MancMellow Posted June 9, 2015 Posted June 9, 2015 1. Ne kontrolu, nego monitoring na osnovu koga se nesto odobrava ili ne. Dakle ne egzekutivna ovlascenja, vec posmatracka 2. To sto operacija moze da krene po zlu ne znaci da pacijenta uopste ne treba spasavati. 3. ovo o cemu se vode pregovori u vezi sa grckom je znatno manje od toga i realno u pitanju su sada, ako ne bas finese, a onda kompromisi male do srednje velicine
vememah Posted June 9, 2015 Posted June 9, 2015 (edited) Grci predali novi malo dorađeni predlog, dopisnik ZDF-a javio da su u Briselu toliko razočarani da čak razmatraju mogućnost da se sutrašnji sastanak Ciprasa sa Merkelovom i Olandom uopšte ne održi. I Rojters u istom tonu: "What has been submitted is not sufficient to move the process forward," one EU official said. "It is not sufficient and not acceptable to member states, I would say," a second official said. http://www.reuters.com/article/2015/06/09/eu-greece-proposal-idUSL5N0YV2AU20150609 Evo sad i Bloomberg: The Greek proposals consist of two three-page documents, one international official familiar with the matter said, asking not to be named, as he is not authorized to speak publicly on the matter. They include a Greek request for funds from the European Stability Mechanism to repay about 6.7 billion euros of bonds held by the European Central Bank that come due in July and August. The revised Greek plan is a vague rehash of earlier proposals and is still not considered credible, the international official said. http://www.bloomberg.com/news/articles/2015-06-09/greece-said-to-submit-revised-3-page-proposal-to-creditors U međuvremenu i Cipras pojačao retoriku - u intervjuu za Korijere dela sera rekao da bi Grexit bio početak kraja Evrozone: In an interview with Italy’s Corriere Della Sera, Tsipras said the suggestion that a Grexit would be easily manageable was flawed. Instead, he argued, it would trigger the unravelling of the whole European project. “I think it’s obvious. It would be the beginning of the end of the eurozone. “If the European political leadership cannot handle a problem like that of Greece, which accounts for 2% of its economy, what would the reaction of the markets be to countries facing much larger problems, such as Spain or Italy which has €2tn of public debt? http://www.theguardian.com/business/2015/jun/09/greek-exit-would-trigger-eurozone-collapse-says-alexis-tsipras?CMP=twt_gu Edited June 9, 2015 by vememah
vememah Posted June 9, 2015 Posted June 9, 2015 Varufakis halucinira o nekakvom konačnom rešenju: The Greek finance minister, Yanis Varoufakis, said a deal would have to be a permanent deal: “The Greek government wants an agreement-solution. It wants this to be the last negotiation. The Greek people deserve it.” http://www.theguardian.com/business/2015/jun/09/greek-exit-would-trigger-eurozone-collapse-says-alexis-tsipras?CMP=twt_gu
Anduril Posted June 9, 2015 Posted June 9, 2015 (edited) 1. Ne kontrolu, nego monitoring na osnovu koga se nesto odobrava ili ne. Dakle ne egzekutivna ovlascenja, vec posmatracka 2. To sto operacija moze da krene po zlu ne znaci da pacijenta uopste ne treba spasavati. 3. ovo o cemu se vode pregovori u vezi sa grckom je znatno manje od toga i realno u pitanju su sada, ako ne bas finese, a onda kompromisi male do srednje velicine 1. Ovo prvo vec ima pa su posmatrace cak i oterali. Da ne govorim o tome da reforma ministarstva i obuka birokrata nije stigla nigde. 2. Pa naravno da ih treba spasavati - ne bi bili glavna tema na G7 da druge zemlje bas briga. 3. Nije to sica. Samo Nemacka sada recimo sada potrazuje 50-60 milijardi, treci bejlaut bi ukupno trebao da iznosi jos toliko + otpis dugova cime se gube pare preko noci. To je politicki dinamit i za Francusku, i za Nemacku (obe pred izborima), i za Holandiju, i za celu istocnu Evropu gde je produktivnost cak iznad Grcke ali su zato plate mnogo nize. Po evropski projekat je mnogo veci rizik tretirati Grcku posebno u odnosu na druge kandidate (recimo nas) i u odnosu na istocnu Evropu ili Portugal. Grcka je pre svega strateski vazna i tu bi zato Amerikanci mogli i trebali da preuzmu kormilo da se bakcu sa problemom. Druga opcija je da se konacno uspostave pravila bankrota drzava u Evrozoni (kao sto postoje vec na nacionalnom nivou za firme, opstine, itd.) pa da se grcko pitanje resi odmah u okviru toga. Problem se mora konacno transferisati sa polja politike i cenkanje na polje pravila i zakona. Edited June 9, 2015 by Anduril
vememah Posted June 9, 2015 Posted June 9, 2015 (edited) WSJ piše pozivajući se na tri izvora, a Guardianova dopisnica iz Atine potvrđuje da se trenutno zapravo pregovara o produženju trenutnog paketa pomoći do marta naredne godine. Greece and its creditors are discussing an extension of the country’s bailout program through March 2016, people familiar with the talks said, an offer aimed at breaking a protracted standoff over the terms for fresh aid and averting a Greek default.The proposal, first presented last week, is part of European officials’ efforts to prod the government in Athens to agree to painful concessions in exchange for rescue funds. But continued disagreements over the economic overhauls and austerity measures demanded by Greece’s lenders risk undermining the plan, people familiar with the plans say....To help keep Greece solvent over the proposed bailout extension, Greece would receive financing from some €10.9 billion in aid money that had originally been set aside to prop up Greek banks, three people familiar with the negotiations said. The measures, they said, were discussed at a meeting between Mr. Tsipras and Jean-Claude Juncker, the president of the European Commission, on Wednesday.“What we offered would mean that Greece is fully financed until March 2016,” one of the people said.The nine-month extension would also align the currency union’s package of loans for Greece with the IMF’s, which is scheduled to expire then. A Greek government official declined to comment on the possibility of such an extension.European officials were initially optimistic after the Wednesday meeting, but the mood has dimmed since. Mr. Tsipras quickly rejected the creditors’ terms for more aid, which include policy overhauls, such as making it easier to hire and fire workers, pensions cuts and sales-tax increases. In a speech to Parliament on Friday, he called the conditions irrational and pledged to present creditors with an alternative plan.Talks between Greece and its creditors have since remained in a deadlock....“Every additional day of capital outflows [from Greece’s banks] means less money can be taken from the [bank recapitalization fund and used to repay debt], and instead has to be used to stabilize the banks,” this person said.http://www.wsj.com/articles/greece-creditors-consider-extending-eurozone-bailout-until-march-1433788055 Insiders are saying the new name of the game is extension – possibly through to March 2016 when the International Monetary Fund’s participation in Greece’s bailout program officially expires, or certainly into the fall.Both would allow the leftist government to properly prepare for what everyone is now calling the “big agreement” – a third bailout of between €40bn to €50bn that Athens undoubtedly needs to survive economically in the coming years.The idea of an extension, first reported in this blog on May 21st, has been floated at the highest level of German policy making for some time now, according to Greek insiders.Sources saying there simply isn’t enough time now to come to a credible agreement that will stick.The only condition are reforms (or at least a persuasive promise of reforms) that would overhaul an economy on its deathbed.“After the summer we don’t have any big [debt] payments until March 2016, which in effect would be crunch time,” said one well-placed source who requested anonymity simply because speculation is now running so high.“That would be the time that the government would have to come to a big agreement.”Almost everything at this moment rests in the hands of prime minister Alexis Tsipras and which way he wants to go. http://www.theguardian.com/business/live/2015/jun/09/greek-pm-grexit-warning-bailout-extension-live-updates#block-55769e96e4b073af8b5da7f2 Edited June 9, 2015 by vememah
vememah Posted June 9, 2015 Posted June 9, 2015 (edited) Švajcarski ekonomski institut BAK Basel procenjuje da će Švajcarska u slučaju Grexita ući u dugotrajnu duboku recesiju, pa će umesto rasta od 0,6% ove i 1,5% sledeće godine imati pad od -0,9% i -1,5%. http://www.finanzen.ch/nachrichten/konjunktur/BAK-Basel-Bei-Grexit-tiefe-Rezession-moeglich-1000667268 Edited June 9, 2015 by vememah
vememah Posted June 9, 2015 Posted June 9, 2015 (edited) Atmosfera u Briselu nije optimistična: European Commission chief Jean-Claude Juncker is unlikely to be present at Wednesday's meeting, after his own head-to-head with Tsipras last week in Brussels disastrously ended with the Greek premier dismissing Juncker's "absurd proposal". Juncker told fellow European commissioners on Tuesday that a new Tsipras meeting would be a "waste of time" and that it would be "better to meet with the Latin Americans", an EU source said. Eurogroup head Jeroen Dijsselbloem warned Greece against any undue optimism with so much still left to be negotiated. https://uk.finance.yahoo.com/news/greece-deal-nears-pm-warns-174218065.html Ceo Ciprasov interjvu za Korijere dela sera na engleskom: http://www.primeminister.gov.gr/english/2015/06/09/prime-minister-alexis-tsipras-interview-in-corriere-della-sera-newspaper/ Edited June 9, 2015 by vememah
MancMellow Posted June 10, 2015 Posted June 10, 2015 (edited) 1. Ovo prvo vec ima pa su posmatrace cak i oterali. Da ne govorim o tome da reforma ministarstva i obuka birokrata nije stigla nigde. 2. Pa naravno da ih treba spasavati - ne bi bili glavna tema na G7 da druge zemlje bas briga. 3. Nije to sica. Samo Nemacka sada recimo sada potrazuje 50-60 milijardi, treci bejlaut bi ukupno trebao da iznosi jos toliko + otpis dugova cime se gube pare preko noci. To je politicki dinamit i za Francusku, i za Nemacku (obe pred izborima), i za Holandiju, i za celu istocnu Evropu gde je produktivnost cak iznad Grcke ali su zato plate mnogo nize. Po evropski projekat je mnogo veci rizik tretirati Grcku posebno u odnosu na druge kandidate (recimo nas) i u odnosu na istocnu Evropu ili Portugal. Grcka je pre svega strateski vazna i tu bi zato Amerikanci mogli i trebali da preuzmu kormilo da se bakcu sa problemom. Druga opcija je da se konacno uspostave pravila bankrota drzava u Evrozoni (kao sto postoje vec na nacionalnom nivou za firme, opstine, itd.) pa da se grcko pitanje resi odmah u okviru toga. Problem se mora konacno transferisati sa polja politike i cenkanje na polje pravila i zakona. 1. Drugo je kad je to direktan uslov za pomoć i kad je naglasak na tome. Uostalom, nisam ja grčka vlada ni EU, kažem sta mislim da bi trebalo 2. Pa da, ali ne tako da ih utapaš još dublje 3. Niko nije rekao da je "sića", nego da nije suštinska promena u odnosu na ono što je već dogovoreno. I da se izađe unekoliko u susret može i bez otpisa dugova, mislim da to nije ozbiljno ni na stolu. Kako možemo da znamo da ih tretiraju "posebno"? Niko do sada nije bio u baš ovakvoj banani od ovih. Grčka je finansijski u EU bukvalno unique case. Jeste bitno da se uspostave nekakva pravila, ali - kakva pravila? Država nije isto što i firma, ne možeš da ugasiš državu i otpustiš građane, a naravno da nije isto što i opština, ne možeš da uvedeš baš pravu pravcatu prinudnu upravu, osim ako je ne okupiraš. Mogu Amerikanci da se bakču sa problemom, možda i hoće, ali to je politički poraz Evrope, koja, onda ispada, onda ama baš nijednu veću krizu u samoj Evropi ne ume da hendluje i da reši. Neka se posle niko u Parizu i Berlinu i Briselu ne žali kad ih u vezi nekih drugih stvari niko ništa ne pita ili ih pita više onako reda radi. Tako to izgleda kad se zabavljaš sa suficitima i deficitima, i praviš od jedne potencijalno, realno, imperije kao što je EU, malo veći restoran ili malo veću zanatsku radnju, već kako ko. Pravila i zakoni nisu nikad naodmet, ali problem se upravo mora vratiti u politiku There's only one thing you need to know about the government. It's not a household. The government, unlike us, doesn't need to pay back its debts before it dies, because it doesn't die (barring secession or a sneak attack from across the world's longest unprotected border -- a most unworthwhile initiative). In other words, the government can just roll over its debts in perpetuity. That's the point Michael Kinsley misses when he says we "can't borrow forever," in an otherwise fine column trying to convince unemployment and deficit hawks that they actually agree on a "barbell" approach -- stimulus now, austerity later -- to fiscal policy. We can, and in fact have, borrowed forever. And that doesn't mean our debt burden will go up forever either. As you can see in the chart below, the government dramatically decreased its debt-to-GDP ratio in the three decades following World War II, despite mostly running deficits during the time. http://www.theatlantic.com/business/archive/2013/02/why-the-us-government-never-ever-has-to-pay-back-all-its-debt/272747/ Za poslednjih 60 godina - samo 5 godina suficita. E sad, ja ne kažem da treba baš u svemu preslikavati US, ali ima jako korisnih lekcija. Edited June 10, 2015 by MancMellow
Prospero Posted June 10, 2015 Posted June 10, 2015 DANICA POPOVIĆ Siriza i Srbiza ... Pošto je kačeno na ovoj temi, da okačim i odgovor i još jedan tekst D. Popović: Андреа Јовановић Политика очаја или стратегија либерала Било да стиже из уста нашег премијера, било чланова академске заједнице – која, чак и када критикује власт, критикује на начин „није довољно штедње, мора још!“, антинародна политичко-економска перспектива представља се као једина могућа Поводом текста „Сириза и Србиза“ „Личи ли нам Србија на Грчку?“, пита нас економисткиња Даница Поповић пре неки дан у Политици. Онај број нас који је још колико-толико привилегован да између свакодневног преживљавања успе да испрати и вести из света свакако ће имати барем донекле потврдан одговор на ово питање. Личи. Међутим, насупрот ономе што Поповићева тврди, долазак Сиризе на власт у Грчкој у ствари није представљао никакво изненађење:она није нека „мала партија“ која је одједном освојила већину већ се ради о дугогодишњом покрету, насталом „одоздо“, илити, по нашки, из народа. Али, оставимо ово по страни. Упркос новом, наводно црвеном, дресу који Борко Стефановић планира да носи следеће сезоне, ништа се заиста слично Сиризи још није покренуло нити ће у скорије време овде у средишњем делу Балкана. Оно чега, с друге стране, и те како има јесте неолиберална политичка и, у контексту професорске титуле гђе Поповић, академска хегемонија. Илити, по нашки поново, антинародна доминација. Било да стиже из уста нашег премијера, било чланова академске заједнице – која, чак и када критикује власт, критична је на начин „није довољно штедње, мора још!“, антинародна политичко-економска перспектива представља се као једина могућа. Професорка Поповић користи пример тренутног фијаска преговара Грчке и тројке како би додатно утврдила ту неминовност и њоме нам отворено запретила. Ако су „радни“ Грци прошли тако, замислите шта тек чека нерадне Србе!, њена је порука. Занимљиво је како заговорници једне те исте позиције лако мењају свој став о грчком народу према потреби – када треба објаснити тамошњу кризу, онда су Грци нерадници који живе изнад својих могућности, а када треба предсказати економску апокалипсу која нас чека, онда су и Грци добри у поређењу са нама. Дакле, ништа истински лево се у Србији још није десило, а већ нас подсећају на правила система у којем живимо. „Дуг мора да се врати“, и тачка. Европа (и Запад) имају институције, а институције се морају поштовати. Али да ли је то заиста тако? Свима нам је 2008. година позната као почетак и данас актуелне економске кризе. И упркос финансијском хаосу, направљеном уз помоћ потпуне корупције и дерегулације америчког финансијског сектора, сви се ипак добро сећамо да инвестиционе банке нико није натерао да плате цену тог хаоса. Њихове дугове измирили су амерички порески обвезници и сви смо у тишини гледали како беспомоћни народ спасава банке због којих су бројни његови чланови остали и без крова над главама. Дуг мора да се плати, убеђују нас, али углавном дуг плаћају они који у тој зеленашкој утакмици заправо и не учествују и око њених правила се ништа и не питају. Толико о западним институцијама и њиховом легитимитету. Требало би онда још нешто додати на тему „надреалности“ отписа дуга о којој говори професорка. Познато је и да је Еквадор добар део свог дуга пре неколико година отписао управо по основу његове „нелегитимности“. Волела бих да могу да закључим да оно што је заправо надреално јесте политика која већ тридесет година захтева од народа да спасава систем који га тлачи. Али тај закључак није до краја исправан, јер је истина да је надреалност у ствари место на којем сви већ живимо. Као што смо видели на примеру Америке, ни у тој надреалној реалности не важе иста правила за све. Приватно је увек привилеговано у односу на јавно, док је развијено привилеговано у односу на „заостало“. И то је место где је професорка апсолутно у праву – ми чак нисмо ни Грчка. Правила која ће применити на нама биће оштрија и од тих. „Европским институцијама“ не треба развијена и уређена Србија – њима треба тржиште за извоз њихових производа, тржиште рада за увоз јефтине високообразоване радне снаге и „економски амбијент“ за извоз производње у (нео)либералну оазу где ће капитал склапати дилове са влашћу и имати довољно незапослених да запослене може уцењивати како хоће. Треба им и влада која ће осигурати да оно мало вредности коју створимо одлази страним банкама да би се циклус дужничког уцењивања унедоглед наставио. Хоћете да причамо о алтернативи која није Сириза? Онда морамо да причамо о промени самих правила. Очигледно, Сириза их није променила и зато губи утакмицу, која је ионако нефер од самог почетка. Зато Сириза није „екстремна левица“, већ партија очаја која покушава да седи на петнаест столица одједном. Подршка нобеловаца ту свакако неће помоћи. С друге стране, подршка неолибералној „трци до дна“ у Србији од стране већине њених економских експерата, премда су без „Нобела”, свакако учвршћује поменуту антинародну доминацију и намеће политику очаја. Нажалост, професорка Поповић тако доприноси да у тој трци победимо и барем да у нечему будемо први. Андреа Јовановић, чланица Колектива Герусија објављено: 06.06.2015. Даница Поповић Левица зна шта неће Сириза би да се окачи о капитал. Капитал да ради, а левица да врши прерасподелу (ту су најбољи). – Када гласају за мању неједнакост и већу сигурност, Скандинавци гласају за високе порезе и лако отпуштање са посла (Поводом текста „Политика очаја или стратегија либерала” „Политика”, 5. јуна) Стигао у „Политику” коментар на мој текст „Сириза и Србиза”. Пише га иста особа која је пре неколико месеци у „Политици” здушно подржала поливање водом министра Вербића. Што је горе него да га је својом руком полила. И сад, кад мене прозива, шта ми ваља радити? О министру сам већ рекла шта мислим. Не бих га поливала – већ бих га сменила. Због заштите плагијатора и вређања академске заједнице тим поводом, само да подсетим. Боље сам прошла од Вербића: не треба ме поливати водом. Мој је грех у томе што припадам „академској хегемонији илити антинародној доминацији” и намећем „политику очаја”. Да скратим, једино што је у овом тексту вредно пажње јесу ове две реченице: „Хоћете да причамо о алтернативи која није Сириза? Онда морамо да причамо о промени самих правила.” Коначно да чујем праву ствар! Проговорите једном, да чујемо шта ви у ствари заступате. Како изгледају та правила? Чиме ви то претите? Е, то не пише. Пише да Сириза није „екстремна левица”. Стварно? Кад бих била добронамерна, протумачила бих то овако: ауторка жели (али не уме) да каже да Сириза тврди да је екстремна левица, али да то у ствари није. Ту бисмо се сложиле. Као и све левице у данашњем свету, и Сириза би да се окачи о капитал. Капитал да ради, а левица да врши прерасподелу (ту су најбољи). Има ли тога на планети Земљи? Нема. Чак и у друштвима са најмањом неједнакошћу, у скандинавским земљама, мањи су порези на доходак од капитала него на радни доходак. Зашто? Да капитал не би побегао, то је барем јасно. Чак и тамо, у ствари, баш тамо – радно законодавство много је суровије од нашег: посао се веома лако губи и нико тамо од тога не прави питање. А порези су огромни. Већ сам помињала норвешки порез од 120 одсто на нови аутомобил: купиш један – платиш два и кусур. А тај други аутомобил, уз све остале порезе, махом служи за финансирање комплементарних делатности (образовање, заштита старих и деце) – тако да људи у радном добу могу да се посвете својој каријери и да не мисле на друге ствари. Значи, када гласају за мању неједнакост и већу сигурност, Скандинавци гласају за високе порезе и лако отпуштање са посла. И не само то – људи тамо прихватају сваки посао! Медији о томе не извештавају, то тамо није вест, сувише се често дешава – али ево вам један пример. Сјајна шведска глумица Шештин Андерсон у својој шездесетој години изгубила је ангажман у главном градском позоришту у Малмеу и сада ради као кондуктерка у возу! Академска глумица. Каже – неће да живи од социјалне помоћи (а могла би). Посао кондуктерке једнако је достојанствен и обезбеђује нормалну егзистенцију – и где је проблем? Сад ћете ми рећи, проблем је у томе што овде ниједан посао не обезбеђује нормалну егзистенцију! Сложићу се, наравно: овде је једини уносан посао – чланство у СНС-у. Па ако хоћете инстант-решење, изволите! Ако нећете, барем размислите. Два су успешна друштвена система – либерални капитализам и социјалдемократија (али оваква, са глумицама – кондуктеркама, а не она из сомнабулних прича које стижу из Демократске странке). Па бирајте између ова два. Ниски порези и већа неједнакост – или високи порези и мала неједнакост. Ако хоћете нешто треће, имајте срца па то напишите. Док још има струје и папира, који ће вам капиталисти произвести, испоручити – и неправедно наплатити. Даница Поповић објављено: 10.06.2015.
MancMellow Posted June 10, 2015 Posted June 10, 2015 у скандинавским земљама, мањи су порези на доходак од капитала него на радни доходак. Зашто? Да капитал не би побегао, то је барем јасно. Чак и тамо, у ствари, баш тамо – радно законодавство много је суровије од нашег: A i ovu malu bi malo trebalo priupitati šta joj je to "nenarodno" i čemu služi takvo etiketiranje. Ničem korisnom, svakako.
boshoku Posted June 10, 2015 Posted June 10, 2015 (edited) dovoljno sam mator, te se sećam kada se štefan edberg preselio u london - razlog, porez u švedskoj Edited June 10, 2015 by boshoku
Prospero Posted June 10, 2015 Posted June 10, 2015 A i ovu malu bi malo trebalo priupitati šta joj je to "nenarodno" i čemu služi takvo etiketiranje. Ničem korisnom, svakako. Služi kreiranju pozicije moralne superiornosti.
Prospero Posted June 10, 2015 Posted June 10, 2015 (edited) Crt'o nešto po fotošopu pa ocd-ovski do'vatio i to. A i da mi ne ukradu ličnu kartu... Edited June 10, 2015 by Prospero
hazard Posted June 10, 2015 Posted June 10, 2015 Koliko ja pamtim citanje o tome, radno zakonodavstvo u recimo Danskoj (ne znam za ostale zemlje) jeste "surovije" od naseg, u smislu da je trziste rada prilicno liberalnije. Koliko ja shvatam, Danci imaju sistem gde je lako otpustiti (pa time i zaposliti) ali zato kao kompenzaciju imaju jak socijalni sistem, osiguranje od nezaposlenosti na visokom nivou, i biro rada koji zapravo sluzi necemu (a kako se secam, da bi se ljudi stimulisali da ne sede samo na birou, nakon sto odbijes 2 ili 3 ponude za posao koje ti biro nadje, ukida ti se ta naknada za nezaposlene i spadas na onu najnizu socijalu). Uostalom to je slicno onome sto propagira DJB, daleko liberalnije trziste rada ali daleko vece socijalna zastita za nezaposlene (za razliku od trenutne situacije, koja je u Srbiji obrnuta).
Recommended Posts