Sta citate?

[iDemo]

Kida. Za svaku preporuku. 

[Prospero]

Убија.

 

Šta će ti knjiga, gledao si ono predavanje na LSE :D

[stajebrebilo]

 

 

uf...

E, bas taj komplet imam i ja :-)

[Have_Fun]

Mhm mhm

Dopadljivo izdanje :)

 

Danas cu poceti Trijumfalnu kapiju

 

Trebalo mi je malo vremena da sazvacem sve ovo do sada i oporavim se od prethodnih knjiga

 

Sent from my GT-I9105P using Tapatalk

[stajebrebilo]

To i Noc u Lisabonu su mi favoriti, posle Crnog obeliska, naravno. Valjda i zato sto sam ih citao u ono mracno vreme pa sam se tako i osecao, kao likovi iz romana.

[Have_Fun]

Plan mi je da nakon Trijumfalne kapije pocnem Na zapadu nista novo a zatim Povratak pa onda ostale

 

Mada mozda promenim redosled

 

Za sada mi je Tri ratna druga, omiljena.

Nebo ne zna za miljenike me je dobro prodrmala i naterala da se svasta zapitam.

Crni obelisk mi se dopao, mozda mi je bila nesto sporija od ove dve jer ima dosta filozofiranja i razmisljanja glavnog lika, ali bas ima dubinu.

Razgovori sa Izabelom su mi prejaki.

A cela knjiga se moze preneti i u nase 90e, inflacija, nacionalizam, rat...

Na pocetku knjige je deo kada Ludvig uzima novcanicu od desetak maraka i njom pali cigaru :)

Jbg kad ne vredi ni jednu sibicu, a posle rucka je vredela jos manje

 

Sent from my GT-I9105P using Tapatalk

[garcia]

nista "iskra zivota"?

[iDemo]

Sve te knjige su dobre - pitanje je samo koje kome vishe i bolje legne™.

[Have_Fun]

nista "iskra zivota"?

Nisam jos to procitao

Ali cu i do toga doci svakako

Plan je da sve procitam kad sam vec poceo Remarka :)

Samo sam mislio da idem onim redosledom koji sam napisao

 

Sent from my GT-I9105P using Tapatalk

[stajebrebilo]

Nakanjujem se da pocnem Memoare Dejvida Rokfelera ali sve nesto odlazem...

Citao neko?

[porucnik vasic]

Šta će ti knjiga, gledao si ono predavanje na LSE :D

То предавање дође као тизер.  ;)

[koksy]

 

pol oster - nevidljivi.

 

 

prosečna knjiga, a za one s velikim očekivanjima (u koje svakako spadam i ja) - razočaravajuća.  autor kroz likove i njihove karaktere (ili viđenje njihovih karaktera kroz prizmu drugih aktera)  formira razgranatu mrežu međudejstava i razumno bi bilo očekivati da će to, na kraju, na književno prihvatljiv način,  biti svedeno i razrešeno. ispostavlja se, međutim, da - verujući, valjda, da je završna motivaciona petarda jednog od glavnih likova sasvim dovoljna da bi se pred čitaocem stvorila iluzija grandiozne eksplozije - stavlja tačku na samo jednu, ili jedva dve grane ispletene trilerske mreže a to, ipak, ostavlja utisak praznine, nedovršenosti i - grubo rečeno - promašaja.

naknadno sam pročitao deo Osterovog intervjua za The Times (povodom ove knjige) u kojem on ovu nedovršenost (ili - ako je moja procena pogrešna - "nedovršenost") proglašava namernom ali je mu, po tom pitanju, prosto ne verujem.

Edited September 28, 2015 by koksy

[Sludge Factory]

Ja sam to izdrzao do pola i batalio. U pravu je luba, kad se intelektualci dovate zanra, tj. kad pokusavaju da koriste zanr u svojim pisanijama obicno se to tako zavrsi.  

[Have_Fun]

To i Noc u Lisabonu su mi favoriti, posle Crnog obeliska, naravno. Valjda i zato sto sam ih citao u ono mracno vreme pa sam se tako i osecao, kao likovi iz romana.

Sad vidim zasto ti je "Trijumfalna kapija" medju favoritima

 

Fantasticna knjiga.. odlicna radnja, likovi fenomenalni kao i uvek. 

Iskreno, odugovlacim da je procitam, jer ne zelim da je zavrsim, zelim da jos potraje, ali me vuce :)

Ostalo je jos malo :/

 

jbt, u svakoj knjizi je na tako divan nacin opisano ispijanje alkohola da i onoga ko cita natera da oseti ukus pica :)

[koksy]

 

 

 

 

mada sam za nju znao odranije, na ovu knjigu sam danas nabasao spletom čudnih okolnosti i u dokolici je pročitao u celosti (broji nekih 130 stranica). bilo mi je,takođe, poznato da je ista, nakon što je objavljena, dočekana na krv i nož  a čitajući preovlađujuće kritike imao sam utisak da se u "odbrani" Kiša (od ove knjige i njenog autora) koriste prilično prizemne konstrukcije, etikete i klevetanja koja su pre svojstvena netolerantnim Kišovim obožavaocima nego ozbiljnim poznavaocima materije (kako sam, inače, većinu autora  kritičkih osvrta doživljavao).

 

elem, ova knjižičica boluje od bar dve krupne boljke koje prosto vrište i na koje se autor malo-malo pa vraća u tekstu.  prva boleština je uporno insistiranje na Kišovom Jevrejstvu koje se – dominantno - tretira u jednoj vrlo čudnoj formi koja bi mogla da sugeriše kako autor ima mnogo veći problem sa Jevrejstvom kao takvim nego sa samim Kišom kao Jevrejinom. da se  Vasović zadržao na polaznoj tezi po kojoj je Kiš zloupotrebljavao svoje Jevrejstvo (i „jevrejske“ teme u svojim delima) zarad lične (i) književne probitačnosti, mi bismo se još uvek kretali u okvirima legitimnog kritič(ars)kog ponašanja. međutim, pristup koji je Vasović primenio u knjizi, daje poprilično argumenata njegovim kritičarima da sve ovo okvalifikuju kao pisanje na granici antisemitizma.

druga boljka ove knige je jedna nerazumna glorifikacija nacionalizma. u pokušaju da Kišovu kritiku ovog fenomena (koja, po meni, nije sasvim konsekventa i pati od izvesnih pojednostavljenja i mestimično vulgarne banalizacije) pošto-poto izvrgne ruglu, Vasović upada u krajnost po kojoj je praktično svaki nacionalizam – dobar! zašto je dobar? zato što Kiš tvrdi suprotno!

 

ako ćemo pošteno, ova knjiga je iznedrila i nešto dobro. ne ulazeći sada u motive autora (o kojima ne mogu da sudim), ovo je – koliko znam – prvi zaista kritički osvrt na delo Danila Kiša i pojedini delovi teksta sadrže sasvim pristojno argumentovane kritičke opservacije. a za to je, nakon postdavidovičevske afere iz koje su Kiš i Kišovci izašli kao pobednici a D.K. oglašen neprikosnovenim božanstvom (sa svime što to podrazumeva, uključivo zaštita lika i dela), ako ništa, trebalo imati bar muda.