ago, djordje geprat said:

pre neki dan pročitah o datumu održavanja čuvene 8. sednice koja nam je skrojila kapu. prošao je ovde ispod radara. očekujem koju, sa zakašnjenjem.

Nije ona, sednica, skrojila kapu: bila je samo zadnji trzaj, prilika da se ostaci srpskog^tm komunizma^tm okrenu ka nekoj srpskoj varijanti Kucana i okrenu se problemima od kojih se zivi i 'leba jede.

Umesto toga, okrenuli su se laksoj varijanti: srbovanju po svaku cenu, svuda i na svakom mestu gde god nadjes zgodno mesto ti srpstvo posadi...

Prilka da se Srbija slovenizuje^tm, okrene se samoj sebi i svojim problemima tako je nepovratno propustena, rezultate svi znamo: krenula je prica da ce Slovence bez Srbije umrle od gladi kamionima svako jutro da kupe sa ulica...

Sto je najgore i najtragicnije u celoj stvari, da je Srbija iskoristila priliku da se okrene samoj sebi izasla bi kudikamo jaca i sa vecim mogucnostima da utice na desavanja van Srbije: istinski demokratizovana, ne dozvolivsi da je vakcinisu nacionalizmom i prodaju joj rog za svecu, postala bi istinski i pravi faktor.

A ne krpa od drzave.

[đorđe geprat]

Quote

krpa od države.

da.

[reginald]

13 hours ago, namenski said:

E, da: kada pominjes genijalnu francusku taktiku: ironican si na racun uobicajenog bahatog da ne kazem brljivog ponasanja vitezova bez mane i straha - inace uslova, pretpostavke njihovog postojanja - ili mislis na nesto odredjeno?

 

Mislim na tu bahatost. U ova dva slucaja radi se o Francuzima, ne znam dali su i drugi tako postupali. Spomenuti Zigmund je bio oprezniji, a Henri V se nije ustrucavao da pobije par hiljada zarobljenika.

 

Zanimljivo je da wikipedia razlikuje Sirp Sindigi i bitku na Marici. Prema nekim izvorima radi se o dvije razlicite bitke.

[namenski]

1 hour ago, reginald said:

Mislim na tu bahatost. U ova dva slucaja radi se o Francuzima, ne znam dali su i drugi tako postupali. Spomenuti Zigmund je bio oprezniji, a Henri V se nije ustrucavao da pobije par hiljada zarobljenika.

Nije bahatost mozda pravi izraz ali je i ona prisutna: radi se o eliti elite svog vremena - vitez bez straha i mane, oklopnik je ratnik koji puno kosta i to materijalnopo bogatstvu kojim raspolaze ne moze da bude svako  - eliti koja je prakticno ceo zivot provodila u pripremama za bijenje, bila bijenju posvecena i podredjena etici koja je za dostojne protivnike smatrala jedino sebi ravne.

Od malih nogu, kroz vaspitanje, umetnost...

Zatucana do apsurda, koja je - po danasnjim merilima naravno - prezirala svaku obrazovanost^tm i zivela u skladu sa kodeksom ciji se tragovi vuku do danas, vitestvo, cast, trt,mrt...

Ubijanje zarobljenika koje pominjes nije tada bilo nista iznenadjujuce: to se najbolje da videti u tretmanu ondasnjih seljackih ustanaka, buna - poklati par hiljada pobunjenika sa sve zenama i decom nije predstavljalo nikakav problem.

Tu nije bilo niti bi ikome na pamet pale ceremonije sa casnom predajom sebi ravno, svecanom ritualnom predajom maca pobedniku...

Opisi ponasanja krstasa tokom puta na Istok i na licu mesta su vise nego reciti, ima tamo svega, ogavno bi bilo i pomenuti primere...

Francuzi tu nisu bili nikakav izuzetak, osim sto su na par mesta imali manje srece...

 

Quote

Zanimljivo je da wikipedia razlikuje Sirp Sindigi i bitku na Marici. Prema nekim izvorima radi se o dvije razlicite bitke.

To je stara dilema, ne znam kako je i da li je razresena: postoji cak i razlika od cini mi se nekih 10-ak godina, mozda i jace.

Ipak, za ovu pricu najvazniji je Lala Sahinov nocni prepad sa katastrofalnim posledicama po protivnika.

Ali, jos jedna ilustracija kodeksovanja^tm koje sam gore pomenuo: noc je za spavanje, a dan za bitku, nocu se biju samo fukara i razbojnici...

Sve dok se nije pojavio neko kome nije bilo do toga...

 

Obaska sto prenebregavamo u nekim izvorima pominjanu mogucnost da su vitezovi te noci otisli na spavanje poprilicno - pijani.

Sto nije da se ne uklapa u narativ...  

[namenski]

Srecan svima koji slave:

 

Ono, jeste valjda neki tamo avgust 1939. proglasen za Dan borbe protiv svih totalitarizama ili tako nekako, ali...

Ili: dobro je kada mi^tm upadnemo u njihovo selo, opljackamo, popalimo, a lose je kada oni^tm to urade nama...

Dan poznat kao Kako Mu Se Uvuci u..., ili Kako Pokusati Da Ga Se Skrenemo Na Drugu Stranu, ili, mozda ponajbolje, Dan Kada Smo Mu Prodali Jednu Zemlju, jos nije dobio ime, proglasen za praznik, obelezen, izmisljaci praznika bas nesto i nemaju ideja, a i nije bas da su se pretrgli da ga se prigodno sete...

 

 

[namenski]

 

 

Na danasnji dan je urbi et orbi svetu dato na znanje da je rodjena nova Kina.

Koju vise nikada niko nece moci da pregazi k'o plitak potok, da je ratovima natera da ukine zabranu uvoza opijuma od strane - na primer - tadasnje svetske sile #1, cijim Zabranjenim gradovima vise nece da se setkaju zapadni regruti, zezaju se i razvlace dzidzabidze zaostale iza ko zna koliko careva i dinastija...

Dan kada je - sto bi se danas zaboravljenim novinarskim recnikom reklo - Kina uzela svoju sudbinu u svoje ruke.

Dan kada je stavljena tacka na iluziju da Istok nece kad-tad da sredstvima koja je izmislio varvarski Zapad - pobedi taj isti Zapad.

I kada je nova Kina zapocela svoj dugi, mucni i teturavi put da dostigne i prestigne...

[namenski]

1964, na danasnji dan, 16. oktobra...

 

 

 

 

[namenski]

 

Na danasnji dan, 20. oktobra 1944. godine su snage JVuO u sastavu 23, 38, 56, 98, 345, 234, 89 i 785 korpus JVuO pod neposrednom komandom generala Dragutina Keserovica, Dragoslava Racica i Jezdimira Dangica, a uz pomoc ruskog imperatorskog 34. kozackog korpusa atamana Krasnova i delova bugarske armije pod komandom generala Стоичкова oslobodile glavni grad Kraljevine Jugoslavije, Beograd.

Vodeci teske borbe protiv Nemaca i istovremeno primorane da odbijaju napade partizanskih bandi predvodjene Hrvatom i srbomrscem Josipom Brozom i Jevrejinom M. Pijada, a koje su pokusavale da ilegalno udju u Beograd i nastave svoju podrivacku delatnost na stetu srpskog naroda.

Oslobodioci su svecano i burno pozdravljeni od gradjana Beograda: na ulicama Beograda se do kasno u noc vilo kolo odusevljenih gradjana.

Istovremeno su se na zapadu zemlje nastavile teske borbe jedinica pod komandom Momcila Djujica koje, uprkos snaznom nemackom otporu potpomaganom od strane komunista i ustasa, uspesno napreduju prema Rijeci, Istri i Trstu...

Njegovo kraljevsko velicanstvo, kralj Petar II Karadjordjevic uputio je pobedonosnim jedinicama i njihovim komandantima cestitke sa izrazima divljenja i zahvalnosti.

 

 

[namenski]

Svima koji slave:

 

 

 

 

 

 

[namenski]

 

[namenski]

 

[apostata]

Na današnji dan Čerčil je Staljinu uručio tzv. The Sword of Stalingrad.

Mač je iskovan po specijalnom ukazu kralja Džordža V kao znak divljenja britanskog naroda hrabrosti koju su iskazali zaštitnici Staljingrada u toku bitke za grad.

 

 

[namenski]

 

Na danasnji dan 1804. godine se jedan mali Korzikanac po imenu Nabulione krunisao za cara, imperatora, kako ko vise voli.

I to je uradio svojerucno, bukvalno.

Moze svakojako: jedan veliki kompozitor je pocepao, ponistio jednu veliku posvetu jedne jos vece simfonije jednom velikom coveku i prepravio je u posvetu uspomeni na jednog velikog coveka.

Moze i da je krunisanje malog korzikanskog porucnika bilo u neku ruku i formalni kraj krajeva Francuske revolucije.

Ali, jedno je sigurno: sa krunom ili bez nje, bilo je gotovo sa pricam ti pricu nasledjem kao bitnim za svaki uspeh i srecu u zivotu: milioni mladih ljudi Evrope tog doba su shvatili da sutrasnji svet pripada njima i da ne zivi u Senbrunima i ostalim dvorcima.

I - tako su se, na uzas krunisanih glava - ponasali.

Burbonski krin zamenjen je na kratko pcelom, ali najvaznije je da je trobojka ustupila mesto crvenom i crnom, bojama kojima ce Evropa i svet da se vode i pod cijim znamenjima da krvare sve do nekih drugih Revolucija.

I jos dalje...

 

Malog poručnika je usralo: na isti dan, samo godinu dana kasnije, kod jednog malog sela, gradica u Moravskoj, koje se danas zove Slavkov u Brna, obasjalo ga je 

Le soleil d'Austerlitz, Sunce Austerlica, njegova najsjajnija pobeda, pobeda nad dva cara i nad dva Carstva...

Vojskom, alatkom koje stvorila i u carsko nasledje mu ostavila Revolucija koja se tog 2. decembra 1804. godine zavrsila...

A Marseljeza, pesma nad pesmama Revolucija, samo privremeno je utihnula i ustupila mesto carskim orlovima: