Eksproprijacija zemlje za izgradnju privatne fabrike

[Аврам Гојић]

Sreca pa smo se oslobodili komunizma, u kapitalizmu je privatna svojina neprikosnovena. Svojina kapitalista, to jest.Država ne može da uzme Korman polje10. jun 2010. | 10:02 | Izvor: PolitikaKragujevac -- Imaju li vlasnici imanja u Kormanskom polju, na kome Fijat treba da podigne fabrike, pravo da insistiraju na ceni od 4.000, a država im nudi samo 350 evra?Dok u ministarstvu ekonomije tvrde da država može da uzme zemlju po ceni koju sama odredi, stručnjaci upozoravaju da izgradnja privatnih fabrika nije što i autoput.U Ministarstvu kažu da je država prema zakonu o eksproprijaciji utvrdila javni interes, jer se radi o zajedničkom ulaganju države i privatnog partnera, i u skladu sa tim pokrenula eksproprijaciju. Sudeći po tome vlasnici njiva ne mogu da utiču na visinu obeštećenja. Goran Tomić, direktor za pravne poslove „Puteva Srbije” kaže, međutim, da se zakonom o eksproprijaciji javni interes utvrđuje za izgradnju infrastrukture, škola, bolnica, objekata za potrebe sporta, kulture i socijalne zaštite, državnih, gradskih i opštinskih objekata. Ali ne i za gradnju fabrika. "U tom slučaju eksproprijacija je neizvodljiva. Već se ide na ponudu, koju druga strana može i da odbije. Reč je o klasičnoj kupoprodaji", objašnjava Tomić, rukovodilac službe koja sprovodi eksproprijaciju na Koridoru 10. Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, slaže se sa stavom Tomića i kaže da u Kormanskom polju nije reč o eksproprijaciji, već o otkupu zemlje. "Država tu ne bi smela da se meša, jer nije reč o infrastrukturi, već se zemljište kupuje za potrebe privatnog vlasnika",tvrdi Bušatlija. Sasvim druga priča je, kaže on, kada država hoće da ekspropriše zemljište u cilju javnog interesa. Tada je u poziciji da nameće cenu. Zemljište, kako ističe, može da ekspropriše tako što će vlasnike placeva isplatiti po ceni po kojoj ga je on kupio i uračunati troškove koje je imao. Ili mu u zamenu ponuditi istu vrstu ili kategoriju zemljišta na drugoj lokaciji. "Vlasnici placeva u blizini buduće trase obilaznice oko Beograda i aerodroma hektar poljoprivrednog zemljišta svojevremeno su kupovali za 2.000 maraka, a sada ga cene 1,5 miliona evra, jer znaju da će biti izuzeto za potrebe obilaznice ili preimenovano u građevinsko. U Americi država u takvim slučajevima kažnjava vlasnike parcela tako što promeni trasu puta ili zabrani promenu namene", navodi Bušatlija.<br clear="all">Tomić kaže da ne postoji mogućnost da se eksproprijacija spreči ili da se ne gradi objekat zato što se neko buni ili ne da zemlju. "Eksproprijacija ili izuzimanje je ništavno ako se radi bez javnog interesa, koji utvrđuje Vlada Srbije na osnovu planskih dokumenata. U ovom poslu nema pregovora sa vlasnicima parcela. Jer, cena nije stvar dogovora. Nju određuje Poreska uprava na osnovu tržišne vrednosti, odnosno prethodnih kupoprodajnih transakcija na susednim ili sličnim parcelama. Propisana vrednost je uglavnom prihvatljiva", kaže Tomić. Prema njegovoj tvrdnji od 3.000 rešenja koja su uručena u 27 opština na Koridoru 10, pristiglo je samo 30 žalbi ili jedan procenat. Ukoliko vlasnik zemljišta koje treba da bude izuzeto ne prihvata ponudu opštinskog odeljenja za imovinske odnose i ne dođe do zaključenja sporazuma, spisi se prosleđuju vanparničnom sudu. Njegov zadatak je da ponovo odredi visinu naknade. Na delu obilaznice od Batajnice do Dobanovaca, oko čije cene se najviše spekulisalo budući da su na desetine pa i stotine hektara zemljišta u posedu Ljubiše Buhe Čumeta, PIK „Zemun” i biznismena Vojina Lazarević, to poljoprivredno zemljište „Putevi Srbije” su isplaćivali od 15 do 20 evra po metru kvadratnom, a građevinsko od 25 do 30 evra. U Preševu su plaćali 10 evra za kvadratni metar, u Bujanovcu devet, a u Vranju šest evra. Da vlasnici parcela nisu baš uvek zadovoljni ponuđenim iznosima potvrdio je svojevremeno Borivoje Ivanović iz sela Stublenica kod Uba kroz čiju njivu treba da prođe autoput Beograd – južni Jadran. Ponuda od 5.000 evra za hektar pre dve godine nije ga obradovala, jer on kako nam je tada rekao, vrednost svog imanja ne meri u evrima već u grlima stoke. Tako je proračunao da je pre četiri decenije morao da proda 13 krava, da bi kupio dva hektara, a sada će od dobijenih para, moći da pazari četiri grla stoke.

[đorđe geprat]

zanimljiva tema i čudi me da je 2 i po sata bez odgovora. čuo sam za to da pojedinci tamo traže 4000 evra za ar. u startu mi je bilo smešno jer, za fabriku ti treba jedno 5 hektara što će reći da su želje vlasnika 2 miliona evra a za te pare može da se kupi gotova zgrada sa sve ingrastrukturom i okruženjem.šta će biti sa ovim, i jeste i nije teško predvideti. moguće je da mlađa, zarad glasova i verka, zbog čega je napravljena cela punto priča, prihvati da isplati državnim, budžetskim parama ove zahteve i da se to vrati poput onih zahteva rezervista: kako ste mogli njima, možete i nama, svih ostalih vlasnika zemlje. moguće je da i ova priča ostane samo priča poput ostalih mlađinih lagarija uz obrazloženje da su alavi vlasnici zemlje zajebali stvar.da se nije država (mlađa) upetljala u celu priču, fabrika bi očas bila podignuta negde drugde. ovako......lično, mislim da je sva zemlja u zemlji srbiji trebalo da bude državno vlasništvo, dato na korišćenje uz obavezu čuvanja i gazdovanja. na žalost, nije tako pa imamo na jednoj strani ovakve i "uz obilaznicu" situacije a sa druge, divlje deponije, parlog ili divlju gradnju.EDIT: sutra idem u šumadiju i proveriću koliko je realna računica Borivoja Ivanovića iz sela Stublenica kod Uba da jedna krava vredi 2500 evra

Edited June 10, 2010 by djordje geprat

[hazard]

lično, mislim da je sva zemlja u zemlji srbiji trebalo da bude državno vlasništvo, dato na korišćenje uz obavezu čuvanja i gazdovanja. na žalost, nije tako pa imamo na jednoj strani ovakve i "uz obilaznicu" situacije a sa druge, divlje deponije, parlog ili divlju gradnju.

Pa to i jeste tako! Tek se novim ustavom (2006.) uvela mogucnost da zemljiste bude u privatnom vlasnistvu, i tek se novim zakonom o planiranju i izgradnji (2010.) daje mogucnost da neko konvertuje pravo koriscenja u pravo svojine.Inace, ideja da svo zemljiste bude drzavno je izuzetno losa i izuzetno stetna, i dobro je sto je to promenjeno.Inace, ovo gore je klasicna prica o vlasnicima koji pokusavaju da uz ucenu izmuzu sto vise para od kupca, s jedne strane, a s druge strane imamo mocnog i velikog kupca koji podmazuje drzavne organe kako bi dao sto manje. Realno, FIAT samo treba da objavi da ide na drugu lokaciju (kao sto rece djordje gore), i stvar bi se ocas posla sama resila.A ovo za stoku i koliko stoke moze za jedan ar da se kupi je glupo poredjenje. Cene zemljista fluktuiraju, pa i cene stoke, i nigde nije zapisano da odnos cene stoke i cene zemlje treba da bude isti za vjeki vjekov. Dobro je sto doticni stocar ipak nije ekonomista. Vrednost bilo cega je zapravo jedna vrlo trenutna kategorija.I da, i ako me uzasno nerviraju tipovi koji sa zemljom ne rade skoro nista ali zato su tu da ucenjuju za cenu maksimalno kada treba da se proda (po sistemu "necu nista da radim, cekam samo da dodje pravi pa da ga izmuzem"), i pored toga sto shvatam koliko je tom Kragujevcu potrebna ta fabrika, skandalozno je da drzava tu vrsi eksproprijaciju. Ako je fabrika javni interes, onda mozemo bilo sta proglasiti za javni interes. Edited June 10, 2010 by hazard

[Аврам Гојић]

Da, sudbina privatne investicije se proglasava za javni interes najvaznije je da se radnici proglasavaju "neradnicima", a kul je kada privatna kompanija podmiti drzavu da za njen racun vrsi prinudni otkup zemlje (zna se sta je eksproprijacija i kada se obavlja, ovo nije to. mislim moze se to pravdati javnim interesom, ali zasto smo onda bataljivali komunizam?)

[gospa buba]

(zna se sta je eksproprijacija i kada se obavlja, ovo nije to. mislim moze se to pravdati javnim interesom, ali zasto smo onda bataljivali komunizam?)

zato sto su nam rekli, pa smo mislili, da cemo u kapitalizmu svi biti kapitalisti?

[Pontijak]

rekli su nam i da cemo svi biti dame i gospoda pa nista

[Аврам Гојић]

Bila bi fora ovo isterati do kraja. Recimo, pise neko ko ima firmu dopis Ministarstvu ekonomije u kome ce zamoliti da se za potrebe njegovog biznisa ekspropropropro prinudno otkupi nasumicno odabrano parce zemlje u Srbiji. Kada ministarstvo to odbije, onda bato sud prvostepeni, drugostepeni, pa Strazbur...

[zorglub]

Ovo oko Dobanovaca- koliko sam ja čuo, Čume i brat mu (i još poneko) drže veeeliki deo zemljišta, ali su i Dobanovčani i deo Ugrinovčana, regular Joes, prodavali zemlju po strašnim cenama, s tim što su u pitanju bile skladišno/špediterske (ili kako se već zovu) firme, pa se sada u pomenutim selima Mercedesi M klase nazivaju "sremačkim čezama"... Na stranu što Sremci baš i ne znaju s parama, nije li na njima da odluče kome i po kojoj ceni će prodati svoje imanje, bila država ili kapitalisti u pitanju?

[hazard]

Da, sudbina privatne investicije se proglasava za javni interes najvaznije je da se radnici proglasavaju "neradnicima", a kul je kada privatna kompanija podmiti drzavu da za njen racun vrsi prinudni otkup zemlje (zna se sta je eksproprijacija i kada se obavlja, ovo nije to. mislim moze se to pravdati javnim interesom, ali zasto smo onda bataljivali komunizam?)

Pa komunizam smo batalili, ali socijalizam-etatizam u nekoj formi ocigledno nismo. Jer ne znam kako drugacije da nazovem to sto drzava osniva fabriku automobila u kojoj ce biti 30% vlasnik, ili to sto drzava daje par hiljada evra investitorima po svakom novozaposlenom radniku. Mislim sve je to naopako. Problem je u tome sto smi dosli u poziciju da molimo strane kompanije da nesto investiraju u kod nas. I onda, umesto da se bavimo sustinom problema (zasto nas zaobilaze stranci? zasto im je nasa radna snaga skupa, i ako ne bi trebalo da je? sta promeniti u sistemu?) mi to resavamo na individualnom nivou, tako sto cemo dovesti ovog ili onog (FITA, Yura, Mika, Zika, Pera) i onda im se dodvoriti tako sto cemo im dati neke pare, nesto zemljista za dzabe, povlascen polozaj itd. Skroz naopako.

[Аврам Гојић]

Ovo oko Dobanovaca- koliko sam ja čuo, Čume i brat mu (i još poneko) drže veeeliki deo zemljišta, ali su i Dobanovčani i deo Ugrinovčana, regular Joes, prodavali zemlju po strašnim cenama, s tim što su u pitanju bile skladišno/špediterske (ili kako se već zovu) firme, pa se sada u pomenutim selima Mercedesi M klase nazivaju "sremačkim čezama"... Na stranu što Sremci baš i ne znaju s parama, nije li na njima da odluče kome i po kojoj ceni će prodati svoje imanje, bila država ili kapitalisti u pitanju?

Ne uvek. Poenta eksproprijacije jeste bas u tome da se projekat od nacionalnog znacaja ostvari bez ucena. To su infrastrukturni zahvati kao sto su autoputevi, pruge...odredi se trasa, i vlasnicima isplati razuman iznos novca. Tako je svuda u svetu, drzava ima suverenitet koji je stariji od privatne imovine (neprikosnovenost privatne imovine je nesto sto ne postoji nigde niti moze postojati). A ovo sto Ministarstvo ekonomije radi je teska zloupotreba te zakonske mogucnosti, zato sto je koristi da privatnu imovinu jednih ljudi - pokloni drugima, verovatno uz debelo mito.

[JozoMujica]

Samo da se ubacim sa lica mesta: zemljište o kome je reč nije nikakvo ekstra-turbo-vrhunsko obradivo zemljište, reč je o prigradu, zadnji put kada sam prolazio po tom kraju bilo je više nego jedna divlja deponija, na ivici je industrijske zone, više od pola stanovnika radi u gradu, zemljište je oko Lepenice, kragujevačkog kanalizacionog odvoda, nizvodno od Kragujevca. U principu se na pijaci izbegava povrće iz tog kraja, ako mu se može odrediti poreklo.Koliko mi je drago što guze Verka, toliko mi idu na živac svojim ponašanjem. Ima i jedna izreka za stanovnike tog dela prigrada, ali je zbog političke korektnosti neću ovde plasirati.

[Hamlet Strašni]

Pa to i jeste tako! Tek se novim ustavom (2006.) uvela mogucnost da zemljiste bude u privatnom vlasnistvu, i tek se novim zakonom o planiranju i izgradnji (2010.) daje mogucnost da neko konvertuje pravo koriscenja u pravo svojine.Inace, ideja da svo zemljiste bude drzavno je izuzetno losa i izuzetno stetna, i dobro je sto je to promenjeno.Inace, ovo gore je klasicna prica o vlasnicima koji pokusavaju da uz ucenu izmuzu sto vise para od kupca, s jedne strane, a s druge strane imamo mocnog i velikog kupca koji podmazuje drzavne organe kako bi dao sto manje. Realno, FIAT samo treba da objavi da ide na drugu lokaciju (kao sto rece djordje gore), i stvar bi se ocas posla sama resila.A ovo za stoku i koliko stoke moze za jedan ar da se kupi je glupo poredjenje. Cene zemljista fluktuiraju, pa i cene stoke, i nigde nije zapisano da odnos cene stoke i cene zemlje treba da bude isti za vjeki vjekov. Dobro je sto doticni stocar ipak nije ekonomista. Vrednost bilo cega je zapravo jedna vrlo trenutna kategorija.I da, i ako me uzasno nerviraju tipovi koji sa zemljom ne rade skoro nista ali zato su tu da ucenjuju za cenu maksimalno kada treba da se proda (po sistemu "necu nista da radim, cekam samo da dodje pravi pa da ga izmuzem"), i pored toga sto shvatam koliko je tom Kragujevcu potrebna ta fabrika, skandalozno je da drzava tu vrsi eksproprijaciju. Ako je fabrika javni interes, onda mozemo bilo sta proglasiti za javni interes.

Samo mala ispravka. To sto si napisao se odnosi na gradsko gradjevinsko zemljioste. Poljoprivredno zemljiste je moglo da bude u svojini i od 45 pa do 90, samo sto je u tom periodu postojao maksimum zemlje koji je neko mogao da ima.Inace, mislim da je nedavno nesto menjano u zakonu o eksprpoprijaciji. Do 96 je bila pravicna naknada, posle je ustavni sud oborio pa je bila trzisna a sada je nesto trece, cini mi se

[x500]

Naknada treba da bude ne veca od dvostruke poreske osnovice ;-)Na sve ostalo se placa extra porez na profit of 99% :-DParafraziracu jedan nas film (seriju) - More, razularila se banda pa vise ni ministra ne postuju!Pozdrav,X500

[Аврам Гојић]

Samo da se ubacim sa lica mesta: zemljište o kome je reč nije nikakvo ekstra-turbo-vrhunsko obradivo zemljište, reč je o prigradu, zadnji put kada sam prolazio po tom kraju bilo je više nego jedna divlja deponija, na ivici je industrijske zone, više od pola stanovnika radi u gradu, zemljište je oko Lepenice, kragujevačkog kanalizacionog odvoda, nizvodno od Kragujevca. U principu se na pijaci izbegava povrće iz tog kraja, ako mu se može odrediti poreklo.Koliko mi je drago što guze Verka, toliko mi idu na živac™ svojim ponašanjem. Ima i jedna izreka za stanovnike tog dela prigrada, ali je zbog političke korektnosti neću ovde plasirati.

Ne guze oni Verka nego Mladju, a to sto ti ljudi nisu tebi po ukusu ne menja cinjenicu da privatna preduzeca ne mogu zahtevati od drzave eksproprijaciju, nego ima da plate sta im se trazi ili neka idu negde drugde.Dinkić: Nema lake zarade u Kormanu11. jun 2010. | 11:14 | Izvor: Politika, TanjugBeograd -- "Nemamo namere da pregovaramo sa vlasnicima u parcela u Kormanu. Njima je ponuđeno 350 evra po aru i to je tržišna cena", kaže ministar Mlađan Dinikć.<br clear="all">On napominje da "niko ne sme da ucenjuje državu pa ni vlasnici parcela u Kroman polju", gde FIjatovi dobavljači nameravaju da grade fabrike.Vlasnici parcela na Korman polju, gotovo tri sedmice sprečavaju geometre da premere parcele namenjene eksproprijaciji. Oni traže da im država plati 4.000 evra po aru, jer toliko vredi zemljište koje je njihova "dedovina".Potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže i da je zakon o eksproprijaciji potpuno jasan i da se mora poštovati. "Građani imaju pravo da se žale sudu i da ostvare svoje pravo na sudu, ali nemaju pravo da sprečavaju državu da infrastrukturno uredi Korman polje i omogući 'Fijatovim' dobavljačima da tu izgrade fabrike", precizirao je Dinić. On je dodao "da je problem tih građana koji su pomislili da mogu lako da se obogate bez rada kada su videli da Fiat namerava da investira a njegovi dobavljaci da grade fabrike". "Dakle ovakve investicije kao što su investicije dobavljača Fijata, strateškog partnera države, rešene su zakonom o eksproprijaciji, drugim rečima cena je određena i mora da se pristupi izgradnji infrastrukture u Korman polju", kazao je Dinkić.<br clear="all">"Fijat je Fijat, ali naše je naše"Ćetković: Eksproprijacija je nedopustivaĆetković kaže i da je u slučaju Kormanskog polja reč o "trgovini i prodaji"."S jedne strane imamo privatnog kupca, a sa druge vlasnike privatnih poseda. Tu država nema šta da se meša. Ipak, umešala se, i to na nedozvoljen način. Nadležni državni organi su odredili cenu, isti hoće da izvrše eksproprijaciju, a oni će, kako stvari stoje, odlučivati i po žalbama nezadovoljnih. To je nedopustivo", tvrdi Ćetković.Vlasnici imanja na Kormanskom polju međutim angažovali su advokatsku kancelariju iz Beograda koji najavljuje da će, ukoliko dođe do eksproprijacije, podneti krivične prijave protiv „nalogodavca i izvršioca“. "Fijat“ je privatna firma, a naša zemlja je naša zemlja. Ako „Fijat“ hoće da kupi naša imanja, nek dođe da se dogovorimo, kao ljudi", kaže Dragiša Stanković koji je vlasnik 1,2 hektara na Kormanskom polju koje trebada da se ekspropriše za potrebe Fijatovih kooperanata. Meštani Maršića, ali i drugih kragujevačkih sela koji su vlasnici imanja na Kormanskom polju, kažu da nemaju ništa protiv eksproprijacije i dolaska „Fijata“, ali ne prihvataju ponuđenih 350 evra za ar. Oni traže da cena bude daleko viša, odnosno čak 4.000 evra po aru, i naglašavaju da je to „prava tržišna vrednost“. Zbog mogućih problema, vlasnici zemlje su nedavnoangažovali i beogradsku advokatsku kancelariju „Ćetković“, koja će ih, ako bude trebalo, zastupati na sudu. "Ukoliko dođe do nasilne eksproprijacije, ja ću podneti tužbe i protiv nalogodavca i protiv izvršioca. U privatni posed niko ne može da uđe bez odluke i rešenja, a toga nema ", kaže Dragoslav Ćetković, prvi čovek advokatske kancelarije „Ćetković“ koja zastupa većinu od 120 vlasnika sa Kormanskog polja.<br clear="all"><br clear="all">Eksproprijacija Kormanskog polja najavljena je februara ove godine u Kragujevcu, prilikom susreta ministra ekonomije Mlađana Dinkića i gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Iako se još ne zna koje će firme graditi svoje fabrike na Kormanskom polju, eksproprijacija zemljišta, kako je tada rečeno, mora biti završena do kraja juna ove godine. Već naredne, sredinom ili krajem 2011, u Kragujevcu bi trebalo da počne proizvodnja novog „Fijatovog“ modela. U kragujevačkoj upravi kažu da je oko 40 hektara (od ukupno 67 koliko treba da se ekspropriše) u vlasništvu grada, odnosno nekadašnje „Zastave“, vlasnici imanja tvrde da je čitavo Kormansko polje sada u privatnom posedu. "Zemljište je 1978. bilo eksproprisano za potrebe „Zastave“, ali je potom izvršenadeeksproprijacija i vlasnici imanja su dobili rešenja da mogu da uđu u svoje posede. Ostalo je da se reši nadoknada, ali to je već drugo pitanje. Mi smo jedini vlasnici zemlje na Kormanskom polju i nadležnima u državi i lokalnoj upravi prenosim zajedničku poruku da konačno neko treba da nam se obrati i da pregovora sa nama. Uostalom, mi do sada nismo dobili ni odluku, ni rešenja o eksproprijaciji. Zato ćemo braniti svoju imovinu sve dok se ne uvaže naši zahtevi", kaže Milan Urošević, predsednik Inicijativnog odbora za zaštitu prava privatnih vlasnika na Kormanskom polju.

[Jozef K.]

Gotivac je dobro opisao situaciju. Zemljište tu ne vredi ni u kom smislu, osim ukoliko se ne aktivira kao industrijsko. Ali tamo trenutno nema ništa ni struje, ni gasa, ničega, osim smrdjive Lepenice. To znači da zemljište tamo i vredi maksimalno tih 350€ po aru koliko im nude. Ima ljudi koji prodaju po toj ceni i već kupuju stanove u Kragujevcu. Cena je formirana na osnovu prodaja zemljišta u najbližoj okolini. Cenu je utvrdila poreska uprava, koju drži DS, dakle ni Mlađa, ni Verko. Ovde cena nije sporna, ali jeste namera da se zemljište eksproprira za potrebe privatnih investitora. I to je jedino sporno. Realno neka se investitori okrenu i potražedrugu lokaciju, ovi će ih vući za rukav i nuditi za ispod 300€/ar.