Grčka - enormni dug, protesti oko mera štednje

[Shan Jan]

Evro ce da poraste malo kad krene neki vid pomoci Grckoj (a krenuce vrlo brzo, mada limitirano), onda krece teska paljba germana i inih po grckom timu i sledstveno pad evra... na kraju pada dogovor i evro se skyrocketuje. 

 

My 5c :P

[vememah]

ECB pooštrila uslove za ELA. Šišanje grčkih štediša sve izvesnije.

 

ECB keeps ELA frozen but increases haircut

Statement from the ECB has just dropped. The ECB has taken the maximum degree of action it could have done after yesterday's No vote. The ECB have declined to say what the collateral requirement has been raised too but this will make the liquidity position of the banks much tighter.

The Governing Council of the European Central Bank decided today to maintain the provision of emergency liquidity assistance (ELA) to Greek banks at the level decided on 26 June 2015 after discussing a proposal from the Bank of Greece.

ELA can only be provided against sufficient collateral.

The financial situation of the Hellenic Republic has an impact on Greek banks since the collateral they use in ELA relies to a significant extent on government-linked assets.

In this context, the Governing Council decided today to adjust the haircuts on collateral accepted by the Bank of Greece for ELA.

The Governing Council is closely monitoring the situation in financial markets and the potential implications for the monetary policy stance and for the balance of risks to price stability in the euro area. The Governing Council is determined to use all the instruments available within its mandate.

 

http://www.telegraph.co.uk/finance/economics/11719974/Greece-news-live-Banks-to-remain-shut-for-another-two-days-as-creditors-squeeze-country-after-No-vote.html

 

Merkelova tvrdo:

Edited July 6, 2015 by vememah

[vememah]

Telegraf objašnjava šta odluka ECB zapravo znači. Što veći ECB haircut, to više zarobljenih sredstava grčkih banaka i manje njihove likvidnosti.

 

What does this mean?

 

The ECB has made it harder for banks for to access the emergency funding they need to stay alive. Those funds have been frozen for a while, but by raising the "haircut" on assets the banks use, the solvency of the banks will be hit.

The chart below from banks explains how increasing the percentage hit reduces the cash buffer of the banks. The ECB have not disclosed what exactly the haircut has been raised to but every incremental hike results in further liquidity squeeze on the government.

 

 

http://www.telegraph.co.uk/finance/economics/11719974/Greece-news-live-Banks-to-remain-shut-for-another-two-days-as-creditors-squeeze-country-after-No-vote.html

 

[yolo]

inace, da se pribelezi moja teorija spram varufakisa, da ova ostavka u sebi ima nekoliko procenata onoga sto je napisano na tarabi, da ne pravi smetnje prilikom buducih pregovora, a ostatak do 100% njegovo razmimoilazenje sa ciprasom u poslednjim (a najvise bukvalno u poslednjoj) nedeljama pred referendum. prilicno sam siguran da je on za grexit a da cipras nije, i da nije blagonaklono gledao na ove poslednje sumanute predloge koje je cipras slao u brisel a angela kulirala u fazonu dodji juce. varufakis zna da ce cipras kao politicar pre ili kasnije pristati na kompromise koji su njemu kao naucniku strani.

[vememah]

 

Jedini koji nisu bili saglasni su tražili oštrije mere, a ne blaže.

 

Two members of the ECB’s governing council pushed for Greece’s banking sector to be hit with even tougher measures, according to Claire Jones of the Financial Times. She writes:

    The ECB refused to disclose the size of the new haircuts, but all four of Greece’s main banks are thought still to have enough collateral available to roll over their emergency loans.

    Two people on the governing council objected to the decision, according to Eurosystem sources. Both of the objectors wanted the ECB to take stronger measures

.
That implies either an even higher haircut (putting Greek banks in greater peril), lowering the ELA cap (ditto), or terminating ELA off (which would be game over for Greek banks).

http://www.theguardian.com/world/live/2015/jul/06/greek-referendum-eu-leaders-call-crisis-meeting-as-bailout-rejected-live-updates#block-559aca64e4b032a39a3bad37

Edited July 6, 2015 by vememah

[Prospero]

WSJ je tvrdio da je Cipras popizdeo zbog izjave koju je Varufakis dao Telegraphu o izdavanju elektronskih IOUs, u prošli petak negde.

 

via TT

[MancMellow]

inace, da se pribelezi moja teorija spram varufakisa, da ova ostavka u sebi ima nekoliko procenata onoga sto je napisano na tarabi, da ne pravi smetnje prilikom buducih pregovora, a ostatak do 100% njegovo razmimoilazenje sa ciprasom u poslednjim (a najvise bukvalno u poslednjoj) nedeljama pred referendum. prilicno sam siguran da je on za grexit a da cipras nije, i da nije blagonaklono gledao na ove poslednje sumanute predloge koje je cipras slao u brisel a angela kulirala u fazonu dodji juce. varufakis zna da ce cipras kao politicar pre ili kasnije pristati na kompromise koji su njemu kao naucniku strani.

 

+ "terorizam" je stvarno bilo a bit too much

 

elem, "kolega", u Telegraphu

 

 

 

What was the point of the European experiment but to uplift our fellow Europeans? If the price of the project is to stamp on the face of Greece for eternity with an iron boot, then we should consider walking away from this madness in disgust.

 

http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/greece/11719861/Greece-has-captured-its-conqueror.-Now-the-EU-should-forgive-and-restructure-the-debt.html

[vememah]

Ali najjači su mi ti što filozofiraju iz Engleske i Amerike, a neće ni peticiju da pokrenu da njihove vlade pomognu Grčkoj, dok ovamo pridikuju ostalim članicama Evrozone šta da rade.

Edited July 6, 2015 by vememah

[MancMellow]

realno, nemamo pojma da li njihove vlade pomažu grčkoj

[vememah]

Pričao sam o tome šta oni (ne) rade, a ne njihove vlade.

 

ECB je izgleda pažljivo odmerila odluku:

 

To se savršeno slaže s onim gore Barklizovim grafikonom gde na 60% kolaterala praktično nema.

Edited July 6, 2015 by vememah

[Lord Protector]

КО СУ ТРАГИЧАРИ ГРЧКЕ ДУЖНИЧКЕ ДРАМЕ

 

Ангелa Меркел у улози Милке Планинц

 

Фото Бета

Порука да „штедња нема алтернативу”, коју је Ангела Меркел пре пет година упутила Европи, заузимајући данашњи курс, просечном грађанину неке од бивших југословенских република могла би да зазвучи веома познато из доба кад је, осамдесетих година 20. века, још живео у СФРЈ. Можда би на тренутак могло да му се учини да је, уместо жене која данас практично води Европу, чуо тадашњу савезну премијерку Милку Планинц која га позива да допринесе стабилизацији и троши мање, јер му земља грца у тешкој кризи и дуговима.

Колико год да постоји разлика у односу на тадашње прилике, модел по којем грађанин треба да стегне каиш опет је постао горуће питање за опстанак једног савеза, овога пута због проблема грчког дуга и његових последица по ЕУ. Финансијска драма због које се сада тресе колевка демократије, а с њом и читава Европа, донекле би могла да подсети на време када се због потрошње и задуживања тресла колевка радничког самоуправљања између Вардара и Триглава.

Наравно, и у тој Југославији постојале су разлике између оних богатијих, који су живели ближе Триглаву, и сиромашнијих, који су углавном становали ближе Вардару. Баш око те реке живи и део Грка, чија влада ових дана води тешке преговоре са Тројком (Међународни монетарни фонд, Европска централна банка и Европска комисија) о новцу који је позајмила како би им земља опстала.

И док данас једна чланица ЕУ помоћ тражи од међународних кредитора и повлачи новац из европских фондова, у ери југословенског социјализма једна сиромашнија република могла је да се делимично ослони на Фонд за неразвијене, у који су махом улагали богатији крајеви. Такав концепт функционисао је док је било довољно новца, али већ осамдесетих година 20. века, у доба кад је на место југословенске „канцеларке” дошла Милка Планинц, заједничку државу погађала је озбиљна криза, која је кулминирала 1983. и 1984. године.

Многи економисти тврде да је у Фонд за развој с применом мера рационалније потрошње уплаћивано све мање, па је и богата Словенија на томе штедела. Постављало се и питање због чега би они са севера и запада, који живе боље, издржавали југ, као што данас многи питају да ли би Немци и друге водеће земље Уније требало да помажу Грцима.

Управо после спровођења мера штедње које је трасирала Милка Планинц повећале су се и економске разлике између финансијски моћнијих и рањивијих региона. Тако се, на пример, однос БДП-а по глави становника између најразвијеније републике Словеније и аутономне покрајине Косово повећао са четири према један из 1955. године, на чак осам према један у 1988, а између Словеније и Македоније, као најнеразвијеније републике, са 2,67 из 1955. на 3,1 у 1988.

Можда није лако предвидети колико би штедња на исти начин могла да допринесе продубљењу разлика између богатих и сиромашнијих у случају Грчке и лидера ЕУ, али оно што је сигурно јесте да је криза југословенских финансија оставила последице, не само 1983. и 1984, већ је трајно дестабилизовала федерацију до њеног распада и показала јаз између регија и република. Последице није до краја успео да санира ни Анте Марковић својим реформама.

Остају отворене дилеме може ли тај проблем социјалне неједнакости, изоштрен у СФРЈ, када му се дода и национални елемент појединих држава чланица, бити окидач за продубљење пукотина унутар ЕУ и да ли су Алексис Ципрас и његова Сириза довољно снажни да са чела владе у Атини промене глобалну политику једног моћног европског савеза или чак утичу на његов разлаз. Одговор на ова тешка питања зависиће од тога колико Европска унија заиста подсећа на другу Југославију.

----------------------------------- 

Труман је дао стотине милиона долара да задржи Грчку

„С Грчком упетљаном у грађански рат и сенком совјетске доминације која се надвијала над Европом 1947. председник Труман захтевао је неодложну и одлучну акцију, издвојивши стотине милиона долара да Грке задржи у западном свету.”

На овај начин у чланку „Њујорк тајмса” под насловом „Преговори о дугу су кључан моменат за Меркелову” истакнуто је подсећање на послератно време, када још није било извесно у којем ће правцу подељена Грчка отићи, где је описано и како је текао грађански рат у земљи.

– Готово 70 година касније, у садашњости одзвања ехо прошлости, а Грчка је овог пута запала у страшну депресију, док руски председник Владимир Путин настоји да распири жар глобалне трке између Истока и Запада – наводи „Њујорк тајмс”, додајући да је, уместо Трумана, овог пута главни актер дешавања немачка канцеларка Ангела Меркел.

Угледни лист подсећа и да постоје финансијски експерти који верују да ће европски монетарни систем моћи да надомести „грегзит” (излазак Грчке из еврозоне). Али је за „Њујорк тајмс” проблем то што су политички аналитичари забринути да економска дестабилизација Грчке, „коју води радикално левичарска влада пријатељска према Путину”, не пружи руском председнику „још чвршћи ослонац за поделу Европе”.

Н. Белић

 

 

Edited July 6, 2015 by slow

[vememah]

Holandski premijer: Grci bolje da ne dolaze sutra sa glupostima, jer će onda sve biti gotovo vrlo brzo

http://www.telegraaf.nl/binnenland/24239187/__Rutte__nu_geen_flutverhaal__.html

 

https://twitter.com/mvanhulten/status/618131200104923136

Edited July 6, 2015 by vememah

[Muwan]

Vrlo konstruktivan pristup, sigurno će dati sjajne rezultate.

[Аврам Гојић]

Ako je bilo, prastajte. Zizek za New Statesman.

 

 

The Greeks are correct: Brussels' denial that this is an ideological question is ideology at its purest - and symptomatic of our whole political process.

 

In his Notes Towards a Definition of Culture, the great conservative T S Eliot remarked that there are moments when the only choice is the one between heresy and non-belief, ie, when the only way to keep a religion alive is to perform a sectarian split from its main corpse. This is our position today with regard to Europe: only a new “heresy” (represented at this moment by Syriza) can save what is worth saving in European legacy: democracy, trust in people, egalitarian solidarity.

 

Edited July 6, 2015 by Грешни Василије

[betty]

https://twitter.com/mvanhulten/status/618131200104923136

 

moze zguza.