Sta citate?

[Прслин]

Имаш ПМ.

 

[stajebrebilo]

Gde nalazite knjige? 
Elmor, Faleti - nema po kanjižarama

Skidam po domacim i exyu forumima pa konvertujem za kindl...

Ako hoces mogu ti poslati Faletija

[variola]

On 4.7.2018. at 16:30, Sara said:

Gde nalazite knjige? 

Elmor, Faleti - nema po kanjižarama

Faletija ima nekoliko knjiga na sajtu evrobooka (po 250 dinara) ili u njihovim knjižarama, moguće i na nekim kioscima i neknjižarskim prodavnicama. 

[Sara]

Hvala, potražiću 

[Sara]

rezervisala 4 naslova , dizem u ponedeljak, posle mogu da zajmim

[porucnik vasic]

Први пут читам на енглеском. Невероватно штиво. 

[John Coltrane]

Procitah Kao da je bila nekad o Magi, Dusan Vesic tvorac i onog dokumentarc. Za dlaku podnosljivije od Vrati u natrag, ocajno napisano, sa milion "rekla kazala" mesta.

Jedino mi je Jelena Markovic popravila utisak, kolko tolko, ozbiljnom analizom tekstova pesama, atmosfere osamdesetih u Beogradu i naravno neizbeznom narkomanijom.

 

Inace 2 dana pre nego mi je drugar doneo pomenutu knjigu sam uzeo roman Ripli Bogl - nekako mis se najvise dojmila od svih preporuka na poslednjih par strana. Sad konacno mogu da joj se posvetim.

[James Marshall]

+1

 

Očekivao sam više od Vesića, baš je napisao onako tabloidno i jeftino. 

[rooney]

Levijatana od Hobsa. Posle toga Etiku od Spinoze. Na to sam se navukao od Hitchensa!

[nautilus]

Tvrđava samoće, Džonatan Letem

 

Poprilično gorka priča o odrastanju u Bruklinu. Stripovi, muzika, grafiti, droga, kriminal. Drugo poglavlje je malo remek-delo, esej o nepostojećem soul bendu. Podsjetilo me na onog poljskog pjesnika koga opisuje Česlav Miloš koji je pisao magistarski rad o izmišljenom engleskom romantičnom pjesniku Cheateru

[maheem]

On 21.6.2018. at 0:24, Ras said:

Džon Čiver - Odabrane priče

 

Privukle su me citirane pohvale Hemingveja i Nabokova Čiverovim pričama, a na naslovnici je i laskava odrednica američki Čehov XX veka, koju sam već nalazio uz ime jednog drugog majstora kratke forme: voljenog Karvera.

Knjiga obuhvata priče od '46. do '78. i praktično pokriva čitav stvaralački vek, objavljena je u ediciji Amerikana uz zanimljive druge naslove, papir skoro beo, taman da čitanje ne ometa, a korice jednostavne, sa ilustracijom na kojoj su likovi o kojima Čiver najčešće piše, a možda baš Vestkotovi, Ajrin i Džim, koji su upravo krenuli na večeru u susedstvo.

Čiver ne razočarava. Piše bez suvišnih ukrasa, jasno i precizno i potpuno opravdava laskava poređenja. Dok čitam, utisak je kao da posmatram reljef u nastajanju u rukama majstora: najpre je to prazna kamena ploča, alat reže, obrisi prizora postaju prepoznatljivi, a moje divljenje raste i baš kada se izrada bliži kraju, neposredno pre no što oblici postanu kristalno jasni i kada zadržavam dah, nešto krene po zlu i ploča sa reljefom prsne u komade! Onda, sa novom pričom, sve jednako prolazim.

Iznenadni obrt, često i šok kojim Čiver završava priče, kao da je šok i samog autora i izraz pobune i nemirenja sa uobičajenim poretkom stvari. Kakogod, iz pripovedanja izbija toplina, jer Čiver nedvosmisleno voli ljude o kojima piše.

Prekinuo sam prethodnog dana čitanje Sezone razvoda, a završio popodne uz kafu. Onda sam krenuo svojim poslom, najpre ka kolima parkiranim na prvom parking mestu u redu, baš gde se zgrada završava i gde stan iz prizemlja izbija na trotoar malom terasom, a uska betonska staza za pešake zaobilazi betonski kanal metar i po dubok pored samog zida.
 

  Reveal hidden contents

 

Izlazim iza ugla i baš na tom ćošku je grupa ljudi  - stoje u krug. Među njima ima i odraslih, par žena, ali ono što me uznemiri je prisustvo dece. Neko od njih sa loptom, ili drugim rekvizitom u rukama, ili ispod miške. Par automobila neprirodno stoje uz ivicu ulice. Dete leži na prostirci u sredini kruga, položeno je na bok i kao da se ne miče. Zaklonjeno je drugim osobama. Ne nalazim tragove kočenja, ne vidim kola hitne pomoći, nema krvi! Pogled mi se susreće sa pogledima okupljenih, uhvatim i pogled nekog deteta. Jedan odrasli me u pola glasa pita da li mogu da isparkiram? Sedam u kola. Žena iz stana u prizemlju dodaje peškire natopljene vodom, boce vode su okolo na tlu. Druga žena, uredno začešljane i šnalom uhvaćene plave kose kleči pored deteta i hladi mu čelo i ruke. Pokreti su joj uvežbani i izvodi ih gotovo u pravilnom ritmu. Mirna je. Klimam glavom da mogu. Otac preko telefona ponavlja: sada je sve u redu... temperatura... budi se.... ne nema potrebe... slušaj... budi se.... sada je sve u redu....sve je u redu, kažem ti da nema potrebe...

...............................................

Par sati kasnije, poneo sam da izbacim neki lom sa terase. Kontejneru pre mene prilazi žena u sjajnoj, zelenoj majci. Odmerava odbačenu plastičnu kantu, vredi li je uzeti, ili ipak ne? Meni se obraća pomalo nerazgovetno, od čega razumem da pita imam li neku plastiku koju nameravam da bacim, pokazuje ka mestu gde stanuje (znam gde je to dvorište), a onda me pita za nešto novca, spomene i bolest i rukom krene da samo malo spusti majicu i pokaže na prazno tamo gde joj je bila desna sisa.

...............................................

A danas, još ranije popodne, kada sam se vraćao sa posla i pre svega ostalog, silazio sam niz stepenište ka kojem je išla žena koja mi je privukla pogled. Nosila je belu lanenu košulju, koja je izložena jarkom dnevnom svetlu jedva skrivala divne male grudi sa okruglim, tamnim bradavicama. Mimoišli smo se, sišao sam sa stepeništa, a onda sam se i osvrnuo da joj pogledam guzu dok se pela i dok me ne vidi. Kako je malo odmakla, žena je spustila glavu i briznula u plač!

 

 

 

 

Fala za ovu preporuku. Pročitam poneku priču u nekoliko dana i pored ove dve izdvojene jako mi se dopala ona iz Sutton Place, opisi Mrs Harley i Renee Hall su fenomenalni.

Istim tempom sam gustirao i Sorentinova dela prevedena od strane Booke koja toplo preporučujem

[stajebrebilo]

Pekić, Besnilo

[Ras]

12 hours ago, maheem said:

Pročitam poneku priču u nekoliko dana i pored ove dve izdvojene jako mi se dopala ona iz Sutton Place, opisi Mrs Harley i Renee Hall su fenomenalni.

Razvlačio sam i ja, a onda se našlo vremena i progutao ostatak u par dana. Naići ćeš na još dosta odličnih priča do kraja.

[keljans]

[Прслин]

Џон Чивер, значи.

 

Један од мојих омиљених бендова је The National. Тип који пише песме, а и пева их, се зове Мет Бернинџер. Он је сав онако интелектуалан^tm тип, троделно одело, брада, наочаре, либерал, феминиста, меланхолик, жена му један од бивших уредника Њујоркера, алкохоличар... знате на који тип мислим. Свашта су они радили, од песме за једну од најбољих видео игара икада (”Portal”) до до свирања на Обаминој завршној конвенцији (и то песму која говори о great white hope). Е, на последњем албуму - који је изашао пре пар месеци након паузе од милион година - се нашла песма Carin at the Liquer Store. У њој је стих ”I was walking around like I was the one who found dead John Cheever”.

 

Имају везу он и The National, јачу од тог стиха, а и од алкохолизма који деле. Веза је једна реченица из његове приче ”5:48”, реченица која боље од било које друге описује велики део онога о чему овај бенд говори: ”She left him with a pleasent impression of darkness”. Или је то алкохолизам. Не знам. Кокошка или јаје. Да ли се пије јер си депресиван због тога што ти је постало јасно колико је свет заправо баналан или свет постане баналан јер пијеш па си депресиван. 

 

Јебем ли га, превише су то озбиљне теме за петак на који почиње енглески Чемпионшип. До прве утакмице има таман времена за Carin. 

 

 

 

Одох по пиће.