Ex YU fudbal

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA31.oktobar1921.Rođen je Branko Stanković „Ambasador“, jedan od najboljih defanzivnih igrača Jugoslavije svih vremena, član prve posleratne generacije Crvene zvezde, a kasnije podjednako uspešan i kao trener. Proslavio se kao moderan desni bek našeg tima, za koji je odigrao 243 zvanične utakmice, postigao 17 golova i osvojio četiri titule i dva Kupa. Za reprezentaciju je odigrao 61 meč i bio član čuvenog „srebrnog“ olimpijskog tima iz Tamperea 1952. godine. Učestvovao je na po dva Svetska prvenstva i Olimpijska fudbalska turnira. Trofeje je sticao i kao trener: u reprezentaciji je bio pomoćnik Rajku Mitiću na putu do finala Prvenstva Evrope 1968, prvu klupsku titulu osvojio je sa Vojvodinom, a potom još dve i pehar Kupa sa Crvenom zvezdom. U sezoni 1978/79. vodio je našu ekipu do prvog evropskog finala, i to u Kupu UEFA.1948.Golovima Koste Tomaševića (2) i Baneta Vukosavljevića u našem 52. prvenstvenom meču savladali smo ekipu Poncijane iz Trsta sa 3:0.Ovu pobedu izvojevali su: Lovrić, Stanković, Kašanin, Palfi, Đurđević, Đajić, Jezerkić, Mitić, Tomašević, Antić i Vukosavljević.1954.Za Crvenu zvezdu je u prvenstvenoj utakmici protiv novobeogradskog Radničkog debitovao Novak Tomić, naš dugogodišnji prvotimac koji je odigrao 138 zvaničnih utakmica i postigao tri gola. Učestvovao je u osvajanju tri šampionske titule (1956, 1957, 1964) i jednog trofeja Kupa (1958). Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je pet utakmica i bio učesnik Svetskog prvenstva 1958. godinu u Švedskoj. 1.novembar1946.U sedmom susretu prvog fudbalskog Prvenstva države fudbaleri Crvene zvezde u Nišu su deklasirali ekipu Železničara sa 5:0. Dvostruki strelci bili su Andrija Šećerov i Jovan Jezerkić, a jednom je mrežu pogodio i Momčilo Šapinac.Naš tim je igrao u sledećem sastavu: Lovrić, Kašanin, Petrović, Stanković, Drakulić, Spajić, Šapinac, Jezerkić, Đajić, Drenovac, Šećerov.1989.U revanš meču drugog kola Kupa UEFA, posle beogradskih 4:1, naši fudbaleri savladali su sovjetskog predstavnika Žalgiris i na njegovom terenu u Viljnusu. Pobedonosni pogodak za 1:0 postigao je Robert Prosinečki, a trener Dragoslav Šekularac izveo je sledeći sastav: S. Stojanović, Jurić, Marović, Kanatlarovski, Drizić (Stošić), Najdoski, Prosinečki, Savićević, Pančev, Stojković, Mrkela (Lukić).

[mosnik]

TEMPO AKCIJA Part A: 5 x brojeva = 569, 570, 571, 575 + 576 (size 161MB)LINK: part A Part B: 5 x brojeva = 585, 588, 590, 600 + 601 (size 175MB)LINK: part B

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA2.novembar1928.Rođen je Vladimir Beara, legendarni golman, jedan od najboljih koje je naš i evropski fudbal ikad imao. U Crvenu zvezdu je došao iz splitskog Hajduka i odmah postao ljubimac navijača, ali i jugoslovenski fudbaler sa najviše osvojenih trofeja do tada – sa sedam titula prvaka i dva pehara Maršala Tita. Pred našim golom stajao je u 110 zvaničnih susreta, dres reprezentacije oblačio je 55 puta, a branio je i za reprezentaciju Evrope. Bio je član čuvenog olimpijskog tima iz 1952. godine. 1960.Vukićević, Durković, D. Stojanović, Tasić, Zebec, Melić, Stipić, Maravić, Mijušković, Milićević, Rudinski – ovako je izgledao naš tim koji je u prijateljskom susretu protiv zemunskog Jedinstva igrao nerešeno – 1:1.Strelac za naš tim bio je Anton Rudinski.1969.U prvenstvenom meču sa Vojvodinom naš tim je ostvario pobedu od 2:0 golovima Milana Arnejčića i Stanislava Karasija.Tim koji je odredio Miljan Miljanić izgledao je ovako: Dujković, Đorić, Jeftić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić (Karasi), Lazarević (Arnejčić), Aćimović, Džajić.1975.Na „Marakani“ su se u borbi za bodove susrela dva crveno-bela tima – Zvezde i Vojvodine. Posle 90 minuta protkanih velikom borbom i lepim potezima rezultat je glasio 1:1.Strelac za ekipu Milovana Ćirića bio je Srboljub Stamenković, a igrali smo u sastavu: O. Petrović, Jelikić, Novković (Filipović), Muslin, Keri, D. Nikolić, V. Petrović, J. Aćimović, D. Savić, Sušić, Stamenković.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA3.novembar1956. U prvoj evropskoj utakmici – prvom meču osmine finala Kupa šampiona, Crvena zvezda je gostovala u Harlemu gde je pobedila ekipu tamošnjeg Rapida sa 4:3. Strelci za prvu, istorijsku od 55 dosadašnjih pobeda našeg tima u najelitnijem takmičenju Starog kontinenta, bili su Ivan Toplak, Anton Rudinski i dva puta nenadmašni „tobdžija“ Bora Kostić. Za anale je sastav: Beara, Stanković, Zeković, Tasić, Spajić, Marković, Toplak, mitić, Rudinski, Šekularac, Kostić.1968.Golovima Stevana Ostojića savladali smo u prvenstvenom susretu OFK Beograd sa 2:0.Trener Miljan Miljanić „romantičarima“ je suprostavio standardan tim, samo bez kapitena Dragana Džajića: Dujković, Đorić, P. Krivokuća, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić, Lazarević, J. Aćimović, T. Mihajlović. 1971. Naši fudbaleri plasirali su se u četvrtfinale Kupa pobednika kupova, pošto su posle 1:1 u Roterdamu u beogradskom revanšu savladali Spartu sa 2:1, golovima Stanislava Karasija u 36. i Zorana-Žote Antonijevića u 83. minutu. Miljan Miljanić je na teren izveo ovaj sastav: Dujković, Keri, Krivokuća, Pavlović, Radović, Bogićević, Antonijević, Karasi, Filipović, Aćimović, Novković.1995.Ispred svog stana u Luandi, u Angoli, tragično je izgubio život naš nekadašnji trener Gojko Zec. Počinioci ubistva su i dalje nepoznati jer zvanična istraga ni 14 godina kasnije nije dala rezultata. Zec je bio uspešan fudbaler beogradskog Voždovačkog, ali još uspešniji kao trener više jugoslovenskih klubova, kao i član selektorske komisije reprezentacije. Vrhunac je dostigao na „Marakani“ gde je, vodeći Zvezdu u dva navrata, osvojio dve titule prvaka (1977, 1984) i jedan trofej Kupa (1985).

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA4.novembar1945.U susretu igranom za Prvenstvo Beograda savladali smo ekipu Borca sa 8:2. Dvostruki strelci bili su Jovan Jezerkić, Vladimir Pečenčić i Đura Horvatinović, a po jednom su mrežu rivala pogodili Rajko Mitić i Kosta Tomašević.Ovu pobedu ostvarili su: Lovrić, Popović, Petrović, Spajić, Kašanin, Ćirić, Jezerkić, Mitić, Tomašević, Pečenčić, Horvatinović. 1951.U jednoj od najdramatičnijih završnica fudbalskih prvenstava Jugoslavije Crvena zvezda je osvojila prvu titulu prvaka države. Tri kola pre kraja zagrebački Dinamo imao je pet bodova prednosti, da bi posle poslednjeg kola naš tim bio bolji za koeficijent od 0,012! Do velikog uspeha Rajko Mitić i drugovi stigli su pobedom u večitom derbiju nad Partizanom od 2:0, golovima Koste Tomaševića u 42. i Todora Živanovića u 60. minutu.Ovu, šampionskih lovorika vrednu pobedu, pred 55.000 gledalaca na stadionu JNA izvojevali su: Mrkušić, Tadić, Zvekanović, Palfi, Diskić, Đajić, Ognjanov, Mitić, Tomašević, Živanović i Vukosavljević.1967.Rođen je Saša Nedeljković, naš nekadašnji odbrambeni fudbaler koji je na „Marakanu“ stigao iz beogradskog Rada leta 1991. godine. Ostao je u klubu samo jednu sezonu (1991/92), odigrao 17 zvaničnih utakmica, među kojima su i one u Kupu šampiona, a dao je doprinos osvajanju titule prvaka države. 1970.Posle beogradskih 3:0, naši fudbaleri su i u revanš meču osmine finala Kupa šampiona nadigrali rumunski UTA Arad – 3:1, i to zahvaljujući golovima Zorana Filipovića (2) i Slobodana-Coleta Jankovića.Tim koji je za ovaj susret odredio Miljan Miljanić izgledao je ovako: Dujković, Đorić, Krivokuća, Antonijević, Dojčinovski, Bogićević, Novković (S. Janković), Ostojić, Filipović, Aćimović, Džajić.1981.U revanš utakmici 2. kola Kupa šampiona naš tim je na „Marakani“ dočekao ekipu čehoslovačkog Banjika. Prvi meč smo izgubili sa 3:1, ali smo pred našim navijačima sjajnom igrom eliminisali ekipu iz Ostrave. Kuriozitet je da su crveno-beli sva tri pogotka postigli udarcima glavom, strelci su bili Boško Đurovski, Dušan Savić i Vladimir Petrović, a briljirao je tada 18-godišnji Milko Đurovski.Trener Branko Stanković ovako je sastavio tim: A. Stojanović, Krmpotić, B. Đurovski, M. Janković, Borovnica, Jurišić, Petrović, Đ. Milovanović, D. Savić (R. Đorđić), Janjanin (R. Savić), M. Đurovski. Kad neka ekipa na jednoj utakmici postigne tri pogotka udarcima glavom, to je samo po sebi zanimljivo. Kad na takav način prođe u narednu rundu takmičenja kakvo je Kup šampiona, to još više dobija na značaju. A, kad je jedan od strelaca i Vladimir Petrović, onda je to za nezaborav.- Naravno, reč je o našoj pobedi nad Banjikom - kao iz topa će sad već bivši selektor reprezentacije Srbije, Bio je to revanš 2. kola Kupa evropskih šampiona. Crveno-beli su na startu takmičenja za protivnika imali nejaki Hibernijans, kojem su u dva meča do vrha napunili mrežu (2:1 i 8:1). Naredni protivnik je bio mnogo ozbiljniji.- Banjik je bio tipičan predstavnik čehoslovačke škole, svi igrači su bili tehnički potkovani, ali i igrači. Sećam se da nam je u prvom susretu u Ostravi mnogo problema napravio Lička, koji je bio nešto poput češkog Rumenigea. Zvezda je u prvom susretu poražena sa 3:1, a Petrović je i tamo bio strelac.- Desetak minuta pre kraja napravljen je penal nad Krmpotićem. Ja sam uvek izvodio jedanaesterce, na sreću bio sam precizan... Taj gol nam je davao nadu da u revanšu možemo sve da nadoknadimo - pričao je Petrović.Došao je i taj 4. novembar 1981. Puna "Marakana" je gledala - raspevanu Zvezdu.- Milko Đurovski je igrao sjajno - podseća Pižon. - Bio je veoma mlad, ali naš trener Branko Stanković ga je već dve godine kalio u velikim utakmicama. I u mnogima je bio jedan od naših najboljih igrača.Momak sa brojem 11 na dresu prosto je pokretao većinu napada ka golu Čeha. Kao munja uleteo je u šesnaesterac, a kad su njegov šut rivali nekako izblokirali, tu se našao stariji Milkov brat Boško Đurovski da glavom, sa nekih pet metara, utera loptu u mrežu. Nedugo zatim, Milko Đurovski je kao vihor prošao po levom krilu, oštro i tačno gađao loptom Dušana Savića, a Zvezdin centarfor kao i mnogo puta do tada u padu, glavom, prosto zakucao loptu u mrežu.- Bilo je već 2:0, ali nismo stali, jer smo znali da bi Česi to mogli da iskoriste. Napadali smo i dalje, a onda je došao red na mene. Promenio sam pas sa Rajkom Janjaninom, otišao u šesnaesterac, kao da me je nešto vuklo pred gol Banjika. Janjanin je kombinovao sa Krmpotićem i centrirao, meni na glavu. Ostalo je samo da se poklonim. I tako sam i ja postigao gol u stilu centarfora, što je zaista bila retkost, a ostala mi je draga uspomena - ispričao je Petrović.Zvezda je slavila sa 3:0 i otišla u evropsko proleće. Kako to sada nemoguće izgleda...

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA5.novembar1961.Vukićević, D. Stojanović, Milićević, Škrbić, Durković, V. Popović, Andrejić, Maravić, N. Tomić, Šekularac, Melić – ovako je izgledao sastav naše ekipa koja je osvojila prvenstvene bodove savladavši Borac sa 2:0.Do trijumfa nad Banjalučanima crveno-beli su stigli golovima Novaka Tomića i Dušana Maravića.U crveno-belom dresu debitovao je Slobodan Škrbić, naš dugogodišnji prvotimac i pouzdani „ol raund“ igrač. Za prvi tim je odigrao 116 zvaničnih utakmica, postigao tri pogotka i učestvovao u osvajanju tri titule prvaka Jugoslavije (1964, 1968, 1970) i dva trofeja Kupa (1964, 1968). Za reprezentaciju je odigrao četiri utakmice, a karijeru je kasnije nastavio u francuskom Lilu. 1967.U okviru Prvenstva Jugoslavije naš tim je gostovao u Mariboru i sa istoimenim domaćinom remizirao – 2:2.Strelci za naš tim bili su Branko Klenkovski i Stevan Ostojić, a sastav je izgledao ovako: Dujković, Milićević, Jeftić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić, Lazarević, J. Aćimović, Rakić (Đorić). 1980.Naš tim se plasirao u četvrtfinale Kupa šampiona pošto je u revanš utakmici na „Marakani“ najpre bravurom Srebrenka Repčića stigao, a potom i efektnim pogotkom Rajka Janjanina prestigao prednost švajcarskog Bazela iz prvog susreta.Pobedu od 2:0 ostvarili su Ljukovčan, Jelikić, Krmpotić, M. Janković (Miletović), Rajković, B. Đurovski, Šestić, Blagojević, Borovnica, Janjanin (Goračinov), Repčić.1988. Zahvaljujući Refiku Šabanadžoviću i dvostrukom strelcu Mitru Mrkeli crveno-beli su u prvenstvenom derbiju savladali Dinamo sa 3:1.Zagrebačkog člana tadašnje „velike četvorke“ nadigrali su: S. Stojanović, Jurić, Vasilijević, Šabanadžović, Radovanović, Najdoski, Ivanović, Prosinečki (Stošić), Bursać (Musemić),Stojković i Mrkela1989.S. Stojanović, Zo. Vujović, Marović, Kanatlarovski, Stošić, Najdoski, Prosinečki, Savićević, Pančev, Stojković, Mrkela... uz pomoć „rezervista“ Radinovića i Lukića osvojili su dva boda pošto su u prvenstvenom meču na „Marakani“ savladali ekipu Rada sa 4:2.Strelci za naš tim bili su Slobodan Marović, Dragan Stojković (dva) i Darko Pančev

Edited November 4, 2011 by zlavuk

[Cezar]

Evo i linkova ka nekim video zapisima koje sam iskopao na Youtube-u:http://www.2shared.com/document/5ZauMBE5/youtube_linkovi.htmlOve su utakmice do 1987/88, kao dopuna onim rezultatima koje sam već postovao.Počev od 1988/89, video snimaka ima u izobilju, pa koga zanima može da dopuni kolekciju.Naravno, verovatno ima još propuštenih utakmica, nisam moguće sve dobro pretražio. Ovde se radi samo o ligaškim utakmicama.

[Cezar]

A evo i obrađene sezone 1954/55...http://www.2shared.com/document/GJVXaY1F/5455.htmlOstaje samo 1953/54, ali tu je bilo isuviše "slobode" prilikom rasporeda, pa nisam u stanju da se s tim izborim, obzirom na oskudne podatke koje imam.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA6.novembar1919.Rođen je Milorad Miša Pavić, naš proslavljeni i jedan od najtrfejnijih fudbalskih stručnjaka, koji je u periodu od 1957. do 1964. godine vodio našu ekipu do tri titule (1959, 1960, 1964) i isto toliko pehara Kupa Jugoslavije (1958, 1959, 1964). Pavić je posle Crvene zvezde radio i u Vojvodini, a potom vodio više inostranih klubova u Belgiji, Portugaliji i Španiji.1937.Rođen je Vladimir Durković, legenda Crvene zvezde i srpskog fudbala, jedan od najuspešnijih naših fudbalera svih vremena sa rekordnih 13 klupskih trofeja, od kojih je čak osam osvojio u crveno-belom dresu – pet titula i tri trofeja Kupa. Za naš tim igrao je od 22. decembra 1955. do 11. juna 1966. godine, sakupivši za to vreme 220 zvaničnih utakmica, u kojima je sedam puta bio strelac. Bio je i nezamenljivi član čuvene reprezentacije koja je 1960. osvojila olimpijsko zlato u Rimu i igrala u finalu prvog Kupa nacija u Parizu, a 1962. bila četvrta na Svetskom prvenstvu u Čileu. U plavom dresu odigrao je tačno 50 utakmica. Kasnije je igrao u Nemačkoj (Borusija Menhengladbah), Francuskoj (Sent Etjen) i Švajcarskoj (Sion) gde je 1972. godine tragično izgubio život kad ga je na ulici, bez razloga, ubio pijani švajcarski policajac.1955.Kažu da bura u Splitu nikad nije bila jaka kao u jesen 1955. godine. Neka zeba i teskoba uvukle su se se u srca svih žitelja "velog mista".- Gospe ti, jeli otiša'?- Otiša' je. Gotovo je. Kurba!Ovo pitanje i odgovor obilazili su sve domove pod Marjanom, udarali o šalone i odjekivali jače od vetra.U isto vreme, isto pitanje i isti odgovor kružili su Beogradom brže od košave.- Da li je potpisao?- Potpisao. Naš je!U nedelju, 6. novembra, biće 56 godina od prvog velikog transfera jugoslovenskog fudbala i velike drame koju je preživeo Vladimir Beara. Crni panter i prvi, autentični Veliki Vladimir, danas kaže da mu je pomalo neprijatno da ponovo o svemu tome priča, ali ne krije da je taj slučaj uzdrmao tadašnju državu. Da je sukob Hajduka i Crvene zvezde oko njegovog prelaska stigao čak do Briona! Zahvaljujući Milanu Žeželju, ličnom Titovom ađutantu, sve je stiglo do vrha komunističkog poretka. Nije šala, ej, u ono vreme dati - kako se pričalo - pola miliona dinara za jednog fudbalera. Opasnost od duge zabrane igranja otklonila je jedna rečenica svemoćnog Edvarda Kardelja: "Šta ste toliko zapeli, pustite čoveka da igra tenis".U Splitu i čitavoj Hrvatskoj smatrali su ga izdajnikom. Pretili mu, čak otvoreno, da neće živ izaći sa stadiona kad prvi put dođe na Stari plac. Besomučno vređali u Mostaru, a trebalo je preživeti i Rijeku... Dugo je, dok se strasti nisu stišale, na Zvezdinim utakmicama van Srbije branio Srboljub Krivokuća. A, Bearu su, kad je najzad kročio u grad Miljenka Smoja, gađali novčićima, da bi mu i tako pokazali da se prodao za "pineze".- Ja sam morao da odem, zbog nekih stvari koje su se dešavale i u svlačionici Hajduka i u upravi. A, ni u grad nisam mogao da izađem da nema nekih ružnih komentara - objašnjavao je Beara, ne želevši ni danas da otkrije da li mu je neko lupio šamar i da li su te uvrede bile na nacionalnoj osnovi. - Zvezdu sam voleo, zbog drugova iz reprezentacije, Rajka Mitića, Branka Stankovića i Predraga Đajića, koga sam prosto obožavao. 1973.Crvena zvezda je u revanšu Kupa šampiona gostovala Liverpulu na Enfild roudu. Gostovala i pobedila - 2:1, istim rezultatom sa kojim je i otišla na revanš sa naše Marakane.Liverpulu niko pre, a ni posle, nije očitao takvu lekciju iz fudbala kao Crvena zvezda. Golovima Lazarevića u 60. minutu i Coleta Jankovića u 90. minutu učinili smo da čuveni kop Liverpula zanemi.- Sećam se te utakmice odlično. Srećan se koliko smo srećni bili. Pričalo se nedeljama posle meča da su igrači Liverpula gledali kasetu sa te utakmice i učili iz nje. Posle su dva puta bili prvaci Evrope. Mislim da smo tada pobedili jednu od najboljih generacija tog kluba u istoriji. Bila je to jedna od najlepših pobeda Crvene zvezde u istoriji a posebno su za pamćenje golovi. Jankovićev iz slobodnjaka bi i sada bio među najboljima u Evropi, mada na zaostaje ni moj šut u rašlje sa 20 metara - prepričava sećanja Vojin Lazarević, tadašnji centarfor Crvene zvezde, deo jednog od najubojitijih tandema srpskog fudbala ikada Džajić - Lazarević.Miljan Miljanić je tada na Enfild rodu izveo sledećih 11: O. Petrović, Jovanović, Bogićević, Pavlović, Dojčinovski, Baralić, S. Janković, Karasi, Lazarević, Ačimović i V. Petrović. Sa te utakmice ostala je i anegdota po kojoj je Lazarević baš na tom meču dokazao da zna da postigne gol i kad ga Džajić ne pogodi u glavu. Sećanje koje je nasmejalo našeg sagovornika.- Dan danas kažu da nije bilo Džaje ne bi bilo ni mene. Imao je božiju levicu i centaršut koji nikada više nisam video. Bili smo tandem a tada je sve bilo u tandemima. Ipak, u Liverpulu sam dokazao da znam i sam da dam gol - kaže Lazarević. Nekadašnja "devetka" Zvezde pamti još jedan meč iz svoje bogate karijere.- Sećam se gostovanja Santosa sa Peleom. Postigao sam tri gola a Marakana je u Beogradu bila krcata. Bilo je zadovoljstvo nadigravati se sa Brazilcima. Nismo tada zaostajali nimalo.Teško da ćemo u skorije vreme moći da se radujemo pobedi nad Liverpulom u gostima, ili da sačekamo gostovanje Santosa na Marakani, ali zato je lepo imati istoriju za ponos. 1991.U revanš utakmici osmine finala Kupa šampiona prvak Evrope slavio je u Limasolu nad Apolonom 2:0 i tako, ukupnim rezultatom od 5:1 prošao u narednu rundu.Trener Vladica Popović poverenje je ukazao sledećem timu: Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Tanjga, Stošić, Lukić, Pančev, Savićević, Mihajlović (Duš. Savić), a mrežu domaćina po jednom su zatresli Dejan Savićević i Vladan Lukić.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA7.novembar1950.Rođen je Vladislav Bogićević – Bleki, naš nekadašnji as prefinjenog driblinga i reprezentativac bivše Jugoslavije. Bio je jedan od najomiljenijih igrača svog vremena, ali i – najkontroverzniji. Za prvi tim crveno-belih odigrao je 237 zvaničnih utakmica, postigao 22 pogotka i osvojio dve titule (1973, 1977) i jedan pehar Kupa Jugoslavije (1971). Karijeru je nastavio u njujorškom Kosmosu i tamo ostao sve do 1984. godine i za to vreme šest puta bio proglašen za najboljeg igrača SAD. Prvi je Srbin i tek četvrti fudbaler u američkoj „Kući slavnih“, pored Pelea, Bekenbauera i Kobija Džonsa. Za reprezentaciju je igrao 23 puta, postigao dva gola i bio učesnik SP u Nemačkoj 1974. godine.1979.U revanš utakmici drugog kola Kupa UEFA naši fudbaleri su u Jeni (tadašnja Istočna Nemačka) savladali Karl Cajs istovetnim rezultatom kao i u Beogradu – 3:2. Strelci za naš tim bili su Zoran Filipović, Kurbjuvajt (autogol) i Cvijetin Blagojević. Treći Zvezdin, Blagojevićev pogodak ušao je u anale evropskih kupova pošto ga je naš „vezista“ postigao fantastičnim lobom sa pola terena.Trener Branko Stanković Karl Cajsu je suprostavio ovaj tim: A. Stojanović, N, Jovanović, Jovin, Muslin, Miletović, Đ. Milovanović, V. Petrović, Blagojević (Borovnica), D. Savić (Filipović), Šestić, Repčić.1983.Gostovali smo u Brezi, gde smo u prijateljskom susretu savladali ekipu tamošnjeg Rudara sa 5:1.Dvostruki strelac bio je Jovica Nikolić, a po jednom su mrežu domaćina zatresli Slavko Radovanović, Nenad Andrejević i Rajko Janjanin, a trener Gojko Zec je izveo sledeći sastav: Karalić, Komadina, Jovin, Banković, M. Krivokapić, Jurišić (Radovanović), J. Nikolić, Đ. Milovanović (Radosavljević), M. Đurovski, Janjanin, Lj. Stojanović (N. Andrejević).1990.Ko je sledeći? Naši fudbaleri plasirali su se u četvrtfinale Kupa šampiona pošto su u revanšu, posle beogradskih 3:0, igrali nerešeno sa Glazgov Rendžersom – 1:1. Prepun „Ajbroks Park“ utišao je Darko Pančev u 51. minutu. Domaćin je uspeo samo da izjednači preko Mekkoista...Trener Ljupko Petrović je ovako sastavio naš tim: S. Stojanović (Kaluđerović), Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Stošić, Pančev, Jugović (Jurić), Binić.

[Zevs18]

TEMPO br.591 iz 1977http://www.crocko.com/E21DECD582814C698136606250A2E722/TEMPO

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA8.novembar1937.Rođen je Dragoslav Šekularac – Šeki, druga Zvezdina „zvezda“, jedan od naših najboljih fudbalera svih vremena. Rođen je u Štipu, a ponikao u Crvenoj zvezdi, za koju je debitovao sa 17 godina. Osvojio je pet titula (1956, 1957, 1959, 1960, 1964) i jedan Kup (1959), odigravši 203 zvanične utakmice u kojima je strelac bio 37 puta. Bio je čarobnjak sa loptom, nenadmašni dribler i jedini naš fudbaler koji je ušao u idealni tim Svetskog prvenstva. Bilo je to u Čileu 1962. kad su plavi osvojili četvrto mesto, a Šeki zasenio Brazilca Garinču. Za reprezentaciju je odigrao 41 utakmicu i postigao šest golova. Kasnije je bio i uspešan trener, koji je vodeći svoju Zvezdu osvojio „duplu krunu“ u sezoni 1989/90. 1946.Rođen je Stanislav – Stane Karasi, naš proslavljeni prvotimac i reprezentativac. Za naš tim je igrao od 1969. do 1974. godine u 197 zvaničnih susreta, postigavši pri tom 71 gol, po čemu je dvanaesti strelac našeg kluba svih vremena. Bio je član zlatne generacije iz sedamdesetih i pod vođstvom Miljana Miljanića osvojio tri titule (1969, 1970, 1973) i dva Kupa (1970, 1971). Rođen i odrastao u beogradskom naselju Banovo brdo, sa pet sestara, ocem koji je voleo da popije više nego što treba i majkom, koja je naporno radila od jutra do mraka kako bi nahranila brojna gladna usta, Stanislav Karasi je još kao desetogodišnjak shvatio da je fudbal izlaz iz siromaštva. - Još dok sam bio petlić BASK-a, a pogotovo kasnije, kad sam skoro dve godine trenirao u Partizanu, da ne govorim kad nas je Miljanić okupio u Zvezdi, zarekao sam se da ću se odužiti majci. Da će doći dan kad će ona moći da uživa i da ću sestrama pomoći da se školuju. Sećam se, nije mi bilo ni 12 godina, a radio sam 1.000 trbušnjaka dnevno. Ujutru 500, uveče 500, i tako svakog dana, iako sam imao obaveze i u školi i trenirao dva puta dnevno - pričao je nedavno junak one nezaboravne, gotovo mitološke pobede u Atini, strelac gola za pobedu nad Grcima 4:2, što je "plavima" omogućilo majstoricu sa Špancima u Frankfurtu i, potom, učešće na Mondijalu '74.Karasi je bio i ostao jedan od zaštitnih znakova one čuvene Zvezdine generacije koja je vladala jugoslovenskim fudbalom sedamdesetih godina prošlog veka. Nosio je crveno-beli dres od 1968. do 1974. i za to vreme osvojio tri titule i dva pehara Kupa. Igrao je na SP u SR Nemačkoj, a kasnije u Francuskoj, Belgiji i mali fudbal u Americi. Karijeru je završio u dresu OFK Beograda i Hajduka sa Liona. A, za sve što je u fudbalu ostvario zahvalan je, kako kaže, Miljanu Miljaniću.- Čiča nam je bio i otac i majka. Njegova filozofija da u Zvezdi okupi siromašnu, svega gladnu decu i da od nas napravi igrače i ljude, predstavljala je revoluciju. Kad se samo setim da su nas osam od 10 petlića sa Miljanovih treninga bili reprezentativci... Na kraju, taj čovek me je vratio u fudbal kad mi je život krenuo u drugom pravcu, uverio da se posvetim trenerskom pozivu. Hvala mu za sve.Stanislav Karasi u utorak 8. novembra puni 65 godina.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA9.novembar1967.U prijateljskom meču u Svetozarevu naš tim je savladao Jagodinu sa 9:0. Izuzetno se istakao Aleksandar-Saša Marković koji je postigao pet golova, a pored njega mrežu domaćina zatresla su još dva Stevana – Ostojić (tri puta) i Kovačević (jednom).Igrali smo u sastavu: Dujković, Milićević, Jeftić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić, A. Marković, J. Aćimović, Rakić, a u nastavku su zaigrali i: Racić, Veličković, V. Antić, Dakić, A. Stojanović, Karapandžić, Divić, Kovačević, Đ. Milić i T. Mihajlović. 1969.Crveno-beli su pogotkom Milana Arnejčića osvojili prvenstvene bodove pošto su u Kragujevcu savladali tamošnji Radnički sa 1:0.Ovu pobedu ostvarili su: Dujković, Đorić (P. Krivokuća), Jeftić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski (Keri), Antonijević, Ostojić, Arnejčić, J. Aćimović, Džajić. 1980.U prvenstvenom susretu odigranom na našem stadionu izabranici trenera Branka Stankovića savladali su Željezničar sa 4:0. Mrežu tima sa Grbavice zatresli su Srebrenko Repčić (2), Rajko Janjanin i Miloš Šestić.Naš tim igrao je u sastavu: Ljukovčan, Jelikić, B. Đurovski, M. Janković, Rajković (Jurišić), Miletović, Šestić, Blagojević, M. Đurovski (Goračinov), Janjanin, Repčić.

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA10.novembar954.Prvulović, Nešović, Zeković, B. Popović, Spajić, Đajić, Toplak, Cokić, Rudinski, Živanović i Kostić – ovaj tim nam je doneo dva prvenstvena boda pobedivši osiječki Proleter sa 3:0.Dvostruki strelac bio je Todor Živanović, a mrežu rivala pogodio je i Ljubiša Spajić. 1955.Predrag Đajić je poslednji put igrao u crveno-belom dresu, i to u prijateljskom meču protiv Trgovačkog. Zvezda je golovima Vladana Mladenovića (2), Rajka Mitića (2), Antona Rudinskog, Vojislava Gakovića, Dragoslava Šekularca i jednog igrača protivnika koji je zatresao svoju mrežu priredila goleadu za oproštaj svojoj legendi. Ovu revijalnu utakmicu odigrali su: Gajić, Zarić, Tomić, Đajić (Gaković), Nešović, Tasić, V. Mladenović (Jocić), Mitić, Rudinski, Dacevski, Kostić (Šekularac).1968.Naš tim je gostovao u Zagrebu i u borbi za bodove odigrao nerešeno – 1:1 sa istoimenim prvoligašem iz Kranjčevićeve ulice.Jedini gol postigao je naš kapiten Dragan Džajić, a Miljan Miljanić odredio je sledeći sastav: Dujković, Đorić, P. Krivokuća, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić, Lazarević, J. Aćimović, Džajić.1985.Preminuo je Branislav Bane Vukosavljević, naše nekadašnje sjajno levo krilo, koji je u Crvenoj zvezdi bio u periodu od 1947. do 1953. godine. Za to vreme odigrao je 97 zvaničnih utakmica i postigao 49 golova.(ukupno 219 mečeva,138 golova) Osvojio je dve titule (1951, 1953) i tri uzastopna pehara Kupa Jugoslavije (1948, 1949, 1950), a bio je junak finala 1948. godine protiv Partizana (3:0) kad je postigao dva gola. Među crveno-bele je stigao iz beogradskog Radničkog 1947. Karijeru je nastavio u Grashopersu. Dva puta je igrao i za nacionalni tim. 1988.U ponovljenom revanš meču osmine finala Kupa šampiona (utakmica od prethodnog dana je prekinuta zbog magle u 61. minutu pri vođstvu našeg tima od 1:0), Crvena zvezda i Milan su, baš kao i na „San Siru“ dve nedelje ranije, remizirali – 1:1. „Rosonere“ je u vođstvo doveo Marko Van Basten u 34, a četiri minuta kasnije izjednačio je fantastičnim golom Dragan Stojković Piksi. Pošto je isti rezultat ostao i posle produžetaka, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Naš tim nije imao sreće, mrežu Galija pogodili su Stojković i Prosinečki, a neuspešni su bili Savićević i Mrkela, pa je italijanski šampion slavio penalima sa 4:2, prošao u narednu rundu i, kasnije, osvojio „srebrnu amforu“.Trener Branko Stanković je Milanu suprostavio ovaj tim: S. Stojanović, Najdoski, Vasilijević, Šabanadžović, Radovanović, Jurić, Ivanović, Savićević, Bursać (Mrkela), Stojković, Đurović (Prosinečki).

[zlavuk]

FK CRVENA ZVEZDA11.novembar1932.Rođen je Dimitrije-Mita Stojanović, naš nekadašnji fudbaler, koji je u Crvenoj zvezdi bio od 1951. do 1961. godine i učestvovao u osvajanju dve šampionske titule i isto toliko trofeja u Kupu Jugoslavije. Odigrao je 70 zvaničnih utakmica za naš klub.1981.Golovima kapitena Vladimira Petrovića crveno-beli su na „Marakani“ savladali ekipu Sarajeva sa 2:0 i tako trasirali put ka završnici najmasovnijeg takmičenja i, kasnije, osvajanju trofeja posle posnih 11 godina.Trener Branko Stanković ovako je sastavio tim: A. Stojanović, Krmpotić, B. Đurovski, M. Janković, Borovnica, Jurišić, V. Petrović, Đ. Milovanović, Žugić, Janjanin (R. Savić), M. Đurovski (R. Đorđić). 1991.Preminuo je Josip-Joška Takač, naš nekadašnji fudbaler, ljubimac navijača i član čuvenog „četvorougla“ Rajko Mitić-Predrag Đajić-Bela Palfi-Joška Takač, koji su oformili Bane Sekulić, Ljubiša Broćić i Svetozar-Kika Popović. Proveo je u našem klubu dve sezone, odigrao 29 zvaničnih utakmica, postigao sedam golova i učestvovao u osvajanju Kupa Jugoslavije iz 1949. godine.