Sta citate?

[Bujodrag]

herodotovu istoriju

 

+1

 

Hit.

[beta]

do sada sam više puta počinjala da je čitam i nije išlo.

nisam bila dovoljno strpljiva. sada jesam

[Bujodrag]

Meni je uvek bio zabavan.

 

A super je što ozbiljni istoričari svako malo iznenadjeno objave da je Herodot, u stvari, pozamašnim delom istorijski pouzdan. 

[quentin]

Pročitao sam novi Frenzenov roman Purity i ipak mi se dopada manje od Korekcija i, posebno, od Slobode.

 

Dva prethodna romana bave se srednjeklasnim porodičnim odnosima kroz koje daje dobru sliku američkog društva, ali u Purity sve je u krajnostima. Funkcionalne porodice u knjizi praktično nema, svi likovi su ili prebogati ili presiromašni ili preludi, situacije u kojima se nalaze su prilično nadrealne i, generalno, ova knjiga je mnogo više u fazonu nekog duhovitog Dona Delila, nego prilično klasičnog socijalnog realizma koji je trijumfalno vaskrsao u Korekcijama i Slobodi.

Opet, Frenzen je i inteligentan i vješt pisac i nije ga naporno čitati, iako je knjiga komotno mogla biti kraća 150 do 200 strana.

[Hippie]

[Parsons]

 

cist punk, sto bi rekao praslin. po meni idealan predlozak za ekranizaciju. jedina zamerka je sto je...prekratak.

[Sludge Factory]

Zavrsih sinoc Kanusgorovu Moju borbu (samo prvi tom naravno). Citajuci sam razmisljao valja li meni ovo ili ne i na kraju ipak zakljucio da je dobra knjiga. Moguce i da je do mene, jer me je pogodio nekim razmisljanjima i zapazanjima, bas onako u centar. Iako je dosta stariji od mene, pa ne mogu da kazem da je bas "generacijska stvar" u pitanju, oko nekih stvari smo se nasli. Na prvi pogled deluje da pise haoticno, medjutim shvatio sam posle da vrlo vesto pripoveda. Tacno se vidi kad i zasto nesto precuti, a kada pomene. Rekao bi covek posle ove prve (povelike) knjige, sta li je imao da pise u jos pet, ali onda shvatis da je on u ovoj knjizi, u sustini, presao jako malo i da bi ovako mogao da pise do u nedogled. 

 

Ono sto je jos zanimljivo, po cemu se knjiga verovatno izdvojila i postala hit, jeste to suceljavanje sa onim svakodnevnim, na mnogo mesta cak banalnim. Ogoljen zivot do srzi, prosto sam se plasio kad prepoznam situacije. Sve vreme ocekujes da ce nesto neobicno da se desi, sto ce izdvojiti njega, njegov i zivot njegove porodice od nas ostalih, nesto vredno pisanja romana, a onda shvatis da se to nece dogoditi i da pratis jedan obican, prosecan zivot koji i ti vodis svaki dan. Tako smo dobili neobicnu vrstu saspensa, gde ti ocekujes da ce pisac uciniti nesto da izdigne knjigu iz "prizemne svakodnevice", on te iznenadi time sto iznenadjenja nema, a i krupni dogadjaji (smrti, razvodi, zaljubljivanja), iako emotivno bitni, otkrivaju svoju sustinsku banalnost i besmisao. Odnosno, jedino sto tu jeste stvarno bitno i smisleno jesu te emocije i lepo je predstavio kako se te zivtne banalnosti redjaju, nadovezuju i grade tu licnost, koja onda ima odredjenju emotivnu reakciju na krupan zivotni dogadjaj. 

 

Ima nesto cudno u atmosferi ili kako bi se vec to moglo nazvati, ostajala je u meni i kad sam prekidao citanje, nekako nosis sa sobom tu teskobu i nakon citanja. Probajte, pa ko izdrzi imace sta da izvuce, cini mi se.

[belch]

razmišljam o njoj intenzivno već mesecima

[beta]

dobar je knausgor, veoma mi se dopao. meni je njegova melanholija veoma bliska.

jedva čekam da prevedu i ostalih 5 knjiga ukoliko ih prethodno ne kupim na engleskom.

Edited November 18, 2015 by beta kentauri

[Прслин]

Мени се изузетно недопао. Скрибоманија која је књижевни еквивалент телевизијских риалитија, лишена патоса и преглумљивања, али и било какве драме. Не видим у овој књизи икакву нарочиту вредност осим што је неки документ о просечном животу просечног човека у просечној породици у Норвешкој. Мислим, чак, да се идеја аутора исцрпљује у наслову: човекова борба су земаљски дани који теку, а не оно што је онај други који је дао исти наслов својој књизи хтео да представи као борбу. Океј, важи, али брате - колико си томова ти ишчукао након тога? И зашто? Мислим да једно тридесетак страна потрошио на описивање ситуације која је послужила да схвати да је лакше ако пиво носи у ранцу него у кеси. Не зајебавам се. Ух, опет сам се изнервиаро само јер сте ме подсетили на њега. Идем да на Википедији под медиокритетство ставим омот његове књиге као илустрацију, то ће ме сигурно мало смирити.

[gospa buba]

koji je to, jel to onaj shto ga reklamiraju da se tolko prosvetlio in pablik da ga je chak i zena ostavila, pseto napustilo, a bunar se samoisushio?

[bradilko]

 vredi li citati Atlas uplasenog coveka?

pisac je kristof ransmajer

[beta]

Мени се изузетно недопао. Скрибоманија која је књижевни еквивалент телевизијских риалитија, лишена патоса и преглумљивања, али и било какве драме. Не видим у овој књизи икакву нарочиту вредност осим што је неки документ о просечном животу просечног човека у просечној породици у Норвешкој. Мислим, чак, да се идеја аутора исцрпљује у наслову: човекова борба су земаљски дани који теку, а не оно што је онај други који је дао исти наслов својој књизи хтео да представи као борбу. Океј, важи, али брате - колико си томова ти ишчукао након тога? И зашто? Мислим да једно тридесетак страна потрошио на описивање ситуације која је послужила да схвати да је лакше ако пиво носи у ранцу него у кеси. Не зајебавам се. Ух, опет сам се изнервиаро само јер сте ме подсетили на њега. Идем да на Википедији под медиокритетство ставим омот његове књиге као илустрацију, то ће ме сигурно мало смирити.

knausgor se koristi istom tehnikom metanaracije  kao i marsel prust u "u potrazi za izgubljenim vremenom" koja inače ima sedam tomova. jedino što knausgor ima malo više dijaloga od prusta, i što su opisi manje kitnjasti. odnosno kitnjasti su na norveško luteranski način. može da ti se ne sviđa, da su ti dugački opisi dosadni, to je kao argument ok. međutim, nazivati ga mediokritetom samo zato što to tebi ne leži je preterano.

[Прслин]

Надао сам да је моја склоност претеривању опште позната, те да ће бити укалкулисана приликом сваког иоле објективнијег сагледавања и моје критике и његовог дела.

[quentin]

Knausgor, bar u prve dvije knjige, koje sam pročitao, ostavlja dosta pomiješane utiske.

Povremeno djeluje kao skriboman, ili bar kao neki naporni poznanik koji te smara nezanimljivim ličnim problemima. Opet, na drugim mjestima znao je da me ubijedi da je ta beskompromisna autobiografija jedino što ima smisla pisati. Ima u drugoj knjizi par programatskih paragrafa gdje piše o zasićenju fikcijom i sl. Ako se na to primiš, ovo njegovo izgleda kao jedina budućnost proze.

I čitanje druge knjige je pravi tour de force - prvih stotinak strana je opis nekakvog dječijeg rođendana - zaista zamorno, ali kasnije me zainteresovao. Ta druga knjiga je jako dobro strukturirana, kao da je roman, a ne autobiografija, pa i to pomaže. I generalno, mislim da ima dobar stil i da je sposoban pisac. Našao sam jedan njegov roman, onaj o anđelima, o čijem pisanju piše u drugoj knjizi, pa razmišljam da ga pročitam. Mada, i to je nekih 500 strana ili više, ali zanima me kakav je kad piše pravu beletristiku.