Sta citate?

[Hamlet Strašni]

"Ni rat, ni mir" - dr Milan M. Stojadinovic. Memoari, obimno k'o enciklopedija. Tako i izgleda :P

Meni je bila veoma zanimljiva. I informativna, kada se odbije 20% samohvalisanja. U sustini nije toliko dugacka koliko je krupno stampana.

[korindjar]

Zavrsio Norwgian Wood, da vidim u cemu je fuss oko Murakamija. Dobar, bio bi verovatno bolji da sam ga uhvatio koju godinu ranije, al i ovako sam pokupio par odlicnih stvari iz knjige.Sada presao na Prima Levija i 'Periodni sistem'

[Tihajeza]

Doris Lesing- "Peto dete". Priča o detetu koje je svojim rođenjem rasturilo porodicu. Pomalo mučna priča, možete zamisliti film po ovoj radnji, ali verovatno bi ispao loš, nedovoljno napeto za horor, a suviše napeto za porodičnu dramu.

[lessa]

Doris Lesing- "Peto dete". Priča o detetu koje je svojim rođenjem rasturilo porodicu. Pomalo mučna priča, možete zamisliti film po ovoj radnji, ali verovatno bi ispao loš, nedovoljno napeto za horor, a suviše napeto za porodičnu dramu.

kako ti lezi?ovo pitam jer sam na more ponela "the golden notebook" pa me je dvoje iz ekipe, koji su je vec citali, stalno zapitkivali "kako mi ide".moram priznati da mi je islo veoma sporo/tesko. nekako me nije uvukla. jedini razlog koji me terao da nastavljam (a nisam zavrsila) bio je taj sto mi je draga prijateljica to poklonila nakon sto je ona procitala. ona se onoliko odusevila pa me je to teralo da nastavljam.a posto ne stizem da citam ovih dana, onda malo refleksije na skoro procitane Notes on a scandal. gledala sam prvo film tako da nisam mogla da se otmem utisku da imam pored sebe Judi Dench koja mi pripoveda. cak sam je cula kako izgovara pojedine recenice.knjiga ima povecih odstupanja u odnosu na film.pre svega, atmosfera je drugacija (film mi je bio mucniji) ali to je valjda logicno s obzirom da je film po sebi dinamicniji, tj. "brze se konzumira"takodje, u knjizi postoji mnogo manje "naznaka" o Barbarinoj homoseksualnosti nego sto je to slucaj u knjizi, te se mnogo manje oseca njena ceznja nego u filmu. spoiler: scena sa mazenjem podlaktica je mnogo eroticnija u filmu nego u knjizidalje, a ovo mi je najcudnije, u filmu mi je Barbara bila mnogo kompleksniji lik nego u knjizi. iako sam "cula" Judi kako pripoveda, nisam osetila iz knjige ni koliko je Barbara usamljena, ni koliko se 100% predaje, ni koliko je manipulativna, ni koliko je osvetoljubiva.medjutim, Siba je nekako razumljivija u knjizi. tj. vise je razumete, njene dileme, njene strahove, njeno samozavaravanje, njenu zaljubljenost.nego, jel citao neko nesto od Muharema Bazdulja?u ovom broju Vremena su objavili jednu njegovu pricu i bas mi se dopala.

[cyberwor/L/d]

kako ti lezi?ovo pitam jer sam na more ponela "the golden notebook" pa me je dvoje iz ekipe, koji su je vec citali, stalno zapitkivali "kako mi ide".moram priznati da mi je islo veoma sporo/tesko. nekako me nije uvukla. jedini razlog koji me terao da nastavljam (a nisam zavrsila) bio je taj sto mi je draga prijateljica to poklonila nakon sto je ona procitala. ona se onoliko odusevila pa me je to teralo da nastavljam.

Knjiga ne samo sto je eksperimantalna i po strukturi organizovani haos nego nije nimalo utesna. Ja verujem da zato tesko moze da uvuce citaoca. Da paradoks bude veci upravo The Golden Notebook, koji se nalazi na jedno 30-tak strana od onih 500-600 koliko ih knjiga ima, toliko uvlaci svojim vizuelnim jezikom i snagom misli da imas osecaj kao da se nalazis negde na psihijatriji i dozivljavas susret sizofrenicara i mano-depresivca. Da te dusa zaboli.

[darling]

nego, jel citao neko nesto od Muharema Bazdulja?u ovom broju Vremena su objavili jednu njegovu pricu i bas mi se dopala.

Ja citala pre 3 nedelje zbirku prica "Carolija" iz koje je ta prica objavljena u Vremenu. Odlicno pise taj Bazdulj. Komentarisala sam ovde da pise price sevdalinke. Sita sam se izosecala i isplakala. Lego mi.

[Sludge Factory]

nego, jel citao neko nesto od Muharema Bazdulja?u ovom broju Vremena su objavili jednu njegovu pricu i bas mi se dopala.

Ja citala pre 3 nedelje zbirku prica "Carolija" iz koje je ta prica objavljena u Vremenu. Odlicno pise taj Bazdulj. Komentarisala sam ovde da pise price sevdalinke. Sita sam se izosecala i isplakala. Lego mi.

I ja procitao tu pricu u Vremenu. Sinoc bas. Ok je, dobro vodi pricu i drzi paznju. Uspeo je da ne predje u patetiku i melodramu, iako je moglo tamo da se zavrsi. Valjda je to uspeo zbog jezika i stila kojim ju je napisao. I interesantno sto je nacin na koji naratorka prica u kontrastu sa zavrsetkom price i njihovom subinom/sudbinama. Ostavlja neki osecaj besmisla i gluposti sto se sve to, u opste, deslio tako kako se desilo.

[lessa]

Knjiga ne samo sto je eksperimantalna i po strukturi organizovani haos nego nije nimalo utesna. Ja verujem da zato tesko moze da uvuce citaoca. Da paradoks bude veci upravo The Golden Notebook, koji se nalazi na jedno 30-tak strana od onih 500-600 koliko ih knjiga ima, toliko uvlaci svojim vizuelnim jezikom i snagom misli da imas osecaj kao da se nalazis negde na psihijatriji i dozivljavas susret sizofrenicara i mano-depresivca. Da te dusa zaboli.

nisam sigurna da sam razumela. tek delovi (ili deo, sada se vise ne secam) koji su "golden notebook" te uvuku, a ostalo treba izdrzati ili si nesto drugo htela da kazes?@Sludge povodom Bazdulja: da, i meni je bilo odlicno to sto nije otislo u patetiku i melodramu iako, kao sto darling kaze, pise "sevdalinke". bez mljame, samo te na kraju pukne ... sopstvena realnost (u smislu, u kakvom okruzenju se zivi i se zivelo) i tudja licna prica, koja je teska, tuzna, "prezivljena" (ako uopste jeste) i "prozivljena", tj. prihvacena (otud valjda i odsustvo te patetike)edit: bolja formulacija, nadam se Edited August 10, 2008 by lessa

[cyberwor/L/d]

nisam sigurna da sam razumela. tek delovi (ili deo, sada se vise ne secam) koji su "golden notebook" te uvuku, a ostalo treba izdrzati ili si nesto drugo htela da kazes?

Kad god krenem da nesto kazem o Lessing sapletem se o ambivalentnost osecaja. Bas tako. Naravno, subjektivna sam kad kazem da je Lessing omanula negde u knjizevnom oblikovanju i da komunikacija sa citaocem nije uspela. Ona je i sama bacala drvlje i kamenje na kriticare koji su u ovoj knjizi prevashodno nasli orudje u borbi medju polovima. Knjiga je proglasena feministickom biblijom a Lessing je (sama je rekla) zelela nesto drugo. Da apsurd bude veci negde u knjizi, ne mogu bas tacno da citiram, ona kaze otprilike "Ana, izdajes sve u sta verujes, potonula si u svoj subjektivitet i sebe samu,u svoje sopstvene potrebe". Tako i citalac ... tako i javno mnjenje ... Da ne zaboravimo, knjiga je objavljena pre vise od 40 godina i dobila je stembilj u skladu sa vremenomu kome se pojavila. Danas kada zivimo u sex-and-the-city-vremenu ne mozemo da dozivimo na tako revolucionaran nacin erotiku koju Lessing nudi na isti nacin. Ali, ostaje ono drugo sto je Lessing opisala u ovoj knjizi ... destruktivna moc idealizma, konflikt individue i kolektiva tj kolektivno (ne)prilagodjavanje, apsurd licnog i politickog (ili vec tako nekako) ... Interesantno, svi se uhvatise musko-zenskih matters u ovoj knjizi a slabo se cuje o tome da je Ana majka koja zapravo ne voli svoje dete. Dete je samo obaveza koju ona drage volje ispunjava jer joj to daje legitimitet u kolektivu. Sto se "uvlacenja" tice ... ne znam kako ti dozivljavas ali moj osecaj je bio da sa svih strana pljuste fragmenti ogoljene istine ... prosto ne mozes reci da Lessing skida veo sa nekih stvari, ona ogoljava ali na parce ... imas osecaj da trazis nit koju ne nalazis a ima je zapravo sve vreme ... sto shvatis onog trenutka kada se desi katarza kroz ono sto je na prvi pogled/misao destruktivno (Anina veza sa onim Amerikancem). I to bombardovanje fragmentima "prezivis" (kako ti kazes) a onda nadjes utehu u tome sto se Ana konacno obracunala sa sobom samom Ja nisam odusevljena ovom knjigom onako kako mnogi jesu. Mene je ova knjiga vise raznizala nego odusevila. Subjektivno, of course. Izvinjavam se ako (se) nisam objasnila ... subjektivnost i ambivalencija je kriva tome ...

[Sludge Factory]

@Sludge povodom Bazdulja: da, i meni je bilo odlicno to sto nije otislo u patetiku i melodramu iako, kao sto darling kaze, pise "sevdalinke". bez mljame, samo te na kraju pukne ... sopstvena realnost (u smislu, u kakvom okruzenju se zivi i se zivelo) i tudja licna prica, koja je teska, tuzna, "prezivljena" (ako uopste jeste) i "prozivljena", tj. prihvacena (otud valjda i odsustvo te patetike)

Da. I kako je poceo pricu, odnosno kako nas je uveo, pricajuci o televizorima i starim televizijskim emisijama, da bi posle otisao u potpuno drugom smeru. Valjda i to doprinosi tome da te na kraju "pukne sopstvena realnost". Hmm, moracu da procitam jos nesto od Muharema. Zaintrigirala me ova prica :)

[FranziskaKafka]

Ja odmah skinula, ali procitala tek danas. Hm, meni se uvek jako dopada povezivanje "tacaka" (ja to tako zovem), odnosno rasipanje istih po prici, pa povezivanje. A ako je takvih vise - prica je jos bolja i slojevitija. I toga ovde ima dosta. Majstor u tome je, naravno, David Albahari. -_- On je za mene pravi knjizevni free form knitter. -_- (Joj, da me cuje covek... ) Sad mi pod ruku stigle neke pesme Gordane Vlajic (sa neta). http://www.poetabg.com/htm/clanovi/vlajic_gordana.htmlUvek imam problem sa poezijom jer ne mogu da nadjem ono sto mi sasvim odgovara (osim Vaska Pope -_- ). Ili je previse "moderna", ili previse "njanjava", "religijska" i "istorijsko-kulturnobastinska" (to tek uopste ne volEm), previse direktna ("rokmuzikasta") ili "stosna", ili prosto nikakva... Ova mi izgleda citljivo (i predstavlja podnosljivu kombinaciju 2-3 pomenuta "stila"), ali je sigurno necu pamtiti za koji mesec...

[melankolic]

Mišel Uelbek- Elementarne čestice(tek krenuo s čitanjem)

[Cruella De Ville]

vreme je za opustanje i pokusaj oporavka:

Tokom sedam sati, od ponoci do zore jedne tokijske noci, pet izgubljenih duša ukršta svoje price i puteve: prelepa mlada žena u višednevnom neprekidnom snu, trombonista na nocnoj probi sa džez orkestrom, mlada prostitutka pretucena u hotelu za ljubav, programer koji citavu noc radi na softverskom projektu i devetnaestogodišnja devojka koja luta po barovima i ulicama u želji da pobegne od kuce. Uz usamljenost i otudenost mlade generacije koja se trudi da uskladi svoje ideale i realnost i neizostavnu muziku u pozadini, Murakamijev svet u ovom romanu jeste svet snova u kojem ljudi nestaju u televizijskoj slici dok njihov odraz ostaje u ogledalu i kada oni napuste prostoriju.Kad padne noc je roman koji se krece od hipnoticki privlacne drame do metafizicke spekulacije, koji u svoje elegantno tkanje uplice niti vremena i prostora s nitima secanja i spoznaje, te tako pred sobom imamo delo koje preispituje ljudsko delanje ? poigravanje izmedu samoživosti i empatije, izmedu moci opažanja i snage ljubavi i saosecanja. Murakamijev specificni humor, psihološka dubina kao i dijapazon duhovnog i moralnog, dovedeni su u savršen sklad zahvaljujuci njegovom besprekornom spisateljskom umecu.

[msmodesty]

Bernard Besson je PRAVI policajac, tachnije ekspert za ekonomsku shpijunazu sa dugogodishjim iskustvom. Jednostavno - chovek je sistema.Stil je jednostavn, lak. Likovi zivopisni: zene - pametne i lepe, sexy i zle mushki likovi su jos raznovrsnijiPricha se zakuvava oko krize nafte, politichkih igara, nanotehnologije, ekonomske shpijunaze, religioznih fanatika...nema sta nema :)Preporuchujem od srca PS - naslovna strana je ogromna, znam ali je tooooo sexy :)

[John Coltrane]

na moru procitah Kako bog zapoveda Nikolo Amaniti (odlicna, uzbudljiva i neizvezna do samog kraja) i jednu knjigu od Mica Elboma Najveca lekcija zivota (Utorak sa Morijem) u kojoj je na drugaciji nacin pristupljeno ''pitanju" smrti...