Politika u UK

[Marvin (Paranoid Android)]

Što bi se to vezivalo za pojedinačne ljude uopšte, ne razumem? Povežeš viševekovno srpsko inaćenje i britansku potrebu da s vremena na vreme izigravaju evropsku silu i kontriraju Nemcima, što veoma mudro odrade tako što im ga uvale u interes™. Srpsko partnerstvo sa Britancima je oduvek bilo slučajno, onda kad se njima namesti.

 

A to kako se rangiraju, neam pojma, po ličnim simpatijama i usvojenim stavovima valjda. Ja pitah samo zato što mi zaličilo da postoji obrazac™ u jednom delu populacije.

 

Ne znam, pretežno pitam i sam pošto mi je cela premisa jako teško zamisliva, i nemoj da se ljutiš, ali smešna. Prosto pokušavam sam sebi da napravim mentalnu sliku kako to tačno šljaka i kojim se parametrima generiše, da ljudi koji su u formativnim godinama prošli kasne osamdesete imaju simpatija za neki efemerni koncept "britanske politike" naspram "nemačke", "francuske" ili "ruske" politike.

 

Ako to i postoji, zar nije mnogo lakše objašnjenje za to savezništvo u dva svetska rata koja su obeležila XX vek? Em je to pečatirano u svesti svakog ko je krenuo u osnovnu školu 1980-onwards, em je dovoljno površno da bi neki prosek mogao da izvodi lak i brz zaključak iz toga? British goooood. Švabo baaaaad. Povlačenje paralela između simpatija za pop-kulturu bi svakako imalo smisla ako se govori o generalnom osećanju prema jednoj ili drugoj naciji, uopšteno kao takvoj, ali priča da to ima veze sa bilo kakvim rangiranjem političkih klasa između evropskih država je... well... jedina veza koju mogu videti između jednog i drugog je eventualno drogiranje serijom "Yes minister"

 

 

Situacija je nešto bolja kod običnih ljudi. Zvuči možda čudno ali kod Britanaca postoji živo istorijsko pamćenje, makar je tako kod ljudi koje ja znam. Britanci znaju protiv koga su ratovali a ko su im bili saveznici. To posebno važi za obrazovan svet i za torijevce. 

 

Ne slažem se, ali ne u smislu da govorim da grešiš. Očito jednostavno igrom slučaja se razilazimo u utiscima generisanim time kakve ljude poznajemo. Vrlo teško bih mogao da kažem da je sećanje na I ili II svetski rat bilo kakav značajan faktor u svesti avridž Džoa. Možda i ako pamte ko su bili saveznici a ko neprijatelji, postoji vrlo nedefinisano mišljenje prema recimo Gavrilu Principu. Nama je, iz naše perspektive, teško prihvatljivo mišljenje da se radi o teroristi jer se ustremio na legitimnu metu, šefa države koja je okupaciona sila, bla bla, za prosečnog Britanca (da ne pominjem torijevce koje pominješ) koji ima istorijsko pamćenje kolonija i monarhije, je vrlo pipav teren da se pojavi neki levi šmokljan i upuca monarha ili prestolonaslednika. To je van pravila.

[adam]

Što bi se to vezivalo za pojedinačne ljude uopšte, ne razumem? Povežeš viševekovno srpsko inaćenje i britansku potrebu da s vremena na vreme izigravaju evropsku silu i kontriraju Nemcima, što veoma mudro odrade tako što im ga uvale u interes™. Srpsko partnerstvo sa Britancima je oduvek bilo slučajno, onda kad se njima namesti.

ja sam taman ta generacija koja te cudi pa evo ti odgovora koji ne ukljucuje kles i monti pajtone - mi smo i te kako zahvalni britancima sto s vremena na vreme izigravaju evropsku silu i kontriraju nemcima. 

[Tribun_Populi]

Ne znam, pretežno pitam i sam pošto mi je cela premisa jako teško zamisliva, i nemoj da se ljutiš, ali smešna. Prosto pokušavam sam sebi da napravim mentalnu sliku kako to tačno šljaka i kojim se parametrima generiše, da ljudi koji su u formativnim godinama prošli kasne osamdesete imaju simpatija za neki efemerni koncept "britanske politike" naspram "nemačke", "francuske" ili "ruske" politike.

 

Ako to i postoji, zar nije mnogo lakše objašnjenje za to savezništvo u dva svetska rata koja su obeležila XX vek? Em je to pečatirano u svesti svakog ko je krenuo u osnovnu školu 1980-onwards, em je dovoljno površno da bi neki prosek mogao da izvodi lak i brz zaključak iz toga? British goooood. Švabo baaaaad. Povlačenje paralela između simpatija za pop-kulturu bi svakako imalo smisla ako se govori o generalnom osećanju prema jednoj ili drugoj naciji, uopšteno kao takvoj, ali priča da to ima veze sa bilo kakvim rangiranjem političkih klasa između evropskih država je... well... jedina veza koju mogu videti između jednog i drugog je eventualno drogiranje serijom "Yes minister"

 

Pa ide to posle i dalje od toga, u smislu, kažem, emigracije ka tamo, veza, kontakata i komunikacije, poslova, prosto 1 naginjanja™. Pa i stereotipa i svega što prati ljudsku prirodu. Ima svakako i te neke šatro tradicije odnosa, no bojim se da se ona malo različito poima tamo i ovde, što će reći tamo hladno i racionalno a ovde (kao po običaju) emocionalno.

 

ja sam taman ta generacija koja te cudi pa evo ti odgovora koji ne ukljucuje kles i monti pajtone - mi smo i te kako zahvalni britancima sto s vremena na vreme izigravaju evropsku silu i kontriraju nemcima. 

 

OK, legitimno, samo ja nešto nisam ljubitelj načina tog njihovog kontriranja.

[MancMellow]

A daaaj jbt, sama će da se vodi ili će postojeći da sede doveka. Država, najuže definisana, ima 30.000 ljudi bez vojske i policije u sebi. Od portira do diplomata.

 

 

ne odredjuje osnovni pravac drzavne politike 30 hiljada ljudi

[Dr Arslanagić]

Ne slažem se, ali ne u smislu da govorim da grešiš. Očito jednostavno igrom slučaja se razilazimo u utiscima generisanim time kakve ljude poznajemo. Vrlo teško bih mogao da kažem da je sećanje na I ili II svetski rat bilo kakav značajan faktor u svesti avridž Džoa. Možda i ako pamte ko su bili saveznici a ko neprijatelji, postoji vrlo nedefinisano mišljenje prema recimo Gavrilu Principu. Nama je, iz naše perspektive, teško prihvatljivo mišljenje da se radi o teroristi jer se ustremio na legitimnu metu, šefa države koja je okupaciona sila, bla bla, za prosečnog Britanca (da ne pominjem torijevce koje pominješ) koji ima istorijsko pamćenje kolonija i monarhije, je vrlo pipav teren da se pojavi neki levi šmokljan i upuca monarha ili prestolonaslednika. To je van pravila.

 

Dobro, možda običan svet nije bio dobar izraz. Ljudi s kojima se zbog posla družim su obavešteniji i znaju gde je Srbija i znaju dosta o odnosima dve zemlje kroz istoriju. Princip nije bitan, za njih je taj rat bio rezultat nemačkog imperijalizma i tu smo prosto bili i mi i oni na meti. Osim, naravno, za fringe lefty pacifiste i posipače pepelom, poput Sajmona Dženkinsa.

[Tribun_Populi]

ne odredjuje osnovni pravac drzavne politike 30 hiljada ljudi

 

Jašta, ali određuju raznorazna analitička odeljenja raznoraznih ministarstava. Oblikuju, takoreći, odluke.

[Dr Arslanagić]

Jašta, ali određuju raznorazna analitička odeljenja raznoraznih ministarstava. Oblikuju, takoreći, odluke.

 

[Tribun_Populi]

Toliki smo raspad od države, šta, niko ovde ne utiče ni na šta sem ambasadora?

[Dr Arslanagić]

Pa jebote, Maji Gojković nisu objasnili šta da obuče kad je išla u Iran. Kakva analitika, kakvi kurci. Dobiješ šta treba da usvojiš u skupštini, prevedeš to na srpski i teraš.

[Marvin (Paranoid Android)]

Pa ide to posle i dalje od toga, u smislu, kažem, emigracije ka tamo, veza, kontakata i komunikacije, poslova, prosto 1 naginjanja™. Pa i stereotipa i svega što prati ljudsku prirodu. Ima svakako i te neke šatro tradicije odnosa, no bojim se da se ona malo različito poima tamo i ovde, što će reći tamo hladno i racionalno a ovde (kao po običaju) emocionalno.

 

Naravno da se različito poima. Šta misliš, koji je tačno bolji šablon? Moje je mišljenje da smo mi iz generalno progresivnog stanja društvene svesti, barem mlađih generacija pred Godine Raspleta kada smo imali relativno okej stanje društvene svesti najednom grunuli nazad u post-WW2 mentalitet - delom zbog okolnosti jer je većina sukoba za nas nastala na ožiljcima rana iz WW2. Srbija se odjednom većinski našla u periodu kao da se drugi svetski rat upravo završio, a ne da je Zid upravo pao. U toj konstelaciji, mi smo emocionalno, i dodao bih, glupo i detinjasto, mislili "naši staaari saveznici" ne shvatajući da je drugi svetski rat poodavno zaboravljen, a da je drugu polovinu veka obeležio mnogo dugovečniji hladni rat, u kome su formirane sve bitne političke klase na zapadu. Upravo to emocionalno poimanje nas je uljuljkavalo u "imamo mi naše saveznike" i ogromnu uvređenost kada se to uverenje ispostavilo kao glupost. E sad, Radojica sa pijace možda i sme tako da misli, kreatori državne politike su, dabome, bili neuravnoteženi moroni da tako misle, ne u malom delu jer im je jahanje na takvoj stvorenoj slici u raji omogućilo da jašu na vlasti. Upravo to emocionalno i vrelo poimanje politike dovodi do ovog kačamaka u zajedničkom srpskom mozgu danas da se može sve, da na istoj konfernciji za štampu možeš da talasaš i između konfederacije sa Rusijom i učešća u EU sve u isto vreme.

 

I pošto si pre koji dan napisao "Engleze boli dupe za bilo koga sem za sebe", jebemmumater, meni se to nekako čini kao odličan smer politike bilo kog državnog rukovodstva. Da smo devedesetih malo više možda mislili na sebe umesto da smo nesebično i požrtvovano spasavali ceo svet od samog tog sveta i nepravednog svetskog poretka, možda bi nam danas bilo malo bolje.

[Tribun_Populi]

Preteruješ doktore. Nemam uvida, ali iskreno se nadam da ozbiljno preteruješ.

To bi onda značilo da su tvoje (i čije god već) želje da nemamo gospodara običan wishful thinking, i da bi po sve nas najbolje bilo što pre da nam postave visokog predstavnika™.

[Tribun_Populi]

I pošto si pre koji dan napisao "Engleze boli dupe za bilo koga sem za sebe", jebemmumater, meni se to nekako čini kao odličan smer politike bilo kog državnog rukovodstva. Da smo devedesetih malo više možda mislili na sebe umesto da smo nesebično i požrtvovano spasavali ceo svet od samog tog sveta i nepravednog svetskog poretka, možda bi nam danas bilo malo bolje.

 

Fala bogu da je tako, nego smo svakako precenili i sebe (što se često dešava) a i to naše savezništvo. Otudi i sve ovo što pišem, ne smatram Engleze saveznicima već slučajnim partnerima, ako nam se nekad slože interesi, super, ali ne po cenu dugoročnijih. Hoću reći, dobri su oni za po nešto, ponekad.

[MancMellow]

Preteruješ doktore. Nemam uvida, ali iskreno se nadam da ozbiljno preteruješ.

To bi onda značilo da su tvoje (i čije god već) želje da nemamo gospodara običan wishful thinking, i da bi po sve nas najbolje bilo što pre da nam postave visokog predstavnika™.

 

Gospodar je prejaka rec. 

[Marvin (Paranoid Android)]

Fala bogu da je tako, nego smo svakako precenili i sebe (što se često dešava) a i to naše savezništvo. Otudi i sve ovo što pišem, ne smatram Engleze saveznicima već slučajnim partnerima, ako nam se nekad slože interesi, super, ali ne po cenu dugoročnijih. Hoću reći, dobri su oni za po nešto, ponekad.

 

Kul. Ja lično nisam (a ne primetih ni druge ovde) ni polagao neke cigle u taj zid vekovnog savezništva. A daleko bilo da bih to radio jer sam u formativnim godinama gledao Dela i Rodnija i navijao za Linekera.

[Tribun_Populi]

^^Koja je adekvatna?

Edited May 29, 2016 by Tribun_Populi