Sta citate?

[Прслин]

Апсолутно.

[Kampokei]

Potrajalo je, ali zavrsih sa Pamukovim "Cudan osecaj u meni". Meni je njegov Istanbul bio okej, Crveno i Muzej nevinosti sam pocinjao i nikada zavrsio, ali ovo mi je sjajna knjiga. Istanbul mu dodje jedan od dva glavna lika u knjizi, roman grad takoreci, i jedno od onih citanja kad usporavas na poslednjim stranicama da bi trajalo duze. 

 

Inace, je li neko citao Marinkovicevog Kiklopa? Ne znam da li da narucujem. Vidim da se polako etablira kao jedan od najvaznijih hrvatskih romana uopste, a zapravo nikad nisam cuo uzivo neke utiske o toj knjizi.

Edited October 16, 2015 by Kampokei

[gospa buba]

uzela da pochnem da probam uliksa. shta cijenite da ce da mi se desi? ^_^

[Dr Arslanagić]

Ja jako volim Marinkovićeve pripovetke, Kiklopa sam jednom davnom počeo pa sam stao, ko zna zašto, sada se uopšte ne sećam o čemu se radilo u tih desetak strana. Ako pročitaš, javi kako ti se čini.

[garcia]

uzela da pochnem da probam uliksa. shta cijenite da ce da mi se desi? ^_^

da izlecis nesanicu.

[Meazza]

uzela da pochnem da probam uliksa. shta cijenite da ce da mi se desi? ^_^

 

Sve je moguće. Bukvalno.

[Dr Arslanagić]

uzela da pochnem da probam uliksa. shta cijenite da ce da mi se desi? ^_^

 

[luba]

 

kiklop mi bio super u post-tinejdzerstvu, uostalom ko i uliks, ali se vise secam vrdoljakovog filma.

[svashtabezneshto]

Potrajalo je, ali zavrsih sa Pamukovim "Cudan osecaj u meni". Meni je njegov Istanbul bio okej, Crveno i Muzej nevinosti sam pocinjao i nikada zavrsio, ali ovo mi je sjajna knjiga. Istanbul mu dodje jedan od dva glavna lika u knjizi, roman grad takoreci, i jedno od onih citanja kad usporavas na poslednjim stranicama da bi trajalo duze. 

 

Inace, je li neko citao Marinkovicevog Kiklopa? Ne znam da li da narucujem. Vidim da se polako etablira kao jedan od najvaznijih hrvatskih romana uopste, a zapravo nikad nisam cuo uzivo neke utiske o toj knjizi.

 

 

Sa Pamukom sam imala problem u srpskom prevodu, ne ide, ne mogu, 

i na nekom od prošlih sajmova knjiga naiđem na BIH izdavača Buybook.

Snijeg, (Zovem se) Crveno i Istambul. (Za prve dve prevod Marta Andrić za treću Ekrem Čaušević.)

Kao da se radi o drugom piscu.

Sad čekam Sajam da uzmem ostale njegove romane.

[ultra plasticni]

I ovde problem sa Pamukom. Stambol sam procitao ceo, al jedino pamti onaj deo kad govori o nekim mestima grada koja te sama vuku da im ponovo dodjes. Fazon, noge same idu. A sa Crvenom je propast, mislim da sam se oko 150 strane zapitao, sta ja ovo uopste citam, nemam pojma o cemu se radi i digao ruke

[Pečorin]

Crveno jeste konfuzno, mnogi su se zalili na prevod.

Ali Dzevdet beg mi je odlican, kao i bela tvrdjava(dosta laski i kraci roman)

[iDemo]

Mneni se ovo svidja - temeljno. I na prvo/drugo a i na trece citanje.

[James Marshall]

samo pazi da ne uzmeš pogrešnog murakamija, ovaj rju nije baš za svakoga

Meni Rju bolji, ona Miso supa je totalni rolerkouster

[Parsons]

 

zavrsih i trecu knjigu, ne verujem da cu uzeti ista drugo da citam dok ne zavrsim kompletan krlezin opus. ova knjiga je btw izuzetno aktuelna i ne nalazim nista na internetu o njoj, sem vasicevog teksta iz vremena jos iz 1991:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=870827

 

[halloween]

Kako sam se oduševila kad sam slučajno naletela na ovaj članak. Železara dodeljivala književnu nagradu, ehej! Dobro, jasno mi je i da su imali malo više para, pa je stigla preporuka da ulažu u kulturu. Vrlo konstruktivna sugestija.

 

 

 

Organizatori: Narodna knjižnica i čitaonica „Vlado Gotovac“ Sisak i Gradski muzej Sisak

Izložba pod nazivom „Književna nagrada Željezare Sisak 1976. – 1990.“ predstavlja ostavštinu nekada cijenjene nagrade koju je kontinuirano davao Metalurški kombinat „Željezara“ Sisak od 1976. do 1990. godine. Odluka o pokretanju Nagrade donesena je 1972. godine no pokrenuta je tek četiri godine kasnije. Svake godine je dodjeljivana po jedna nagrada za prozu, poeziju i esejistiku i književnu kritiku i to autorima s prostora tadašnje jugoslavenske države. O nagradama je odlučivala komisija vrsnih stručnjaka zajedno s predstavnicima tvornice time prožimajući ideju spajanja materijalnog i duhovnog rada. U nizu nagrađenih mogu se izdvojiti Milivoj Solar, Aleksandra Flaker, Oskar Davičo, Jure Kaštelan, Miroslav Krleža, Mirko Kovač, Danilo Kiš… Tvornica je otkupljivala dio knjiga te ih je dijelila kao poklone svojim radnicima. Književna nagrada je bila ujedno i dio projekta kojim se nastojalo poticati čitanje knjiga među radničkom populacijom. Književna nagrada zajedno s Likovnom kolonijom Željezare Sisak bila je kulturni brend tadašnje tvornice i grada Siska, a izložba nastoji prezentirati i duhovno naslijeđe tvornice kao dio industrijske baštine.