Dr Arslanagić Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Немају Руси везе са тим. Путин је причао са Лагарда око помоћи ММФ Грцима, причао са Оландом око помоћи Грцима из правца ЕУ. Русија нема никакву жељу да улеће у земљу која је чланица Нато-а и ЕУ док год не изађе одатле и пређе у њихове организације. Русија би у том случају могла дати коју милијарду као што је случај са Јерменијом или Белорусијом а то се неће десити. Руси могу да раде чисто посао у Грчкој-приватизације или градња неке енергетске инфраструктуре и то је то што се њих тиче. Ципрас и Варуфакис су више амерички играчи него руски. Варуфакис је има итекако негативно мељешње о Путину. Много је то више сукоб Америке и Немачке. Naravno. Ako ode sve u kurac, Rusi će prvi da lešinare po Grčkoj.
Аврам Гојић Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Linuse, izvini zbog indiskrecije i offtopica, da li pises mozda na jednom drugom forumu pod nickom jednog drugog velikog naucnika?
Tribun_Populi Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Saradnja Rusije i Kine je i dalje na nizem nivou od toga, zar ne? Svakako, samo je za razliku od dojučerašnje nikakve (u tom vojnom pogledu) ovo sada (mornarički dril u sredozemlju, daleeeko od kineskog mora i tihog okeana) za dva reda veličina više nego što je bilo, zar ne?
Linus Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Smanjenje javnog sektora nisam vrednovao, a povecanje siromastva i povecanje cena nekretnina od 18% godisnje u Londonu recimo jesu proverljive cinjenice. Ako je tebi to normalna fluktuacija - OK, tvoje misljenje. Prvo, govorio si o milion otpustenih - a ne pomenu da se to na stopu nezaposlenosti nije znacajno odrazilo. Kako to vidis? Pomenuo si housing bubble, a sad pominjes poskupljenje nekretnina u Londonu - jel' to za tebe sinonim? Jer, zna se sta je bubble, a za poskupljenje nekretnina moze postojati desetine razloga, najrazlicitije prirode...
MancMellow Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Nije još, Ameri im verovatno šapuću da prikoče dok se ovo oko Grčke ne završi a verovatno bi rado sačekali i francuske izbore. Takođe, Kameron mora vrlo oprezno da kalibrira, da slučajno ne ode podrška javnosti na stranu izlaska iz EU. Ali ako odradi sve kako treba, biće najveći PM u 21. veku. bome...levica (ona "hipster-salonska", a ona "šljakerska" još odavno) sve više glasno razmišlja o brexitu, upravo zbog ovog sa grčkom.
Аврам Гојић Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Prvo, govorio si o milion otpustenih - a ne pomenu da se to na stopu nezaposlenosti nije znacajno odrazilo. Kako to vidis? Pomenuo si housing bubble, a sad pominjes poskupljenje nekretnina u Londonu - jel' to za tebe sinonim? Jer, zna se sta je bubble, a za poskupljenje nekretnina moze postojati desetine razloga, najrazlicitije prirode... Linuse, izvini zbog indiskrecije i offtopica, da li pises mozda na jednom drugom forumu pod nickom jednog drugog velikog naucnika?
Budja Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Po stoti put - u Evro dilu pise da ne mogu da se preuzimaju dugovi. Ako bi Merkel otpisala dugove, nemacki ustavni sud bi je napenalio i sve bi propalo. Ne bi bilo prvi put. Mogu samo da smanjuju kamate do nivoa koji je sada sasvim podnosljiv. Nominalna visina duga je zapravo irelevantna - vazne su kamate i dugogodisnja struktura. Po stoti put - da nominalna vrednost nije bitna, bilo bi lako otpisati dug bilo kojoj zemlji, zar ne? (Stoga je i ona Varufakisova ideja o perpetualnom dugu baljezganje.) Nije isto placati istu sumu samo narednih 10 ili 20 godina. I to, naravno, znaju i kreditori. Trenutno opterecenje je vazno za trenutnu i kratkorocnu likvidnost, a dugorocna solventnost i sposobnost daljeg zaduzivanja naravno da zavisi od nominalnog duga.
Budja Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Glavni razlog tome sigurno nisu Sojble ili Cipras, nego globalna pravila, ideologija i politika koje daju sistematsku prednost finansijskoj industriji i kapitalu u odnosu na druge sektore. Rece covek koji je pre dve strane pohvalio bankarski bail-out kao win-win.
Budja Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Kada velikima treba bejlaut, onda ECB krene da stampa pare. Sta je drugo QE ako ne u sustini bejlaut stamparijom? A ECB je na kraju krenula u QE. I rekla da ce kupovati drzavne obveznice clanova evrozone (izuzev Grcke, jer oni su unik kejs) u neogranicenim kolicinama, ako treba. I treci put da ponovim - ne samo drzavne vec i komercijalne obveznice, sto je poseban skandal.
MancMellow Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 (edited) Nije to resenje, u ratu danas ucestvuje mnogo manje ljudi nego ranije. Nekada je to bilo "resenje" zato sto je mogla da se posalje silesija ljudi napolje i na taj nacin smanji nezaposlenost, dok se u isto vreme proizvodi naoruzanje i logisticka oprema, sto se u graficima prikazuje kao rast GDPa. "Resenje" pod navodnicima zato sto dolazi do klasicne razmene nezaposlenosti za javni dug - proizvodnja se ne finansira iz realnih izvora vec zaduzivanjem. Nakon toga sledi nov osteriti ;-) Danas cak ni to nije moguce, bas zbog manjeg ucesca ljudstva u vojnim akcijama. Alternativa je veliko stradanje civila. a ja sam bio kao ozbiljan sa ratom... samo bi potpuno uništio potencijalno ogromno tržište. i to ne jedno Edited July 14, 2015 by MancMellow
Linus Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Linuse, izvini zbog indiskrecije i offtopica, da li pises mozda na jednom drugom forumu pod nickom jednog drugog velikog naucnika? Drugog? Torvalds se nikad nije smatrao naucnikom, cak o tome ima pomalo negativan stav. Ali ne posto sam uvek koristio kompjuteraska imena (knuth38, i dr) sta ces profesionalna deformacija... sem na jednom forumu kad sam ziveo u SLO, kad sam koristio nick izveden iz imena prvih clanova Laibacha.
Аврам Гојић Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 Dabovicu, ne istrazuj poturice, sredingerovih ti macaka. Ako kaze da nije, onda nije, treba verovati ljudima.
Budja Posted July 14, 2015 Posted July 14, 2015 QE nije isto sto i bailout. QE predvidja kupovinu likvidnih hartija od vrednosti kako bi se sprecila deflacija (zasto je deflacija losa? Zato sto su realne kamatne stope u uslovima deflacije visoke: realna stopa = nominalna - inflacija, deflacija je negativna inflacija. Visoka kamatna stopa => nema investicija). Povecanje monetarne baze (kod nas poznatije kao stampanje para) ne mora da bude lose, to je samo jedan instrument monetarne politike. Recimo, da je FED ranije pribegao stampanju para tokom Velike depresije, Amerika bi brze izasla iz krize. Elem, QE nije isto sto i bailout, tj. u ovom slucaju kupovina nelikvidnih grckih obveznica. Druga stvar, ako potraje sranje u Kini mozemo polako da zatvaramo ovaj topik. Svet se vec nekoliko decenija nalazi u stanju jeftinog kapitala, pre svega zbog velike stednje u Aziji. Ako tamo poskupi kapital, nastace veliki spillover efekat na svetsku kamatnu stopu i nema te masine koja ce nastampati dovoljno para da spasi evropsku privredu. Da, s tim sto nije jasno koja je svrha QE u uslovima nulte nominalne i negativne realne kamatne stope za nemacke obveznice. I sta odredjuje sta su likvidne a sta nelikvidne hartije od vrednosti? Well, traznja za monetom, a to su dolar i evro, tj. to je vrcenje u krug. I danas nije Velika depresija: kapaciteti nisu toliko neuposleni pa da se na taj nacin dize agegatna traznja, drzave su usle u krizu sa velikim fiskalnim deficitima. Nemam tacne podatke, ali pre ce biti da QE danas zavrsava u asset bubbles a ne realnoj ekonomiji pa je otuda i efekat prilicno tanak.
Recommended Posts