Most na Kalemegdanu - novi val skarifikacije prestonice?

[woodooinstalater]

Ne znam nikoga ko je posetio Kalemegdan i rekao da nije lep.

Znam ja :) : sebe, izmedju ostalih. Kalemegdan je ruzan, predstavlja mesavinu stilova, i vojnih i arhitektonskih, obaska sto mu ni jedna moderna vlast nije posvecivala nikakvu paznju, a iz poslovicne srpske odbojnosti prema vodi mu je otsekla svaku vezu sa rekom - jer je on bio i recna tvrdjava. I pre svega recna.Njegova lepota je u necem drugom: u polozaju - nema mesta u Evropi koje je smesteno onako kako je on smesten. Tako, da ako sa te tacke gledista posmatramo stvari - on jeste lep. Neke druge oblike vezanosti koje cine gradske lokacije lepim ovde necu da pominjem. Dubljanska je sve pre nego lepa.A ono sto je uradjeno sa Vracarom ili u, neko pomenu, Kajmakcalanskoj, je sve pre nego lepo.Predstavlja urbanisticki, gradjevinski i arhitektonski - skandal.Urbicid.Sliku i priliku stanja svesti, mentaliteta koji se -cidima, bavio godinama, decenijama. I u tome se takozvana demokratska vlast ni malo ne razlikuje od svih prethodnih.Evo ti neke fotografije koje imam pri ruci: tvrdim da ne postoji danas u svetu veci izazov za arhitekte nego sto je uredjivanje savske obale. Urbanisticko i arhitektonsko. Najatraktivnija lokacija koja bi se dobila (i jednog dana hoce, naprosto mora) izmestanjem zeleznice, teskog saobracaja i autobuske stanice iz tog dela grada pruza nevidjene mogucnosti. I stavlja arhitekturu (i politiku) pred, takodje nevidjen, izazov: podici nove zgrade duz savske obale, a sacuvati siluetu Beograda (ne zaboravi da je glavni ulaz u Beograd sa zapada isao preko danasnjeg mosta u Brankovoj i da Beograd, gledano odatle ima jednu od najlepsih gradskih silueta u Evropi)). Ne zakloniti je. To se ne moze ako se prostor o kome govorimo bude nazivao kvadratima. I posmatrao kao mogucnost da se zarade pare. Ne moze zato sto se takve stvari rade, ako treba, i sa gubitkom. Jer se radi o resenjima, estetskim pre svega, u kojima je jedinica mere vek.Dalje ne smem da mislim: ako se drustvo iz coskadohvati tih kvadrata.... Danasnji prostor koji zauzima zeleznicka stanica i Bara Venecija sa onim stovaristima - a tek pogled sa Gazele daje predstavu o cemu se i kolikom prostoru radi - predstavlja najdowntownskije mesto u celom gradu Beogradu.

[April]

Da, radio sam par godina u firmi koja je bila u DT i poznata mi je problematika tog kraja. Tu je decenijama zabadao ko je šta hteo a ta se praksa nastavlja.Što se Vračara tiče, mislim da je jedna stvar jako uočljiva a to je da ne postoji ozbiljan plan rekonstrukcije ulica a ni plan kontrole velike ekspanzije gradnje u toj opštini. I tu se veoma improvizuje i cela priča posmatrana sa strane od prilike liči na princip projektovanja zasnovan na tome koji investirtor koliko placeva može da spoji. Iako je izgradnja novih objekata bila prilika da se zaokruži nekakva urbanističko-estetska struktura ili identitet Vračara mislim da je ta prilika nepovratno izgubljena. Dimenzije zgrada su određivane od slučaja do slučaja, pa poređane jedna uz drugu deluju na momente kao vašar (Šumatovačka ili Kajmakčalanska na primer). Ima i neviđeno puno primera najprovincijalnije arhitekture, naročito u novgradnji pribulevarskog dela Vračara, Čubura je isto rasulo u povoju... Oo ovom poslednjem talasu zidanja po Beogradu stvarno se mora otvoriti šira rasprava i to ne samo na ovom forumu.

Znas sta je u svemu najgluplje? Sto niko ne nudi normalno i realno resenje. S jedne strane, ljudi se s pravom hvataju za glavu kad vide cirkus novogradnje na Cuburi(ovde se spominju Šumatovacka i Dubljanska, ima toga još). Sa druge, nije rešenje ni status quo, evo zašto: ma koliko naše neimarske vile izgledale solidno i uljudno, istina je da Vracarsko brdo klizi i da su dve kuce vec pale(Petra Kocica i Dubljanska), jer su to predratne kuce koje nemaju armaturu u temeljima, zbog cega svaki zid klizi na svoju stranu. Sve i da nema novogradnje, te kuce bi se morale rusiti ili bar obijati do temelja i armirati. Bilo bi sasvim blizu pameti da ljudi sednu i stave ulazne parametre na papir i pokusaju da problem rese SISTEMSKI. Dakle: ovo sme - ovo ne sme. Ovako, Opština i Grad se medjusobno prepucavaju do iznemoglosti i utrcavaju jedni drugima u kolena ne bi li izmuzli više love od onih drugih. Hiljadu puta sam pomislio da bi stvari išle brze i lakse kad bi sve dozvole bile samo kod jednih ili samo kod drugih.Isto je i na Lekinom brdu, isto i na Bulbuderu...

[Bebler]

Ne znam nikoga ko je posetio Kalemegdan i rekao da nije lep.

Sem izgleda izroda i džibera poput mene, Korbizijea ili Woodo-a. No recimo to ovako: Kalemegdan može biti ovakav ili onakav ljudima od slučaja do slučaja ali je svakako ružno ono što je od njega ostalo. A naročito ono što mu je dodato na periferijama.

Znas sta je u svemu najgluplje? Sto niko ne nudi normalno i realno resenje.

Takvo rešenje obično košta, a kada su troškovi elementarne estetizacije u pitanju - tu počinje srpski tabu.

S jedne strane, ljudi se s pravom hvataju za glavu kad vide cirkus novogradnje na Cuburi(ovde se spominju Šumatovacka i Dubljanska, ima toga još). Sa druge, nije rešenje ni status quo, evo zašto: ma koliko naše neimarske vile izgledale solidno i uljudno, istina je da Vracarsko brdo klizi i da su dve kuce vec pale(Petra Kocica i Dubljanska), jer su to predratne kuce koje nemaju armaturu u temeljima, zbog cega svaki zid klizi na svoju stranu. Sve i da nema novogradnje, te kuce bi se morale rusiti ili bar obijati do temelja i armirati.

Sve to stoji ali bih dodao još nešto. Planska gradnja podrazumeva striktno pridržavanje - planplanova! Ali u najmanju ruku je čudno što plana nema. Ili je tako dobro skriven da civis vulgaris može samo da poveruje da ga jednostavno nema. Nažalost najverovatnije je da isti i ne postoje. Tu se nameće pitanje zašto ne postoje, zašto nije bilo nikakve javne a pre svega stručne rasprave? Odgovor je prilično jednostavan. Bilo kakva diskusija bi izrodila nekakvim zahtevima i postavljanjem normi što bi svakako usporilo i artikulisalo gradnju u centralnim BG opštinama. To usporavanje bi umanjilo promet preduzetnicima a ujedno i priliv u opštinske i paraopštinske fondove. Taj momenat demotiviše vlasti da poštuju elementarne norme urbanističkog delanja i prelazi se u divlji liberalizam po principu ko šta dohvati. Jednom se živi a brz obrt je svetinja ljudima takvih uverenja. Na ovim prostorima je stran način razmišljanja poput onog primera iz francuske gde je jedna metro stanica nazvana Sajam podignuta ili bolje rečeno iskopana 70 godina pre no što je taj sajam zaista podignut. Edited April 23, 2010 by Bebler

[woodooinstalater]

Jedna od fotografija gore, izborr ofrlje: neposredno pre centralnog gradskog mosta, onog u Brankovoj.Moze li iko, pa i oni koji znaju, da pretpostave da se iza, u neposrednoj blizini, nalazi centar, jezgro, grada od cca 2 ili vec koliko miliona stanovnika?Beograd kao da je namerno sakriven od svojih reka ili obrnuto.To je uradio onaj isti duh, mentalitet, koji zamislja da se veze, arhitektonske, urbanisticke, estetske, socijalne u krajnjoj liniji, postizu pomocu nakaza kao sto je rampa sa pocetka topika.Grad ne nastaje i ne razvija se na ideji da bude lep. On lepotu stice vremenom, a mnogo vode treba da protekne Savom i Dunavom da se njegov razvoj pocne da odvija po paramatrima od kojih najblazi podrazumeva ne kvariti postignuto.Mumford je tu imao sta da kaze, novokomponovane demokrate nemaju vremena da se njime pozabave.Nemaju ni pripadnici ceha: ja bar nisam cuo za arhitektu paznje vrednog, udruzenje, koje je diglo glas protiv devastacije Beograda koja je, to je mozda najinteresantnija cinjenica, svoj vrhunac dostigla sa takozvanim demokratskim promenama. Ni u jedna druga vremena svoje istorije, Beograd nije bio izlozen toliko temeljnom ubijanju svega sto ga je cinilo tim sto jeste: u odnosu na neke od novih stambeno poslovnih objekatana Vracaru, ruinirane stare zgrade u Karadjordjevoj izgledaju svetski....One jesu propale, ali to propadanje je gradjevinsko, arhitektonsko, ono je slika. Ovo takozvano novo je samo obican skorojevicizam. Slika i prilika svojih tvoraca i njihovog pogleda na zivot.

[Bebler]

Moze li iko, pa i oni koji znaju, da pretpostave da se iza, u neposrednoj blizini, nalazi centar, jezgro, grada od cca 2 ili vec koliko miliona stanovnika?

O da nažalost čini se da može. Zahvaljujući svom vizionarskom daru i, rekolo bi se, velikim ušima grupa bilmeZismena, što umirovljenih poslastičara iz Perta, što podradanskih učitelja sklonih izdavaštvu, što komanidra odreda paročistača iz Tuluza čiji je hobi generalno zastupništvo raznih kemikalija za kučnu dobrobit - među prvima su isto pretpostavili te za bud-zašto pazarili trošna skladišta od SMovih a i potonjih gradskih otaca. Oni su dobro znali šta je iza i izgleda još bolje šta bi moglo biti spreda. A i šta je par hiljada maraka za svetlu budućnost vrlih naslednika. To se zove razmišljanje unapred. Verujem da su danas beskrajno zahvalni slobodnim i nezavisnim medijima što ih mnogo više zanimaju jednokratne afere od možda najvažnijeg pitanja prestonice danas. I verujem da su ujedno i glavni kočničari raščišćavanja onog što je tamo nagomilano.

Grad ne nastaje i ne razvija se na ideji da bude lep. On lepotu stice vremenom, a mnogo vode treba da protekne Savom i Dunavom da se njegov razvoj pocne da odvija po paramatrima od kojih najblazi podrazumeva ne kvariti postignuto.Mumford je tu imao sta da kaze, novokomponovane demokrate nemaju vremena da se njime pozabave.Nemaju ni pripadnici ceha: ja bar nisam cuo za arhitektu paznje vrednog, udruzenje, koje je diglo glas protiv devastacije Beograda koja je, to je mozda najinteresantnija cinjenica, svoj vrhunac dostigla sa takozvanim demokratskim promenama. Ni u jedna druga vremena svoje istorije, Beograd nije bio izlozen toliko temeljnom ubijanju svega sto ga je cinilo tim sto jeste: u odnosu na neke od novih stambeno poslovnih objekatana Vracaru, ruinirane stare zgrade u Karadjordjevoj izgledaju svetski....One jesu propale, ali to propadanje je gradjevinsko, arhitektonsko, ono je slika. Ovo takozvano novo je samo obican skorojevicizam. Slika i prilika svojih tvoraca i njihovog pogleda na zivot.

Zapravo Beograd kao da se svesno odriče svega onog što je značio Srbiji kao pokretač i uzor. I upravo zahvaljujući objektima sa početka teme promoviše se u sopstvenu parodiju. Edited April 24, 2010 by Bebler

[April]

Takvo rešenje obično košta, a kada su troškovi elementarne estetizacije u pitanju - tu počinje srpski tabu.

Nisam arhitekta, niti inzenjer gradjevine, dizajner sam i bavim se dizajnerskim intervencijama u enterijerima, tako da ne mogu da tvrdim, ali znam najmanje 5 zgrada u svojoj najblizoj okolini na potezu Neimar - Gospodara Vucica koje sjajno izgledaju i cini mi se da kostaju u dlaku isto kao i sve one rugobe kojima su nas zatrpali poslednjih godina. Potrudicu se da fotografisem i postavim na ovaj topik koliko danas(ako ne bude tresnula kisa).Hocu reci, voleo bih da prodiskutujemo o odnosima cena, jer smatram da je postovanje standarda i ulozena energija i talenat projektanata mnogo vise od ulozenog novca.

[April]

Evo, imam dva primera novogradnje koji su po meni sasvim prirodno pristali uz staro jezgro Neimara. Nista skupo, samo pametno:Pitanje za profesionalce: Da li bi ovakva gradnja bitno poskupela cenu kvadrata?

[Bebler]

Nisam arhitekta, niti inzenjer gradjevine, dizajner sam i bavim se dizajnerskim intervencijama u enterijerima, tako da ne mogu da tvrdim, ali znam najmanje 5 zgrada u svojoj najblizoj okolini na potezu Neimar - Gospodara Vucica koje sjajno izgledaju i cini mi se da kostaju u dlaku isto kao i sve one rugobe kojima su nas zatrpali poslednjih godina. Potrudicu se da fotografisem i postavim na ovaj topik koliko danas(ako ne bude tresnula kisa).Hocu reci, voleo bih da prodiskutujemo o odnosima cena, jer smatram da je postovanje standarda i ulozena energija i talenat projektanata mnogo vise od ulozenog novca.

Steglo poslednjih meseci pa me ne stigoh, elem...Da, slažem se, ima svetlih primera, i ranije ih je bilo, ali u moru nakaza ne dobijaju na punom značaju. Na primer, ovih dana ogoljeni Bulevar. Gledam i pitam se šta je sve tu i pored čega trpano? Teško je to sagledati. Kako nema platana da ga sakriju mom čuđenju neka kraja. I ranije mi je njegov estetski okvir bio jasan ali bez krošnji koje su ga zaklanjale utisak je po prvi put potpun. Što se pak tiče enterijera, nekako posredno sam se upoznao sa tom rabotom i mogu ti reći da je situacija prilično neprijatna ili je bar takvom sagledavam. Enterijer je podložan ozbiljnom oblikovanju u nas prvenstveno u javnim prostorima. U intimu doma Srbina i domaćina dizajnerima enterijera još uvek nije dozvoljeno da suvereno uđu. Ima pomaka, radi se nešto tu i tamo ali je sve to još uvek merljivo vrednostima ispod jednog procenta. Problem je i u tome što je u tom poslu jako teško ili bolje rečeno nemoguće zaštititi autorska prava kao uostalom i u svim drugim oblastima pa cela priča o talentu postaje prilično irelevantna. Ovde i dalje vlada uverenje da se neselektivnim blejanjem u strane časopisa koji se bave uređenjem doma može nešto zaključiti i naučiti o uređenju enterijera.