Sta citate?

[makaronee]

джеймс хайнс / рассказ лектора, 2004.james hynes / the lecturers tale, 2001.zapisi iz univerzitetskog podzemlja, vesto napisana lesbogothicnerdhorror burleska,odlicno ide uz pogacice sa sirom i susamom, te tamnim pivom povremeno isjecenim burbonima.

[Indy]

Čitam da u romanu ima neki Srbin fetišista?

[makaronee]

Čitam da u romanu ima neki Srbin fetišista?

pseudonim mu je marko kraljevic,dok se pravo ime krije na sajtu 'instituta za sociologiju bg univerziteta'.

[makaronee]

vida ognjenovic / stari sat, 2003.s pocetka retoricka petljavina o preturanju po naslovima,dosadno poput andrica.

[Pixie]

Tek sada vidim ovo. I kod mene ista situacija

Dobra ti situacija. :)Kod mene došlo do promene plana, pošto sam naletela na Altered States (by Paddy Chayefsky) i bi...I feel like my heart is being touched by Christ.

He was excited by Buddhism. For a godless man who had a compulsion for ultimacy, there was nothing like it.

[makaronee]

.. Altered States (by Paddy Chayefsky) ..

borcamu, probo u zrelijem detinjstvu fix mlakom vodom, prekriven staniolom, ko astrofritz the catz,alono izjedanje zive zivuljke iz zooloskog... bas bi bilo interesno procitati nanovo,no je prebivanje zemaljsko kratko, pored tolko nepopijenog i nenachetog.

[kud_genijalci]

"Grad u zrcalu". Uporedo s "Uvodom u drugi život", beogradsko izdanje iz 1983. Ulepš'o je malo očinje delove.

[WTF]

Upravo sam zavrsio Time's Arrow (Martin Amis)

[Nicol]

Moć muha Lydie Salvayre (koja je ove godine prevedena na hrvatski). zanimljiva je, daje osjećaj kao da se čita forenzičko psihijatrijsko vještačenje, samo daleko ljepše napisano.

[Pikoleta]

Which Sex Positions Are Possible In Space? NASA knows...

[makaronee]

жестяные игрушки / энсон кэмерон, 2004.tin toys / anson cameron, 2000.prvih tridesetak listova, minijatura zapoceta nepodeljenim mostom,nastavi se podeljenim linoleumom i genetskim materijalom.bez psiholoskih prepariranja, detaljisanja i trosenja papira.

[WTF]

Najnoviji Irvine Welsh

[Њујоркер]

Прочитах управо 1 сјајан роман о грађанском рату у Југославији за време 2 с. р, На прелому, писану из пера 1 учесника "поражене" стране, Саве Јанковића, који се из НДХ (Срема) по Божићу 1942, пребацио преко Саве у Недићеву Србију и прикључио Љотићевим добровољцима. Сву несрећу која се сручила на српски народ тих тешких година: капитулација и распад КЈ, зверства над Србима у НДХ, комунистиче сулуде акције по Србији претежно у лето и јесен 1941, када су нацисти и буквално у знак одмазде испражњавали комплетна србијанска села, Мачва, Краљево, Крагујевац..., братоубилачи рат комунисти-љотићевци, комунисти-четници, четници-љотићевци, сви на сваког, сви против сваког, а док Шваба то све гледа, извођење комунистичке револуције и промене државног уређења у најцрњим данима за 1 народ - ратним; дакле све то Сава Јанковић успева да дочара на 1 питак и читак начин. После читања овог огромног дела (4 књиге, цца 1300 страна) застане кнедла у грлу, једноставно читалац не може да остане равнодушан на сво то проклетство које је Србе задесило од 27. марта па наовамо. И сазнање да је тај проклети 27. март био неминован, и да био се и тако и тако десио, да ни 2. с. р. не би могао да прође без српскога учешћа све да и није било оних вуцибатина од ђенерала Мирковића и Симовића, био би неко други, е то сазнање једноставно боли. Срби су зарад части жртвовали и своје животе и своју независност, само да би их њихови савезници изиграли и омогућили да се у КЈ изведе 1 црвена револуција. Дивног ли поклона за припомоћ у сламању нацизма...Но, иако је ово роман, ово је пре свега 1 аутобиографско дело, а оно као такво пати од недостатка самокритике. Аутор нигде, али баш нигде не помиње на пример да су Љотићевци добровољци носили немачке униформе и били наоружавани од Немаца. У његовом свету СДКовци носе само српске униформе, српске кокарде, а оружје купују од Немаца. Такође, приметно је и заташкавање коме служе и чији су: све време се кроз књигу СДК представља у народу као Недићева војска (шта ли је онда СДС???), а Љотићево име је забрањено помињати, посебно новим регрутима. Зашто? Аутор лаконски даје одговор да су комунисти својом пропагандом довољно укаљали Љотићево име, па се због тога крије. Ту г. Сава упада у замку коју је сам себи поставио, јер баш као што лепо описује стање народа у Србији (који су презирали комунисте јер су невин народ слали на стратишта због својих акција, а истовремено су се заклињали самом Недићу који је колико је то могао спашавао што се спасти да - пример из 1943, спасавање од сигурне смрти 1300 крушевљана, или из 1941, преко 1000 шапчана из логора у Јарку...), излази да је ипак немогуће да тај исти народ који црвенима ич не верује, поверује баш за Љотића. На крају крајева, нису ли и сами Дражини равногорци нападали СДКовце, као Немачке вазале? Ја се не сећам иједне акције четника противу Недићевих граничара, жандарма, а касније припадника Страже (иако Дража није ни Недића мирисао и држао га је за најобичнијег квислинга)... Необавештеност, како аутор имплицира? Како да не. Г. Сава нигде не објашњава како је то 1 Љотић од убеђеног Југословена и вере у опстанак КЈ, одједаред постао Србином.

И сам Љотић је иљаду пута казао у својим говорима да је у ратове ушао 1912 као Србин, а изашао 1921 као Југословен. И његов Збор је био југословенски покрет, а не српски. Сам чика Мита, како га аутор зове, је био 1 доказ да је танка линија имеђу генија и лудака. Љотић је био међу првима који је видео опасност и за КЈ и за Европу од надирућег фашизма, нацизма и како је он то назвао јудејско-коминтерновске завере, давао је црне прогнозе и за опстанак Отаџбине и за опстанак крхког мира у Јевропи. Ипак, иако је човек готово у свему био у праву, и то годинама раније, док се то још и можда могло зауставити, нико га није узимао заозбиљно. Разлог? Његови ортодоксни предлози о преуређењу КЈ. Љотић је једно краће време био министар правде, за време диктатуре Краља Александра, и једном је на аудијенцији Краљу изнео предлог (ово је како се ја сећам разговора, давно читах Љотића, има томе 10ак-15 годиница):"Улазим у кабинет, а Краљ опуштено седи у фотељи и позива ме да му приђем.- Чујем, г. Љотићу да имате предлог за мене?- Тако је, ваше Величанство.- Па да га чујем онда, г. Љотићу.- Ваше Величанство, наша Отаџбина је у опасности јер странке које се боре за голу власт разарају душу нашег народа, завађају нас зарад њихових ситносопственичких интереса. Мора се томе стати на пут.- Како, г. Љотићу?- Забраном странака да се баве политиком, ваше Величанство.- Па, ко ће онда да се бави политиком, ако укинемо странке?- Сталежи, ваше Велчичанство. Уместо странака, свака професија би имала представнике у Скупштини, сељаци би заступали сељаке, занатлије занатлије, а попови попове. Баш ко на Сабору Цара Душана.Његово величанство ме погледа, скину оне цвикере са носа и рече:- Господине Љотићу, ја сам свашта у свом животу и чуо и видео, али овај ваш предлог је заиста надамшио све.Љутит због Краљевог примања мог предлога, дао сам неопозиву оставку на место министра правде."

Ако је разлог да се о Љотићу не чује права истина тај што је сам аутор у чика Мити видео свог рано преминулог оца, човека у чије идеале верује, а биће да је то, онда му се може опростити ово помањкање. На крају крајева, било који аутобиограф ће себе увек оправдати, а за недаће оптужити оне друге, који год да су (нпр. самохвалисање бившег премијера КЈ г. Стојадиновића о економском напретку Отаџбине за 3 године његове Владе и његова опсесија са Кнезом Павлом Намесником и Кнегињом Олгом, нимало не утичу на величанственост његовог дела Ни рат ни пакт). Тако, ако ово избегавање о правој природи љотићеваца и њиховој улози у 2. с. р, осим борбе противу црвених, склонимо у страну (јер о љотићевцима ако желимо можемо сазнти и из других извора, а не само из аутобиографије једног од њих), остају нам верни прикази борбе свију против свих, приказе малих људских живота који су се нашли у вихорима 1 светске недаће, и сналажењу или несналажењу у истом, било да си носио кокарду или петокраку или рат преседео кући. Веран је опис пада Ваљева под комунистичку контролу у септембру 1944, и подудара се са четничким извештајима, и донекле са партизанским.

Ово донекле је до кривице самих црвених и њихових противуречних и шизофрених извештаја о операцијама око и у самом Ваљеву, и док се сви слажу да су операције за Ваљево кренуле у ноћи 13ог на 14ти - они тврде да су се тукли са Немцима и да су Ваљево ослободили 15. септембра (док други кажу 18. септембра, што и јесте тачно, 15ог је само једна мања јединица ушла накратко у град, да би била одбачена на почетне положаје на Пећини, ту у близини стадиона ФК Будућност), док је истина да су Немци били смештени у касарнама Петог пешадијског пука Краља Милана на брду Крушик, тада ван града, а љотићевци су били смештени у самом центру града, у Официрском дому и хотелу Секулић (плац између улица Карађорђеве и Кнеза Милоша), њих 650). На крају, готово нити један љотићевац није преживео клање од стране комуниста док су се Немци мирно повукли ка Шапцу, без неких губитака (имали су само у граду зграду Крајскомандатуре у улици Краљице Марије, данас Пантићевој). Оно што је још горе по Ваљевце тада јесте да су ти исти Немци опозвали појачање у тенковима из правца Лознице, кад су видели да љотићевци губе битку, и препустили браниоце града и саме грађане на милост и немилост комунистима без иједног опаљеног метка. Епилог? Током 1944 и почетком 1945, у неких 6 месеци, комунисти су у знак одмазде на истом брду где су се налазиле касарне Петог пука (које су црвени у међувремену разорили), стрељали преко 2500 Ваљеваца под оптужбом да су сарађивали са окупатором (а у целом срезу Ваљевском без главе је остало 4000 људи). У граду од око 13000 људи, 2500 стрељаних је страшна цифра. 1/6 свеукупног становништва је истребљена, у просеку свака породица је изгубила по једног члана, јер су били реакција, квислинзи, издајници... За поређење, Немци су у 4 године окупације укупно погубили мање од 350 људи (од тога 50 СКОЈеваца из фабрике ВИСТАД (данас Крушик), који су хтели да капислану дигну у ваздух, а самим тим и од Ваљева направе горе стратиште и од Смедерева и од Крагујевца заједно, и као највећи злочин, стрељали су 27. новембра 1942, око 270 родољуба на Крушику (четнички бандит Јован Шковић Шкова, којег су Немци пустили са робије када су ушли у БГД, је терорисао народ ваљевског краја од самог почетка рата. У јесен 42, похапсио је са својом бандом око 400 сељака из среза ваљевскох и предо их крајскомандатури у граду. Њих је 270 и кусур стрељано, док су остали пуштени кућама. У пролеће 43, Дражини равногорци су на учестале жалбе сељака, побиле Шковину банди а и самог Шкову. У уџбеницима се ова срамотна акција предаје родољуба приписује Дражиновцима...) И то би било све од терора Нациста у граду, уз поједина стрељања и вешања војника (новембра 41, Немци су стрељали мајоре ЈУВУО Александра Мишића (сина војводиног) и Ивана Фрегла (Словенца из Марибора), које су заробили у Штабу на Равној Гори у замало успешној акцији хватања Драже. Мајор Фрегл је заповедао на чистом немачком језику стрељање! И нараво, вешање оног Хрвата из Опузена у Ваљеву, Стјепана Филиповића који је клицао Стаљину на вешалима 42ге).

Све у свему, 1 занимљиво и надасве потресно штиво које топло препоручујем!

[MancMellow]

Ako nisi procitao do sada, a vidim da bi te zanimalo, preporucujem ovo: http://www.amazon.co.uk/Parachutes-Patriot...9203&sr=1-2Sto se mene tice, vrh americke istoriografije kad je ta tematika u pitanju.

[Њујоркер]

Ako nisi procitao do sada, a vidim da bi te zanimalo, preporucujem ovo: http://www.amazon.co.uk/Parachutes-Patriot...9203&sr=1-2Sto se mene tice, vrh americke istoriografije kad je ta tematika u pitanju.

Нисам, али дефинитивно ћу погледати и ово. Хвала!Сад би на реду требала да буде Мачекова У борби за слободу, и Њим самим, говори Драгише Цветковића, чиме бих, уз већ прочитан Ни рат ни пакт, заокружио виђења ствари у КЈ од најзначајних југословенских политичара постпашићевске КСХС/КЈ...