Grčka - enormni dug, protesti oko mera štednje

[hazard]

Naravno, niko i ne misli da drzava treba da okapava po svakom preduzecu ali ona ne moze da ostane samo na margini arbitra jer se arbitar bavi samo posledicama a tad obicno za mnoge stvari postane kasno. Drzava je ta koja je zaduzena da stiti osnovne interese i obezbedjuje osnovne potrebe stanovnistvu, a slobodno trziste je poodavno bacilo oko na infrastrukturu koja obezbedjuje te dve stvari jer je tamo poprilicna i poprilicno laka zarada zbog stabilne mreze potrosaca i nuznosti upotrebe proizvoda. Dakle, po meni u nekim segmentima drzava prosto mora da bude delom ucesnik na trzistu, a posto trziste kojim ona treba da se bavi nije pusto ostrvo u trzisnom okeanu tesko je izbeci da bude ucesnik.

harpere, cini mi se da uporno pravis jednoteistu gresku a to je poistovecavanje slobodnog trzista kao koncepta sa interesima pojedinih aktera na trzistu. Kazes "slobodno trziste je bacilo oko na infrastrukturu" a ono sto si zapravo hteo da kazes je da su neki privatnici bacili oko na infrastrukturu. Monopol nije bas slobodno trziste (bar ne kako to ja gledam) i za razliku od liberterijanaca ja smatram da ako monopol vec negde mora da postoji (npr. infrastruktura) da je bolje imati drzavni monopol nego privatni, tj. da je privatni monopol gori od drzavnog.Postoji ta neka crta da se sistem slobodnog trzista odmah izjednacava sa interesima krupnih kapitalista, kao da slobodno trziste podrazumeva a priori ispunjenje svih njihovih interesa. To jednostavno nije tacno. Zapravo, krupni kapitalisti cesce stite sebe upravo kroz drzavnu regulaciju i ogranicenje trzista, kroz zakone koje kupuju kroz mito, lobiranje, finansiranje kampanja i slicno. U 19. veku americki kapitalisti su masovno tezili stvaranju kartela, a kartel je sve samo ne slobodna trzisna utakmica. Problem im je bio taj sto je svaki kartel na kraju sam od sebe propadao, jer je bar jedan od clanova istog uvek na kraju proracunao da mu je povoljnije da dogovor prekrsi, spusti cene, i tako privuce vise musterija. Nakon toga su ti isti pobornici kartela krenuli da lobiraju za "progresivne" zakone, koji bi prakticno silom zakona nametnuli jedan stepen kartelizacije, sto se u mnogim segmentima ekonomije zapravo i desilo.Drugi problem koji vidim sa tvojim gornjim pasusom je - sta su zapravo to osnovne potrebe stanovnistva? Sve da je americka drzava pustila one silne banke da propadnu, niko u Americi ne bi umro od gladi. Jedno to kada drzava u npr. nekom ratnom ili kriznom stanju preuzme kontrolu nad distribucijom hrane ili lekova, a sasvim je drugo ako drzava deklamuje za svoj cilj da ce zaustaviti sto vise kreditnih delikvencija kucevlasnika koji vise ne mogu da otplacuju ratu za kredit. Da drzava trosi javne pare na to da neko ostane u kuci od 250 kvadrata koju vise ne moze da otplacuje (slucaj u Americi btw), to nije osiguravanje osnovnih potreba, to je najobicniji populizam i rasipanje drzavnih para. Jednostavno, mora postojati jebena odgovornost, na svakom nivou, inace nikakav sistem ne moze da funkcionise.

Kad se govori o trzistu i drzavi obicno se trziste uzima kao logicno, kompetentno, odgovorno i samoodrzivo, a drzava kao leglo korupcije, nerada, neznanja i volontarizma. To, naravno, nije tacno. Onde gde je drzava ozbiljna i odgovorna takvo je i trziste, onde gde je drzava kurac na biciklu na tom istom biciklu se vozi i trziste. Drzava mozda jeste los poslodavac ali je istovremeno i sastavljena od podeljene vlasti (sudske, zakonodavne i izvrsne, na tu podelu mislim) koja obezbedjuje kakvu-takvu unutrasnju kontrolu i siroke podrske stanovnistva putem izbornih procesa koja obezbedjuje kakvu-takvu spoljnu kontrolu. U isto vreme korporacijsku logiku zanima iskljucivo profit. Kad nema profita nema ni proizvodnje. Onda dobijes situaciju kao sto je ona svojevremeno sa isporukom elektricne energije u Kaliforniji (sad ce ObiW da popizdi i to sam procitao u knjizi :D ).

Pa zavisi ko govori: ako govore neki okoreli ekonomski desnicari da, ako govore levicari onda su privatnici, trzisni akteri a priori zli, pohlepni, sebicni, nehumani, a drzava je mac pravde koji brani siromasne i neprivilegovane. A ni jedno ni drugo nije bas tacno. Za ovo drugo - naravno, za stabilno trziste potrebna je stabilna drzava. Zato je i bitno da drzava sama ne stabilizuje sopstveno trziste preteranim intervencijama. Sto se tice korporacijske logike, da zanima ih profit, pa sta? I tebe licno zanima profit, i svakog coveka - ko ide na posao ako plata ne moze da mu pokrije troskove?Sto se tice Kalifornije, problem je bio taj sto izvrsena delimicna deregulacija - privatizovan je deo proizvodnje, deregulisane su cene energije na veliko, ali nisu deregulisane cene na malo. Tj., proizvodjaci su mogli da dignu cene, ali elektrodistribucije nisu, a morale su da nastave da kupuju struju od proizvodjaca (po sada vecoj ceni) i da snabdevaju potrosace (po prethodnoj nizoj ceni). To ih je stavilo u klinc, poremetilo ceo sistem, i dovelo do toga da su neki proizvodjaci zakljucili da je profitabilnije da smanje proizvodnju a podignu cene - jer, jednostavno, elektrodistrubicije su morale da kupuju okreni-obrni, tj., proizvodjaci nisu morali da prilagode svoje cene kupovnoj moci krajnih potrosaca (za koje su cene bile i dalje manje-vise fiksirane). I naravno cela ta situacija (sa dosta cudnih pojedinih resenja u detaljima) je otvorila prostor za raznorazne spekulante i muvatore. Da je trziste bilo skroz deregulisano, ostvario bi se neki ekvilibrijum - ili bi proizvodjaci snizile cene prema kupovnoj moci stanovnistva, ili bi stanovnistvo smanjilo svoju potrosnju (npr. kupovinom stedljivih sijalica i aparata, manjom upotrebom klima uredjaja itd.), ili bi se desli pomalo od jednog i drugog.Mislim, to je isto kao kad su u Srbiji privatne pekare prakticno prestale da prodaju obicni ("drzavni") hleb, jer im se proizvodnja po ceni koju je propisala drzava jednostavno nije isplacivala. Klasican primer trzisne distorzije od strane drzave.

Mozda sam ja poslednjih godina postao preterani norvezanofil ali meni se dopada kako su te stvari resile skandinavske zemlje. Trziste jeste slobodno ali drzava ucestvuje u njemu onde gde poremecaji na trzistu mogu da ugroze standard i bezbednost stanovnistva. Iskreno, nesto ne vidim da im lose ide sa tom strategijom.

Bezbednost je jedna stvar, ali standard je vec druga. Nije na drzavi da odlucuje sta treba da bude standard stanovnistva, standard se ostvaruje radom i produktivnoscu. Skoro svako "vestacko" dizanje standarda od strane drzave se na kraju lose zavrsi. Eto imamo primer Grcke. Edited May 7, 2010 by hazard

[woodooinstalater]

Smaras sa tim ideoloskim prepucavanjima. I sam znas da je Musolini bio jedan od najprominentnijih socijalista pre rata i da je bio glavni urednik Avantija. U praksi ne postoji velika razlika u tome da li su resursi, bogatstvo i gradjani direktno pod kontrolom partije (autoritarni socijalizam) ili indirektno gde partija ostavlja formalno sve u rukama krupnih kapitalista ali zato odredjuje ko ce imati monopol i sta treba da se radi sa tim resursima (fasizam). U svakom trenutku je partija mogla da oduzme to bogatstvo ukoliko nije u funkciji partijske drzave a kako to ide je pre 10 godina demonstrirao Putin sa Chodorovskim da ne bi bilo zabune ko je zapravo sef u kuci. Oba sistema su partijsko-liderska, autoritarna i slicna po mnogim parametrima sto su mnogi i uocili. Sa druge strane, tkzv. liberalni socijalizam je sasvim druga prica i daleko je od lenjinistickih (partijskih) korena.Sto se tice price o liberalnom korektivu, ocigledno nisi shvatio. Ideoloski se drustvo moze podeliti na cetiri kvadranta: autoritarno-socijalisticki, autoritarno-kapitalisticki, liberalno-socijalisticki i liberalno-kapitalisticki. Skala liberalno-autoritarno pri tome oznacava nivo gladjanskih sloboda i mesanje drzave u zivot gradjana (regulacija), a skala socijalisticko-kapitalisticko oznacava razmere drzavne svojine, aparata, transfera itd. Veci deo 20. veka je Evropa zivela pretezno u autoritarnom levom i desnom kvadrantu. Dakle mesavina socijalizma i kapitalizma, ponekad u vecoj a ponekad u manjoj meri ali zato konstantno sa velikom ulogom drzave u svemu. Dakle, kad se govori o liberalnom korektivu misli se na smanjivanje ucesca drzave u nasim zivotima sto nije isto kao i vise kapitalizma recimo. Tako neki proglasavaju Regan i Tacer za prve (neo)liberale koji su zapoceli talas "liberalizacije" ali se zato zaboravlja koliko su oni zapravo bili autoritarni po mnogim pitanjima. Drugi ekstremni primer je Bus koji je drasticno povecao ulogu drzave i to uglavnom tamo gde ne treba. I danas se uglavnom svi nalazimo u tom autoritarnom gornjem desnom uglu i svakako nam je potreban korektiv nadole, dalje od fasizma i blize liberalizmu. Da li ce tu biti vise ili manje socijalizma/kapitalizma mislim da nije toliko vazno.Ono sto je vazno je da se svet konstantno menja, da u takvom svetu nijedan ideoloski sistem nema sve odgovore i da ne moze biti savrsen jer ne postoji savrsen covek kojeg mozes ugurati u neki sistem. Ljudi su razliciti, razlicito se ponasaju i zato je potrebna razlicitost ideja, tj. otvorenost i fleksibilnost drustva ka sustinski razlicitim ideoloskim resenjima. Ukoliko je drustvo previse konzervativno i zatvoreno prema odredjenim idejama i zato konstanto ponavlja jedne te iste greske ono na duze staze gubi i ne moze kao takvo opstati. Takvo jedno drustvo je Grcka ali i Srbija.

Ne, Andurile, smaras ti: prvo elementarnim nepoznavanjem istorije, drugo same sustine nacizma, trece sematizovanjem istorije modernog sveta i njenim smestanjem u kvadrante.'Dokaz' da je Musolini postao fasista zato sto je bio socijalista pa jos urednik Avantija necu da komentarisem.Nego, da ja skratim: mozes ti da se imputiranjem moje ili bilo cije ideologizacije nasuprot tvojoj novokomponovaoj demokraticnosti, svetoleranciji i politickoj korektnosti vadis iz cega god hoces, iz neznanja neces i ne mozes. Boljsevizam jeste ekstremizam levice, ali je zato nacizam/fasizam ekstremizam desnice, i - sto je jos gore - ekstremizam centra, populizam.Tako da mozes ponovo o tome kad naucis nesto.Pod uslovom da poneses sa sobom integritet i elementarno intelektualno postenje. To nisu moderne kategorije, ne donose poene kao sto ih donosi provetravanje 'znanja' o Reganu ovom ili Putinu onom.Ali vrede.I jos su na snazi.

[yolo]

Rata u Pressu? Pocinjem da sumnjam na najgore....

[Anduril]

Boljsevizam jeste ekstremizam levice, ali je zato nacizam/fasizam ekstremizam desnice, i - sto je jos gore - ekstremizam centra, populizam.....

Cega je onda ekstremizam levicarski anarhizam i kakve su slicnosti sa bolsevismom? Mislim da je ova tvoja simplisticka podela na levicu, desnicu i centar prevazidjena. Sto se tice istorije, ovo o cemu govorim zastupa jedna citava skola misljenja ponikla upravo iz intelektualne emigracije zemalja gde je nacizam/fasizam prvo nastao a ti sa tim mozes da se slozis ili ne. Sa druge strane, prosta diskvalifikacija i nesposobnost da se neki argument uzme cak i u obzir slagao se ti sa njim ili ne, vise govori o tebi i o onom tipicnom konzervativizmu/zatucanosti sa kraja mog prethodnog posta. Edited May 7, 2010 by Anduril

[G.G.]

da li moze neko nama laicima da objasni prostim jezikom na koji nacin funkcionise to "prelivanje" krize u druge zemlje, tj na koji nacin grcki raspad moze da izazove krizu u spaniji, italiji i portugalu?

[woodooinstalater]

Cega je onda ekstremizam levicarski anarhizam i kakve su slicnosti sa bolsevismom? Mislim da je ova tvoja simplisticka podela na levicu, desnicu i centar prevazidjena. Sto se tice istorije, ovo o cemu govorim zastupa jedna citava skola misljenja ponikla upravo iz intelektualne emigracije zemalja gde je nacizam/fasizam prvo nastao a ti sa tim mozes da se slozis ili ne. Sa druge strane, prosta diskvalifikacija i nesposobnost da se neki argument uzme cak i u obzir slagao se ti sa njim ili ne, vise govori o tebi i o onom tipicnom konzervativizmu/zatucanosti sa kraja mog prethodnog posta.

Prevazidjena iz vase kvaziliberalne 'videla zaba da se konji kuju pa i ona digla nogu' vizure.Tvoje elementarno neznanje potvrdjuje i pitanje o vezi levicarskog anarhizma i boljsevizma - oni su, otprilike, kao pas i macka. A teorijski doprinos intelektualne emigracije iz zemalja u kojima je nacizam/fasizam nastao je mnogo jaka stvar. Trazenje alibija za tu istu intelektualnu emigraciju, koja valjda zato sto je intelektualna treba da nam bude referenca za odredjivanje prema nacizmu. Ta toliko intelektualna emigracija je bankrotirala upravo negde kod cinjenice da je - emigracija. I da se danas, u takozvanim ponovnim citanjima istorije, svim silama trudi da sebi izbori mesto medju borcima protiv nacizma. Nece moci: dilema intelektualca, zapadnog, je dilema koju je jos Malro resio uoci WW2: akcija ili cutanje.Izmedju ostalog, i zbog manje ili vise prikrivene tendencije da se davanjem takozvanog naucnog legitimiteta izjednacavanju nacizma i komunizma da Nemackoj (uz pomoc intelektualaca koje pominjes) prilika da se opere tvrdnjom koja bi se, otprilike, mogla da formulise kao 'pa sta, nismo mi bili jedini, bilo je ako ne gorih, a ono istih kao mi...'Nece moci ni to: istog prizemnog i ljigavog, novokomponovano istorijskog nivoa je kao tvrdnja da su za uzasnu sudbinu sovjetskih ratnih zarobljenika krivi komunisti jer - nisu potpisali Zenevske konvencije. A ne Nemci.A da mi simplifikovanje prebacuje covek koji je samo post, dva unazad ispisao citav esej o kvadrantima... I - bez obzira na moje slaganje ili ne slaganje, sta kazu eminentni intelektualci na koje se pozivas o onom intelektualnom postenju i integritetu za koje te i ja upitah? Doduse, ni njima to nije bila bas jaca strana.Konzervativizam i zatucanost uzimam na svoju dusu.Takav sam po celom telu.

[Anduril]

da li moze neko nama laicima da objasni prostim jezikom na koji nacin funkcionise to "prelivanje" krize u druge zemlje, tj na koji nacin grcki raspad moze da izazove krizu u spaniji, italiji i portugalu?

Poverenje. Sve ove drzave zavise od trzista obveznica i od poverenja investitora koji kupuju te drzavne obveznice. Ukoliko neka vlada laze godinama o stanju deficita/dugova a EU to tolerise godinama i sklanja sve pod tepih dok se ne usmrdi, poverenje u te institucije postepeno nestaje dok odjednom u potpunosti ne nestane i preraste u paniku. Ovaj poslednji deo je nepredvidiv i ne zavisi vise od racionalnih odluka i realnih ekonomsko-politickih pokazatelja. Zato je to toliko i opasno jer investitori onda vise ne diskriminisu izmedju razlicitih drzava juzne Evrope recimo. A ako te drzave upadnu u nevolju iako nisu jos tamo gde i Grcka steta po ostale u EU ce biti mnogo veca jer gube trzista, gube politicku stabilnost EU i sto je najgore i same gube poverenje, placaju vece kamate za obveznice itd. Vrzino kolo. Edited May 7, 2010 by Anduril

[hazard]

da li moze neko nama laicima da objasni prostim jezikom na koji nacin funkcionise to "prelivanje" krize u druge zemlje, tj na koji nacin grcki raspad moze da izazove krizu u spaniji, italiji i portugalu?

Prilicno je prosto...Grcka je bila odredjenom sranju, i pukla je.Spanija, Italija, Portugalija su i slicnom sranju (recesija, velika nezaposlenost, veliki javni/privatni dug, itd.).Nakon pucanja Grcke trziste gleda ove druge tri zemlje, i proceni da zbog tih i tih slicnosti postoji povecana verovatnoca da ce i one da puknu. Zbog tog veceg procenjenog rizika, investitori na trzistu obveznica npr. krenu da zahtevaju mnogo vecu kamatu na obveznice koje izdaju Spanija, Italija i Portugalija. Onda kada ove tri zemlje pokusaju da odrade "roll-over" svog duga, tj. da prodaju nove obveznice kako bi isplatile stare obveznice koje su dosle na naplatu, dodju u situaciju da vise ne mogu da prodaju obveznice na koje ce isplacivati recimo 3% ili 5% kamate, vec moraju da ponude recimo 10% ili 15% kamate. Sto uzasno dize njihove troskove jos vise, i tera ih u jos dublje sranje. Pomalo je to zacarani krug i samoispunjujuce prorocanstvo.Druga moguca situacija je da trziste zbog slicnosti sa Grckom proceni da ove tri zemlje uopste nisu vredne daljeg pozajmljivanja. I, kada dodje dan kada npr. Portugalija na trzistu treba da proda recimo 100 milijardi evra obveznica kako bi isplatila 100 milijardi evra obveznica od prosle godine koje dolaze na naplatu, da jednostavno, kupaca nema. Ili mozda ima, ali samo po nekim kamatama koje je nemoguce izdrzati, pa do prodaje obveznica ne dodje. I onda Portugalija ima dug od 100 milijardi koji treba da isplati danas, a para jednostavno nema.Sad, naravno, ima i drugih efekata, npr. povezanost tih ekonomija, ko kome koliko duguje npr. iz Grcke Spaniji, i sl.

[G.G.]

jasno.hvala obojici

[Mp40]

Cega je onda ekstremizam levicarski anarhizam i kakve su slicnosti sa bolsevismom? Mislim da je ova tvoja simplisticka podela na levicu, desnicu i centar prevazidjena.

Izvinite na trolu.

Ja isto mislim da je krajnji levi ekstremizam anarhizam dok je boljsevizam poprilicno desno skretanje Marksizma. Perverzija.Socijalizam se grana u autorirarni i liberterski, jedan zavrsava u Staljinizmu a drugi u Anarhizmu. Anarhizam se (po metodama postizanja krajnjeg cilja) deli na anarhosindikalizam (koji vidi radnicku klasu kao nosioce promena) i razne vise individualisticke pristupe. Posebna (i meni najdraza) prica je "komunizam saveta", nastao u nemackoj 20ih kao opozicija sovjetskom boljsevizmu sa izvorno marksistickih pozicija (POUM u Spaniji). Danas se uglavnom naziva Autonomous Marxism, Eurocommunism...Morao sam, izvinite...

Vratimo se na temu: Grcki anarhisti spaljuju nerodjene bebe, da ne zaboravimo...

[yolo]

nisu hteli, ali su ih prodale prskalice....

[Anduril]

Izvinite na trolu.

Ja isto mislim da je krajnji levi ekstremizam anarhizam dok je boljsevizam poprilicno desno skretanje Marksizma. Perverzija.Socijalizam se grana u autorirarni i liberterski, jedan zavrsava u Staljinizmu a drugi u Anarhizmu. Anarhizam se (po metodama postizanja krajnjeg cilja) deli na anarhosindikalizam (koji vidi radnicku klasu kao nosioce promena) i razne vise individualisticke pristupe. Posebna (i meni najdraza) prica je "komunizam saveta", nastao u nemackoj 20ih kao opozicija sovjetskom boljsevizmu sa izvorno marksistickih pozicija (POUM u Spaniji). Danas se uglavnom naziva Autonomous Marxism, Eurocommunism...Morao sam, izvinite...

Vratimo se na temu: Grcki anarhisti spaljuju nerodjene bebe, da ne zaboravimo...

Jasno je to MP, to je bilo i samo retoricko pitanje da se pokaze da prosta linearna podela na desnicu ili levicu nema smisla vec da se mora ugraditi i dodatna dimenzija - ovo autoritarno, tj. libertarijansko posto u suprotnom i anarhizam i bolsevizam mogu da vaze kao ekstremi levice a u stvarnosti su na dosta udaljenim stranama.

[kapetanm]

Prilicno je prosto...Grcka je bila odredjenom sranju, i pukla je.Spanija, Italija, Portugalija su i slicnom sranju (recesija, velika nezaposlenost, veliki javni/privatni dug, itd.).Nakon pucanja Grcke trziste gleda ove druge tri zemlje, i proceni da zbog tih i tih slicnosti postoji povecana verovatnoca da ce i one da puknu. Zbog tog veceg procenjenog rizika, investitori na trzistu obveznica npr. krenu da zahtevaju mnogo vecu kamatu na obveznice koje izdaju Spanija, Italija i Portugalija. Onda kada ove tri zemlje pokusaju da odrade "roll-over" svog duga, tj. da prodaju nove obveznice kako bi isplatile stare obveznice koje su dosle na naplatu, dodju u situaciju da vise ne mogu da prodaju obveznice na koje ce isplacivati recimo 3% ili 5% kamate, vec moraju da ponude recimo 10% ili 15% kamate. Sto uzasno dize njihove troskove jos vise, i tera ih u jos dublje sranje. Pomalo je to zacarani krug i samoispunjujuce prorocanstvo.Druga moguca situacija je da trziste zbog slicnosti sa Grckom proceni da ove tri zemlje uopste nisu vredne daljeg pozajmljivanja. I, kada dodje dan kada npr. Portugalija na trzistu treba da proda recimo 100 milijardi evra obveznica kako bi isplatila 100 milijardi evra obveznica od prosle godine koje dolaze na naplatu, da jednostavno, kupaca nema. Ili mozda ima, ali samo po nekim kamatama koje je nemoguce izdrzati, pa do prodaje obveznica ne dodje. I onda Portugalija ima dug od 100 milijardi koji treba da isplati danas, a para jednostavno nema.Sad, naravno, ima i drugih efekata, npr. povezanost tih ekonomija, ko kome koliko duguje npr. iz Grcke Spaniji, i sl.

Sad kad im stigne zdrava srpska ekonomija pokrice se dubioze

[hazard]

http://www.economist.com/world/europe/displayStory.cfm?story_id=16060063

Deep down, tensions inside the euro-zone involve clashing social contracts and democratic preferences. Post-war German governments have won voters’ consent by offering thrift and monetary stability (a comfort for Germans with a folk memory of life savings lost to hyperinflation), plus an elaborately consensual capitalism. Greek governments have instead spent years buying social peace and votes with public spending, generous pensions, tax breaks, EU money and jobs for life, directed to an array of rent-seeking interest groups. This sort of social contract, lubricated by endemic corruption and lax law-enforcement, has evolved to suit a country emerging from a vile civil war and years of dictatorship in which consensus was painfully absent.Unfortunately the Greek model has proved itself unsustainable. So Greece’s euro-zone partners, starting with Germany, are being asked to lend huge sums in the name of EU solidarity and peace on the streets of Athens. And that is genuinely hard. German voters, egged on by xenophobic tabloid headlines, do not want to pay for the Greek social contract. Moreover, bailing out a profligate member of the euro-zone breaches a German government pledge to its own voters: that the euro would be as solid as the D-mark. That leaves Germany forced to choose between two bedrock principles in its own social contract: economic stability and EU integration.Amid voter hostility, Austria’s deputy chancellor and finance minister, Josef Pröll, said this week that Europe was “almost out of patience” with Greek street protests against austerity. The Slovak prime minister, Robert Fico, said he would believe in Greek austerity plans only when he saw them enacted, declaring: “I don’t trust the Greeks.”Yet IMF-drafted austerity plans also feel like a breach of contract for many ordinary Greeks, even those repelled when violence claims lives in Athens. Cutting civil-service pay seems unfair to officials who earn a pittance. Collecting more taxes may be vital, but will anger Greeks who must endure poor public services, pay bribes to secure decent hospital care and fork out for private tutors to help children betrayed by failing schools. The coming weeks will test whether Greece can change its social contract in ways that will render its economy sustainable. If it cannot, the Greek bushfire will spread. Above all, EU officials fear contagion spreading to Spain, a much bigger economy.Behavioural scienceChanging behaviour was always part of the euro project. Mario Monti, twice an Italian EU commissioner, wanted his country to join the euro precisely so that it would be forced into a more Germanic view of borrowing and spending, and stop robbing future generations to pay today’s interest groups. “I thought the euro would change Italian culture, and it did,” he says. Italy’s public debt may be high, but it has become more careful about deficits.[...]Senior Eurocrats insist they are not about to propose fiscal transfers within a single economic union. That is “not the logic” of their plans, says one. The focus is on rules and peer pressure. On May 12th the European Commission will unveil plans for more intrusive surveillance of national budgets, with tougher rules to enforce discipline.But the euro will not be saved by rules alone. If the currency is to survive, the democratic instincts of Europeans who use it must align more closely. That is exceptionally hard to arrange. But here is a blunt truth: EU governments are not about to pool their national budgets. A convergence of social contracts—getting Greeks to behave more like Germans—may be the euro’s best hope.

[Schmeling]

Jedva cekam da krene i ovde kod nas pa da se gladni i zedni susretnu ochi u ochi sa "elitom" i podguznim muvama. Za takav susret vredi zhiveti.