Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

E, Vlado, Vlado...  :(

[čekmeže]

https://www.youtube.com/watch?v=xyU-PvbOjlo

[namenski]

 

3 dan rata, ali samo 10 casova kako je rat zvanicno i po propisu objavljen, svi jos kao ne veruju, putnicki brod Athenia se zaputio iz Glasgova, preko Liverpula za Montreal, putnici, njih oko 1,100 znaju da napustaju zaracenu Evropu, zna to i zapovednik Atenije inace pomorskog imena i prezimena ni manje ni vise nego James Cook, znaju i nadlezne vlasti, ali do danas niko ne priznaje zasto je i da li je brodu naredjeno da se zamraci i plovi u takozvani cik-cak ili je to zapovednik na svoju ruku...

 

 

Tek, sasvim dovoljno da jedan 25-godisnjak, inace Oberlieutenant, Franz-Julius Lemp, komandant podmornice U-30, jedne od nekoliko koje je Nemacka, k'o svaka ozbiljna drzava koja se sprema za rat, vec nekoliko dana unapred rasporedila tamo gde brodovi prolaze, posumnja da se radi o takozvanoj pomocnoj krstarici, dakle brodu, obicno putnickom, naoruzanom koliko se moze i zaduzenom da brani, opet koliko se moze, druge trgovacke brodove.

 

I tako, 3. septembra 1939. godine, oko pola osam uvece, samo sto je par stotina milja odmakla od irske obale, Athenia je dobila svoj torpedo, prvi u WW1 i tako postala prva brodska zrtva rata koji je tek zapoceo.

 

Brod je tonuo celu noc, da bi skroz potonuo tek narednog dana oko 10 sati.

Od nekih 300 clanova posade i oko 1,100 putnika, stradalo je 112 ljudi: bilo je brodova u blizini, medju njima i zlosrecna City of Flint, ali i 1 svedska milionerska jahta Southern Cross koja je bila u prolazu.

Najveci broj stradalnika pokupio je norveski teretnjak Knute Nelson koji je prvi i stigao na mesto nesrece: najvise ljudi je doduse stradalo kada je 1 od camaca za spasavanje sa Atenije dospeo pod njegovu elisu.

Ostale su kupili i pokupili drugi.

 

 

 

 

Ni Nemcima nije bilo svejedno: sve je previse licilo na 1 dogadjaj iz prethodnog rata sa sve nezaobilaznim americkim drzavljanima, pa se tako stvar koliko se moglo zataskala. Islo se toliko daleko da je naredjenjem sa najviseg mesta prepravljen brodski dnevnik podmornice U-30, a Lempu receno da cuti i pravi se blesav.

Sve ostalo je takozvana istorija sa sve obaveznom propagandom:

 

A sam Lemp, inace 1 od nemackih podmornickih zvezda i najvecih nada, nije imao srece: promenio je brod i na njemu nastradao u prolece 1941. godine, na svoju - u neku ruku - srecu jer mu je novi brod bio zarobljen sa sve onom napravom za sifriranje koja je Britancima pala u ruke.

Bio je em majstor svog posla - uspeo je da pogodi i onesposobi cak i 1 bojni brod - i pored nesrecnog Lüth-a, sigurno najpotkovaniji nemacki podmornicar...

[namenski]

Laconia

Laconia-Befehl...

 

 

Korvettenkapitän Werner Hartenstein

 

 

Brod na kome se nalazi: 136 clanova posade, 80 civila kao putnici – ovakvi ili onakvi, zene i deca ukljuceno, komada cirka 50, 268 takozvanih vojnih lica, opet ovakvih ili onakvih, jer rat je pa mora da se putuje i da ih se premesta, oko 1800 italijanskih ratnih zarobljenika koje voze u neki logor za tu vrstu ljudskih bica i 160 Poljaka, opet vojnih lica, koji imaju za posao da cuvaju zarobljenike.
Obaska sto brod nazvan Laconia mora bas da bude maler: prva Laconia je nastradala od nemacke podmornice U-50 25. februara 1917., svega desetak milja od Fastneta, vracajuci se iz Amerike.
Napad je kostao zivota 12 ljudi, 6 clanova posade i 6 putnika Amerikanaca inace, sto ne bi bilo toliko znacajno da jedan se jedan od prezivelih putnika nije zvao Floyd Gibbons inace vec upisani reporter Chicago Tribune. Amerika je trebala ratu, pa je sam dogadjaj dobro posluzio.
Druga Laconia, koju je za Cunard White Star Ltd 1922. izgradio Swan, Hunter & Wigham Richardson Ltd iz Wallsenda, brod od 19,695 GRT se 12. septembra 1942. nasla nesto malo istocno od Ascension ostrva na Juznom Atlantiku. Nasla se, oko 22 casa i na nisanu podmornice U-156 i njenog komandanta Wernera Hartensteina. Kao brod za prevoz trupa na putu Suez – Aden – Mombasa – Durban – Capetown – Kanada.
Tu pocinje zaplet: Hartenstein je as, potopljene brodove broji dobrano dvocifrenom brojkom, zna sta je dobar cilj, vidi veliki putnicki brod i – radi svoj posao.
U 22.07 Laconia je pogodjena sa dva torpeda i pocinje brzo da tone.
U 22.22 brod je emitovao poruku:
SSS SSS 0434 South, 1125 West Laconia torpedoed
Kao vreme potonuca uzima se 23.23.
Negde u to vreme posada U-156 i sam Hartenstein u tami cuju glasove na italijanskom, sto iz vode, sto sa camaca za spasavanje – zli jezici ce reci da se italijanski glasovi bolje cuju, oni jos vise zli ce se upitati da li je, ipak, brod koji je prevozio zarobljenike bio malo drugacije tretiran nego brodovi koji prevoze nase. Primedba ne stoji jer je plovidba velikih linera po pravilu bivala usamljenicka; smatralo se da njih od napada podmornica dovoljno stiti velika brzina kojom raspolazu. Mozda je stitila Quenn Mary i njoj slicne koje su mogle da idu brzinom i preko 30 cvorova i sa 15,000 vojnika kao teretom; Laconia ide upola sporije – 16 cvorova. Tako da i ljubitelji teorija zavere mogu da dodju na svoje.
Da ne bude zabune, kretala se u takozvanom cik-cak kursu, kako brodu u ratu dolikuje pazljivo motreci na sve strane.
I bila zamracena i naoruzana.
Bilo kako bilo, Italijani - a njih je istini za volju i najvise – galame i Hartenstein ne oklevajuci preduzima operaciju spasavanja.
Poziva sve kolege podmornicare koji se nadju u blizini, ali i – takozvanim otvorenim tekstom – sve brodove okolo da pomognu, deklarisuci obustavu neprijateljstava.
U 06.00, vec je 13. septembar, U-156 emituje (original):
If any ship will assist the ship-wrecked Laconia crew, I will not attack providing I am not being attacked by ship or air forces. I picked up 193 men, 53 South, 26 West. German submarine.
Naravno, pre toga je kako i treba obavestio svoju komandu i zatrazio uputstva.
Pored takozvanog strucnog dela teksta, koji se odnosi na podatke o gorivu, stanju mora, itd, javlja da je potopio Laconiu ali i da su – nazalost (Leider je izraz koji u depesi koristi) – postradali Italijani, dakle saveznici. Opet, istini za volju, zna se da Nemci nisu bili preterani bolecivi prema svojim latinskim saveznicima.
U-156 ce u narednih par dana zavrsiti sa preko 200 ljudi u sebi i na sebi, i sa 400 ljudi u camcima koje tegli.

 

 

 

 

Bilo kako bilo, istog dana, 15. septembra stize U-506 sa komandantom po imenu Erich Würdemann, takodje znalac svog posla, nekoliko sati kasnije U-507 kojom komanduje Harro Schacht, jos jedan znalac.
Stize i italijanska podmornica Cappellini.
Spasavaju postradale, kupe ih na palube i tegle camce za spasavanje.
Nemci drze kurs ka Africi. Znaju da su iz Dakara u pomoc isplovili Vichy ratni brodovi koji se priblizavaju.
Znaju i da je na obliznjem Ascension-u vojna baza.
Ne vise od toga.
16. septembra oko podne, jedan B-24 opaza podmornice nacickane ljudima sa camcima iza sebe.
Podmornice uredno viju bele zastave sa velikim crvenim krstom, obaska sto se na prvi pogled vidi da nisu sposobne da naude bilo kome i obaska sto Hartenstein salje signal avionu.
Pilot trazi uputstva i dobija ih.
U 12.32 avion napada podmornice koje brzo, brzo, brzo zaranjaju ostavljajuci stotine ljudi na povrsini da plivaju i da se dave.
Srecom, stizu i Francuzi. Izmedju 17. i 20. septembra oni iz mora kupe 1,083 prezivela, medju njima 415 Italijana.
Rezultat: 1,658 mrtvih.
Rezultat koji se tice rata i – Zapad je nasao izraz – ratnog prava, je i takozvano Laconia-Befehl.
U njemu nemacka ratna mornarica kaze, a njen glavni i odgovorni potpisuje, da nema vise price i pomaganja posadama potopljenih brodova, a da se na podmornicu imaju uzeti samo pojedinci cija bi izjava mogla da bude od znacaja.
Nece vise biti razgovora sa potopljenima, deljenja cigareta i uputstava gde se nalazi kopno, dobrih zelja.
Nije toga, doduse, bilo previse ni pre Laconie.
Bice Nirnberga, bice jedne poljuljane optuznice i jedne srazmerno kratke kazne.
Ali ce barem prestati foliranje da u ratu ima takozvanog vitestva.
Ili da ga je ikada bilo.

 

Nijedan od tri Nemca nece sastaviti ni godinu dana od dana kada su pokusali da spasavaju prezivele sa Laconie. Nestace u tom istom Atlantiku zajedno sa svojim posadama i podmornicama.

 

Korvettenkapitän Werner Hartenstein, ovog puta ne okruzen putnicima nego svojim kolektivom. Priprema za nove radne zadatke.

 

Kapitänleutnant Erich Würdemann

 

Korvettenkapitän Harro Schacht; on je bio u blizini – nekoliko dana pre spasavanja prezivelih sa Laconie, u brazilskim teritorijalnim vodama je potopio 5 brazilskih brodova. Brodova zemlje koja u tom trenutku nije bila u ratu, ili kako takozvano ratno pravo kaze neutralne zemlje.
5 pravih, ako se ne racuna sesti, jedrenjak, bark, Jacyra, nepunih 90 tona, 6 clanova posade, natovaren sa 800 dzakova kakaoa, bananama i kokosovim orasima.
Sanducima sa praznim staklenim bocama.
Jednim rashodovanim kamionom.
NIje torpedovan, zlo i naopako, torpedo je skuplji od takve mete.
Nije ni gadjan topom.
Zaustavljen je u jutro 19. avgusta 1942. godine, 10-ak kilometara od obale, i - posto je posada smestena u camac - potopljen eksplozivom.

Americki oficir koji je dao trazena uputstva glede Laconije zvao se Robert C. Richardson III.
Umro je 2011. godine, posle postovanja vredne vojnicke karijere.
Obavestenje o desavanjima sa Laconijom dobio je od britanskog oficira za vezu na ostrvu Ascencion na kome se nalazio pod njegovim rukovodstvom izgradjen veliki (tajni) aerodrom koji je sluzio za dopunu gorivom i odmor aviona odnosno njihovih posada koje su preletale iz Amerike na ratista u Africi i Evropi takozvanom juznom prugom, preko Brazila.
Britanci su tvrdili da je verovatno u pitanju nemacka varka i odbili da stupe u vezu sa podmornicama.
Richardsona su upozorili i na rizik stete koju podmornice mogu da naprave ako napadnu izlozene rezervoare goriva na aerodromu i sam aerodrom.
Avion, onaj isti koji je napao podmornice je izvestio da podmornice viju bele zastave sa crvenim krstom, a da na zahtev da istaknu svoju zastavu i identifikuju se odgovaraju porukom koju su procitali kao German Sir…

[Dr Arslanagić]

1937.

 

[Prospero]

21.9.

 

Mala gospojina = Šabački vašar

 

Edited September 21, 2016 by Prospero

[Dagmar]

Zašto su kuće kockaste u tom Hobitonu?

[vathra]

Zašto su kuće kockaste u tom Hobitonu?

 

Кад су код нас први пут објавили издање са тим илустрацијама, а другар каже:

"Не свиђају ми се те илустрације. Није то тако Толкин замислио."

 

[Prospero]

[Korki]

1938. Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке.

[namenski]

Hoces reci, prodale su Cehoslovacku, poklonile je Nemcima, a sve u zarkoj nadi da ce se ovi konacno okrenuti na Istok i skinuti im se s vrata.

Jebes Cehoslovacku.

 

I onda sedele, zgrazavale se i cekale priliku da Nemci i Sovjeti poptpisu pakt o nenapadanju, datum koji ce ujedinjena totalno demokratska Evropa kasnije da proglasi Danom borbe protiv svih totalitarizama ili tako nekako...

Jer, nije isto kad mi^tm prodamo Cehoslovacku i kad oni^tm prodaju Poljsku.

 

Cudno da im nije palo na pamet da 28. septembar proglase Danom politickog i svakog drugog licemerja, kurvarluka, prodavanja morala, pameti i dalekovidosti...

[Korki]

Пољску нису продали Совјети већ Французи и Британци. Совјети су баш због Минхенскго споразума и Пољског улетања у Чехословачку пре Немаца, повукли договор са Пољском о ненападању 1938. Чак су и тада, јесен 1938, били подигли војску у Белорусији као претњу Пољацима да им не пада на памет да улећу Чехословачку али Пољаци нису марили за то.

 

Ако се добро сећам, само су СССР и Краљевина Југославија отворено протестовале због Минхенског споразума.

[apostata]

Uralvagonzavod iz Njižnjeg Tagila danas slavi 80-ti rođendan.

Za sve te godine uspio je proizvesti  milion vagona i 100 hiljada borbenih vozila i tako postati apsolutni svjetski rekorder u toj vrsti proizvodnje.

Samo za godine rata taj zavod je proizveo 25266 tenkova T34.

Svaki drugi u toku rata proizvedeni tenk tog tipa proizveden je u Uralvagonzavodu.

 

[namenski]

Zamolio bih malo preciznije:

 

Уральский вагоностроительный завод имени Ф.Э. Дзержинского,

 

makar se danas zvao i:

 

ОАО Научно-производственная корпорация «Уралвагонзавод» имени Ф. Э. Дзержинского...

 

 

I, samo mala dopuna, obicno zasenjena tenkovima i donekle povezana s njima: ova firma je proizvela, samo tokom rata, nekih 50% oklopnih ploca/celika celog CCCP-a, a i tokom i posle rata bila u toj oblasti tehnoloski mozda najjaca u svetskim razmerama sa sve razvojem novih materijala/celika za te namene i pripadajucih tehnologija koje su - a to priznaju i sami Nemci - usile i 1 poslovicni Krupp...

[namenski]

Na danasnji dan, tacnije noc, 14. oktobra 1939. godine, dakle samo mesec i malo jace od pocetka rata, porodicni covek sa fotografije, star 30 godina, zajedno sa svojom posadom – od reda dobrovoljcima – uspeo ja da neprimecen udje i izadje iz najcuvenije i najcuvanije ratne baze mornarice nad mornaricama.
U pomorskom poduhvatu vrednom svakog divljenja.

Prilazi bazi su bili obezbedjeni, izmedju ostalog, i namerno potopljenim brodovima koji je trebalo da otezaju prilaz; simbolika svoje vrste je i da se medju podrtinama nalazilo i poprilicno ostataka ponosa Nemacke i njene carske ratne mornarice iz proslog rata, brodova cije su posade potopile svoje brodove da ne bi pale neprijatelju u ruke.

A sam Prin, omladinac 1 Nemacke koja je poprilicno lutala, poceo je kao ucenik u privredi, pripravnik za pomorca, cija se karijera umalo neslavno zavrsila sranjem koje je napravio u nekoj americkoj luci.
Nije ni vazno, jer je karijeru jos uspesnije zavrsila kriza krajem 20-ih koja ga je upoznala sa drazima omladinskih radnih logora u kojima je 1 nova Nemacka svestrano spremala svoju omladinu.
Omladinu sa perspektivom, koja je, izmedju ostalog, odjebala privilegije po kasti, tradiciji i ostalim ugledima svake sorte.

1 nacista od glave do pete.

Pripadnik sorte koja je nanela vise stete Saveznicima od svih u elegantne Hugo Boss crne SS uniforme, i to baveci se ratom u mozda najklaustrofobicnijoj napravi koju je covek smislio, na nezamislivo malom prostoru, okruzen nedeljama i mesecima drugim ljudima i njihovim telesnim izlucevinama svake vrste, smrad i strah da se ne racunaju…

Te noci mu je, tek da se pomene, kao prvi oficir pomagao jos jedan od iste sorte, Engelbert Endraß, covek koji je nastavio i samostalnu uspesnu karijeru.

Royal Oak, posada, za uspomenu iz JNA…

Edited October 14, 2016 by namenski