Politika u UK

[jms_uk]

Fotosop - izgleda da je T sa desne strane iskopirano na levu.

[MancMellow]

Naravno. No samo sam hteo da podvucem da je Junker u sustini glavni birokrata u EU, a ne neki veliki donosilac odluka, ne treba to zaboraviti. No opet sigurno ako je ,,zavukao" Kameronu zavukao je uz (bar precutnu) podrsku velikih politickih igraca u EU. Poenta je naravno da ni Merkel ni Olandova nisu vecni, niti nuzno stoje na krutim pozicijama, ako oni odluce da nekih pregovora s Britanijom bude (a ako Kameron dobije izbore mislim da ce ih sigurno biti u nekom obliku - sad sta ce Kameron dobiti, to je potpuno druga stvar), bice ih, ma koliko Junker skicao protiv toga.

 

biće ih sigurno u tom slučaju, ne može se ignosrisati UK, nije to Grčka. A šta god da dogovore, to će biti spnovano na hiljadu načina, ali ne verujem ni u kakve suštinske uspehe. Biće to lude (i politički bačene, imo) dve godine ako se dogodi. 

[jms_uk]

vidim da o kvalitetu uk univerziteta zakljucujes na osnovu vrlo malog i pazljivo odabranog uzorka. nije oxbridge prosek no izuzetak. a sve i da je tako - nisu ti fakulteti naglo digli kvalitet pre petnaest godina kad su se uvele skolarine. 

 

A na stranu koliko su i ti rejtinzi relativni, npr. u odnosu na kurseve/diplome.

[hazard]

zamisli - zaista mislim da je pravedno da se za skolovanje na svim nivoima placa kroz oporezivanje. ne zelim da zivim u drustvu u kojem skolovanje zavisi od dubine dzepa, zelim da drustvo napreduje a ne da se jos vise polarizuje.

 

 

i pazi sad - ne mora da se bira izmedju skolarina i dobre zdravstvene zastite - snp je upravo to dokazao. zato ljudi masovno i glasaju za njih. nacionalizam ih u toj prici ne interesuje. 

 

Neku skolarinu (na drzavnim fakultetima) treba da placaju svi. Ta skolarina moze biti dotirana/subvencionisana (dakle niza od svoje realne vrednosti), ali treba da postoji, za sve.

 

Ko ima dobre ocene, treba da dobije stipendiju koja ce pokriti deo ili celu skolarinu (ili cak biti veca od skolarine - zavisi od uspeha).

Ko nema ocene za stipendiju, a nema finansijska sredstva da plati, treba da dobije kredit od drzave za skolarinu i troskove studiranja - koji ce biti povoljan ali koji nakon kraja studija mora da se vrati.

 

Ovako je samo studiranje dostupno svima koji ispunjavaju zahteve za upis i ne zavisi od dubine dzepa na pocetku/za vreme trajanja studiranja, ali ipak student ima svest da je nesto platio i da nesto ocekuje od toga. To je dobro jer

 

1) Student moze donekle da se postavi prema fakultetu i profesorima kao musterija, tj. da zahteva kvalitetnu uslugu za svoj novac; i

 

2) Znajuci i da taj kredit mora da se otplati, da bolje proceni sta vredi studirati. Kad vidis kako neko radi u Meku da bi otplatio svoj kredit za studiranje gender studies, mozda ces dvaput razmisliti preko neko sto to upises.

[adam]

Neku skolarinu (na drzavnim fakultetima) treba da placaju svi. Ta skolarina moze biti dotirana/subvencionisana (dakle niza od svoje realne vrednosti), ali treba da postoji, za sve.

 

Ko ima dobre ocene, treba da dobije stipendiju koja ce pokriti deo ili celu skolarinu (ili cak biti veca od skolarine - zavisi od uspeha).

Ko nema ocene za stipendiju, a nema finansijska sredstva da plati, treba da dobije kredit od drzave za skolarinu i troskove studiranja - koji ce biti povoljan ali koji nakon kraja studija mora da se vrati.

 

Ovako je samo studiranje dostupno svima koji ispunjavaju zahteve za upis i ne zavisi od dubine dzepa na pocetku/za vreme trajanja studiranja, ali ipak student ima svest da je nesto platio i da nesto ocekuje od toga. To je dobro jer

 

1) Student moze donekle da se postavi prema fakultetu i profesorima kao musterija, tj. da zahteva kvalitetnu uslugu za svoj novac; i

 

2) Znajuci i da taj kredit mora da se otplati, da bolje proceni sta vredi studirati. Kad vidis kako neko radi u Meku da bi otplatio svoj kredit za studiranje gender studies, mozda ces dvaput razmisliti preko neko sto to upises.

to se postizalo u uk i bez skolarine zahvaljujuci studentskim kreditima koji su bili dostupni svima i koje su uzimali svi osim odabrane elite. studenti su imali pravo na kredit koji otplacuju kad pocnu da rade i zaradjuju preko propisane godisnje plate. ukoliko odluce da napuste fax - moraju da plate sve odjednom. sasvim dovoljno za ovo sto si naveo. 

[hazard]

Pa nije. Za sta se koristio taj kredit? Za troskove skolovanja van onih vezanih za samo skolsku ustanovu tj. skolarinu? Ako ne placas direktno za samo skolovanje, obe stvari koje sam naveo padaju skroz u vodu.

 

Btw, kad vec uporedjujemo razlicite sisteme visokog obrazovanja, americki sistem uvek izlazi kao najbolji a tamo nema nista "za dz", ni na drzavnim koledzima/univerzitetima (kod njih je samo niza skolarina, nekad drasticno, u odnosu na privatne).

[mandingo]

hazarde, ne cini li ti se da su krediti za skolovanje jedan od razloga sto je skolovanje u americi uzasno skupo?

[adam]

Pa nije. Za sta se koristio taj kredit? Za troskove skolovanja van onih vezanih za samo skolsku ustanovu tj. skolarinu? Ako ne placas direktno za samo skolovanje, obe stvari koje sam naveo padaju skroz u vodu.

 

Btw, kad vec uporedjujemo razlicite sisteme visokog obrazovanja, americki sistem uvek izlazi kao najbolji a tamo nema nista "za dz", ni na drzavnim koledzima/univerzitetima (kod njih je samo niza skolarina, nekad drasticno, u odnosu na privatne).

 

ovo ti moze biti argument i za osnovno i srednje obrazovanje ali ja ne bih na tu stranu.

 

meni nije nelogicno da placam visoko obrazovanje iz budzeta (a ne neposredno iz dzepa) i da ocekujem pristojan kvalitet. kao sto ocekujem i od policije da radi svoj posao bez obzira sto me ne cuva privatna garda. jos kad skolovanje vezes za kredit pa si materijalno odgovoran, ispunio si oba uslova. 

[hazard]

ovo ti moze biti argument i za osnovno i srednje obrazovanje ali ja ne bih na tu stranu.

 

meni nije nelogicno da placam visoko obrazovanje iz budzeta (a ne neposredno iz dzepa) i da ocekujem pristojan kvalitet. kao sto ocekujem i od policije da radi svoj posao bez obzira sto me ne cuva privatna garda. jos kad skolovanje vezes za kredit pa si materijalno odgovoran, ispunio si oba uslova. 

 

Ne može da se poredi visoko sa osnovnim i srednjim obrazovanjem...prvo, fakultete upisuju punoletne osobe, za razliku od nižih škola. Drugo, drugačija je vrsta obrazovanje koje se pruža i drugačija je njegova svrha. Treće, bar osnovno obrazovanje je uglavnom zakonski obavezno, negde i srednje, dok visoko nije. Četvrto, ne postoji taj ili bar toliki element izbora (generalno gledano, izbor fakulteta ima mnogo veće posledice od izbora osnovne škole - ako ona uopšte može da se bira - a na papiru bar, sve osnovne škole bi trebalo da su ,,iste", dok su fakulteti sa namerom vrlo različiti).

 

Što se tiče ovog drugog, mislim da se generalno pokazuje da bolje funkcioniše odnos između korisnika i davaoce usluge ako postoji neka vrsta direktnog plaćanja (pa makar cena bila subvencionisana), nego kad je ,,džabe". Zapravo zapanjujuće mali broj ljudi ima svest o tome (ili se bar ne ponaša kao da ima svest o tome) da stvari koje su ,,džabe" zapravo plaća indirektno. Na kraju, neko možda i shvata - ali takođe shvata da u njegovom konkretnom slučaju, zapravo plaća neko drugi (Linusov argument), pa se shodno tome ponaša, tj. zna da troši mahom tuđe pare a ne svoje. Tu pada u vodu argument o policiji recimo, jer je to nešto što svi koristimo (teoretski).

[hazard]

hazarde, ne cini li ti se da su krediti za skolovanje jedan od razloga sto je skolovanje u americi uzasno skupo?

 

Jedan od razloga da. Ali tu je pre uzrok politika širokog davanja kredita nego sami krediti; a i mnogo čega drugog. U Americi su univerziteti mahom privatni; a kredite daje mahom država. Klasični loš spoj privatnog konzumenta i javnog davaoca.

 

U Kanadi (da preciziram: Ontariju) isto tako ima kredita, samo mi se čini da je politika malo restriktivnija - s druge strane svi su univerziteti državni, i školovanje je uglavnom daleko jeftinije nego u Americi.

[adam]

Ne može da se poredi visoko sa osnovnim i srednjim obrazovanjem...prvo, fakultete upisuju punoletne osobe, za razliku od nižih škola. Drugo, drugačija je vrsta obrazovanje koje se pruža i drugačija je njegova svrha. Treće, bar osnovno obrazovanje je uglavnom zakonski obavezno, negde i srednje, dok visoko nije. Četvrto, ne postoji taj ili bar toliki element izbora (generalno gledano, izbor fakulteta ima mnogo veće posledice od izbora osnovne škole - ako ona uopšte može da se bira - a na papiru bar, sve osnovne škole bi trebalo da su ,,iste", dok su fakulteti sa namerom vrlo različiti).

 

Što se tiče ovog drugog, mislim da se generalno pokazuje da bolje funkcioniše odnos između korisnika i davaoce usluge ako postoji neka vrsta direktnog plaćanja (pa makar cena bila subvencionisana), nego kad je ,,džabe". Zapravo zapanjujuće mali broj ljudi ima svest o tome (ili se bar ne ponaša kao da ima svest o tome) da stvari koje su ,,džabe" zapravo plaća indirektno. Na kraju, neko možda i shvata - ali takođe shvata da u njegovom konkretnom slučaju, zapravo plaća neko drugi (Linusov argument), pa se shodno tome ponaša, tj. zna da troši mahom tuđe pare a ne svoje. Tu pada u vodu argument o policiji recimo, jer je to nešto što svi koristimo (teoretski).

 

prvo - ja cvrsto verujem u to da obrazovanje (ukljucujuci i visoko) treba biti besplatno i dostupno svima da bismo kao civilizacija isli napred. drugo - ako si skoro svu industriju iz evrope prebacio u treci svet, sta se desava sa radnicima tih industrija i njihovim potomcima ako im ne omogucis stepen obrazovanja koji ce ih uhlebiti - znaci profesionalno, visoko obrazovanje? sede na socijali i/ili se bave kriminalom. pri tom ljudi iz tradicionalnog radnickog miljea jos uvek dobrim delom imaju mentalnu barijeru (ne pomisljaju o studiranju, to im je kao let na mesec) koja ih generacijski odrzava u okviru siromastva. uvodjenjem skolarina se ova mentalna barijera jos jace ucvrscuje a drustvo sve vise polarizuje. ne mislim da je ovo dobro po drustvo ni kratkorocno ni dugorocno. 

 

 

drugo - ovo sa placanjem je trenutni kapitalisticki trend i, rekao bih, populisticki mamac (sto da ja placam za tudje obrazovanje/pusacku bolest/izbeglice itd.) kome ne bi trebalo podilaziti nego ga korigovati sto se i radi mada mozda ne dovoljno ali to varira u zavisnosti od toga da li je na vlasti levica, centar ili desnica. ja kad sam pre vise od dvadeset godina dosao u uk bilo je nezamislivo da bi neko ko predlaze povecanje poreza zarad finansiranja boljeg funkcionisanja zdravstva napabircio koji glas. a jutros, evo, slusam na radiju kazu statistike pokazuju da vecina stanovnistva ne vidi nista lose u tome da se povecaju porezi da bi se finansirao nhs. 

 

mislim da nam se stavovi mimoilaze delom i zbog iskustva zivota u razlicitim sredinama. 

[adam]

I sada je tako. Domaći studenti imaju kredit koji otplaćuju tek kada se zaposle i zarađuju preko određene sume. Čak se više isplati uzeti kredit nego platiti iz džepa, jer ako, recimo, odeš u Afriku i ne zarađuješ preko tog minimuma, ne vraćaš ništa.

 

Bilo je pre par godina mnogo brige kako će sistem da radi, koliko će siromašnih studirati, a za sada kod nas na UCL rezultati odlični. Ima više studenata iz radničkih porodica nego pre.

 

znam da krediti tako funkcionisu samo je cifra za vracanje bitno veca sa skolarinom sto je mnogima problem. 

 

ucl je dovoljno dobra skola da ce rezultati biti odlicni cak i da skolarine bitno poskupe. nisu prosek. 

[MancMellow]

Snage haosa i bezumlja  ^_^

 

 

 

Election 2015 live: Cameron brands Labour and SNP 'coalition of chaos'

[mandingo]

postoje istoriski primeri o ekstremnim promenama strukture poslova radnicke klase. od poljoprivrede pre ~ 150 godina (90% u zapadnom svetu), pa fabrike itd...

 

globalizacija je dobra stvar za nasu planetu. pritom, ne mislim samo na utilitaristicku "zasto da placam 15$ na sat, kad mogu 1 na dan" pricu.

 

ali ovo, realno, nema veze sa temom. sry.

[adam]

Snage haosa i bezumlja  ^_^

 

hehehe.... oni i libdemi su snage reda, rada i discipline. 

 

jedva cekam da ih vidim veceras mada nisam siguran koliko cu izdrzati. mene obuzme zestoka nelagoda kad ih vidim onako nasminkane i plasticne kako pricaju svoje uvezbane price pokusavajuci da izgledaju iskreno i posteno - kao losa dramska sekcija. od starta krenem da se jezim i obicno vrlo brzo prebacim program, transfer je neizdrziv.