Ša ima?

[Lucia]

evo š'a ima u jednoj radnji u knezubar u izlogu

[mioba]

zavirila u nacrt zakona o izdavaštvu, javna rasprava samo što nije gotovapa, ili sam suviše alergična na zakletve o "podsticanju i očuvanju srpskog jezika i kulturnog identiteta" (član 4, kojim se definiše opšti interes u izdavaštvu, stav 5) ili to stvarno ništa ne znači. naročito kad nešto niže iskoči i counterstrike, podsticanje kulturne raznolikosti (stav 12)a baš naročito jer se u nacrtu, recimo, nigde ne pominje uloga lektora u ovoj identitetskoj revoluciji. nego se truća o budućem centru za knjigu (o, da, finansiraće se iz budžeta i, gle, iz prihoda službenog glasnika i zavoda za udžbenike, sa po 3%. a clio će pomoći u ljudskim resursima -_-) u demokratizaciji društva i još koječemusetila se nesrećnog lečića u ulozi ministra kulture, kako se na svako pitanje o kulturnoj politici zaklinjao da stranke neće proći! ovi su sad apgrejdovani, pa svaku zgodu koriste za mlaćenje srpske slameeto, to je up, kad već nema teme o jezičkoj politicinemam ni adekvatnu ilustraciju. može simpa flajer što ga našla pre neko veče u inboxu?

edit, flajer ipak u spojler, odvlači pažnju sa važnih tema -_-

Edited November 24, 2010 by mioba

[3opge]

zavirila u nacrt zakona o izdavaštvu, javna rasprava samo što nije gotovapa, ili sam suviše alergična na zakletve o "podsticanju i očuvanju srpskog jezika i kulturnog identiteta" (član 4, kojim se definiše opšti interes u izdavaštvu, stav 5) ili to stvarno ništa ne znači. naročito kad nešto niže iskoči i counterstrike, podsticanje kulturne raznolikosti (stav 12)a baš naročito jer se u nacrtu, recimo, nigde ne pominje uloga lektora u ovoj identitetskoj revoluciji. nego se truća o budućem centru za knjigu (o, da, finansiraće se iz budžeta i, gle, iz prihoda službenog glasnika i zavoda za udžbenike, sa po 3%. a clio će pomoći u ljudskim resursima -_-) u demokratizaciji društva i još koječemusetila se nesrećnog lečića u ulozi ministra kulture, kako se na svako pitanje o kulturnoj politici zaklinjao da stranke neće proći! ovi su sad apgrejdovani, pa svaku zgodu koriste za mlaćenje srpske slameeto, to je up, kad već nema teme o jezičkoj politicinemam ni adekvatnu ilustraciju. može simpa flajer što ga našla pre neko veče u inboxu?

edit, flajer ipak u spojler, odvlači pažnju sa važnih tema -_-

kako li zaustavljaju curenje komsinici?

[mioba]

edit, flajer ipak u spojler, odvlači pažnju sa važnih tema -_-

kako li zaustavljaju curenje komsinici?

<_<

[3opge]

<_<

pocelo givingovanje tenksova pa mi dosadno

[расејан]

kako li zaustavljaju curenje komsinici?

Исто без лупања.

[korindjar]

treba mi preporuka za dobar englesko-kineski rečnik, a može i u suprotnom smeru

[Frile]

Obrni okreni evo nas na Jeziku

Тако они тамо^рж немају реч за поузеће, предрачун, требовање, извадницу, закључни лист, меницу и још којешта, јер то није постојало у њиховој пракси и реч им никад није требала.

Ti veruješ da na Engleskom ne postoji termini za pouzeće, menicu? Da u nijednoj od zemalja gde se govori Engleski ne postoji nešto što odgovara ovdašnjem predračunu (pa onda nema ni naziva)?

Поузеће ама никако немају, јер то њихове поште не раде, нити су икад радиле. За меницу се каже "negotiable instrument", дакле опис а не конкретна реч, а имају петнаест фела тих "преговорљивих свирајки". Предрачун је "pro forma invoice", некад "quote" (навод ) дакле опет опис.Хоћу рећи да пракса ствара речник. Различита пракса, различит речник. Већ по томе колико се ти речници разликују, види се колико је та пракса отишла на различите стране.Очекујем да ћемо испасти веома јебена странка управо зато што се код нас уводи њихова пракса, баш та англосаксонска, где су они ко рибе у води а наши има то да уче. Оно, уче све у шеснаест, ал' то уче њих неколико стотина, а треба да користе десетине хиљада. Нећемо Турком ручка осолити.

OK za pouzeće (logično je ako je tako sa tamoušnjom Poštom) - mada smem se opkladiti da u nekoj od mnogih zemalja gde se govori Engleski, postoji razrađen način kupovine (a da nije pizza delivery): naručim, donesu mi na vrata, pare dam onom što je doneo. I da to ima svoje ime.Pa zar je problem što je "pro forma invoice" opisno objašnjenje kako ti to kažeš? A predračun kao nije opisno objašnjenje? Da li je to slika (ne)razvijenosti prakse, ili se radi o svojstvu jezika? Ja bih pre da je do jezika.Kažu da je menica je poznata u Engleskoj barem od srednjeg veka, prvi put se spominje 1603. Ali cvrc, nije jedna reč, nego "Bill of Exchange".

[mioba]

naručim, donesu mi na vrata, pare dam onom što je doneo. I da to ima svoje ime.

ima skraćenicu, c.o.d.edit, ne treba da te zbunjuju nesavršeni jezici. nemaju jedno slovo za jedan glas, pa nemaju ni jednu reč za jedan pojam. tužna je njihova sudba, al zanimljiva Edited November 26, 2010 by mioba

[расејан]

OK za pouzeće (logično je ako je tako sa tamoušnjom Poštom) - mada smem se opkladiti da u nekoj od mnogih zemalja gde se govori Engleski, postoji razrađen način kupovine (a da nije pizza delivery): naručim, donesu mi na vrata, pare dam onom što je doneo. I da to ima svoje ime.

Да, кеш он деливери, с тим што то не мора да ради пошта, него неке доставне фирме или продавчеви разносачи - нисам то користио јер нисам држао готовину по кући. Међутим, на пошти кад се то шаље нигде на оном обрасцу нема "поузећем" јер то није опција код слања, него посебна врста услуге, за коју ваљда иде посебан образац, који нисам видео, није био изложен.

Pa zar je problem što je "pro forma invoice" opisno objašnjenje kako ti to kažeš? A predračun kao nije opisno objašnjenje? Da li je to slika (ne)razvijenosti prakse, ili se radi o svojstvu jezika? Ja bih pre da je do jezika.Kažu da je menica je poznata u Engleskoj barem od srednjeg veka, prvi put se spominje 1603. Ali cvrc, nije jedna reč, nego "Bill of Exchange".

Није проблем уопште, осим оном ко то мора да преводи а не дознаје се у материју, или неком нашем комерцијалисти који у томе мора да се снађе. Јер, праксе се онолико разликују, језик то само прати. А има и где ама баш никако не може да се преведе оно што на преводиочевој страни не постоји, нарочито ако је то на изворнику измишљено пре три године. Ево ове деонице за улагање у препродате пакете лоших дугова, што је изазвало ону лавину 2007-8 - како би се то превело? Нисам успео ни да запамтим како се звало на енглеском.Колонизацијски је проблем што се сад то њихово миц по миц (а некад и лопатом) уводи овде, где нико нема појма шта се ту маже на лебац а шта се сипа у трактор, а од сутра треба да се понашају према томе. То је, пак, друга тема.

[расејан]

OK za pouzeće (logično je ako je tako sa tamoušnjom Poštom) - mada smem se opkladiti da u nekoj od mnogih zemalja gde se govori Engleski, postoji razrađen način kupovine (a da nije pizza delivery): naručim, donesu mi na vrata, pare dam onom što je doneo. I da to ima svoje ime.

Е, да, да не буде да спавам док ми траје смена - малим словима. За пошту још како тако, мада званични назив установе није Пошта него Поштански Уред, или Поштанска служба Сједињених Држава или тако нешто, ал' придеви од личних имена код нас нису имена. Већ је неко овде неког исправљао за то.(кад сте већ навалили да сам ја нека форумска правописна полиција, онда ајде, добро, могу некад и то да радим, макар на језику)

[mioba]

(кад сте већ навалили да сам ја нека форумска правописна полиција, онда ајде, добро, могу некад и то да радим, макар на језику)

samo nemoj oštrim predmetom

[расејан]

samo nemoj oštrim predmetom

Ухватила ме чудна комбинација дежа вија (јао ја био профа, па исправљао црвеном, гле мене опет) и жаме вија (а гле није хемијска а није ни математика), тако сам нешто ни тамо ни овамо. Мораћу да пробам још једном идућег месеца.

[Frile]

Е, да, да не буде да спавам док ми траје смена - малим словима. За пошту још како тако, мада званични назив установе није Пошта него Поштански Уред, или Поштанска служба Сједињених Држава или тако нешто, ал' придеви од личних имена код нас нису имена. Већ је неко овде неког исправљао за то.(кад сте већ навалили да сам ја нека форумска правописна полиција, онда ајде, добро, могу некад и то да радим, макар на језику)

U pravo vreme i na pravom mestu, omaklo mi se velikim slovom. To pravilo sa ski, čki nisam dobro naučio. Eh da je jedino.

[bus]

U raljama jezičkog preskriptivizma: Svađa u španskogovorećem svetu oko toga da li su CH i LL slova (od nedelje će doživeti sudbinu Plutona :(), sve sa ciljem da akademija proda još rečnika. <_< I ta nepodnošljiva lakoća površnog shvatanja jezičkih problema tako karakteristična za novinare i pisce. :wub:

MEMO FROM MEXICO CITYRebelling Against Spain, This Time With WordsBy ELISABETH MALKINPublished: November 25, 2010RECOMMENDTWITTERSIGN IN TO E-MAILPRINTREPRINTSSHARE MEXICO CITY — The Royal Spanish Academy is lopping two letters off the Spanish alphabet, reducing it to 27.Enlarge This ImageAlberto Martin/European Pressphoto AgencyThe Spanish Royal Academy in Madrid serves as the grammar police for the 450 million people who speak the language.Enlarge This ImageGabriel García Márquez, at the first international Spanish language conference in 1997, called spelling the “terror of all beings from the cradle.”Out go “ch” and “ll,” along with lots of annoying accents and hyphens.The simplified spelling from the academy, a musty Madrid institution that is the chief arbiter of all things grammatical, should be welcome news to the world’s 450 million Spanish-speakers, not to mention anybody struggling to learn the language.But no. Everyone, it seems, has a bone to pick with the academy — starting with President Hugo Chávez of Venezuela.If the academy no longer considers “ch” a separate letter, Mr. Chávez chortled to his cabinet, then he would henceforth be known simply as “Ávez.” (In fact, his name will stay the same, though his place in the alphabetic order will change, because “ch” used to be the letter after “c.”)An editorial in the Mexican daily El Universal declared the new rules to be an affront to the national identity: “Spelling is not just an imposition; it serves to maintain a minimum of coherence and sense to what is written and said. Can this be dictated from a conference room abroad? A country that is proudly independent would not accept this.”The editorial went on to ask, “Would the United States accept dictates from England over the use of English?”They are just as upset on the European side of the Atlantic. Comments have poured forth on the Web — 1,450 of them as of Thursday night — after the first article on the changes appeared in the Spanish newspaper El País at the beginning of the month. The word “absurdo” pops up a lot.“It’s kind of a magic realist moment. They decide that 2 of 29 letters will disappear,” said Ilan Stavans, a Mexican who is a professor of Latin American and Latino culture at Amherst College. “All the dictionaries will have to be remade, which is good for selling the Royal Academy’s dictionary, which they keep producing as though it’s the Bible.”Professor Stavans compared it to the authority that English-speakers turn to, the Oxford English Dictionary, which stresses common usage rather than imposing it from above.The Spanish academy needed 800 pages to explain the new simplified rules. Among other changes: letters with different names in different countries get just one name (which is rather like telling Americans that the last letter of the alphabet should be called “zed”). Iraq becomes Irak and quásar is now written as cuásar.The spelling rules will go on sale by Christmas in Spain. Latin Americans will have to wait a bit longer.There have long been complaints about Spanish spelling. At the first international congress of the Spanish language in Zacatecas, Mexico, in 1997, the Colombian writer and Nobel laureate Gabriel García Márquez declared, “Let’s retire spelling, the terror of all beings from the cradle.” But he admitted that his pleas were little more than “bottles flung to the sea in the hope that they would one day come to the god of all words.”That god remaining silent, the Royal Spanish Academy has been filling the void since it was founded in 1713. “They have an oracular way of presenting things, like Moses coming down from Mount Sinai,” Professor Stavans said.“In my mind, it’s a relic of the 18th century,” he added. “We have to wait for Spain to say how we speak.”For those who live and breathe Spanish, the academy’s priorities seem a little off. “We are a language in debate,” said the Mexican writer Paco Ignacio Taibo II. “Unfortunately, the academy isn’t ahead of the debate, it’s behind.”To its credit, the academy takes pains to emphasize that it works collaboratively with its associated academies in 21 other Spanish-speaking countries, including in the United States. Early meetings on the new spelling rules were held in Chile; the text was completed this month in Spain; and it will be ratified by the academy and its sister branches at the Guadalajara Book Fair in Mexico on Sunday.In an e-mail, Juan Villoro, a Mexican writer living in Barcelona, was philosophical about one change that seemed to strike at the core of Spanish speakers’ poetic souls on both sides of the Atlantic. Under the old rules, the word “solo” takes an accent when it means “only” and has no accent when it means “alone.”The academy rubbed out the accent, arguing that the meaning would be clear from the context. “Sometimes, the law has nothing to do with justice,” Mr. Villoro wrote.Luis Fernando Lara, a scholar at the Colegio de México who coordinates the preparation of a Spanish dictionary used in Mexico, waved off the academy’s new rules: “We’re free in this world not to listen to them.”As for the changes in the names of letters, Mr. Lara resorted to a line from a classic American song to describe the spat:“I like tomato, you like tomahto,” he said.Although he did not say it, the title of that tune, written by George and Ira Gershwin, was understood:“Let’s call the whole thing off.”

EDIP: Da ne generalizujem, znam jednu pametnu novinarku s foruma nam koja ne shvata jezičke probleme površno. Zna ona ko je.

Edited December 1, 2010 by bus