Grčka - enormni dug, protesti oko mera štednje

[Shan Jan]

Pa prvo, Grcka bi bila "izbacena" iz medjunarodnog trzista za pozajmice ne duze vreme, tj. nekoliko godina bi proslo pre nego sto bi joj iko pozajmio cent...no, posto Grcka sada ima primarni suficit (dakle, ako se obrisu dugovi, ima visak u budzetu), drzava bi mogla da nastavi da funkcionise bez nekih teskih rezova.

 

Drugo, drzava je jedno, a banke drugo. Grcke banke trenutno prezivljavaju uz pomoc zajmova od ECB, ako Grcka bankrotira i odluci da ne vraca dugove bas toj ECB kao i MMF i EU, ECB ce verovatno povuci ovu podrsku grckom bankarskom sektoru, sto u prevodu znaci - grcke banke cao. Dodaj na to da bi bankrot sam po sebi izazvao paniku, tj. ljudi bi pohrlili da dizu pare iz banaka, sto bi ih jos dodatno zakucalo. Dakle onda bi verovatno drzava uletela sa nekim zabranama, ogranicavanjima kretanja kapitala itd. Takodje, imao bi veliki beg kapitala iz Grcke ka inostranstvu (sto se vec desilo zbog svega od 2008. u velikoj meri). Tako da, s jedne strane drzava teoretski bankrot sada moze da podnese OK, ali bi otisao u cabar ceo grcki finansijski sektor i ekonomija bi ipak prezivela tezak udarac.

 

Trece, evrozona. Bankrot ne znaci automatski izlaz iz evrozone, jer ne postoji zapravo nacin da se jedna zemlja iz evrozone izbaci. Medjutim, u slucaju bankrota je mozda bolje po Grcku da izadje sama (imala bi kontrolu nad svojom valutom sto bi joj omogucilo da samostalnije upravlja svojim oporavkom; evri koji bi lako odlazili iz zemlje bi malo teze isli ako bi se pretvorili u drahme cija bi vrednost naglo pala; itd.). E sad, Grcka jeste najveci bolesnik u EU ali ne i jedini. Odmah bi krenula panika na medjunarodnim trzistima, krenule bi spekulacije ko "ispada sledeci" - Portugalija, Italija, Spanija? I ako je objektivno izlazak Grcke iz evra nesto sto bi EU mogla da podnese, kada se doda faktor trzisnih ocekivanja postoji velika opasnost domino efekta.

Hvala.

 

Ukratko Grcka ima kesa ali ne i grci pa im trebaju grcke banke koje su preopterecene. Da li bi, u slucaju bankrota, Grcka vlada mogla da uleti sa nekim specijalno targetiranim kreditima za pomoc SMB-a + olaksice za strane investitore (sozbirom da im ne trebaju veci prihodi)? Onomad su islandjani pustili sve te prezaduzenike da se strmoglave, izdrzali su udar, i sada uzivaju ko pre, dok svi ovi ostali pametnjakovici gledaju da li ce 2300. ili 2400. spustiti dug na manje od 100% GDP-a. 

 

A ovo za evrozonu mi vise deluje da je u interesu EU da Grcka ostane u njoj a ne samoj Grckoj. Ako bi izasli, mogli bi da se igraju sa drahmom kako im volja i tako po potrebi pojacavaju izvoz/poboljsavaju zivotni standard sta god im je volja... Zapravo koja je uopste lepota evrozone za bilo koju drzavu u njoj (osim Nemacku kojoj trenutni kurs izgleda najvise odgovara)? Ono, jeste convenient imati jednu valuta, al finansijski?

[Frank Pembleton]

 

 

Greece’s hard left government has signalled that it could be willing to compromise, and has unveiled a moderate four-part plan to reduce the burden of austerity on the country’s economy.

The country's Syriza-led finance ministry has proposed that Greece’s 3pc of GDP primary surplus target for 2015 be reduced to 1.49pc, and that Greek debt is reduced, according to the Greek daily Kathimerini.

The demands were seen as a step down from more hostile comments made in previous days, and could signal a path to an eventual compromise between a new Greek government and its creditors.

Greece remains in pursuit of a bridge deal, to provide financing for upcoming payments it is obligated to make under the terms of its bailout. According to MNI the European Commission will propose a six month extension.

 

Citing government sources Kathimerini reported that Syriza also suggested that 30pc of reforms imposed by the Troika - formed of the EU, European Central Bank (ECB) and International Monetary Fund - be undone.

In their place Greece would eliminate 10 new reforms, agreed by Greek officials and the Organisation for Economic Cooperation and Development.

The fourth recommendation put forward was for the implementation of measures set out by Alexis Tsipras, Greece’s Prime Minister, on Sunday night.

Syriza has rolled back on some of the moves it made during its first days in government, and will now go ahead with the privatisation of Piraeus Port, the Wall Street Journal said.

In recent weeks the Greek government "has been more confrontational that markets had expected", said Athanasios Vamvakidis, a strategist at Bank of America Merrill Lynch (BAML).

Tensions between Syriza and other parties, particularly Germany, have raised fears that a deal might not be done, and that Greece might exit the eurozone as a result.

Greek stocks have taken a battering as a result, while the yields on government bonds have risen. "We expect the actual policy negotiations to be very difficult," said Mr Vamvakidis.

Shares on the Athens Stock Exchange rallied by just over 2pc on Tuesday morning as a compromise appeared in sight.

Yanis Varoufakis, Greece's finance minister, is due to meet with his European counterparts today. Michala Marcussen, of Societe Generale, said: "We expect the meetings to result in a short-term agreement which lays out a timeframe for the bargaining process."

"We see such an agreement as a pre-requisite for the ECB to continue financing Greek banks," she added.

Wolfgang Schauble, Germany’s finance minister, said on Monday that there could be no bridging agreement for Greece.

He said that the country must stick to the terms of its €245bn bail-out package and secure a negotiated extension. “If they want to deal with us, they need a programme,” he added.

If no agreement materialises, BAML said that this could lead to a "bank run and capital controls in Greece, eventually leading to euro exit". Odds offered by Paddy Power suggested that the chance of a 'Grexit' by the end of 2018 had risen from 3/1 last week to 5/4 on Monday.

George Osborne, the UK's Chancellor, has described the risks to the UK from a Greek stand off as "growing each day".

He has warned that the risks of a "very bad outcome" between Greece and the euro area have become heightened.

[Budja]

Ima privatizacije ili nema privatizacije Pireja?

Malo mi to neozbiljno. Tako se, ipak, ne pregovara.

[hazard]

Ima privatizacije ili nema privatizacije Pireja?

Malo mi to neozbiljno. Tako se, ipak, ne pregovara.

 

Meni se cini da je tu stvar u tome sto se o Pireju ne pregovara vise (samo) sa trojkom, vec sa Kinezima koji su to vec "kaparisali" na neki nacin. A rekose juce ako EU ne da pare, trazice se drugi izvori (spomenuta je i Kina).

[maximus]

Varoufuckis's idea of a haircut - ошишати стару mutti do glave

[maximus]

do nularice bato! stara mutti oce da igra na kartu dugujete дојче taxpayerima - morate da platite. ma jok bitch, ti dugujes svojim bankama

jos da vidim шојблеову facu - tipican br.1 iz alan forda

[Bojan]

Piketi u Ninu...

 

 

 

Kako je jedna od prvih nejednakosti nezaposlenost, naročito mladih, trebalo bi odmah pokrenuti ekonomiju uz napuštanje recesivne politike na evropskom nivou. Stoga je potrebna veća ekonomska i politička integracija. Međutim, ne može se, s jedne strane, imati jedinstvena moneta, a s druge, 18 različitih fiskalnih politika, 18 kamatnih stopa i 18 javnih dugova. Sa aktuelnim evrospkim institucijama nije moguće uspostaviti progresivnu ekonomsku i socijalnu politiku.

 

To je upravo motiv za hitnu obnovu Evrope, da evrozona dobje svoj parlament i da ima svog ministra finansija. Za sada ti predlozi nedostaju. Iako slobodna konkurencija nije razrešila sve probleme, verujem u tržište i pozitivne efekte globalizacije, ali sam isto tako ubeđen da je potrebno da jake javne institucije budu u stanju da preuzmu kontrolu nad ekonmskim snagama koje treba da služe kolektivu i zajedničkom interesu.

 

Ludilo je tvrditi da nema alternative za aktuelnu ekonomsku politiku i da samo treba čekati povratak ekonomskog rasta. Istorija nas uči da mere štednje nisu u stanju da same smanje dug: ekonomija tako ulazi u recesiju ili ima slab rast.

 

...

 

Evropski lideri treba da razgovaraju sa predstavnicima grčke Sirize i španskog Podemosa, zato što su te partije u osnovi internacionalističke i proevropske. Trebalo bi da im pomognu da pronađu put da bi se zajedno konstruisao još demokratskiji sistem u Evropi. Opasniji su budući izbori u Francuskoj, gde je moguće da ekstremna desnica pobedi u priličnom broju regiona. Lideri iz Pariza i Berlina trebalo bi više da se plaše od ekstremne desnice nego od ekstremne levice.

 

 

[Dr Arslanagić]

 

U Nemačkoj baš ništa?

[mandingo]

probali su svabe dve strane totalitarne medalje, mozda zato.

[Dr Arslanagić]

Ma jok, u Švaba je komunista više nego na Kubi, ali pare su pare...

[mandingo]

pare su burzoaski koncept!

[Аврам Гојић]

probali su svabe dve strane totalitarne medalje, mozda zato.

najbolje da ovo ima bilo kakve veze sa tzv. "totalitarizmom".

[Budja]

Piketi u Ninu...

 

 

Piketi je u pravu i ne kaze nista drugacije u odnosu na "liberalne" ekonomiste: funkcionalna Evropa je preduslov za bilo kakvu politiku, pa i onu progresivnu.

 

No, da li je moguce da Siriza, recimo, zrtvuje suverenost zarad izvesne centralizacije a neizvesne "progresivnosti"?

[Bojan]

Piketi je u pravu i ne kaze nista drugacije u odnosu na "liberalne" ekonomiste: funkcionalna Evropa je preduslov za bilo kakvu politiku, pa i onu progresivnu.

 

No, da li je moguce da Siriza, recimo, zrtvuje suverenost zarad izvesne centralizacije a neizvesne "progresivnosti"?

 

Mislim da je to moguće s obzirom na internacionalni karakter ovog pokreta. Oni bi bilo kakvu promenu evropske politike u tom pravcu doživeli kao sopstveni uspeh. To je na liniji i onoga kako Varufakis replicira evropskim birokratama  – ECB je i centralna banka Grčke.

 

Mene više brine stanje duha u koji se uvukla podeljenost. Pre dva dana sam razgovarao sa prijateljem iz Engleske. Čovek je konzervativac i nisam očekivao neko preterano razumevanje za dugovanja Grčke. Ali uz stav da moraju vratiti dug Nemcima koji su to pošteno zaradili istakao je i da su Grci lenji. Proveo je dosta godina u Španiji i misli i za Špance da su lenji. Ja sam onako usput izneo statistiku koju je objavio OECD da Grci rade 2000 sati godišnje, dok Nemci rade 1400 sati. Tu se našao jedan drugi moj prijetelj (menadžer u velikoj kompaniji) da objasni kako oni kada dođu na posao u 9.30 imaju dva sata pauze za kafu, a u neko doba dana još jednu pauzu za ručak, pa zatim još jednu pauzu.  Ja sam izneo i tezu u koju više verujem a to je da prost rad jeste uslov da se nešto postigne, ali i da nije nužno da će to dovesti do boljitka. Zatim, da su strukture ekonomija Nemačke i Grčke/Španije različite i da se mora nekako postići usaglašavanje toga ukoliko se želi očuvati ideja zajedništva. Na to je Englez ladno odgovorio da će razlike između severa i juga uvek postojati i da je evropska ideja nešto što je imalo svoj zlatni period od nekih tridesetak godina, ali da se to više neće vratiti. Realnost je da se eurozona raspada, a da će razlike biti još veće, imajući u vidu i politički jaz. Pa rekoh, ispade onda nešto kao što je Brajan Feri rekao u pesmi “A Song For Europe”  -

There’s no more time for us

Nothing is there

For us to share

But yesterday.

 

Večeras sam se video sa prijateljicom iz Atine koja je glasala za Sirizu. Kaže da ko god misli da Grci malo rade treba da dođe i sam se uveri u to na licu mesta. Ne dopada joj se što je formirana koalicija sa ovim nacionalistima. Kaže za Zlatnu Zoru da to ne možemo da zamislimo šta je. Oni bukvalno idu i vrše egzekucije. To nije ekstremna desnica, to je nacizam u najgrubljem smislu reči koji još uvek nije tako uzeo maha u nekim drugim zemljama.

 

[Budja]

Bojane, uglavnom se slazem. Samo da se nadovezem na tezu severnjaka o "lenjosti".

 

Moje iskustvo iz Ekvadora je takvo da ne treba mesati lenjost sa neefikasnoscu i niskom produktivnoscu. Tu moze da lezi paradoks. Rade i Spanci i Grci, ali kako i sta? Da li je to produktivno? Da li moze uz manje rada i bolju organizaciju da se postigne isti rezultat? Da li zaposlene u javnom i privatnom sektoru boli dupe da se cimaju, napreduju, uce nove tehnike i sl. ako su mogucnosti vertikalnom napredovanja nikakve i/ili zavise od veza? 

To mi deluje kao vaznije za razumevanje tog jaza u percepciji sevenjaka i juznjaka.