Sta citate?

[Malvo]

Dopao mi saka 'Racun' Jonasa Karlsona i blizu sam bio saveta o totalnoj antipreporuci.

Nije da sam ocekivao ne znam sta, uzeo je kao trecu za dodatni popust, ali stvarno nekako mnjah. Ideja je interesantna - da se za sve sto smo doziveli i proziveli ima ispostaviti racun. Povod je nejasan, ali akcija je globalne prirode; naslucuje se antiutopija, kao i kafkijansko u dogodovstinama glavnog junaka. Medjutim, kako roman odmice, sve je manje zanimljiv jer se ekspozicija pretvara u teziste romana, a ton pripovedanja, ljubavna pricica i prostorno-vremenska odredjenost ne dozvoljavaju da roman skrene ka uznemirujucoj kafkijanstini. Epilog takodje nejasan i nisam siguran treba li nesto da znaci ili je samo pogodan da se roman dotera do kraja. Na kraju, ne znam ni sta sam to citao. Ima i elemenata za zakljucak da je prica o otudjenosti coveka koji nikada nije posegao za ostvarenjem zivotnih zelja - voli devojku, pusti je da ode; voli film, zadovoljava se bitisanjem u propalom video klubu - ali sve je to nekako nedoreceno ili neubedljivo. Moram priznati da ima realisticki dar za prikaz neke situacije, ali nista sto bi pripovedno odusevilo, samo lepo izgleda zanatski.

Ako je sve parabola, onda bolje citati Koelja

[ravena]

@malvo:

nisam citao Koelja, ne znam da li da napisem nazalost ili na srecu (kad vidim ovakve komentare). 

koliko tebi odokativno u proseku treba da procitas jedan prosecan roman? vidim ovde neka nepoznata imena, pa ako mi zbog obaveza ostane 10 dana za 1 knjigu (10 puta po sat dva), to je 36 knjiga godisnje, a to je malo. 

i cime se rukovodis kada ocenjujes roman, samom pricom (jer vidim da ovde pominjes da ti se nije svidela prica) ili realizacijom te price (opisima mesta, brojnim stilskim figurama, upucenost u materiju)? 

 

naravno, moze i neko drugi da odgovori. 

Edited March 11, 2016 by ravena

[Bujodrag]

Jbmlg, ne čitam sve knjige istom brzinom. Za neke je dovoljna jedna noć a za neke nije dovoljno ni mesec dana.

[kurjak92]

Jbmlg, ne čitam sve knjige istom brzinom. Za neke je dovoljna jedna noć a za neke nije dovoljno ni mesec dana.

1+

a kazu da nema glupih pitanja

[Bujodrag]

A nekako mi se čini da nisi hteo da odgovoriš meni nego si tražio bilo kakav povod da oponiraš Raveni.

[ravena]

malo konstruktivnosti, molicu. lepo pise "da procitas prosecan roman (sad, mozda bi trebalo da pise, "prosecno vreme potrebno da se procita 1 roman"  ). 

negde sam procitao da su svi veliki pisci mnooooooogo citali, a negde da su im jednostavno dolazile ideje odnekle u glavu. pa tako nalaze inspiraciju iz zubora potoka, prljavstine asfalta ili cak iz svojih snova. 

 

ali, cenim da se nekako uvek prica svede na staru dobru dilemu talenat vs. rad. 

Edited March 11, 2016 by ravena

[kurjak92]

A nekako mi se čini da nisi hteo da odgovoriš meni nego si tražio bilo kakav povod da oponiraš Raveni.

[kurjak92]

Mada se ja zapravo slazem sa tobom, razlicite knjige sam citao razlicitim brzinama, a to cak nekad nije ni imalo veze sa kvalitetom same knjige. Drugo neko cita sporije nego brze generalno. 

[Bujodrag]

Pa, ako moram da odredim neki prosek, onda je to nedelju dana za neki roman od petstotinjak strana. Romani idu brzo jer su, po definiciji, zabavni. No, ni to nije garancija. Za Ekovog Kanta i kljunara treba malo više od nedelju dana, iako je knjiga zabavna.

Ali, čitanje nije nešto što se planski radi. Ako čitaš onda uvek čitaš. Kao disanje. Uvek imam neku knjigu sa sobom, u torbi. 

Čitam po dve, tri istovremeno. Vrlo često je jedna od njih neka koju sam već čitao, čak više puta. Te, ponovo čitane knjige, su vrlo važne. One kvantitet pretvaraju u kvalitet.

[kurjak92]

Pa, ako moram da odredim neki prosek, onda je to nedelju dana za neki roman od petstotinjak strana. Romani idu brzo jer su, po definiciji, zabavni. No, ni to nije garancija. Za Ekovog Kanta i kljunara treba malo više od nedelju dana, iako je knjiga zabavna.

Ali, čitanje nije nešto što se planski radi. Ako čitaš onda uvek čitaš. Kao disanje. Uvek imam neku knjigu sa sobom, u torbi. 

Čitam po dve, tri istovremeno. Vrlo često je jedna od njih neka koju sam već čitao, čak više puta. Te, ponovo čitane knjige, su vrlo važne. One kvantitet pretvaraju u kvalitet.

Eto opet da se sa necim slozim. Note nije da bih podjebavo ravenu

Uvek knjiga u rancu, u tabletu vise(plus neki strip). Citam malo brze, isto po vise knjiga, cesto neke ponovo. Zatrpanost obavezama(faks,gradjevina,drustvo, trening,) ali nadohnadjujem citanjem u busu, gde se vidi prednost zivota u nedodji jer uvek imam oko cetiri sata dnevno u njemu. Rekao bih da mi treba od tri do pet dana za roman kapitalac(naravno da me povuce prica)

[Bujodrag]

Da, jbt, dok sam busom išao na posao, satirao sam literaturu.

Ah, te nepodobnosti radnog mesta u blizini prebivališta.

[John Coltrane]

 

Drugar, cije misljenje izuzetno cenim, mi preporucio ovu malu zbirku. Nekako mi promaklo ispod radara obzirom koliko volim GM.

[koksy]

ali, cenim da se nekako uvek prica svede na staru dobru dilemu talenat vs. rad. 

 

dilema je lažna: kao i u svakoj božjoj delatnosti kvaka je u napornom radu. s tim što gomilanjem iskustva taj rad postaje sve manje naporan pa deluje kao da talenat igra neku mnogo važnu ulogu.

[Malvo]

Nisam siguran sta je prosecan roman. Trajanje citanja zavisi od mnogo cega, i to ne racunajuci licne afinitete. Primera radi, citanje Prusta i njegovih recenicnih konstrukcija je bolno zadovoljstvo koje ne moze brzo da prodje; Andriceva upotreba apozicija i apozitiva usmerava citanje ka mirnijem i ravnomernom ritmu; Crnjanski sa gomilom zareza se takodje ne moze brzo citati (nekoliko puta sam, igre radi, pokusao da ne obracam paznju na njih - nijednom mi nije uspelo). Da ne ulazimo u banalnu karakterometriju, ali nije svejedno ni da li autor lupa novi red kako mu dodje, da li su mu misli kratke i isprekidane ili prosirene i produbljene.

 

Ocena vrednosti knjizevnog dela je i dalje subjektivna kategorija, ali nije apstraktna: tema, sporedni motivi, jezik, ideja, junaci, pripovedanje - pa naposletku kompozicija, organizovanje svega toga u koherentnu celinu. Ovaj romancic ima 200 strana i procitao sam ga za dva dana, dok sam Prusta citao po 20 stranica za sat. Doduse, ne mora da znaci ni da tzv. visoka knjizevnost nije necitljiva: romani Dostojevskog klize kao Niksicko petkom uvece, jer je sizee preuzimao iz zabavne knjizevnosti (detektivski, ljubici itd.). Nema tu nekog pravila. Ovaj 'Racun' je svasta pomalo i nista specijalno, naprosto imam utisak da je mogao makar malo bolje da izgleda.

 

Sto se tice pisanja, svodi se na tri stvari: talenat, vezbanje i istrazivanje. Vezba je, naravno, izuzetno vazna, ali ne i presudna, ima debitantskih romana koji su veoma kvalitetni, a da je samo do vezbe i istrazivanja i poznavanja knjizevnosti, knjizevni kriticari i teoreticari bi lako prelazili u autore, sto se ne desava ili ima neuspelih pokusaja. Dar i imaginacija su presudni. Na kraju, da bi se stvorilo uistinu kvalitetno delo, potrebno je i proucavanje gradje, ima romana koji su nastajali i sazrevali godinama i decenijama. Pa cak i da nije u pitanju ne znam kako kvalitetna knjizevnost, npr. Branislav Jankovic kaze da je za ovu svoju 'Petu zicu' morao da juri monahinje i zene zatvorenike, orgsnizuje sastanke, razgovara sa njima, stice poverenje, istrazuje njihov zivot, pa onda sve to traje... Narafski, najlakse je biti Vidojkovic ili Bjelica i pisati o sebi

[CerdicLeboeff]

Пигмалион-Џорџ Бернард Шо.