Ex YU fudbal

[Dr Arslanagić]

PRVI čovjek u vladi Vlatka Markovića, dopredsjednik HNS-a Željko Širić i predsjednik sudačke komisije Stjepan Djedović uhićeni su u četvrtak navečer u Zagrebu. Neslužbeno se doznaje kako su od prikrivenog istražitelja primili 30 tisuća eura mita za "pošteno suđenje", a ključna osoba u raskrinkavanju dvojca navodno je bio Hajdukov predsjednik Hrvoje Maleš.hohoho

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA12.12955. Rođen je Milan-Mile Jovin, naš nekadašnji odbrambeni fudbaler, standardni član nezaboravne generacije koja je u sezoni 1978/79. izborila Zvezdino prvo evropsko finale. Za naš prvi tim odigrao je 174 zvaničnu utakmicu u kojima je sedam puta bio strelac, a učestvovao je u osvajanju tri titule i jednog trofeja Kupa. Odigrao je četiri utakmice u plavom dresu, a bio je i standardan u olimpijskoj selekciji Jugoslavije sa kojom je zauzeo četvrto mesto na OI u Moskvi '80. Kao trener okušao se u više klubova, a najveći uspeh ostvario vodeći Leotar iz Trebinja, koga je doveo do titule prvaka BiH. Sada je trener naših omladinaca. 1979. Jedna od najuzbudljivijih utakmica te sezone u evropskim kupovima odigrana je upravo na „Marakani“. Crvena zvezda je u revanš utakmici 3. kola Kupa UEFA ugostila Bajern i od prvog sudijskog zvižduka krenula u juriše, ne bi li stigla kapital Bavaraca od dva pogotka iz prvog meča. I, ne samo da je stigla, već je i prestigla, pošto je za čas igre golovima Dušana Savića, Vladimira Petrovića i Srebrenka Repčića povela sa čak 3:0. Bajern sa Brajtnerom i Rumenigeom bio je sabijen u mišju rupu, ali... Ali onda je Diter Henes postigao dva pogotka, ublažio poraz gostiju i uskratio Zvezdi priliku da proleće dočeka u Evropi. U ovoj velikoj utakmici trener Branko Stanković na teren je poslao sastav: A. Stojanović, N. Jovanović, Jovin, Muslin, Miletović, Đ. Milovanović, V. Petrović, Blagojević, D. Savić, Šestić (Filipović), Repčić. 1982. Posle 332 zvanične utakmice, čime je treći na večitoj listi igrača sa najviše susreta u crveno-belom dresu, 66 postignutih golova, četiri osvojene titule prvaka Jugoslavije i jednog trofeja Kupa, od dresa našeg kluba u prijateljskoj utakmici protiv Beograda oprostio se Vladimir Petrović – Pižon. Sjajan dribler, prefinjeni tehničar, neprevaziđeni asistent, Zvezdino dete i Zvezdina četvrta „zvezda“, na „Marakani“ je proveo punu deceniju, ispunivši je sa bezbroj nezaboravnih poteza. Karijeru je nastavio u Arsenalu, da bi potom igrao za više francuskih i belgijskih klubova. Petrović je bio i reprezentativac, koji je 34 utakmice i pet golova u plavom dresu ukrasio učešćima na dva Mondijala – u SR Nemačkoj '74. i Španiji '82.Pižon je uspešan i kao trener – vodeći Zvezdu osvojio je jedan Kup, sa kineskim Dalijenom „duplu krunu“, a sa našom mladom reprezentacijom „srebro“ na Evropskom šampionatu 2004. Bio je i trener reprezentacije Kine,te selektor Srbije.

[dekki]

PRVI čovjek u vladi Vlatka Markovića, dopredsjednik HNS-a Željko Širić i predsjednik sudačke komisije Stjepan Djedović uhićeni su u četvrtak navečer u Zagrebu. Neslužbeno se doznaje kako su od prikrivenog istražitelja primili 30 tisuća eura mita za "pošteno suđenje", a ključna osoba u raskrinkavanju dvojca navodno je bio Hajdukov predsjednik Hrvoje Maleš.hohoho

Надам се да се овај тајни агент добро спремио за све прљавштине које ће из овога изаћи, а тичу се прошлости клуба и рада претходних управа. Делује као да је ово одиграо на прву лопту. Не верујем да жели да буде упамћен као председник који је одвео Хајдук у нижи ранг због мућки претходних управа. Ако они потону не значи да ће и Динамо да повуку са собом, а то је једино битно.

[fkv.com]

U okviru proslave šezdesetogodišnjice od osnivanja kluba, u Novom Sadu je organizovan turnir na kome su uzeli učešće najpozanitiji timovi stare Jugoslavije. U finalnom meču snage su odmerili Vojvodina i beogradska Crvene zvezda.VOJVODINA 4-1 Crvena zvezdaNOVI SAD: Stadion Vojvodine, gledalaca oko 6.000, sudija Pavle Ristić (Novi Sad), strelci: Lerinc u 20, Ivezić u 27, Ivezić u 40. i Vučković u 45. za Vojvodinu, a Ratković u 50. minutu za Crvenu zvezdu.VOJVODINA: Kovačević, Đinđić, Mokuš,Trifunović, Novoselac, Rutonjski (Perić),Lerinc (Stakić), Ivezić, Vučković (Vučeković), Pavković (Bošković), Ličinar (Adžić).crvena zvezda: O. Petrović,Jovanović (Jelikić), Jeftić, Radović, Keri, Bogičević (Dramničanin), Panajotović (Ratković), V. Petrović, Savić (Nikitović), Antonijević, Baralić.Vojvodina je načela mreža gostiju u dvadesetom minutu, golom brzonog Ivezića. Sedam minuta kasnije pao je i drugi pogodak. Zaslugu za ovo nosi Novoselac koji je skoro sa sredine terena dugim i elegantnim koracima zaobišao sve prepreke i kada se našao pred šesnaestercem proturio je loptu u prazan prostor. Ivezić je osetio nameru svog centarhalfa, uleteo je u pravi čas i šutirao loptu ispod nemoćnog Petrovića. U 40. minutu opet je Pavković započeo jednu akciju, dodao je loptu sa leve strane Ličinaru koji je tukao na gol, ali je pogodio nekog od igrača iz odbrane Crvene zvezde. Lopta se dokotrljala do Lerinca koji opet nije imao mnogo muka da savlada golmana.I kada se već očekivalo da će se na odmor otići sa tim rezultatom Ivezić je izvanredno prodro preko leve strane i onda oštro šutirao pred šesnaesterac gde se najbolje snašao Vučković i bilo je 4:0.U drugom poluvremenu, posle akcije koja je potekla od Vladimira Petrovića, Ratković je u 50. minutu, iskosa sa desne strane, tukao neodbranjivo u desni ugao Kovačevićevog gola.U toku ovog dela igre nije bilo toliko šansi za golove kao u prvih 45. minuta, ali to ne znači da nije bilo uzbuđenja. U 55. minutu Ivezić zamalo da nije uspostavio staru razliku u golovima. Jednu nabačenu loptu tukao je veoma lepo glavom, ali je ona tek za koji santimetar od letela preko gola. Ivezić je ta kođe imao nekoliko minuta kasnije još jednu priliku da savlada golmana Petrovića kada je bio idealno uposlen i uleteo u šesnaesterac. Da je odmah upotrebio svoj udarac verovatno da bi to bio gol. Međutim, oklevao je, želeo je sebi da izbori bolji položaj i na kraju se sve završilo time što je lopta odletela kraj gola Crvene zvezde.Vredi još zabeležiti jedan izvanredan udarac Vladimira Petrovića sa nekih 14 metara, ali je lopta na sreću Kovačevića prohujala pored gola. Svakako da je utakmica izgubila u vrednosti zbog toga što su oba tima u toku drugog poluvremena izvršile mnogobrojne izmene, tako da se timovi na kraju nisu mogli prepoznati u odnosu na one koji su se pojavili na početku susreta.Pehar za najboljeg pojedinca turnira dobio je Martin Novoselac.http://fkvojvodina.com/vesti.php?id=2342&title=raspucani+slavljenik

[fkv.com]

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, veliku buru u jugoslovenskom fudbalu izazvao je slučaj „Miralem Zjajo“. Darovitog igrača iz Bugojna pokušavali su da dovedu u svoje redove najuticajniji timovi jugoslovenskog fudbala, ali njihovi pokušaji su propadali zbog odlučnog stava rukovodstva Iskre da se ne dozvoli prelazak ovog igrača u bilo koji klub.Kada su pokušaji transfera Zjaja u Dinamo, pa zatim i u Partizan, propali, Crvena zvezda je rešila da demonstrira silu i dovede, protivno svim propisima, Miralema u svoje redove. Iskra je uložila žalbu na registraciju Zjaja za Beograđane, tvrdeći da je on još uvek pod ugovornom obavezom i da nije dobio ispisnicu iz kluba.I pored te žalbe, rukovodstvo Beograđana rešilo je da uvrsti Miralema Zjaja u startnu postavu tima koji je odigrao meč protiv Vojvodine, 26. avgusta 1985. godine. Vojvodina je pred početak utakmice upozorila da će se žaliti u slučaju ako Zjajo istrči na teren stadiona „Karađorđe“ (tada Stadion „Vojvodine“). Meč se završio pobedom gostiju od 3:1.Kao što je i najavljeno, rukovodstvo Vojvodine je u protokolu utakmice uložililo žalbu na igranje Zjaje. Novosađani su rešili da maksimalno iskoriste pravo za redovan i vanredan pravni lek. Rukovodstvo Vojvodine se u ovom slučaju zalagalo za principijelno i dosledno primenjivanje fudbalskih propisa i realno je očekivala da će Predsedništvo FSJ prihvatiti žalbu.Pravila su bila jasna, Iskra je već uložila žalbu, registracija igrača definitivno je bila sporna, zbog čega je Vojvodina predložila Takmičarskoj komisiji da se, na osnovu člana 79. stav 1. tačke 4. „Pravilnika o takmičenju“, utakmica registruje rezultatom 3:0 za Novosađane. Na opšte „iznenađenje“, Takmičarska komisija zauzela je stav da je registracija pravilno urađena.Zašto? U to vreme slučaj „Zjajo“ se „internacionalizovao“ jer je isti igrač nastupio u meču protiv švajcarskog Arau u takmičenju Kupa pobednika kupova. Švajcarci su najavili žalbu, a UEFA je zahtevala objašnjenje od FSJ čiji je u stvari Zjajo igrač.Zbog pritiska UEFA, Predsedništvo FSJ je moralo da sedne za sto i konačno razreši status ovog fudbalera. Zbog žalbe Vojvodine na nepravilan nastup Zjaje, Crvena zvezda je mogla da bude izbačena iz Kupa pobednika kupova. Od odluke FSJ zavisila je reakcija Evropske fudbalske unije (UEFA).Predsedništvo FSJ je odlučilo da je Miralem Zjajo igrač Iskre, a ne Crvene zvezde za koju je odigrao nekoliko prvenstvenih i međunarodnih utakmica. Dušan Maravić, predsednik komisije Fudbalskog saveza Jugoslavije za međunarodne odnose, obavestio je javnost da je UEFA upućen teleks u kojem se kaže da je Miralem Zjajo igrač Iskre, ali da Crvenoj zvezdi ostaju bodovi u domaćem prvenstvu, kao i da se Beograđanima ne osporavaju rezultati u tekućem Kupu pobednika kupova Evrope.Zjajo je ponovo postao Iskrin igrač (ovce, odnosno propisi su bili na broju), ali i da takva odluka stupa na snagu od dana donošenja (vuk, odnosno Crvena zvezda, sit). Ova pravna zavrzlama u stvari je značila da je registracija proglašena ništavnom od dana kada je FSJ doneo ovu kontroverznu odluku, a da je do njenog donošenja Zjajo regularno nastupao za Beograđane.Opravdani zahtev Vojvodine, zbog eventualnih posledica po Crvenu zvezdu u evropskom Kupu pobednika kupova, je odbijen. Crvena zvezda je ovom radnjom samo na sebe navukla gnev mnogih ljubitelja fudbala i navijača Vojvodine. Uporno je branila neubedljivim argumentima svoj propust, ne želeći da se suoči sa neoborivim dokazima da je Zjajo Iskrin igrač. Odluka FSJ je bila presedan u jugoslovenskom sportu. U istoriji jugoslovenskog, ali i evropskog fudbala nije se deslio da se registracija jednog igrača poništi, a da se ta utakmica ne registruje u korist drugog tima.Vojvodinin brod nastavio je da tone te 1985. godine. Ipak, stekao se utisak da su u pojedinim mečevima Novosađani mogli da osvoje bod ili možda čak i dva, da su imali pravičnije suđenje. Navijači Vojvodine bili su jedinstveni u oceni da je u pitanju kazna, izrečena od strane fubalskih moćnika, jer se Vojvodina drznula da zatraži pravdu i zaštitu svojih interesa pred silnikom iz Beograda.Novim Sadom se u proleće 1986. godine pronela kuloarska priča da je Vojvodini ponuđena ruka pomirenja iz Beograda (za ovu priču nemamo pismenih izjava učesnika tih dešavanja niti dokumenata). Poziv na pomirenje sa sobom je nosio i obećanje o obezbeđivanju sigurnog prvoligaškog statusa. Prema toj priči, Uprava je tu ponudu odbila i klub je ispao u niži rang takmičenja.Nije dugo vremena prošlo, a ista ta Crvena zvezda je 19. aprila 1989. godine morala da klekne i preda titulu našoj Vojvodini. Kako? Upravo taj pad iz 1986. godine, okretanje ka sebi i svojoj omladinskoj školi, omogućio je Novosađanima snagu za novi uzlet i osvajanje druge šampionske titule.Vojvodina je od svog osnivanja težila ka izgradnji sportskih prijateljstava na bazi ravnopravnosti i poštovanju fudbalskih propisa. Odustajanje od tih principa, vodilo je Vojvodinu uvek ka propasti. Odnos između „crveno-belih“ iz Novog Sada i „crveno belih“ iz Beograda dosledno vešedecenijski prikazuje nameru kluba iz prestonice da sportske uspehe, elan i pregnuća Novosađana podredi svojim sebičnim interesima. Ko je tu kome onda prijatelj, i ko tu kome ima šta da zameri ili možda čestita? Prosudite sami.http://fkvojvodina.com/vesti.php?id=2342&title=raspucani+slavljenik

[fkv.com]

U proleće 1957. godine, Novi Sad je preplavila prava fudbalska ekstaza. Najverniji navijači Vojvodine nadali su se i očekivali da će generacija Boškova, Veselinovića, Rajkova i Krstića konačno stići do šampionskog trona. U prvih pet kola nastavka prvenstva u sezoni 1956/57, Vojvodina je ostvarila četiri pobede i jedan nerešen rezultat. Zaostatak za vodećim timom prvenstva iznosio je samo jedan bod.U 19. kolu državnog prvenstva, najbolji sinovi “Srpske atine” na svom terenu trebali su da ugoste jedinog konkuretna za osvajanje državnog prvenstva, tim beogradske Crvene zvezde. Rivalitet između ova dva kluba je i u ono vreme bio izuzetno velik (o tome kako je on započet pročitajte ovde).Može se slobodno reći da je za ovaj meč vladalo nezapamćeno interesovanje u Novom Sadu. Uprava kluba rešila je da postavi klupe na atletsku stazu kako bi se kapacitet stadiona povećao sa još dodatnih 500 mesta. Fudbaleri beogradskog tima imali su veliku podršku svojih navijača, jer negde oko 2000 gledalaca bodrilo je tim iz prestonice.Meč je odigran 7. aprila 1957. godine.Stadion: Vojvodine, gledalaca preko 25000, sudija Nedelkovski(Skoplje). Strelci: Rudinski 64. i I. Popović 87. za Crvenu zvedu i Vukelić 70. za Vojvodinu.Vojvodina: Vereš, Vučinić, Nikolić, Boškov, Blanarik, Rajkov, Veselinović, Vukelić, Ivoš i Krstić I.Prvi minuti utakmice protekli su nervoznim napadima oba tima. Zatim je na terenu igrala samo jedna ekipa. Prvo je Vukelić imao izglednu šansu u 7. minutu. Sjajan šut Rajkova sa 20 metara ukrotio je golman Krivokuća, a zatim je golman beogradskog tima uspeo da odbrani i neugodan šut Veselinovića i to u trenutku kada je najbolji napadač Vojvodine izbio sam ispred njega.Nisu ni gosti bili bez svojih šansi, ali njihovi pokušaji završavali su pored gola ili u sigurnom naručju golamana Vereša. Meč je postao grub, preko svake potrebe, u 36. minutu kada je Tasić oštro faulirao Vukelića. U toj grubosti prednjačili su Beograđani, a sudijska trojka nije pronašla način da zaustavi i sankcioniše takvo ponašanje gostiju.Rajkov je pred kraj prvog poluvremena, posle duplog pasa sa Vukelićem, uspeo da zaobiđe svoje čuvare, našao se sam ispred golmana Krivokuće, ali traljavo je šutirao i još jedna šansa je otišla u nepovrat.Drugo poluvreme započelo je sa atacima Vojvodine. Prvu veliku šansu za goste imao je Kostić, kada je sa ivice šesanesterca pogodio prečku golmana Vereša. Aca Ivoš je uzvratio sjajnim volej udarcem sa nekih 17- 18 metara, ali je lopta pogodila stativu.Šekularac je izveo korner je u 64. minutu, loše je procenio let lopte Vereš, u buketu igrača najbolje se snašao Rudinski i bilo je 1:0 za goste.Komentari među gledaocima još se nisu stišali kada je stadion u 70. minutu proključao. Zvona, megafoni i ostali navijački pribor Novosađana, koji je pre nekoliko trenutaka stidljivo bio spušten na zemlju, stupio je u dejstvo. Vukelić je podigao stadion na noge. Rajkov je sa loptom došao do korner linije, usledio je centaršut, a za njim trzaj glavom mladog centarfora i rezultat je bio 1:1.Od tog trenutka oba tima su zaigrala sa otvorenim kartama. Napadi su se smenjivali, ostalo je pitanje ko će pobediti u ovom meču? I kada je već jedan deo gledalaca napustio stadion, pao je odlučujući gol. Cokić je centrirao sa desne strane, lopta je preletela golmana Vereša i u blagom luku počela da pada ispred Rodoljuba Vučinića i Ivana Popovića. Igrač gostiju, Ivan Popović, rukom je „smečovao“ loptu u mrežu. Na opšte iznenađenje sudija je dao znak da se igra nastavi sa centra.Uzaludni su bili protesti igrača i navijača Vojvodine, Beograđani su stigli do odlučujućeg vođstva u 87. minutu. Prosto je neverovatno da se slična situacija ponovila u Novom Sadu 1995. godine, kada je ponovo ruka igrača Crvene zvezde rešila ishod meča koji je trebao da odredi šampiona države (vidi ovde).O spornom golu i dešavanjima na terenu Vujadin Boškov je rekao: "To je bio najstrašniji trenutak – prisećao se Boškov - kao hladan tuš je delovao na nas taj gol. Tog momenta sam shvatio: izgubili smo titulu šampiona. Nikada neću zaboraviti tu utakmicu. Taj drugi gol pao je baš u momentu kada sam bio uveren da ćemo osvojiti jedan bod i da ćemo do kraja imati primat... Naša odbrana nije na vreme intervenisala i Cokić, koji se našao na desnoj strani, bacio je loptu slobodnom Popoviću i on je rukom dao gol.Pognuo sam glavu i zauzeo svoje mesto. I sada mi je strašno kada se toga setim. Možete misliti kako sam se osećao, okružili su me igrači Crvene zvezde i počeli da me vređaju i izazivaju. Nikada mi nije bilo teže.I sad vidim tu scenu. Pun stadion, svi Novosađani očekuju našu pobedu, a mi pobeđeni napuštamo teren. Izgubili smo utakmicu i titulu prvaka”.Aca Ivoš je sledeće izjavio o meču: “Užasno smo se svi osećali. Taj drugi gol, iako je rukom postignut, strašno je delovao. Bili smo zbunjeni i smeteni”.Kada je sudija odsvirao kraj, to je bio znak za veliku radost igrača i navijača gostujućeg tima. Još jednom je potvrđeno nepisano pravilo u našem fudbalu, da su važne samo pobede a kako se dolazi do njih to nikome nije bitno.Vojvodini je ostao samo žal što je i pored bolje prikazane igre bila poražena u meču. Sve u svemu, poražen je bolji tim, ali bodovi se ne dobijaju za bolju igru već za golove. Zvezda je ostvarila značajnu bodovnu prednost i titula je ponovo otišla u pravcu Beograda. Rukovodstvu, navijačima i fudbalerima Vojvodine ostao je nauk da im je za pobedu protiv državnih projekata, pored dobre igre na terenu, potrebno još puno, puno stvari.http://fkvojvodina.com/vesti.php?id=2326&title=kada+treba++moze+i+rukom

[zlavuk]

UTAKMICE KOJE SE PAMTE CRVENA ZVEZDA - ŽELjEZNIČAR 1:4 (12. DECEMBAR 1969)Iz nekoliko razloga ta utakmica treba da se pamti. Prvo, što se crveno-belima taj poraz dogodio na "Marakani", što je samo po sebi bilo senzacionalno, iako je Željo imao odličan tim koji su novinari tog doba zvali - "bebe sa Grbavice". Drugo, tim sa Grbavice je tom pobedom preskočio Zvezdu na tabeli i prvi put se našao u situaciji da proleće dočeka na prvom mestu. I, treće, Osim, Katalinski, Bukal, Hadžiabdić i ostali izabranici trenera Milana Ribara baš tom utakmicom najavili su da će kad-tad osvojiti šampionsku titulu, što se i obistinilo dve sezone kasnije.- Bili smo oslabljeni u ovom derbiju, ali nas to ne opravdava. Igrali smo loše, baš kao i nedavno protiv Hajduka. I tad smo poraženi, doduše ne ovako teško kao sada, ali sad moramo da radimo mnogo napornije da bi naši navijači na proleće vratili veru u nas - rekao je posle meča Zvezdin mag Miljan Miljanić.U kaljuzi "Marakane", tog 12. decembra 1969. godine, Željezničar je bio spremniji na ratnički fudbal.- Ostojić, Lazarević i ja smo nemoćno gledali sa tribina kako naši drugovi gube brojne duele. Dujković je do ove utakmice primio gol na svakih 270 minuta, a sada je čak četiri puta morao da vadi loptu iz mreže. Čini mi se da deo krivice ide i na dušu naše uprave, koja nastoji da tribine na stadionu budu moderne i udobne za gledaoce, a ne vodi računa o terenu. Sklonili su sneg, a bolje da nisu, jer se stvorila kaljuga po kojoj Kule Aćimović i ostali nisu mogli ni da koraknu - ljutio se kapiten Zvezde Džajić, koji je susret propustio zbog povrede.- Ma, teren je bio odličan. Čim je blato, ja sam gospodar situacije - odgovorio je nasmejani half Željezničara Bratić, koji je još dugo sa svojim drugovima slavio veliku pobedu.Posle lepe akcije Osima i Mujkića, Bajić je iz blizine matirao Dujkovića, Mujkić je bio strelac drugog, a Bukal trećeg pogotka za goste iz Sarajeva, a Žika Jevtić je smanjio na 3:1. I kad ni zadovoljni igrači Željezničara kao da više nisu imali snage da postignu i četvrti gol, još jednom su imali razloga za radost.- Malo što sam dao gol Radoviću, nego sam savladao i svog golmana Dujkovića - jadao se Jevtić posle utakmice, objašnjavajući da je lopta koju je hteo da skrene grudima skliznula o vlažan dres u - Zvezdinu mrežu.Ova utakmica na kraju nije odlučila o tituli, jer je Zvezda na proleće igrala bolje i zasluženo osvojila pehar namenjem prvaku Jugoslavije.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA13.12.1945. Po velikoj hladnoći Crvena zvezda je odigrala prijateljsku utakmicu u Šapcu i zagrejala dlanove tamošnje publike, koja je aplauzom nagradila svaku akciju našeg tima i pobedu nad ekipom Panonske brigade od 5:2. Izuzetno raspoložen za igru bio je Kosta Tomašević, koji je postigao četiri pogotka, a jednom se u strelce upisao i Vladimir Pečenčić.Ovaj susret odigrali smo u sastavu: Lovrić, Popović, M. Petrović, Đajić, Kašanin, Ćirić, Šapinac, Mitić, Tomašević, Pečenčić, Drenovac. 1959.Vukićević (Ćosić), D. Stojanović, Zeković, Borozan, Spajić, V. Popović, Stipić, Maravić, Toplak, Šekularac, S. Milošević – ovako glasi naš tim koji se predstavio publici u Valjevu, pred kojom je u prijateljskom susretu savladao tamošnji Metalac sa 3:1.Strelci za naš tim bili su Vladica Popović, Ivan Toplak i Selimir Milošević. 1964.Crvena zvezda je u prvenstvenom susretu ugostila nikšićku Sutjesku i ostvarila pobedu od 4:2. Tri pogotka postigao je Bora Kostić, a jedan Dragan Džajić.Dva prvenstvena boda osvojili su: Dujković, Durković, Jeftić, Melić, Čop, Bekić, Čebinac, Prljinčević, Kostić, T. Mihajlović, Džajić. 1972.Pogotkom Vojina Lazarevića crveno-beli su u revanš susretu osmine finala Kupa UEFA savladali Totenhem sa 1:0. Nažalost, u četvtrfinale su otišli „petlovi“ pošto su u prvom susretu u Londonu slavili sa 2:0.Igrali smo u sastavu: Dujković, P. Krivokuća, Bogićević, M. Pavlović, Dojčinovski, Novković (D. Nikolić), V. Petrović (Filipović), Karasi, Lazarević, J. Aćimović, Džajić.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA14.12.1950. Rođen je Mile Novković, nekadašnji „ol-raund“ Crvene zvezde, fudbaler koji je zbog odlične tehnike i sjajne kondicije mogao da igra na više mesta u timu. Ponikao na „Marakani“, u našem klubu je proveo nepunih devet godina, od 1969. do 1978. i odigrao 148 zvaničnih utakmica u kojima je pet puta bio strelac. Sa crveno-belima osvojio je tri titule i jedan pehar Kupa. 1952.S. Krivokuća, B. Stanković, Zeković, Zlatković, Diskić, Đajić, Ognjanov, Mitić, Živanović, Palfi i Vukosavljević – ovo je sastav našeg tima koji je deklasirao ekipu Spartaka sa 5:1.Mrežu Subotičana čak četiri puta pogodio je Todor Živanović, a jedan pogodak delo je Bele Palfija. 1955. U prijateljskoj utakmici crveno-beli su mrežu obrenovačkog Radničkog napunili do vrha i slavili ubedljivu pobedu od 8:1. Milosti prema svom matičnom klubu nije imao ni Bora Kostić, pa je postigao tri pogotka, isto koliko i Vladica Popović. Gol manje dao je Anton Rudinski, a naš tim je igrao u sastavu: Krivokuća (Gajić), B. Stanković, Zeković, Tasić, Spajić, V. Popović, Toplak, Mitić, Rudinski, Šekularac (Mladenović), Kostić. 1962.Pred golom Crvene zvezde prvi put se pojavio Mirko Stojanović, jedan od najtalentovanijih čuvara mreže šezdesetih godina prošlog veka, koji je u naš klub došao iz zagrebačkog Dinama. Odličnih refleksa, sjajan na gol liniji, brzo je stekao simpatije navijača. Za četiri godine koliko će ostati u Zvezdi branio je u 93 zvanične utakmice i dati veliki doprinos u osvajanju „duple krune“ – titule i Kupa 1964. godine. Stojanović je četiri puta bio i državni reprezentativac. 1986. Naš tim je u borbi za prvenstvene bodove ugostio ekipu Osijeka i ispratio je sa – četiri pogotka. Ubedljivoj pobedi od 4:1 doprineli su dvostruki strelci Zoran Pavlović i Dragan Stojković.Trener Velibor Vasović odredio je ovaj tim: S. Stojanović, Krdžević, Vorotović, Bračun, Elzner, M. Krivokapić (G. Milojević), B. Cvetković, M. Janković, Z. Pavlović, Stojković, Mrkela (Đurović).

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA15.12.1944. Rođen je Milan Živadinović, naš nekadašnji najpre fudbaler, a potom i trener. Tokom igračkog staža prošao je sve crveno-bele mlađe kategorije, a za prvi tim odigrao je sedam utakmica i postigao jedan gol. Posle dugog trenerskog staža u više jugoslovenskih klubova, 1992. godine seo je na klupu Crvene zvezde i u dve sezone osvojio jedan trofej, i to Kupa Jugoslavije 1993. Bio je kratko i selektor jugoslovenske reprezentacije. 1948.U 108. prijateljskoj utakmici Crvena zvezda je savladala Helsinborg sa 3:0, i to golovima Joške Takača, Koste Tomaševića i Baneta Vukosavljevića.Ovu pobedu izvojevali su: Lovrić, B. Stanković, Kašanin, Palfi, Đurđević, Đajić, Cokić (Jezerkić), Mitić, Tomašević, Takač, Vukosavljević. 1966. U prijateljskom meču savladali smo Slobodu iz Beograda sa 7:0, a ovoj visokoj pobedi doprineli su Vojkan Melić i Dragan Džajić sa po dva pogotka, kao i Vojin Lazarević i Mirko Dakić sa po jednim golom, dok je jednom sopstvenu mrežu pogodio i igrač Slobode Kovačić.Naš tim je igrao u sastavu: Racić, Dakić (Aleksić), Karapandžić (A. Marković), Melić, Savković, Bekić, Klenkovski, Đ. Milić, Lazarević, Aćimović, Džajić. 1991.Zvonko Milojević, Duško Radinović, Goran Milojević, Vladimir Jugović, Miodrag Beolodedić, Ilija Najdoski, Vlada Stošić, Milorad Ratković, Darko Pančev, Dejan Savićević, Siniša Mihajlović!Nezaboravan sastav Crvene zvezde iz Tokija.Junaci, čarobnjaci, fudbalski vanzemaljci! Sedam dana posle trijumfa nad čileanskim Kolo Kolo u finalu Interkontinentalnog „Tojota“ kupa, ova nezaboravna ekipa koju je vodio trener Vladica Popović izašla je da proslavi titulu prvaka sveta pred našim navijačima, na krcatoj „Marakani“. Nesreću da se nađe razigranoj Zvezdi na putu imao je Željezničar, koga su crveno-beli deklasirali sa 5:0. Mrežu ekipe sa Grbavice zatresli su Ratković (dva puta), Jugović, Pančev i Ilija Ivić, koji je u igru ušao umesto Stošića.

[ArleKino]

Nesreću da se nađe razigranoj Zvezdi na putu imao je Željezničar, koga su crveno-beli deklasirali sa 5:0. Mrežu ekipe sa Grbavice zatresli su Ratković (dva puta), Jugović, Pančev i Ilija Ivić, koji je u igru ušao umesto Stošića.

Koliko se sjećam izvještaja sa te utakmice, bilo je 50.000 ljudi.Za Želju su igrali rahmetli Katana, kasniji reprezentativac Belgije Vidović i najtalentovaniji napadač lige 19-godišnji Mario Stanić. Tim bi teško ostao u ligi, imali su finansijske probleme, štrajkove igrača (protiv Pelistera u proljetnom dijelu morala igrati druga ekipa) i puno ozljeda.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA16.12. 1951. U prijateljskom – ako se tako može nazvati bilo koji megdan sa večitim rivalom – odmeravanju snaga sa Partizanom, naš tim je slavio još jednu pobedu. Golovima Tihomira-Bate Ognjanova, Baneta Vukosavljevića i Predraga Đajića crveno-beli su slavili sa 3:2. Igrali smo u sastavu: Mrkušić, Tadić, Zvekanović, Palfi, Diskić, Đajić (Zlatković), Ognjanov, Mitić, Tomašević, Kostić, Vukosavljević (Jezerkić). 1953.Naš tim je u prijateljskom susretu savladao ekipu Zanatlija sa 8:0. Najistaknutiji akter ovog meča bio je Vladica Popović, koji je čak pet puta zatresao mrežu, a u strelce su se upisali i Anton Rudinski, Kosta Tomašević i Jovan Veselinov.Igrao je ovaj tim: S. Krivokuća, B. Stanković, Zeković, Zlatković, Spajić, Đajić, Tomašević, Mitić, Rudinski, V. Popović, Veselinov, a tokom utakmice na teren su sa klupe ušli i Stojanović, Tadić i Šijaković. 1962.U prvoj rundi Kupa „Maršala Tita“ naš tim je gostovao u Prilepu i tamošnju Pobedu deklasirao sa – 8:2.Izuzetno raspoložen za igru tog dana bio je naš legendarni golgeter Bora Kostić, koji je mrežu domaćina „probušio“ čak šest puta! Istakao se i Rade Ognjanović, strelac preostala dva pogotka.U „gradu kraljevića Marka“ aplauze za sjajnu predstavu zaslužili su: M. Stojanović, Tomić, Milićević, Škrbić, Čop, V. Popović, Anđelković, Ognjanović, Prljinčević, Kostić, Melić (Malešev). 1990. Na putu ka novoj tituli Crvena zvezda je osvojila važne bodove u Tuzli, pobedivši Slobodu sa 1:0. Jedini pogodak sa stadiona u Tušnju delo je naše „Kobre“ – Darka Pančeva.Ovom prilikom trener Ljupko Petrović izveo je na teren sledeći tim: S. Stojanović, Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Jugović, Pančev, Savićević, Binić (Momčilović).

[superwoofer]

Panini albumi Europskih prvenstvaItaly 1980http://rapidshare.com/files/381296822/1980_EURO_Italy.pdfFrance 1984http://rapidshare.com/files/381304209/1984_EURO_France.pdfGermany 1988http://rapidshare.com/files/381584424/1988_EURO_Germany.PDFSweden 1992http://rapidshare.com/files/381592789/1992_EURO_Sweden.pdfEngland 1996http://rapidshare.com/files/381605663/1996_EURO_England.pdfBelgium/Netherlands 2000http://depositfiles.com/files/5bnzjrdtkPortugal 2004http://depositfiles.com/files/22qhvs86eAustria/Switzerland 2008http://rapidshare.com/files/381612176/2008_EUROAustria-Switzerland.PDF

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA17.12.1950.Polufinalni okršaj između Crvene zvezde i Partizana u Kupu Jugoslavije privukao je veliku pažnju naše javnosti, koja je tvrdila da će pobednik ovog duela osvojiti i trofej. Posle velike borbe teren su uzdignutih ruku napustili Mrkušić, Tadić, Zvekanović, Palfi, Đurđević, Đajić, Ognjanov, Mitić, Tomašević, Jezerkić i Vukosavljević.Zvezda je slavila sa 1:0, a strelac odluke bio je Tihomir-Bata Ognjanov.1958.Radunović, Durković, Zeković, L. Savić, Popadić, V. Popović, Nikolovski, Maravić, Rudinski, Šekularac, Kostić, a igrali su još i D. Stojanović, Nešović, I. Popović, Ćirković, Milojević – ovako je izgledao naš tim koji je u Šapcu savladao izabranu selekciju ovog grada sa 3:0.Golove su postigli Bora Kostić (dva) i Dušan Maravić. 1968.Jedna prijateljska utakmica na „Marakani“, ali u Rio de Žaneiru, pretvorila se u pravi spektakl. Oko 70.000 gledalaca uživalo je u igri Brazilaca i – „evropskih Brazilaca“, kako su nekada zvali jugoslovensku reprezentaciju. „Plavi“ su dva puta vodili, golovima Spasovskog i našeg kapitena Dragana Džajića, ali su „karioke“ uspele da izjednače preko Karlosa Alberta i Pelea. Domaćin je potom poveo sa 3:2 pogotkom Babe, da bi u poslednjim sekundima meča izjednačio Bukal.1986.Crveno-beli su gostovali na sadionu na Banjici gde su u prijateljskom susretu sa Radom odigrali nerešeno – 0:0.Ovu utakmicu odigrali su: Davidović (Ma. Simeunović), G. Milojević, Vorotović (Marović), M. Krivokapić, Radovanović, Bračun, Z. Dimitrijević, B. Đurovski, Z. Pavlović, Musemić, Mrkela.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA18.12.1937.Rođen je Nikola Stipić, naš nekadašnji fudbaler koga je svojevremeno Dragan Džajić ocenio kao svog idola iz detinjstva. Sa crveno-belima je za osam godina osvojio tri titule i tri trofeja Kupa, odigravši 118 zvaničnih utakmica u kojima je postigao 24 gola. Po završetku igračke karijere okrenuo se sportskom novinarstvu.1955.U 205. prvenstvenom susretu savladali smo na stadionu JNA beogradski Radnički sa 2:0. Mrežu „majstora sa Dunava“ pogodili su Todor Živanović i Lazar Tasić, a ovu pobedu izborio je sledeći tim: Krivokuća, Stanković, Zeković, Tasić, Spajić, V. Popović, Toplak, Mitić, Rudinski, Šekularac, Živanović1972.Rođen je Mitko Stojkovski, naš nekadašnji prvotimac, koji je na „Marakanu“ došao iz Pelistera i odigrao 123 zvaničnih susreta i postigao tri pogotka. Osvojio je dve titule i dva Kupa, a u srca naših navijača za sva vremena ušao je 6. maja 1995. godine kad je bio strelac pobedonosnog pogotka u 100. večitom derbiju sa Partizanom – 2:1. 1988.Na „Marakani“ smo u Prvenstvu Jugoslavije ugostili skopski Vardar. Uprkos pravoj opsadi gola gostiju mreže se za 90 minuta nisu zatresle, pa je ova utakmica završena 0:0.Igrali smo u sastavu: S. Stojanović, Jurić, Vasilijević, Najdoski, B. Đurovski, Ivanović, Suručić, Bešić (Komadina), Bursać, D. Stojković, Marović (Stošić).