Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

[Simon]

[eumeswil]

[namenski]

 

 

 

 

 

Edited May 9, 2017 by namenski

[namenski]

[Simon]

https://focusnewsinfo.wordpress.com/2010/01/08/sestodnevni-rat/

[namenski]

[MancMellow]

Malo u boji

 

[namenski]

Danasnji dan, 19. jun, tezak dan za jugoslovensku trgovacku mornaricu.

 

19. juna 1940, jugoslovenski parobrod Labud, 5,334 GRT, vlasnistvo Jugoslavenska Plovidba DD, Susak, sa tovarom kukuruza iz Argentine za zaracenu Britaniju, zaustavila je nemacka podmornica U-32 pod komandom Oberleutnant zur See po imenu Hans Jenisch, inace jednim od nemackih podmornickih asova koji su imali srece: zarobljen je u jesen iste, 1940. godine i tako uspeo da prezivi rat.

U slucaju Labuda, sve je bilo po propisu: brod je zaustavljen pucanjem iz topa, pregledani su papiri i nije imalo mnogo da se prica: neutralni jugoslovenski brod vozio je teret namenjen neprijatelju, posadi je dato pola sata da se pokupi s broda, a brod dokusuren torpedom.

 

Pa 19. juna 1942, parobrod Bosiljka, 2,966 GRT, 1896, kod Ki Vesta, mina.

Americka.

Vlasnistvo parobrodarskog drustva Alcesu, Orebic, mozda najpomorskije mesto na Jadranu, cuvena porodica Kačič/Алексић, kako ko vise voli.

 

I, istog dana, samo juznije, blizu atlantske obale Kolumbije, brod Ante Matkovic, 2,710 GRT, vlasnistvo Brodarsko poduzece Eugen Matkovic, Split i podmornica U-159, Helmut Friedrich Witte, opet jedan od asova koji je imao srece da umre u svom krevetu u dubokoj starosti, 2005. godine.

Brod plovi sam, sa tovarom uglja iz Norfolka, Virdzinija, za Trinidad, svraca u Kartagenu, da bi ga oko 17.30, topom spopala nemacka podmornica.

Jugoslovenskim brodom zapoveda takodje jedan majstor svog zanata: zapovednik Niko Ivanovic je u roku od odmah okrenuo brod u pokusaju da pregazi podmornicu.

Manevar nije uspeo, Nemci pogadjaju masinu i brod staje bespomocan: pogodjena je i radio kabina, nema signala za pomoc.

Posada je napustila brod, more je tesko, Nemci pokusavaju da od ljudi u camcima saznaju ono sto ih zanima, nemoguce zbog jakog vetra i stanja mora.

Uspevaju da jednog od brodolomaca dovuku na podmornicu i da dobiju uobicajene podatke o imenu broda, teretu, odredistu: vec je 1942. godina, obe strane su se po necemu naucile pa tako Nemci i ne pokusavaju da sa sobom povedu zapovednika, sto je inace bila uobicajena praksa kad god je to bilo moguce - posade potopljenih brodova, tacnije preziveli su po pravilu izjavljivali da je zapovednik poginuo, a podmornice su imale sve manje vremena da proveravaju.

20 minuta po potonucu broda podmornica napusta lice mesta: zapovednik komanduje camcem u kome se nalazi 23 clana posade.

Uspece da se dokopaju kolumbijske obale.

Camac u kome se nalazio prvi oficir, Veljko Petrović, i jos pet clanova posade, vise nikada nije vidjen.

Sacuvana su imena jos dvojice nestalih: Kazimir Stefanić i Petar Zec...

[darkonet]

zaboravih da napisem za jucerasnji dan

tacno 45 godina od upada teroristicke grupe, tzv ''bugojanske grupe'' u Jugoslaviju

njih 19 ubaceno je preko Austrije sa ciljem da se domognu planine Raduse kako bi podigli ustanak

njih 15 je likvidirano, cetvorici je sudjeno, svi su osudjeni na smrtnu kaznu samo je jednom kazna preinacena na dozivotnu robiju jer je bio maloletan i

koju je odlezao do samog kraja da bi po izlasku iz zatvora se prikljucio hrvatskoj vosjci i pod cudnim okolnostima odmah poginuo

operacija se zvala Feniks a UDBA uhvacena na spavanju

[namenski]

Na danasnji dan Drugi svetski rat je postao Rat svih Ratova u istoriji covecanstva: napadom Nemacke na Sovjetski Savez covecanstvo je uslo u do tada nevidjene domete zverstava, razaranja, ali i nevidjenih pregnuca.

Sve price i teorije, osnovane i neosnovane, sve istorije padaju u vodu, postaju nevazne, pred cinjenicom su se milioni nasli u sukobu koji - kao ni jedan drugi do tada - nije znao za milost.

Hrabrost i vestina nisu bili monopol samo jedne strane, ali - pobednik je bio unapred poznat: na neki nacin su nevazni i Staljin i Hitler, nevazna je takozvana visoka politika, nevazno je ko je koga: za vecita vremena ostace bitna cinjenica - Sovjeti su se od prvog dana protiv Nemaca - tukli.

I to bez ostatka i bez kalkulacija: to se nekada, u politicki manje korektna vremena, zvalo - borba na zivot i smrt i to ne dva sistema, nego svetlosti i mraka za citavo covecanstvo.

Na stranu zablude kao sto je ona da ce nemacki radnici odbiti da se tuku protiv prve zemlje radnika i seljaka, na stranu strasna dilema, mozda najstrasnija sa kojom su se ljudi u svojoj istoriji susretali, da svaki pucanj u hitlerovce ucvrscuje jedan sistem koji je danas proglasen za nepodoban, na danasnji dan je svet zapoceo sukob koji po svojoj monumentalnosti i znacaju za istoriju covecanstva nije, niti moze biti opisan istorijama i od strane istoricara.

 

 

 

 

 

[čekmeže]

Hrabrost i vestina nisu bili monopol samo jedne strane, ali - pobednik je bio unapred poznat:

 

 

 

 

 

 

 

 

Amerika

[namenski]

 

Konacno, 3. jula 1941 - cuo se i njegov glas.

Svi, i oni koji su se u njega kleli i onih koji nisu mogli da ga smisle, slazu se u jednom: ovaj govor, govor coveka u cijem se glasu osecala nesigurnost, odraz ocaja zemlje koja se nasla u strasnom ratu, govor u kome se gruzijski naglasak cuo bolje nego ikad, govor tokom koga se culo tesko disanje i zveckanje zuba o casu dok je govornik pio vodu, bio je ne toliko prekretnica, koliko znak, dokaz, da ima da se bije do kraja i bez milosti.

Mnogi su svedocili o neverovatnom uticaju ovog govora: vecina se slaze da je njegov najveci doprinos bio u osecanju miliona da je neprikosnoveni vodja ipak samo obican covek, ophrvan istim brigama kao i milioni ostalih, ali covek odlucan da vodi do kraja.

Da li se radilo o glasu ogromne zemlje ujedinjene u naporu da se savlada najezda, da li o genijalnoj politickoj manipulaciji, mozda nije ni bitno: ljudi i zene Sovjetskog Saveza su od trenutka kada je ovaj govor bio emitovan, na danasnji dan 1941, godine, posle 10 dana cutanja coveka, znali sta im je ciniti. 

[Bojan]

Početak bitke na reci Ebro - jedne od najkrvavijih bitaka španskog građanskog rata.

 

Snage republikanske armije prešle su reku Ebro kako bi zaustavile napredovanje jedinica generala Franka i tako ih sprečile da teritoriju koju su republikanci držali rascepe na dva dela. Posle inicijalnog uspeha republikanaca Frankove snage su krenule u jaku kontraofanzivu. Republikanska armija, potpomognuta internacionalnim brigadama hrabro se borila da zadrži položaj ali su usled tehničke superiornosti protivničkih snaga, naročito u vazduhu, bili razbijeni i vraćeni na drugu stranu reke (novembar 1938).

 

Smatra se da su ovde stradale najjače jedinice kojima je raspolagala republikanska armija i da je posle toga poraz bio izvestan.

 

Španska vlada je pre okončanja bitke na reci Ebro raspustila internacionalne brigade (krajem septembra), a u Barseloni im je priređen veličanstven ispraćaj.

 

[Parsons]

Mnogo bi bila prikladnija Viva La Quinta Brigada u izvodjenju Dublinersa, Christy Moore-a ili navijaca Glasgow Celtica