Sta citate?

[betty]

u vozu, gde me narod vidi:jaaaako mi se dopada. sigurno je izazivala kontroverze po forumima al to sam propustila pa se sad onako seljacki ne ogradjujem od sadrzaja i ne govorim da je sprotju osnovne ideje o univerzalnim ljudskim pravima iz ceteres osme. mislim, nije da nije, al je zato smesno!a pred spavanje ovo:(no comment)

[slepa živana]

u vozu, gde me narod vidi:sigurno je izazivala kontroverze po forumima...

i po novinama :D

iz vremenapiše: Teofil PančićDOMIŠLJATA SRPČAD: Za razliku od Kovača, Pavle Ćosić nema redaktorskih i lektorskih "rupčaga": ta, kako i bi, on je taj koji lektoriše druge. Nažalost, ovo ne znači da sa njegovim romanom-prvencem Leposava (Kornet, Beograd 2007) nema raznih drugih nevolja. Elem, o čemu se tu radi? Leposava je zamišljena – delom i ostvarena – kao sasvim veselo, lepršavo romanče smešteno u Beograd-iz-budućnosti (valjda jedno pola veka unapred), a ta je budućnost jaaaako mraaaačna, u njoj Srbijom vladaju zle Nevladine Organizacije, sve je u znaku hipertrofirane političke korektnosti, ulice imaju imena Verana Matića, Sonje Biserko, Petra Lukovića, Nenada Čanka, B92 je neka vrsta Velikog Brata, više onog izvornog, orvelovskog, nego ovog estradnog, udružene manjine svih sorata terorišu Većinu (interesantno; omiljeni fantazam fašista svih zemalja), Srbisu krivi za sve i masovno se stide samih sebe, ali Srbija svejednako ostaje izolovana, vizu za bilo koje inostranstvo nemoguće je dobiti, glavna junakinja, recimo, zalud mašta o čarobnoj Bugarskoj, a Spoljni Svet maltretira Srbe tako što je uveo niz apsurdnih regula u njihov život, tako da zapravo žive pod tiranijom koja nije samo politička nego i prehrambena, higijenska... Ali, naravno, postoji i Pokret Otpora, postoje oni koji žive Izvorno i Čisto, koji su u svojim skrovitim enklavama sačuvali raskošne ukuse i mirise pravog života... I naravno, isprva naivna beogradska devojka Leposava i njeno društvo doći će s njima u kontakt; i jakako, maštovita će i domišljata Srpčad, kao u vicu, minimalnim sredstvima nadigrati hladni i dehumanizovani Svet, tako da je hepiend na vidiku...Osnovna je Ćosićeva intencija bila da se (po)igra svime i svačim: od kojekakvih retoričkih i vrednosnih Opštih Mesta do zamišljene slike budućnosti u kojoj ta i takva Opšta Mesta postaju svojevrsne "komande"; Leposava je dobra i zabavna knjiga onde i utoliko ukoliko se Ćosić toga pridržavao. Mnoge su Ćosićeve uvrnute sličice futurističkog Beograda domišljate i zabavne, njegov zafrkantsko-satirički nerv dobro radi kada primenjeno preuveličava i izobličava navade urbane svakodnevice, jezičke rituale kojima (kao da) ne prethodi Mišljenje, i tome slično. A u tom je smislu Pavle Ć. sebi dao truda, što jeste jeste. Na drugoj strani, Leposava – kao roman i kao junakinja... – pomalo je izdata od svog tvorca, jeftino prodata za trenutni ćar, to jest za neku sortu sasvim niske zadovoljštine. Pisac, naime, nije odoleo iskušenju – inače sasvim banalnom, pa bi mu trebalo biti lako odoleti, bar kad pišeš "umetničku prozu", jelte... – da u prozni tekst inkorporira svakojake svoje obračunčiće (dakle: građanin Ć. se umešao piscu Ć. u posao, a ovaj nije umeo ili hteo da ga obuzda!), te sa B92, te sa ovim ili onim Asimpatičnim Pojedincem; otuda prečesto umesto katarzičnog dejstva satiričnog tretmana ("stvarne" i "moguće") stvarnosti dobijamo samo ukus bljutavog izrugivanja, bezveznog poluprivatnog šaljivdžijstva. Inače, i samo to insistiranje na bauku "političke korektnosti" kao Strašnoj Opasnosti – u zemlji u kojoj bar trećina glasača ležerno glasa za otvorene fašiste, hebote!? – deplasirano je u startu, utoliko pre što je garnirano plasiranjem, tj. (p)održavanjem niza uistinu bednih politkulturnih stereotipa, koji se svi mogu svesti na onaj najopštiji i najbezvezniji, na "mehaničku otuđenost i obezdušenost Zapada", nasuprot kojoj stoji neka "naša" mistična Autentičnost, neko neprocenjivo blago koje Oni hoće da nam uzmu, a neki od Nas im u tome svesno ili nesvesno pomažu... Dobro, možda će neko reći da upotrebljavam odveć teškometalnu, takorekuć "idoleošku" artiljeriju za jednu romanesknu zezalicu, ali nije ni Pavle Ć. vala baš tako naivan kako izgleda... Zato ću osvrt na ovu knjigu, koju svakako treba (pr)overiti u ovim letnjim danima, a koja bi bila mnogo bolja da je njen autor umeo i hteo da iskontroliše svog Unutrašnjeg Pamfletistu, završiti jednom slikom pomalo u stilu Leposave, a koja mi se spontano nametnula tokom čitanja dotične: zamišljam kako, recimo, Slobodan Antonić i Marinko M. Vučinić, asovi NSPM, dolaze na plažu u Prčnju, razruhljuju svoja zmijska tela, legaju na peškiriće s cvetnim dezenima i otvaraju svaki svoj primerak Leposave: "Vide li ti, Marinko, he-he, šta im ovaj mali radi?" "Jes, vala, Slobo, ho-ho, najzad bre neki naš da bude duhovit"... Eh, da bar jeste, mnogo više i češće; no, i tu uglavnom podbacuje, mada lepo vidiš kako misli da je rekao nešto jako smešno, kao onaj Meda iz Mapetovaca. A nije da nije tu bilo materijala za nešto više i bolje. Možda sledeći put, ako Srbijom do tada ne zavladaju neki Strašni Tirani koji će našeg pisca načisto ubiti u pojam, kao i sve drugo što je jošte Autentično...

Edited October 24, 2009 by slepa živana

[Cruella De Ville]

odavno nisam citala ovako tecno, lagano i lepo ispricanu pricu - cista uzivancija u svakoj recenici i prizoru.

Istinita priča o zabranjenoj ljubavi nećaka Virginije Woolf i misteriozne kineske spisateljice K.! Kina 30-tih godina prošlog stoljeća. Roman donosi istinitu priču o strastvenoj zabranjenoj ljubavi između Juliana Bella, sina britanske slikarice Vanesse Bell i nećaka Virginije Woolf, miljenika umjetničkog kružoka iz Bloomsburyja i preljepe kineske spisateljice i intelektualke Lin Cheng. U okruženju dekadentnog Pekinga Lin podučava Juliana taoističkom umijeću ljubavi dok se svijet oko njih ubrzano približava sukobu kultura i svjetskom ratu. Ovo je tragična priča o rasulu do kojeg ih je doveo sraz ideologija i stvarnosti.

edit: quote Edited October 24, 2009 by Cruella De Ville

[bradilko]

Klod Levi - StrosTotemizam danas

[Cruella De Ville]

U intrigantnom romanu zanimljivoga naslova, Ryu Murakami, japanski autor kojega kritičari nazivaju renesansnim čovjekom za postmoderno doba, spretno balansira inteligentne zapise o fascinantnim sociološkim detaljima koji se kriju iza industrije seksa s pronicljivim filozofskim argumentima o silama koje oblikuju individualni i nacionalni identitet. Potresni zaključak do kojeg će monstruozni tour de force kroz mračne komore i neprobojnu konfuziju ljudskog uma dovesti protagoniste odjeknut će čak humanom notom: trgovina seksom, čini se, ima manje veze sa seksom samim, više su u njezinoj srži fundamentalna ljudska otuđenost i osamljenost.

hm. jeste da je atmosfera sve vreme vrlo mracna, ocajnicka i eksplicitno zloslutna, ali je malko dosadno i ja se pitam, pred sam kraj knjige, dal uopste da je dovrsavam. izgleda mi je promaklo ono boldovano... jeste bolesno, ali na misice. prvi japanac koji me je razocarao <_< medjutim, vidim da je dosta toga napisao, nadam se vestije i inspirativnije od ovoga ali je zato urslula legvin: svet se kaze suma - pogodak (suvisno je reci) :)e: QUOTE Edited October 28, 2009 by Cruella De Ville

[Cruella De Ville]

!!! !!!juce:

Dobitnik književne nagrade V.B.Z. - Večernji list za najbolji neobjavljeni roman u 2006. Nagrađeni roman ''Pravi se da ovo nisi vidio'' Hrvoja Šalkovića (Zagreb, 1973.) mnogo što duguje on the road poetici, tradiciji pustolovnog romana, newagerskim ideologijama i hedonističko-zapadnjačkim ritualima urbane svakodnevice u najširem smislu. Premda se u podnaslovu neobuzdano poziva na to, doktrini turističkih agencija ipak izrazito nenaklonjeno, zapravo antiturističko štivo za svoj cilj ima putovanje kao strategiju kojoj valja podčiniti svako stajanje na mjestu, dok život prolazi mimo nas. Domagoj Krugman, glavni lik romana, tipičan je luzer - on taksira bogate bezveznjake u Melbourneu (ili bilo kojem gradu na svijetu) i trati svoj život naoko ni prema čemu upravljen, pati od kroničnog socijalnog nepovjerenja i rutinske životne inercije. Sve dok u njegov život ne uleti Charlie, guba frajer koji ga vodi na putovanje Zapadom. Jedini orijentir koji imaju na tom putu jest bijeg od dosade i obračun s njom kada pokuša zagospodariti. Energizam ovog romana ceste, neobuzdani rock ritmovi, literarne i glazbene asocijacije, stav da život uglavnom nema smisla čekaš li ga da dođe, te uspjeli mudrosni podteksti mitologiziraju i hrabre čovjekove pokušaje da otkrije ono uspavano ja koje čuči u njemu dok ga nešto ne pokrene. Kilometri koji ostaju za njim, otvaraju mu one koje su ispred njega. Životna filozofija Šalkovićevih likova neosporno će privući čitatelje, kao i, uostalom, neosporni autorovi literarni dometi.

danas:

Jedan grad, jedno vjenčanje i jedna momačka večer... O tome kako je Teo Medenić, bagerist i vlasnik građevinske tvrtke s diplomom komparatista književnosti u džepu, prodao firmu u želji da postane pisac, o tome kako teku pripreme za vjenčanje, o zagrebačkoj špici i njezinim ušminkanim ljepoticama, o djevojkama koje nikada ne dočekaju svoje prinčeve, o snobovskim zagrebačkim kafićima, o londonskim striptizetama, o muškome prijateljstvu i urnebesnoj momačkoj večeri za koju trebate imati petlje – čitamo u novome romanu Hrvoja Šalkovića, dobitnika V.B.Z.-ove književne nagrade, "Zec na mjesecu”. Šalković je – pričom o svakodnevici svoga glavnog lika, nerealizirana pisca koji piše sladunjavu odu Zagrebu i njegovim najglamuroznijim mjestima, pričom o jednom nesigurnom muškarcu, koji, na korak od ulaska u bračnu luku, želi pobjeći glavom bez obzira, i pričom o muškoj vjernosti i njezinim opačinama – ponovno napisao vedru, duhovitu i lakočitljivu knjigu. Priča je to o jednom gradu, jednom vjenčanju i jednoj momačkoj večeri. Priča koja stvarnost učas pretvara u cirkus, a cirkus se i ne trudi učiniti manje stvarnim nego što uistinu jest.

sutra:

Četvero diplomiranih sociologa odlučuje se na potez na koji ih nije spremio fakultet, ali život, nažalost, jest: opljačkat će banku u središtu grada. Možda i više nego u bilo kojem svojem prethodnom djelu, Šalković u "Cucku" uspijeva čitatelja uhvatiti na udicu "akcije“, ali samo da bi mu ispričao mnogo ozbiljniju i nimalo laganu priču – onu zbog koje je ovaj roman o urbanim autsajderima zapravo i napisan."Oko cucka pa na mala vrata" donosi sve ono na što nas je Šalković navikao: mnogo humora, akcije, živopisnih likova i onu dozu srca zbog koje sve navedeno ima tako dobar okus.

prekosutra cu da ga zaprosim ^_^

[MachineGunEtiquette]

Ručo, skuvo mašala šolju kafe, čekam das olade kiflice i načinjem:

Edited November 1, 2009 by MachineGunEtiquette

[Frau Gabrijela]

Venera u krznu Leopold von Sacher-MasochPosle objavljivanja ove novele i još nekih pisanija, mazohizam dobi ime po ovom uživaocu u potčinjenosti ženskoj ćudi, a i biču.Simpatična pričica satkana od devetnaestovekovnog, naivnog i bezuslovnog obožavanja žene i prikaza različitih stanja koje u junaku izaziva fatalna zavodnica. Sve to uvijeno u krzno, pa i knjižca.

[Cruella De Ville]

batalila na pola. beleske s malog ostrva nekako dovrsila. trebalo je da se zaustavim na ni ovde ni tamo <_<

Venera u krznu Leopold von Sacher-Masoch

davno bese, ali je svakako lektira ^_^

[MachineGunEtiquette]

Saću ja za inat da pročitam jako i do samog kraja, kad me u startu obeshrabrivaš. :)Ne znam, ja sam "Kratku istoriju..." batalio na 3/4 ili možda 4/5, a "Beleške..." nisam ni čitao.S "Ni ovde ni tamo" valjda uglavnom svi i počnu, pa posle možda dosadi i bude malko "provaljen", ali ja sam ga (Brajsona) baš davno čitao, i nešto sam danas easily amused, pa mi zasad dobar skroz, mada je uzorak areprezentativan. Bumo vidli šta će bit dalje...

[darling]

procitala muskarce koji mrze zene stiga lasona (ja bih rekla larsona, al ko sam ja da znam svedski).dakle, ljudi, kakav triler, trilercina, progutala sam juce 503 strane u jednom dahu: novinar, suvlasnik ekonomskog casopisa, izgubi na sudu od tajkuna, onda se uplete u misteriozno ubistvo u jednoj svedskoj porodici industrijalaca, a tu je i jedna opasna tetovirana cica i tako dalje, i jedan polusrbin, kome je vazno... likova milion, prica odlicno upletena, citala sam brzo brzinski jer sam htela da saznam sta se jos desilo, u toj brzini sam pronasla sam jednu malecnu glupost, ostalo je okej. moram odmah da citam drugi deo, a ima i treci, posto je to trilogija.tvrde da je to najcitanija knjiga u skandinaviji prosle godine, bestseler unaokolo. steta sto je taj la®son umro pre nego sto su mu knjige objavljene. ovako mu se rodbina kolje oko kinte. ja da sam producent, od ovog bih pravila seriju. ali mozda i ne bih, posto su to ionako svi citali, pa znaju ko je ubica. citala sam i zimski praznik viktora ivancica. to je tako jedan malecni roman, vise skup prica iz neke vojske pred rat, vojne obuke, ima duh robija k. u kasarni, ali nije toliko smesno, koliko je zapravo istinito i potresno. i s duhovitom poentom, posto je to ipak ivancic.e kruela bacicu se na ovog salkovica kad si ga toliko nahvalila.

Edited November 2, 2009 by darling

[Cruella De Ville]

procitala muskarce koji mrze zene stiga lasona (ja bih rekla larsona, al ko sam ja da znam svedski).dakle, ljudi, kakav triler, trilercina, progutala sam juce 503 strane u jednom dahue kruela bacicu se na ovog salkovica kad si ga toliko nahvalila.

baci se, neces zazaliti! ja sam vec na trecoj knjizi u 3 dana! :D kaze da su mu jos 2 kod izdavaca, razmisljam da ih pozovem da urgiram -_- sad razmisljam o ovoj muskarci koji mrze zene; videla je, al me naslov nije privukao, hm. no, vec cu proci pored neke knjizare danas-sutra-prekosutra :blush:p.s. malo preterase s cenom za ovog larsona <_< pricekace taman dok procitam one koje vec cekaju naslagane, znaci godinu-dve Edited November 2, 2009 by Cruella De Ville

[Frau Gabrijela]

procitala muskarce koji mrze zene stiga lasona (ja bih rekla larsona, al ko sam ja da znam svedski).

Drago mi je da ovo čitam iz tvoje tastature. Kupila sam sve tri Lašonove (i ja tražila Lasona) knjige, nazvane Milenijum. Čula sve pohvale, pa se malo uspaničila kada sam ih videla jer korice neodoljivo vuku na knjige za samopomoć, pa još u kombinaciji sa tim naslovima. Ali dobro je...

e kruela bacicu se na ovog salkovica kad si ga toliko nahvalila.

A Kruela će morati i sa mnom da deli đuvegiju. A kad smo kod toga, mogla bi nam reći ima li povezanosti u njegovim romanima, tj. da li je bitno šta se prvo čita?Počela sam Južnjaci, marš! Gorana Vojnovića, gosta sinoćnjeg Utiska nedelje. Nisam daleko odmakla zbog nedostatka vremena, a ne zato što delo ne drži pažnju. Nisam mnogo očekivala, tako da mogu reći da sam prijatno iznenađena.

Fužine su naselje u Ljubljani, veoma slično novobeogradskim blokovima, sagrađeno u doba socijalizma za radnike sa juga SFRJ koji do danas nemaju prava manjina. U međuvremenu, ovaj kvart je postao geto u kome vladaju kriminalci, turbo-folk muzika i džiberi. „Fužine su kao olimpijsko selo, jer svi nose trenerke i govore drugim jezikom. Niko nikoga ne jebe ni pet posto.“Glavni junak romana Marko Đorđić, sedamnaestogodišnji sin emigranata bosanskih Srba i talentovani košarkaš sa krizom identiteta, jedne večeri naprasno odlučuje da ostavi košarku da bi pokušao da bude ono što želi, a ne ono što jeste. „Možda nisam talentovan za vašu slovenščinu, ali sam možda talentovan za nešto drugo, samo, niste se trudili da otkrijete šta je to. Svaki čovek je sigurno talentovan za nešto.“ Ali čovekovo poreklo nekada je jače i od njega samog, pa Marko preživljava niz neugodnih događaja (pijanstvo, demoliranje autobusa, hapšenje, itd.), i po naređenju oca, odlazi u Bosnu, zavičaj svojih predaka, na „prevaspitavanje“...Slovenačka policija pokušala je da „disciplinuje“ pisca Gorana Vojinovića i tužila ga za klevetu zbog lošeg predstavljanja policajaca u romanu (koje, između ostalog, Vojnović pogrdno naziva panduri, žandari, kerovi, prašinari)! Posle pritiska javnosti, umetničkih organizacija i ministarke unutrašnjih poslova Slovenije, policija je povukla tužbu o krivičnom gonjenju.

[Cruella De Ville]

A Kruela će morati i sa mnom da deli đuvegiju. A kad smo kod toga, mogla bi nam reći ima li povezanosti u njegovim romanima, tj. da li je bitno šta se prvo čita?

najbolje je poceti redom, kako sam pokacila u onaj post od juce. u drugoj ima 1 refenrenca na junake iz prve, mada nista sustinsko. za autora ne brini, deluje kao da moze dosta da podnese!

[Frau Gabrijela]

najbolje je poceti redom, kako sam pokacila u onaj post od juce. u drugoj ima 1 refenrenca na junake iz prve, mada nista sustinsko. za autora ne brini, deluje kao da moze dosta da podnese!

:D Hvala!