Grčka - enormni dug, protesti oko mera štednje

[Аврам Гојић]

M. Brkić, Zašto su nas Grci izdaliBrkiću...

uvek sve mora da se vrti oko nas.

[Turnbull]

Gligorov, certainly no fan of the populist left, ipak mnogo razumnije:

Možda bi bilo bolje da je pobedila Siriza. Tačno je da je njen program bio lišen realizma, ali bi na vlast došli nova stranka i novi ljudi. Postojala bi šansa da se promeni odnos snaga u raspodeli političke i ekonomske moći. Time bi se moglo možda nešto učiniti i na ispunjavanju stranih obaveza, onoliko koliko je to uopšte moguće. I u okviru onoga što je institucionalno i u smislu privredne politike realistično. Sa starim strankama na vlasti, čak i ukoliko su ljudi koji su im na čelu novi, izgledi da dođe do potrebnih promena nisu veliki. Možda pomognu promene do kojih će doći u Evropskoj uniji i evro zoni, ali to gotovo nimalo ne zavisi od grčke politike.

[Dr Arslanagić]

Hvala.U suštini Kirov mali je ubo poentu. Od pada pukovnika ND i PASOK vladaju Grčkom isto kao što mafija vlada Sicilijom. Oni su generisali društveni antagonizam i lepo živeli eksploatišući isti, fokusirajući se svaki na svoju ciljnu grupu. Ugađali su svojim biračima i finansijerima bacajući EU pare u bunar, što u vidu poreskih olakšica i premija biznisu (ND), što u vidu neracionalnog budženja javnog sektora (PASOK). A od pukovnika su nasledili naviku da se stvara atmosfera straha i paranoje od Turske i da se ogromne pare troše na armiju. Da nisu gastosi slali pare iz Nemačke, Amerike i Australije i da se nisu vraćali posle višedecenijskog arbajta da grade apartmane, prsla bi Grčka odavno.Ono što je potpuno neverovatno je to da se danas pobeda i koalicija dva najodgovornija faktora za stanje u kojoj se zemlja nalazi smatra jedinim putem za spas... Aman, to su isti oni ljudi koji su falsifikovali bužetske izveštaje i sakrivali deficit godinama.Samo da ne dođe Siriza.

[Prospero]

Ono što je potpuno neverovatno je to da se danas pobeda i koalicija dva najodgovornija faktora za stanje u kojoj se zemlja nalazi smatra jedinim putem za spas... Aman, to su isti oni ljudi koji su falsifikovali bužetske izveštaje i sakrivali deficit godinama.

"s nama nema neizvesnosti", the Greek way

[Turnbull]

Dobar tekst u novom Dissent-u:

These developments do not signify the end of what’s been called the “short summer of the Left,” but they highlight its insufficiencies. Over the last weeks unemployment has risen again, violent attacks on immigrants have become a daily routine, and hospitals have moved to the edge of collapse. Even though the Left has no responsibility for this social disintegration, condemning the consequences of austerity measures—even from the most radical standpoint—is futile if not accompanied by action: a social and political movement that will link particular changes and demands with a coherent agenda of alternative policies. This missing link, evident in the inability of the Left to respond convincingly when challenged over the European Union and the euro, was a decisive factor in the elections. That link will be necessary if the Left is to become not merely an ethical force on the outskirts of society, but a political force demanding change.

[Dr Arslanagić]

http://www.greecedebtfree.org/zanimljivo

[barrcode]

http://www.greecedebtfree.org/zanimljivo

http://www.spiegel.de/international/business/greek-shipping-heir-nomikos-starts-debt-free-greece-campaign-a-841675.html

[Dr Arslanagić]

znam, procitao sam... zanimljivo je to sto bi, de facto, to mogao biti potencijalni konzorcijum koji bi kupio grcku drzavu.

[nemoderisani]

Dobar tekst u novom Dissent-u:

Ma sjajan je tekst, a posebno zaključak, nije kriv PASOK ni ND, za to što su sve siromašniji, što svaki dan biju emigrante, što bolnice propadaju, već je levica, zato što nije imala dovoljno kapaciteta da odgovori šta tačno hoće. Kako da ne.

[Prospero]

Big banks: From Greek bailout to Hamlet's castleToday @ 07:46By Valentina PopCOPENHAGEN, ELSINORE - Two years ago, German Chancellor Angela Merkel wanted something that sounded quite reasonable. Instead of having European taxpayers foot the bill of a Greek bailout, why not make the banks help pay for it?They were after all equally to blame for the bankruptcy Athens was facing. Goldman Sachs, the US investment bank giant, had for years sold so-called credit default swaps to the Greek government. This allowed the Hellenic government to hide its real deficit. So in October 2010, at a meeting in Deauville, Merkel and French President Nicolas Sarkozy decided that "Private Sector Involvement" (PSI) would be imperative for any further bailouts. Athens had already received a €110 billion earlier that year via bilateral loans from the eurozone and the International Monetary Fund, but it became increasingly evident that more was needed. Cue the bankers. Josef Ackermann, head of Germany's biggest bank, Deutsche Bank, was at the time head of the International Institute of Finance (IIF), the powerful lobby group representing over 400 of the world's biggest banks. Merkel had already dealt with him in the previous two years, when some German banks had to be bailed out.Deutsche Bank itself had, under his leadership, taken up much more riskier activities and had been part of the investment frenzy speculating on the American real estate market and packaging the risk related to bad loans as top-rated products. These were then sold to regional banks in Germany. Ackerman said he was "sceptical and reluctant" about accepting a deal with governments on a 'voluntary' debt restructuring for Greece as the German government envisaged.Talking to his peers at his farewell party in June, Ackermann said he only agreed to start negotiation with the Greeks because his American deputy Charles Dallara, "convinced me that it's a fantastic platform in order to strengthen the IIF contribution to the most urgent, most complex and most challenging task in Europe."Another of his deputies, Hung Tran, told this website that the initial work after the Merkel-Sarkozy decision was for the IIF to try and convince EU leaders to drop it."We went to Paris, to Brussels, to Berlin to explain that it was not a very good decision. However, since they already took that decision, they should do it in a cooperative way, abiding by the IIF principles: to have good faith negotiations with the sovereign debtor on a transparent basis, sharing enough information and equal treatment of creditors."It took another year until PSI talks on Greece actually started. "Negotiations took a long time and the economic conditions of the country continued to worsen. Therefore when the agreement came and the exchange was done, it involved a very significant haircut. But in the end, 83 percent of bondholders accepted the government's offer," Tran recalls. As for public disappointment in Greece that the PSI deal and the €130 billion bailout focus too much on the banks and too little on the real economy, where hospitals have run out of money to pay for medicines, the IIF deputy said:"The debt restructuring is a sacrifice on the part of investors, with bondholders losing more than half of the face value of the bond. I don't think any debtor country should complain about that."Meanwhile, the other Merkel-Sarkozy decision - to establish a permanent bailout fund, the European Stability Mechanism - was subsequently heavily influenced by the IIF. Greece, it was decided, would be a one-off. EU leaders in December 2011 stated that private creditors would never again take a loss in any future bailouts.The ultimate bill for the banks' losses in Greece - passed on from the banks, insurance companies and pension funds that held Greek bonds - is paid by the average citizen, in higher interest rates on their loans and mortgages. "At the end of the day, the citizens in Europe are the ones paying," Tran admits."The idea of subjecting the sovereign debt of a European country to credit risk is really not a good idea. The fallout of that will continue to be with us for many years to come. Particularly in this case of Greece, given the circumstances, I think it was worth it and a positive contribution to eventually a resolution of the crisis," he argues.But Kenneth Haar from Corporate Europe Observatory, a transparency watchdog following IIF's dealings in Greece, thinks differently. "If the banks had gone to the markets and sold off the Greek bonds, they would have received much less. In the end it was very much a deal in their favour."As for burying the PSI idea after the Greek experiment, Haar argues it sends the wrong signal. "What it all comes down to is the irresponsibility of banks. Now they are guaranteed that governments will come to their rescue if they engage in speculation. It is a bad thing to say no to haircuts."The farewell party the IIF threw in June to honour its outgoing chief, Josef Ackermann, served to underline how well the banks are doing. Some 500 guests were shuttled in buses from Copenhagen, where the IIF spring meeting was being held, to Elsinore castle - an hour's drive up north. Just renting the Hamlet castle cost some €40,000. Catering, transport and the fees for Alyson Cambridge, a soprano from the Metropolitan opera in New York - Ackermann being a big opera fan - as well as for a painter to have made his portrait - added several more tens of thousands of euros to the bill."This was a special event, paying tribute to an outgoing chairman. It is not extravagant," Abdessatar Ouanes, IIF's event manager told this website. He added that being state-owned property, the Hamlet castle was "not particularly exorbitant."Part of the four-hour long dinner were video testimonials from high level politicians praising Ackermann's work. EU economics commissioner Olli Rehn said he had been "instrumental in restoring the confidence of the financial sector."International Monetary Fund chief Christine Lagarde said he was a "great friend and a great dancer" whom she always respected, "even if not always of the same opinion."And the head of the Paris-based OECD - a club of the most developed economies - said Ackermann was a "statesman, politician and banker."Pictures showing him talking to Angela Merkel, to Russian President Vladimir Putin or to Saudi royals were projected onto the walls of the castle rooms where the guests were dining. "We need weavers like Joe between politics and economics," said Charles Dallara, the outgoing IIF managing director. He recalled that the Swiss banker had been "always available," even when in Moscow and having to pick up the phone at 3am when Dallara and EU politicians were cobbling together the last details of the Greek bailout. Josef Ackermann being an opera fan, the IIF rented a Met soprano for his party.Influencing politicsAs for Ackermann, he said it was perhaps a good time to step down. He also left Deutsche Bank to return to a Swiss outfit, Zurich insurance company. His successor at the helm of the IIF is British banker Douglas Flint, the boss of HSBC, the world's second largest bank. Speaking from a podium displaying his own portrait, Ackermann said he was proud to have boosted the profile of the IIF. "We have seized the opportunity of the crisis. The IIF became a body between the public and private sector." Democratic legitimacy was never mentioned. Neither the fact that when seeking the banks' advice, governments were mostly betraying the public interest.But in an ARD documentary produced in November 2011, Ackermann admitted that he had "told Merkel several times that I could not give advice against the interests of my shareholders." He also said it was "out of the question" that banks put the public interest first."What we need to think about are our global customers and shareholders. Politicians have to think first and foremost about their voters in their constituency. That is the clear difference between political and economic thinking," he told the German TV crew.And that same interest prevails when it comes to regulation aimed at making banks more solid and deterring them from the 'casino mentality' that led to the 2008 financial crisis. Banks in continental Europe, including Deutsche Bank, continue to hold very few real assets - cash, buildings - and take on risky bets. In their balance sheets, these appear as solid because they are secured via so-called credit default swaps, a form of privately-traded insurances.Yet as was the case before the Lehman Brothers bankruptcy, EU regulators still have no clear picture on the amount of these insurances and whether they are worth what they promise. In 2008, America's insurance giant AIG had to be bailed out with €144 billion worth of taxpayers' money to cover for insurances linked to real estate mortgages gone bad. Deutsche Bank received over €9 billion, and so did France's Societe Generale."At the moment banking legislation goes very much along the lines of what banks are saying. There is no real political will there to change things fundamentally. And this is because of the strong tight relationships between people in power and bank lobby groups," Kenneth Haar from Corporate Europe Observatory concludes.

[Muwan]

Pričao prošle nedelje sa koleginicom iz Atine. Pitam je kakva je situacija onako generalno, onda odgovori sa tri najsvežije scene:Scena 1: u njenom kraju, komšiji obijen stan. On pozove policiju da prijavi, oni ga pitaju: "Niste u opasnosti ili tako nešto? Hoćete samo da prijavite provalu?", on to potvrdi a oni ga na to zamole da dođe u najbližu stanicu i tamo pomogne oko zapisnika pošto nema goriva da patrola dođe do njega.Scena 2: u bolnicama osoblje moli pacijente da sami donose potrošni materijal (nije totalna kriza, imaju bolnice štek ali je snabdevanje ozbiljno destabilizovano pa osoblje pokušava da sačuva što više za slučaj potpunog poremećaja).Scena 3: prijateljica (sudski tumač) nešto prevodila za opštinsku vlast, i valjda je dil takav da joj puštaju uplatu kada dođe tamo i preda im gotov posao. Ona dođe tamo i preda prevod, a oni joj kažu da na računu za isplate nemaju ni centa, i predlože da sedne i čeka, pa čim neko dođe i uplati porez biće i za njenu isplatu. Sedne ona tako i sačeka, nakon otprilike tri sata pojavi se neki lik i uplati neki porez, pa tako i ona dobije svoj honorar.Ovo je mali OT od generalne priče o Grčkoj, koji ništa ne insinuira. Samo par detalja iz života običnih ljudi tamo.

[Dr Arslanagić]

Zapaljene prostorije Zlatne zore :fashisto:

[retronaut]

Ima glasova, ali se ponesto i radi na tome da takozvani energetski sektor doprinese vadjenju Grcke iz govana, doprinese i to znacajno. Grcka je, kao prvo, odlucila da dzarne u svoj drzavni monopol na ovom polju i ohrabri konkurenciju svom nedodirljivom PPC (Δημόσιa Επιχείρηση Ηλεκτρισμού; ΔΕΗ) omogucavanjem relativno malom broju manjih stranih investitora da se ukljuce. Pominju se Enel, Gamesa i EDF.Obnovljive energije u Grckoj jos uvek nisu punoletne: radi se ubrzano, ne samo kao posledica potrebe da se vadi iz krize – Grcka je do krize sledila modu jurnjave za modernim, obnovljivim izvorima energije.Jasuci na tome, a i na izkazanoj spremnosti Zapadne Evrope da, narocito posle nemackog odricanja od nuklearnih elektrana, uvozi struju, bivsi grcki ministar energetike George Papaconstantinou je zapoceo pricu s kim treba o mogucnosti da Grcka do 2015. pocne da ozbiljno izvozi struju na Zapad.Tako su bivsi grcki ministar i predsednik EC Jose Manuel Baroso predstavili plan tezak 12 milijardi evra EU para, Grcka se deklarisala kao potencijalni najveci izvoznik zelene energije medju zemljama EU, obaska sto se opravdano ocekuje da petljanja po ovom sektoru dobrano pripomognu ekonomskom rastu kolabirane grcke privrede.Energetska portparolka EC, Nicole Bockstaller je malo spustila loptu na zemlju i ohladila grcke apetite da se domognu i pomenutih EU fondova, ali bice da je projekt nazvan Helios ipak krenuo.Uporedjuju ga sa Ruzveltovim TVA projektom iz doba pokusaja da se vadi iz Velike depresije tridesetih godina proslog veka.Pocece se sa 2 GW i dostici 10 GW do 2020.Nastace najveca svetska solarna elektrana (solar photovoltaic park je moderan termin), a Evropljani su se primili: pomenuta portparolka ga je nazvala vodecim projektom nove evropske saradnje, a sve u skladu sa Renewable Energy Directive.Saznalo se da je projekt, sve u svemu tezak 20 milijardi evra, kao i da se ocekuje da Nemacka, pored glavnog finansijera, bude i glavni kupac struje. Nemci k'o Nemci su ipak oprezni: Peter Becker, ministar za environment, je podvukao da uvoz iz Heliosa dobijene struje moze da bude samo dodatak na nemacke projekte.Najinteresantnije su tehnicke pojedinosti o Heliosu: na sam pomen Grcke ocekivalo bi se da elektrana bude smestena sto juznije, sto nije slucaj. 200 kvadratnih kilometara solara bice smesteno na severu Grcke, tamo gde se nalazi srce grcke energetike sa sve nekoliko TE na ugalj, u podrucju grada Kozani i to uglavnom na poljima jalovine ostale iza njih.200 km2 je kvadrat stranica 14 kilometara, sto je otprilike rastojanje u vazdusnoj liniji od zgrade aerodroma u Surcinu do crkve Svetog Marka.Pored solara, radi se i na geotermalu: ocekuje se da za to prtedvidjenih 350 miliona evra namire privatni investitori.Mala egejska ostrva Agios Efstratios i Lipsi proglasena su za zelena, sto znaci da su u potpunosti snabdevana zelenom strujom, kako dovedenom tako i proizvedenom na licu mesta; dalja proglasavanja slede.U toku je program, vodi ga International Energy Agency (IEA) za instaliranje 60,000 takozvanih smart meters za velike potrosace, ali i – u prvoj fazi – 160,000 za male potrosace; pare daje naravno EU. IEA ocekuje da ce ovaj i jos neki slicni programi da doprinesu rastu grcke ekonomije, ali i da ce u znacajnoj meri da smanje uticaj drzave u energetskom sektoru Grcke.Grcima se po tom pitanju ostavlja sve manje prostora: Maria van der Hoeven, izvrsni direktor IEA, ne ostavlja prostora ni za kakvu dilemu po tom pitanju i kaze da je reforma grckog pravljenja struje i trzista gasa obavezna.Sve se vrti oko rusenja monopola PPC koji je sve i sva od proizvodnje i prodaje, pa do prenosa i distribucije. Grci za premisljanja oko takozvane politicke volje nemaju mnogo ni vremena ni prilike, pa se glavnim preprekama u tom pravcu smatra kratko vreme koje je na raspolaganju da se problem resava, ali i ekstremno nerazvijeno grcko trziste energije. Predlaze se privatizacija po sektorima.Opet, Grci racunaju i sa nesto sopstvene nafte i gasa: procene idu do oko 500 miliona barela, ali se grckoj vladi tu ne ostavlja ni malo prostora: imperativ je da drzavna kompanija DEPA koja je zaduzena za gas i poludrzavni Hellenic Petroleum sto pre predju u privatno vlasnistvo.Polozaj je polozaj, a srpska glupost je srpska glupost: takozvani Juzni tok je potrefio Grcku, kod Kavale nice ogroman rezervoar (ko voli neka se seti price o Banatskom dvoru): Kavala ce biti hub za gas iz Azerbejdzana ka Francuskoj, Italiji i Nemackoj. Gazprom je legao na rudu pa ce tako i njegovih 30 milijardi kubnih metara godisnje da prodju ovuda na putu prema Zapadu.Djavo je odneo salu: 2010. je turska mreza sinhronizovana sa evropskom, a trgovina strujom izmedju Turske, Grcke i Bugarske je pocela 2011. godine...

[Muwan]

Фраза "дужан к'о Грчка" се први пут почела користити 1893. године, по јавном признању тадашњег председника грчке владе Харилаоса Трикуписа у грчком парламенту:"Нажалост, банкротирали смо!" (на грчком: Dystyhos, eptohefsamen!)Тадашњи грчки банкрот био је резултат три сплета околности.Прво, уходаног модела задуживања од самог почетка борбе за независност земље. Током рата за независност (1821-1827) европске силе су помагале грчке устанике против османске власти, али су то дебело наплатиле финансирајући привремену грчку владу кредитима са енормно високим каматама. Тако је привремена грчка влада, када је коначно завршен рат за независност 1827. године, прогласила фактички стечај и своју неспособност враћања међународних дугова (искоришћених за наоружање и вођење рата). Томе је допринело и неиспуњено обећање грчке дијаспоре да ће уложити велики капитал у ослобођену Грчку, али је, видевши ко долази на власт у земљи, остала само на вербалним обећањима.Други фактор био је пад цена сувог грожђа на светском тржишту, што је тада био главни извозни артикал ослобођене Грчке (ренесанса хеленске културе маслиновог уља и његов извоз дошли су касније, тек након Првог светског рата).Трећи фактор је био нерационално трошење новца у "капиталне националне инвестиције", међу којима је предњачио Коринтски канал. Трошкови изградње Коринтског канала увелико су премашивали првобитни финансијски план. Грчка влада на челу са премијером Трикуписом није више могла отплаћивати ануитете, па је управа канала прешла у руке конзорцијума страних банака.Незадовољни чињеницом да су им земље западне Европе наметнуле краља из баварске династије, грчки националисти су хтели да реше ситуацију путем који се увек покаже лошим - наставком рата. Покренут је нови рат против Турске, који је неславно завршио поразом Грчке 1897. године. Тако је Грчка морала пристати на додатне издатке, ратну одштету Турској у износу од 95 милиона златних франака. Но, стране силе су хтеле осигурати наплату својих поверилачких права, па су тако наметнуле Грчкој оснивање једне међународне контролне комисије са седиштем у Атини, а коју су чинили повериоци грчког дуга. Ова комисија, под називом "Међународна економска комисија" (DOE - Dietnis Oikonomikos Elenhos), преузела је на себе приходе грчког државног монопола соли, дувана, нафте, шибица, карата за играње, таксених марки и инкасирала приходе царине у Пиреју.Будући да је државна управа Грчке још од самих почетака независности патила од страначког клијентелизма, корупције и непотизма, овлашћења Међународне економске комисије проширила су се и на контролу државне управе. Грчка је у замену добила нову трамшу кредита у износу од 170 милиона златних франака. Међутим, чак ни та комисија није успела оздравити грчке државне финансије, па је и тих 170 милиона франака било поново бачено у ветар. Рад ове међународне комисије протегао се све до 1978. године - дакле, пуних 80 година, тако да су све до тада цигарете, шибице и со продавани у Грчкој паковани са посебном тракицом с натписом "ДОЕ - приход иде у корист Међународне економске комисије". Не чуди да је Грчка примљена у чланство Европске заједнице 1981. године, по кратком поступку - више зато да се спречи нова дужничка криза и пропаст земље, него да се земља интегрише у Европу на једнаким основама као и све друге земље до тада.У међувремену, од далеке 1893. године, Грчка је још у два наврата, упркос деловању ДОЕ, прогласила мораторијум на враћање својих дугова - 1921. и 1932. године. Чланство у Европској заједници и Европској унији донело је Грчкој благостање кроз помоћ европских структурних и кохезионих фондова, али то благостање није успело помоћи Грчкој да избегне велику светску финансијску кризу из 2008. године. Опет се показала сва структурна слабост грчког друштва, укључујући и традиционално скупу, нерационалну и паразитску државну управу, подложну патологијским процесима као што су корупција, клијентелизам и непотизам. Пети банкрот Грчке је за сада спречен интервенцијом ЕУ и међународних финансијских кругова, али то, изгледа, неће решити проблеме без одлучних структурних реформи у земљи и из саме земље.А узречица "дужан к'о Грчка" остаје као страшило за многе земље, нарочито оне преостале из скупине PIGS - Португалија, Италија и Шпанија, али још и више за друге земље ближег и даљег окружења.Кажу да паметан учи на туђим грешкама, а мање паметан на својим.

[Ryan Franco]

http://www.guardian.co.uk/world/video/2012/oct/26/golden-dawn-greece-police-video?fb=native&CMP=FBCNETTXT9038Od 9.30 svaka sličnost sa Srbijom je slučajna.