Jump to content
IGNORED

Grčka - enormni dug, protesti oko mera štednje


Mp40

Recommended Posts

Vucic je Vucic ali je ovog puta ono sto je rekao na mestu.

 

Sta je u pravu?

Ono za promenu svesti?

Nisi ti slucajno bio u LDPu.

 

No, Aleksandar Vucic Nedic Veber, to je od pocetka njegov stil koji samo maskira 1 veliko neznanje. Kad ne znas, slicno kao Ceda, udri o promeni svesti.

Link to comment

Naravno da nije na mestu, trebalo je da cestita Ciprasu postavljenje, pomene nastavak saradnje dve zemlje i sl. Nista o razlikama, apsolutno nista.

 

Ovo praskavo parolasenje za domacu upotrebu i Angeline saradnike iz treceg esalona  ima svoju cenu u spoljnoj politici.

 

pri tom je ciprasovu politiku ocenio kao "lako cemo"?! ne secam se da je novi grcki premijer tako nesto najavio.

 

malo zaboravljaju da ne mogu drzavnike drugih zemalja (kolinda, cipras...) da tek tako koriste za medijsko spinovanje.

 

ali dobro, nije lako raditi 20™ sati... kada pocnes u 40. godini.

Link to comment

Sta je u pravu?

Ono za promenu svesti?

Nisi ti slucajno bio u LDPu.

 

No, Aleksandar Vucic Nedic Veber, to je od pocetka njegov stil koji samo maskira 1 veliko neznanje. Kad ne znas, slicno kao Ceda, udri o promeni svesti.

 

Pa u pravu je da Ciprasov pristup problemima nije dobar i da obecava nesto sto ce biti jako tesko ako ne i nemoguce ostvariti. To za promenu svesti, koliko ono bese Oliver Williamson procenjuje za promenu kulturnog obrazca? Od 100 do 1000 godina bese? Tako da od toga nema nista.

Link to comment

Danasnja Grcka ima veze s antickom koliko mi sa Lepencima.

 

Naravno.

 

Kao ni Rim sa antičkim.

 

To kad ideš kroz forum i pipneš Koloseum, ili kad se penješ na Akropolj i gledaš Erehtejon, to ti odma jasno da su to neke kulise.

 

Da je stejdž za predstave.

 

Da taj kamen nije onaj kamen.

 

Kao kad kažeš da majmun sa špice Odiseje, nije taj majmun, nego neki drugi majmun.

 

Ili kad kažeš da Ilijadu nije napisao Homer, nego neki drugi čovek, koji se isto zove Homer.

Link to comment

pri tom je ciprasovu politiku ocenio kao "lako cemo"?! ne secam se da je novi grcki premijer tako nesto najavio.

 

malo zaboravljaju da ne mogu drzavnike drugih zemalja (kolinda, cipras...) da tek tako koriste za medijsko spinovanje.

 

ali dobro, nije lako raditi 20™ sati... kada pocnes u 40. godini.

 

Jos gore, sebe je (po milijarditi put) nazvao ozbiljnim i odgovornim covekom (koji ne daje subvencije, ne lozi narod da ne placa struju itd), sto u diplomatskom recniku znaci da je Cipras sarlatan. Bas to znaci.

Link to comment

Pa u pravu je da Ciprasov pristup problemima nije dobar i da obecava nesto sto ce biti jako tesko ako ne i nemoguce ostvariti. To za promenu svesti, koliko ono bese Oliver Williamson procenjuje za promenu kulturnog obrazca? Od 100 do 1000 godina bese? Tako da od toga nema nista.

 

Ovaj, a sta Nedic zna o Ciprasovom pristupu problemu?

Ono "lako cemo" to ne odslikava.

Edited by Budja
Link to comment
Ципрас, премијер који воли партизане

Нови вођа Грка је први лидер који долази из редова радикалне левице и наследник је дела корпуса комуниста који су се борили на страни партизана, предводника грчког покрета отпора у борби против нациста

cipras.gif
Алексис Ципрас (Фото Ројтерс)

 

Лидер левичарског покрета Сириза, победник парламентарних избора у Грчкој и премијер Алексис Ципрас, нема дилему ко су му узори у политици.

Нови вођа је први премијер који долази из редова грчке радикалне левице и наследник је дела корпуса комуниста који су се борили на страни партизана, предводника грчког покрета отпора у борби против нациста.

 

Тиме је Ципрас постао први премијер који воли партизане. Професор опште савремене историје на Филозофском факултету у Београду др Милан Ристовић, слаже се с том констатацијом, појашњавајући да је лидер модерне радикалне левице то доказао својим политичким програмом, за разлику од вођа Пасока који нису баштинили такве идеје, с обзиром на чињеницу да је, договором лидера великих сила, пре свих Винстона Черчила и Стаљина, Грчка препуштена западној сфери интереса.

 

Говорећи позитивно о улози грчких комуниста током крвавог грађанског рата, нова звезда европске и светске политике не крије да му је један од идола и Атанасиос Кларас, познатији као Арис, професионални војник Грчке армије и један од најважнијих левичарских команданата, такозвани капетањос. Одважан, храбар и плаховит Кларас је био комуниста, војни командант, а потом и одметник, убијен 1945. године у једној акцији полиције и Грчке војске. Његова глава била је изложена у граду Трикала, на стубу за осветљење. Од тог момента до данас остао је митска личност која не пристаје на компромисе.

Није нелогично да је човек таквог карактера неодољив харизматичном премијеру Грчке, у типичној балканској историји која се граничи са митологијом.

 

Још далеких седамдесетих, у Грчку су се, после победе социјалистичког Пасока, вратили бивши партизани и њихове породице, који су били расути по читавој Европи. Али тема грађанског рата, као и у Југославији, а потом, и у Србији, оставила је дубоке ожиљке у грчком друштву. Тек грчки историчари млађе генерације покушавају да се без идеолошке острашћености осветле болне теме грађанског рата.

Професор опште савремене историје на Филозофском факултету у Београду професор др Милан Ристовић, подсећа да је, на самом почетку Другог светског рата, Грчка имала полицентрични покрет отпора. Потом су се, под снажним утицајем страних фактора, ствари додатно искомпликовале.

 

– Од јесени 1941. године комунисти су имали највећи утицај у левичарском Ослободилачком фронту Грчке (ЕАМ-ЕЛАС). Међутим, у Грчкој је био утицајан и републикански покрет Венизелиста, са пуковником Наполеоном Зерласом на челу. Од републиканца, он се брзо трансформише у монархисту и прихвата улогу борца грчке владе која је у избеглиштву. Утицај страног фактора, односно Британаца, био је много јачи него у Југославији, и Лондон је улагао много више напора да у Грчкој приближи партизане и монархисте. То су успели 1942. године, у великој акцији рушења вијадукта у централној Грчкој. Али, после 1943. године, избија прва рунда грађанског рата између партизана и монархиста. Британци су се, заправо, бојали победе левице. Усред Другог светског рата започиње идеолошки грађански рат у Грчкој – указује професор Ристовић.

Грчка је тада подељена на три окупационе зоне – италијанску, немачку и бугарску. Следе догађаји који веома подсећају на заплет у Србији и Југославији, као што је то протеривање Грка из бугарске зоне, потом, формирање колаборационистичке владе у Атини…

Истовремено, постоји избегличка грчка влада која борави у Каиру.

– Управо се крајем рата распламсава политичка борба између фракција у коју се укључује избегличка влада. Левица је, рецимо, пристала на велике уступке и пристала да уђе у структуре избегличке владе, под утицајем Британаца, 1944. године, иако је већ у октобру те године Грчка слободна, а највећи део је био под контролом партизанских јединица, односно – комуниста. Супротно договорима, у земљу се враћа оснивач династије Папандреу Георгиос, као председник владе. Међутим, већ почетком децембра избијају сукоби у Атини са пуно жртава. Наиме, страдају демонстранти левичари и у престоници Грчке избија друга рунда грађанског рата. У тај сукоб се укључује британски експедициони корпус са генералом Скобијем на челу. Ти сукоби трају месец дана и у фебруару 1945. године, партизани капитулирају, јер остају без подршке Стаљина. Вођа СССР-а је пустио Британце да реше ствар у Грчкој, после договора који је склопио са Черчилом о подели интереса у том делу Европе – напомиње професор Ристовић.

Али, део јединица ЕАМ-ЕЛАС-а не предаје оружје, већ долази у Југославију! У мају 1945. године, у селу код Новог Сада, у тадашње село Буљкес, које су насељавали Немци (данас Бачки Маглић), насељава се 5.000 грчких партизана и ствара грчку комуну унутар Југославије. Професор Ристовић је назива – Грчком републиком у Југославији.

– Имали су свој новац, школе, штампарију, курсеве за обуку официра, чак тајну полицију и затвор – напомиње професор. У септембру 1949. године, комуна је укинута. Већина грчких комуниста која се изјаснила за Стаљина, транспортована је у Мађарску…

Међутим, улога Југославије у грчком грађанском рату је посебно занимљива, од колоније усред Војводине! Када 1946. године почиње, трећа рунда грађанског рата у Грчкој и када се оснива Демократска армија Грчке, коју води чувени генерал Маркос, Титова Југославија постаје главни помагач грчких комуниста.

Велико је питање зашто је Тито то радио. Највероватније из идеолошких разлога. Али, претпоставља се да је Тито желео да покаже да су југословенски комунисти главна идеолошка, војна и политичка снага на Балкану. То чак отвара и питање да ли је Југославија имала заправо територијалне амбиције према Грчкој? Према југословенској националној политици, односно о статусу македонске мањине на северу Грчке, били су сумњичави и комунисти којима је Тито пружао помоћ, а нарочито грчка влада. Југословени су настављали да пружају помоћ грчким комунистима чак и на врхунцу сукоба КПЈ и грчких комуниста, јер је већина њих подржала Стаљинов став према Титу и Резолуцију ИБ-а – указује професор о том балканском замешатељству, наглашавајући како грчки комунисти губе рат крајем лета 1949, јер Американци преузимају ствар у своје руке, као део своје медитеранске политике и јачања својих позиција према Совјетском Савезу.

У међувремену се између Југославије и краљевске владе у Грчкој, дешавају војни и дипломатски инциденти. Када је све пропало, Информбиро је говорио да је Југославија забила нож грчким комунистима у леђа. Заправо је истина била много компликованија.

Наравно да се Тито веома брзо, већ 1953. и 1954. године, прилагођава новим приликама и склапа балкански пакт са краљевском владом Грчке и са Турском, које су од 1952. године, чланице НАТО-а! То показује или изнуђени прагматизам или врхунски политички инстинкт вође друге Југославије.

 

 

Фала Богу да се неко сетио да о овоме поразговара са једним од водећих европских мајстора за ове теме.

Edited by Yoda
Link to comment

mau, ajd ti kazi nesto o sirizi i ciprasovim ekonomskim planovima :-) ja zaista tebi najvise verujem, mada mislim da sad imas mali licni sukob u vezi ovih stvari.  naime, po svemu bih rekla da ti je ''srce na levoj strani'' uz sirizu i uz ovog prezgodnog dasu, ali da su uticaji nauke i tvoje omiljene prepametne profesorice dovoljno snazni i racionalni da mozes da sve malo ''spustis'' i sagledas bolje od nas /tj mene/ laika....:-)

Link to comment

mau, ajd ti kazi nesto o sirizi i ciprasovim ekonomskim planovima :-) ja zaista tebi najvise verujem, mada mislim da sad imas mali licni sukob u vezi ovih stvari. naime, po svemu bih rekla da ti je ''srce na levoj strani'' uz sirizu i uz ovog prezgodnog dasu, ali da su uticaji nauke i tvoje omiljene prepametne profesorice dovoljno snazni i racionalni da mozes da sve malo ''spustis'' i sagledas bolje od nas /tj mene/ laika....:-)

Ne bih ja ovo videla da nije bilo Archija na Bitnim postovima. Archi je wub.

 

Praktično uopšte ne pratim situaciju u Grčkoj. Proučiću ovog tipa što je postavljen za ministra ekonomije/finansija, pa ću se javiti.

 

Što se tiče Sirize, pobedili su na demokratskim izborima. Moje čestitke! Čekam da prodje sto dana, pa da vidim o čemu se radi. Ne mogu sada da učestvujem u ovoj histeriji. Niti je Cipras direktno kriv što je vrednost tržišta akcija pala za deset posto niti se neko može zanositi da će GR napustiti euro. Posledice bi bile dramatične.

Link to comment

Jos malo o mom doktorantskom univerzitetu. I Gardijan i Telegraf vrte istu pricu.

 

http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/greece/11373325/For-radical-Greek-politicians-the-only-way-is-Essex.html

 

 

 

For radical Greek politicians, the only way is Essex Meet the green tea-sipping Essex University don who schooled Greece's hard-left new finance minister

He is an unlikely radical. Roy Bailey’s grey shirt matches his hair and he drinks green tea in an office piled high with books on endogenous growth theory.

So the 67-year-old was “bemused” to learn that Yanis Varoufakis, one of his economics students for the best part of a decade, has been appointed Greece’s finance minister in the country’s new hard-Left government.

Mr Varoufakis, who has called the European Union’s austerity programme “fiscal waterboarding”, will now front demands to have the Greeks’ €240 billion (£180 billion) debt written off.

His unequivocal stance is bound to set Syriza, his party of socialists and Marxists, at odds with the rest of Europe.

Mr Bailey, an honorary senior lecturer in economics at Essex University, where he has taught since 1972, gave a teenage Varoufakis some of his first tutorials in economics. But his pupil went on to graduate with only a lower second.

Mr Bailey went on to advise the student again for his PhD thesis, which credits the academic’s “useful” contribution.

Mr Varoufakis is not the only Essex alumnus playing a leading role in Syriza. The university, whose motto is “challenging convention”, has emerged as a nursery for Greece’s radical politicians.

It also schooled Rena Dourou, the governor of greater Athens, who was the party’s most senior politician until this week’s election, and Fotini Vaki, a Syriza MP for Corfu.

Sir Christopher Pissarides, a Cypriot economist who has criticised the EU’s position on debt relief, is also a graduate.

Mr Varoufakis graduated from Essex in 1981, gaining a 2.2 in mathematical economics. He stayed on to study for his PhD, awarded in 1987.

Mr Bailey, who was awarded an MBE last year for his 42-year university career, remembers Mr Varoufakis as a “very sound student”.

“I wouldn’t say he was always scoring top marks,” he said. “You wouldn’t say this is a stellar individual we should send to Harvard. But he shone when it came to independent thinking.”

Even then, Mr Varoufakis stood out and was “always prepared to argue,” added Mr Bailey. “If he wanted to make a point, he’d make it. He was always forthright. He was a serious person.” He is proud of the former student’s new role. “It is pleasing,” he said. “It may be quite the opposite in a few months’ time depending how things go – I might be ashamed of him.”

Mr Bailey, who described his own political outlook as centrist, denied that he had influenced Mr Varoufakis’s outlook. “We’re just here to throw them a few ideas and let them get on with it,” he said. “You could say that the faculty was – and still is – radical, but in the sense of provoking ideas.”

He said that Mr Varoufakis was “pretty level-headed” and would not struggle to negotiate with Angela Merkel, the German chancellor. “Whether he will win out, I don’t know,” he said.

Prof Todd Landman, the executive dean for social sciences, said the university had welcomed 4,000 Greeks in the past 50 years and it was merely a “coincidence” that so many went on to become Syriza politicians.

But he admitted that Ms Dourou, who completed a Masters degree in ideology and discourse analysis in 2001, was schooled in “post-Marxist” techniques.

“She was from the Left already and she would have responded well to the course. It was all about criticising modern society for its contradictions. She has re-imagined a Leftist vision for Greece and what she studied here probably helped her.”

 

 

 
Link to comment

Archi, 

 

:pera:

 

Nisam nasao bolji smajli za izrazavanje odusevljenja, pa se moras zadovoljiti ovim. 

 

Pukao sam od smeha dok sam citao.  :lolol:

 

Vaaau, hvala! 

 

ευχαριστίες! :)

 

gracias!

 

tack!

 

Veliki pozdrav!

Link to comment
×
×
  • Create New...