Grčka - enormni dug, protesti oko mera štednje

[Budja]

Sta je tebi ovde lupetanje, da mi je znati.

 

Lupetanje:

- da je fokus na individualno odlucivanje u ekonomiji pogresan;

- da se ne treba fokusirati na rast vec na development, iako su te dve stvari u vrlo jakoj korelaciji;

- lepota se ne moze meriti ali broj infekcija u bolnici se moze meriti;

- indikatori razvoja vec postoje, zovu se UN Development Report;

- koriscenje matematike u ekonomiji nije samo sebi svrha kako sociolozi nikako da shvate, a sve zato sto su izgubili na znacaju pojavom Gari Bekera;

- suburbia se pojavila u SAD kao posledica viska prostora. Vecim delom je nema u Evropi (ima u Engleskoj nalik). Da li Varufakis misli da su betonski socijalisticki blokovi optimalniji? Eto, ne zagadjuju, mali prostor, manji troskovi... Da li mu nije palo na pamet da na isti nacin na koji zagovara horizontalnu globalnu akciju i umrezavanje umesto klasicnih firmi, da to zapravo pogoduje suburbiama jer ljudski kontakt, City i sl. nije vise tako potreban?

- posete koncertima kao mera razvoja.   Elitisticki totalitarizam.

- drzava kao servis kapitalistima. Mesa korporativni-kroni-rent seeking kapitalizam i liberalni kapitalizam.

 

Dalje, nesto sto nije u vezi samo sa Varufakisom:

- heterodoksni ekonomisti podsecaju na homeopate: da li zdravstvena nauka nista ne vredi jer jos uvek nema leka za rak? (analogija sa ekonomskom naukom i predvidjanjem "kriza")

- makroekonomija ima svoje probleme, ali u mikroekonomiji su pomaci jasni: aukcije, asimetricnost informacija, behavioural economics. Sva odstupanja od perfektnog trzista se vec inkorporirana u mainstream ekonomiju. Ono sto ne valja nije, zato i heterodoksna levica i Austrijanci podjednako sa daljine pljuckaju. 

- Da, pov ezivanje mikro i makro u jednu celinu nije dalo neke rezultate, i tu jedino kritika levicara valja. Problem je sto se uopstava na celu ekonomiju.

- Piketi je, recimo, potpuno mainstream ekonomista u svom metodu, i zato je postovan i uticajan.  I zato je za postojeci "poredak" mnogo opasniji od kriticara opste prakse a la Varufakis. 

 

 

 

Gde je u pravu?

- verovatno u pojavi ekonomije u drugoj polovini XIX veka kao legitimizacije kapitalistickog  poretka.

[Budja]

Ne prica (samo) lepo, nego ostroumno i sa vizijom.

 

Gresis ako mislis da Grcka nema nikakav leverage, samo to mogu da ti kazem. A gresis i ako mislis da svetu nisu potrebni ovakvi ljudi.  

 

Bilo bi lepo videti ga u duelu sa nekim dobrim ekonomistom.

 

Nesto od lupetanja sam izneo u svom gornjem postu, mozemo i dalje da razgovaramo o kontradikcijama u intervjuu.

 

Nema tu ostroumlja i dubokog razmisljanja, vise fluff koji lepo zvuci.

 

 

Da jos jednom poredim Piketija i Varufakisa: Piketi je u stanju da obrise pod sa svakim ekonomistom. Do sada je obrisao pod sa Mankjuom, ucinio Financial Times smesnim...

Varufakisa jos nismo videli u "neprijateljskom" okruzenju koje nije politicko.

Edited February 9, 2015 by Budja

[MancMellow]

Moram da priznam da je meni ovo prevashodno politika sa primesama ekonomije. Ali, znaš šta, "ekonomska politika" jeste "ekonomska", ali je i "politka". 

[Gandalf]

- koriscenje matematike u ekonomiji nije samo sebi svrha kako sociolozi nikako da shvate, a sve zato sto su izgubili na znacaju pojavom Gari Bekera;

off topic

http://www.eric-weinstein.net/economictheory.html

 

Problem

Economic theory is based around the hidden assumption that consumer tastes are absolutely ‘stable’ over time despite the fact that a world with static tastes cannot even be considered a plausible simplification of the world in which we live. Many rationalizations have been given for this fiction which are at times both ingenious and embarrassing. The key problem for economic theory is that the field simply failed to develop mathematical methods for analyzing changes in dynamic preferences.

 

Challenge

Create a new ‘upgrade’ of the foundations of intertemporal economic theory which incorporates taste change.

 

Customized Toolkit

For this problem we chose an ambitious approach using modern gauge theory developed within particle theory, relativistic physics, and differential topology/geometry.

 

Solution

We discovered that neo-classical economics is built around a naturally occurring (infinite dimensional) principal bundle and a naturally occurring (finite dimensional) vector bundle. We then went on to show that parallel translation on these bundles defines a solution to the changing preference problem in the first case and the index number problem in the later case. In the first case, the bundle appears to be without a distinguished choice of connection. However we showed that a slight augmentation of the bundle has a distinguished connection. We used this connection to write down the first dynamic extension of the ‘True’ or ‘Economic’ Konus index.

 

 

 

on

[Budja]

ko

 

 

off topic

http://www.eric-weinstein.net/economictheory.html

 

 

 

on

 

 

Nisam siguran sta je ideja ovog citata.

 

Ako je rec o besmislenom koriscenju matematike, well, citirani ne predstavlja mainstream.

 

Ekonophysics je takodje fringe field, i to bas stoga sto samo nastoje da statisticki opisu pojave a bez bilo kakve ekonomske intuicije sta razlicite dstribuije, haos teorije i sl. znace.

[mei]

Lupetanje:

 

- da se ne treba fokusirati na rast vec na development, iako su te dve stvari u vrlo jakoj korelaciji;

 

 

nije iskljucio korelaciju (samo je iskljucio korelaciju sa koeficijentom 1), posto je rekao da za njega development ukljucuje i rast (u odredjenim oblastima), ali i shrinking u drugim, tj. da development nije iskljucivo rast. 

[Budja]

nije iskljucio korelaciju (samo je iskljucio korelaciju sa koeficijentom 1), posto je rekao da za njega development ukljucuje i rast (u odredjenim oblastima), ali i shrinking u drugim, tj. da development nije iskljucivo rast. 

 

A, da, zaboravih jos jedan biser, onaj o cunamijima i rastu. Well, ta analogija nema nikakvog smisla iako je dosta prisutna u narodnoj masti: rat je dobar za rast.

 

Kada se govori o rastu govori se o GDPiju.

Naravno da niko ne misli kako je rast kriminala super stvar.

Njegov primer sa finansijskim sektorom je tanak i zamena je teza jer nije ukazao da li postoji veza izmedju rasta GDPija i finansijskog sektora. 

 

Fokus na GDP kao summary indicator je tu bas radi te korelacije koja nije 1, ali je jako velika. No, narativ Varufakisa nije: GDP nije korelacija 1 sa developmentom, vec rast GDPija je stetan za development. On ne prica o GDP i razvoju kao komplementima, vec ih kontrastira.

[MancMellow]

nisam tako shvatio, moram da priznam. ovo poslednje sto si napisao

[Zaz_pi]

Lupetanje:

- da je fokus na individualno odlucivanje u ekonomiji pogresan;

- da se ne treba fokusirati na rast vec na development, iako su te dve stvari u vrlo jakoj korelaciji;

- lepota se ne moze meriti ali broj infekcija u bolnici se moze meriti;

- indikatori razvoja vec postoje, zovu se UN Development Report;

- koriscenje matematike u ekonomiji nije samo sebi svrha kako sociolozi nikako da shvate, a sve zato sto su izgubili na znacaju pojavom Gari Bekera;

- suburbia se pojavila u SAD kao posledica viska prostora. Vecim delom je nema u Evropi (ima u Engleskoj nalik). Da li Varufakis misli da su betonski socijalisticki blokovi optimalniji? Eto, ne zagadjuju, mali prostor, manji troskovi... Da li mu nije palo na pamet da na isti nacin na koji zagovara horizontalnu globalnu akciju i umrezavanje umesto klasicnih firmi, da to zapravo pogoduje suburbiama jer ljudski kontakt, City i sl. nije vise tako potreban?

- posete koncertima kao mera razvoja.   Elitisticki totalitarizam.

- drzava kao servis kapitalistima. Mesa korporativni-kroni-rent seeking kapitalizam i liberalni kapitalizam.

 

Dalje, nesto sto nije u vezi samo sa Varufakisom:

- heterodoksni ekonomisti podsecaju na homeopate: da li zdravstvena nauka nista ne vredi jer jos uvek nema leka za rak? (analogija sa ekonomskom naukom i predvidjanjem "kriza")

- makroekonomija ima svoje probleme, ali u mikroekonomiji su pomaci jasni: aukcije, asimetricnost informacija, behavioural economics. Sva odstupanja od perfektnog trzista se vec inkorporirana u mainstream ekonomiju. Ono sto ne valja nije, zato i heterodoksna levica i Austrijanci podjednako sa daljine pljuckaju. 

- Da, pov ezivanje mikro i makro u jednu celinu nije dalo neke rezultate, i tu jedino kritika levicara valja. Problem je sto se uopstava na celu ekonomiju.

- Piketi je, recimo, potpuno mainstream ekonomista u svom metodu, i zato je postovan i uticajan.  I zato je za postojeci "poredak" mnogo opasniji od kriticara opste prakse a la Varufakis. 

 

 

 

Gde je u pravu?

- verovatno u pojavi ekonomije u drugoj polovini XIX veka kao legitimizacije kapitalistickog  poretka.

 

Suburbia u SAD je pocela da se razvija od '30ih ne zbog prostora vec zbog toga sto je Ruzveltova adminsitracija osnovala specijalizovane banke(Fannie Mae-Federal National Mortgage Association, kasnije Freddie Mac-Federal Home Loan Mortgage Corporation) i vladine sluzbe(FHA-Federal Housing Administration) da bi izvukla SAD iz Velike depresije. Suburbie narocito dobijaju na zamahu posle Drugog sv. rata kada FHA sa specijlizovanim bankama obezbedjuje povoljne kredite za masu vojnika koji se vracaju sa ratista. Takodje i rasna prica igra ulogu gde se belci iseljavaju iz urbanih gradskih zona na severu SAD sa dolaskom crnog stanovnisstva sa juga.

U UK se nastale suburbie ali se nisu toliko razvile kao u SAD. Suburbia je osnova SAD ekonomije jer one imaju veliki multiplikator za ekonomiju jer osim gradjevinarstva povlace razvoja auto industrije, razlicitih usluga, primera radi veliki trgovinski lanci i ogromni trgovinski centri su posledica suburbie, koliko znam McDonalds je posledica suburie, veliki auto-putevi su posledica suburbie, velika potrosnja nafte je posledica suburbie itd. ali svemu dodje kraj iz raznih razloga :)

Socrealisticni blokovi poput NBG ili dobrog dela Moskve nisu lepi u arhitektonskom smislu i sigurno nisu udobni za za zivot kao suburbia ali su sigurno racionalni sa stanovista trosenja energije.

 

Sto se tice nove grcke vlade, meni se to ne svidja preterano, mislim da ima dosta gresaka koje planiraju da urade ali cu ih ostaviti da vidim gde to sve ide.

[Bojan]

Sasvim je dobro ovo što je Varufakis rekao. Kaže čovek pri tome da mu je trebalo par decenija da to uoči.

 

On je negde na tragu Hajdegera - kritika računsko-kalkulantskog uma. U suštini dobro uočava današnji problem vladavine nominalizma nad esencijalizmom.

[Budja]

Sasvim je dobro ovo što je Varufakis rekao. Kaže čovek pri tome da mu je trebalo par decenija da to uoči.

 

On je negde na tragu Hajdegera - kritika računsko-kalkulantskog uma. U suštini dobro uočava današnji problem vladavine nominalizma nad esencijalizmom.

 

Bojim se da ovaj deo nisam razumeo.

 

No, ja bih zaista hteo neku debatu, stoga sam i postavio link a ne samo, odlicno, super, u pravu je. Sta je super? Sta je u pravu?

Prica se o povratku politike/iedologije u politiku, a rasprave nigde.

(ovo se ne odnosi na tvoj post, vec uopsteno)

 

 

Da se razumemo, odlicno je sto je Varufakis na mestu na kome je u smislu razmrdavanja okostalih struktura. To svakako ne znaci da zato sto je Syriza sveza da se treba uzdrzavati od kritike. 

[hazard]

Ekonophysics je takodje fringe field, i to bas stoga sto samo nastoje da statisticki opisu pojave a bez bilo kakve ekonomske intuicije sta razlicite dstribuije, haos teorije i sl. znace.

 

Meni je upravo ovo najslabija tacka u ekonomskoj nauci. S jedne strane kao matematika modeli fensi jednacine tuc-muc, a s druge strane kao intuicija, osecaj, ovo-ono.

 

Nekad mi izgleda kao da svo to matematicarenje pokusava da sakrije sustinu da je to jedna drustvena (da ne kazem humanisticka) disciplina, tj. necemu sto nikako nije egzaktna nauka daje se neki privid egzaktnosti.

 

Slicno i s mnogim poljima psihologije. Bar tako meni izgleda.

[Zaz_pi]

Nebitno a i nije tema, odgovarao sam na matematiku i ekonomiju.

Edited February 9, 2015 by Zaz_pi

[Bojan]

Bojim se da ovaj deo nisam razumeo.

 

No, ja bih zaista hteo neku debatu, stoga sam i postavio link a ne samo, odlicno, super, u pravu je. Sta je super? Sta je u pravu?

Prica se o povratku politike/iedologije u politiku, a rasprave nigde.

(ovo se ne odnosi na tvoj post, vec uopsteno)

 

 

Da se razumemo, odlicno je sto je Varufakis na mestu na kome je u smislu razmrdavanja okostalih struktura. To svakako ne znaci da zato sto je Syriza sveza da se treba uzdrzavati od kritike. 

 

To je odnos između individualnih i univerzalnih termina, odnosno pojava koje one označavaju.

 

Kod nominalista se neka univerzalna etiketa dodeljuje pojedinačnim pojmovima  na osnovu zajedničkog svojstva. Stvari se dalje otkrivaju posmatranjem ponašanja individualnih pojava i njihovih odnosa pa se u zavisnosti od toga mogu prilagođavati i univerzalni pojmovi.

 

Kod esencijalističkog pristupa ne posmatramo i sabiramo pojedinačne stvari da bismo im pridodali neku univerzalnu etiketu, već ona izvire iz suštinskog svojstva univerzalnog pojma. Tako se valja pozabaviti univerzalnim pojmom kao nečem odvojenom od stvari da bi se došlo do suštine.

 

Recimo ako napolju vidim sneg i kažem da je beo,  onda bih i belinu kao takvu mogao da istražim posebno ili bih prosto, nominalistički, mogao da konstatujem da sam pojam beo samo pridodao snegu, kao i nekim drugim individualnim pojavama.

U prirodnim naukama dominira nominalizam, jer se posmatra kako se nešto ponaša, a univerzalni pojmovi su više prilagodljivi tome. Tu sada Varufakis govori kako jedan naturalistički (atomistički) pristup uplivava u objašnjavanje društvenih pojava (uglavnom kroz ekonomiju), koje bi trebalo da se posmatraju esencijalistički. Jer društvene pojave su takve da bismo bez neke suštinske niti koja ih povezuje kroz istoriju imali stvari za koje možemo reći da se u potpunosti razlikuju. Tako se ove pojave moraju prevashodno posmatrati kvalitativno, intuitivno (fenomenološki), pre nego kvantitativno. Varufakis recimo kaže da je zbog ovakvog pristupa suština kapitala sakrivena i izmakla našoj pažnji.

 

Danas su i mnoge stvari odvojene od bilo kakvih ideja, odnosno ideje sve manje stoje iza stvari. Tu vidim i Varufakisovu kritiku rasta, jer se tu zapravo radi samo o nekom mahnitom protoku, podstaknutom strastima. Zato to individualno odlučivanje i nije ništa drugo nego izmanipulisana strast.

[Budja]

Meni je upravo ovo najslabija tacka u ekonomskoj nauci. S jedne strane kao matematika modeli fensi jednacine tuc-muc, a s druge strane kao intuicija, osecaj, ovo-ono.

 

Nekad mi izgleda kao da svo to matematicarenje pokusava da sakrije sustinu da je to jedna drustvena (da ne kazem humanisticka) disciplina, tj. necemu sto nikako nije egzaktna nauka daje se neki privid egzaktnosti.

 

Slicno i s mnogim poljima psihologije. Bar tako meni izgleda.

 

 

Losi ekonomisti ce se baviti lemama, teoremama i objavljivati tehnicke clanke bez intuicije.

 

Odlicni ekonomisti ce imati i intuiciju i modele. Modeli sluze da papir ne bi bo 50+ strana bla-bla, vec da se intuicija izostri i da se tacno vidi gde je problem u analizi i odakle poticu rezultati. Transparentnost. 

Ako imas 50 strana bla-bla, tu se prelazi na tumacenje "sta je pisac hteo da kaze", kada imas pretpostavku 1, 2, 3, optimizaciju i rezultate, tu nema mnogo prostora za nerazumevanje.

Ako imas 50 strana teksta, onda se prelazi u analizu definicija, diskursa, beskonacnih razjasnjenja u polemikama, itd.

 

Matematika je tu alat preciznosti i jasnoce ideje radi a ne radi privida egzaktnosti. I njome su se sluzili u svojim idejama i Stiglic i Krugman.

 

I, nije sva ekonomija matematicka, iako uglavnom jeste statisticka.

 

Pogledaj jedan od najuticajnijih clanaka posledjih desetak godina:

The Colonial Origins of Comparative Development: An Empirical Investigation Author(s): Daron Acemoglu, Simon Johnson, James A. Robinson Source: The American Economic Review, Vol. 91, No. 5 (Dec., 2001), pp. 1369-1401

 

Nesto malo regresija (koristeci instrumental variable) metod i to je to.

 

 

Jedan od najuticajnijih razvojnih ekonomista, Ester Duflo, nije nista teorijski modelirala: njen doprinos je u empirijskim istrazivanjima i koriscenju randomised control trials da bi se izvukle ekonomske pouke.

 

Teorija industrijske strukture (Tirolov doprinos), aukcije, neke stvari iz behavioural economics, sve su to stvari koji se primenjuju u praksi i funckionisu. Mislis da bi Google zaposlio Variana da ovaj ne donosi neke pare?

http://en.wikipedia.org/wiki/Hal_Varian

 

...

 

Sta hocu da kazem?

Ekonomija je mnogo sira od straw man kojima se heterodoksni levicari i sociolozi zaglavljeni u doba sedamdesetih/osamdesetih bave.

 

 

Ono sto je tacno, ponavljam, je da je jedna grana ekonomije, makroekonomija, u krizi. Ali to nije cela ekonomska disciplina.