Sta citate?

[Pečorin]

Ух. Је л' "Неуромант"?

 

Мучио би се и на енглеском, али би то мучење имало смисла јер су у питању речи које је сам сковао и од којих је добар део и завршио у енглеском, за разлику од српског превода из кога практично ништа није завршило у српском, а ако у њему и препознаш неку сајбер реч, она је ту дошла као ехо Неуромансеровог утицаја на енглески.

 

da, taj.

[Skyhighatrist]

Ја га пратим на твитеру. То је као да свакодневно имам апдејт тих есеја.

Dobro, to meti tamo, ovde o knjigama ^_^

[Прслин]

Знам шта покушаваш да кажеш, али за једног јединог писца може да се каже да заправо припада Твитеру и то је он. То је медиј који је створен за његова интересовања и око за детаљ. Он о будућности пише тако што у садашњости уочава нове трендове за које верује да ће трајати. У томе је ненадмашан и фасцинантно је гледати тај процес уживо. Наглашавам да на твитеру не пратим ниједног другог писца или било ког уметника, да не мислиш да браним медиј. Не браним га, вулгаран је и плитак, али не у овом једном случају.

[porucnik vasic]

Невероватна књига.

[Malvo]

Vise je udzbenik nego knjiga :D

Ali ako ti je zanimljivo, probaj da pronadjes radove nekih novijih proucavalaca stare srpske knjizevnosti, recimo Smilje Marjanovic ili Tomislava Jovanovica, ima zanimljivih i dobrih studija. Pogotovo ako ih citas paralelno sa Mihaljcicem ili drugim dobrim proucavaocem istorije.

Da, mozes i da se registrujes na sajtu Filoloskog fakulteta i koristis digitalnu biblioteku - uglavnom nema obimnih studija, vec kracih clanaka iz casopisa, sa naucnih skupova itd. Imaju i dobru pretragu, lako je traziti prema autoru, naslovu i temi.

Edited March 15, 2016 by Malvo

[variola]

Ko voli Gibsona, obavezno štivo je su

i njegove priče koje prethode Neuromanceru. Johny Mnemonic, New Rose Hotel, Burning Chrome. Kod nas (SFRJ) ih je objavio zagrebački Sirius a nalaze se i u njegovoj zbirci priča Burning Chrome.

[porucnik vasic]

Vise je udzbenik nego knjiga :D

Ali ako ti je zanimljivo, probaj da pronadjes radove nekih novijih proucavalaca stare srpske knjizevnosti, recimo Smilje Marjanovic ili Tomislava Jovanovica, ima zanimljivih i dobrih studija. Pogotovo ako ih citas paralelno sa Mihaljcicem ili drugim dobrim proucavaocem istorije.

Da, mozes i da se registrujes na sajtu Filoloskog fakulteta i koristis digitalnu biblioteku - uglavnom nema obimnih studija, vec kracih clanaka iz casopisa, sa naucnih skupova itd. Imaju i dobru pretragu, lako je traziti prema autoru, naslovu i temi.

Књига није написана као уџбеник, нити је као таква планирана.  Да ли је као помоћну литературу препоручују на филолошком збиља не знам, али би било корисно да је део литературе свих оних који се нашим средњевековљем баве.  Стил, изузетан, чист, реченица одмерен, аристократска, просто се гута. Смиља Марјановић, није историчар књижевности, за владарску идеологију она користи документа, али то је само један апспект тог књижевнг богатсва које поседујемо.  Михаљчића ја не бих у добре проучаваоце историје, но то збиља није битно.

Много ти хвала за препоруке, моја интересовања су ту прилично тангенцијална, што не значи да једном нећу да искористим део тог богатства за које кажеш да постоји. :)

[ravena]

Знам шта покушаваш да кажеш, али за једног јединог писца може да се каже да заправо припада Твитеру и то је он. То је медиј који је створен за његова интересовања и око за детаљ. Он о будућности пише тако што у садашњости уочава нове трендове за које верује да ће трајати. У томе је ненадмашан и фасцинантно је гледати тај процес уживо. Наглашавам да на твитеру не пратим ниједног другог писца или било ког уметника, да не мислиш да браним медиј. Не браним га, вулгаран је и плитак, али не у овом једном случају.

 

i sta pise? 

dokle ce trajati papir kao sredstvo pisanja i informisanja?

kad cemo preci na nefosilna goriva?

kada cemo izumeti hologram?

kad cemo kolonizovati Mars?

 

ne zameri na lupetanju. nisam citao, a ti nekako delujes kao fan futuristicke proze.  :)

Edited March 15, 2016 by ravena

[Hamlet Strašni]

Pročitao sam dve knjige Tomasa Bernharda - Beotn i Vitgenštajnov nećak. I sve vreme dok sam čitao mi se činilo da čitam nešto poznat. I onda sam shvatio. Podsećaju me knjige na PPP

[garcia]

Sinoć završio "Luni de fiere", Paskala Bruknera.

Bolestan roman ali odlično napisan.

 

Kod nas preveden kao "Ledeni mjesec".

 

 

Na osnovu knjige Polanski snimio film Bitter Moon (1992) sa onim mučenim Britancem. ljubiteljem tamnoputih prodavačica ljubavi.

[CerdicLeboeff]

Књига није написана као уџбеник, нити је као таква планирана. Да ли је као помоћну литературу препоручују на филолошком збиља не знам, али би било корисно да је део литературе свих оних који се нашим средњевековљем баве. Стил, изузетан, чист, реченица одмерен, аристократска, просто се гута. Смиља Марјановић, није историчар књижевности, за владарску идеологију она користи документа, али то је само један апспект тог књижевнг богатсва које поседујемо. Михаљчића ја не бих у добре проучаваоце историје, но то збиља није битно.

Раде Михаљчић је писао уџбеник из историје за шести разред. Тај уџбеник је коришћен деведесетих. Није баш врхунски историчар, али није ни Реља Новаковић.

ПС, извињавам се што сам залазио у историографију. Иако се нека историографска дјела сматрају и књижевним умјетничким дјелима, на примјер Момзенова Историја Римског царства

Edited March 16, 2016 by CerdicLeboeff

[ravena]

Nisam siguran sta je prosecan roman. Trajanje citanja zavisi od mnogo cega, i to ne racunajuci licne afinitete. Primera radi, citanje Prusta i njegovih recenicnih konstrukcija je bolno zadovoljstvo koje ne moze brzo da prodje; Andriceva upotreba apozicija i apozitiva usmerava citanje ka mirnijem i ravnomernom ritmu; Crnjanski sa gomilom zareza se takodje ne moze brzo citati (nekoliko puta sam, igre radi, pokusao da ne obracam paznju na njih - nijednom mi nije uspelo). Da ne ulazimo u banalnu karakterometriju, ali nije svejedno ni da li autor lupa novi red kako mu dodje, da li su mu misli kratke i isprekidane ili prosirene i produbljene.

 

Ocena vrednosti knjizevnog dela je i dalje subjektivna kategorija, ali nije apstraktna: tema, sporedni motivi, jezik, ideja, junaci, pripovedanje - pa naposletku kompozicija, organizovanje svega toga u koherentnu celinu. Ovaj romancic ima 200 strana i procitao sam ga za dva dana, dok sam Prusta citao po 20 stranica za sat. Doduse, ne mora da znaci ni da tzv. visoka knjizevnost nije necitljiva: romani Dostojevskog klize kao Niksicko petkom uvece, jer je sizee preuzimao iz zabavne knjizevnosti (detektivski, ljubici itd.). Nema tu nekog pravila. Ovaj 'Racun' je svasta pomalo i nista specijalno, naprosto imam utisak da je mogao makar malo bolje da izgleda.

 

Sto se tice pisanja, svodi se na tri stvari: talenat, vezbanje i istrazivanje. Vezba je, naravno, izuzetno vazna, ali ne i presudna, ima debitantskih romana koji su veoma kvalitetni, a da je samo do vezbe i istrazivanja i poznavanja knjizevnosti, knjizevni kriticari i teoreticari bi lako prelazili u autore, sto se ne desava ili ima neuspelih pokusaja. Dar i imaginacija su presudni. Na kraju, da bi se stvorilo uistinu kvalitetno delo, potrebno je i proucavanje gradje, ima romana koji su nastajali i sazrevali godinama i decenijama. Pa cak i da nije u pitanju ne znam kako kvalitetna knjizevnost, npr. Branislav Jankovic kaze da je za ovu svoju 'Petu zicu' morao da juri monahinje i zene zatvorenike, orgsnizuje sastanke, razgovara sa njima, stice poverenje, istrazuje njihov zivot, pa onda sve to traje... Narafski, najlakse je biti Vidojkovic ili Bjelica i pisati o sebi

 

naravno. ali, nije li King rekao da svaki roman na neki nacin govori o piscu? 

svidja mi se ovo sa knjizevnim teoreticarima i kriticarima. 

 

@prslin. nisi mi odgovorio na pitanje. 

Edited March 16, 2016 by ravena

[Bujodrag]

King je rekao: Možeš li od svog romana da platiš struju? Ako možeš, onda si pisac.

[garcia]

King preterano sere.

[Bujodrag]

Kao i svi skribomani.