Sta citate?

[Yoda]

Bolja je Ljudmila Ulicka, ali to je vec starija generacija. Dublja od Prilepina, pitkija, bolji stilista. I naravno, nepretenciozna.

[Прслин]

Ето, и њу сам прескочио. Исправићу првом приликом, хвала на препоруци.

[Hamlet Strašni]

Kad budeš hteo da je čitaš, reci.

 

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

[bradilko]

Прилепин је нацбол, али Печорин је питао кога да чита а не за кога да гласа. :)

 

 

"Елементарне честице" се јако тешко читају. Изузетно је мрачан и гађа нека врло сакривена места. Имам утисак да узима колико и даје, а даје јако много. Дај том роману још једну шансу.

 

"Карта" је мој лични трип, капирам зашто може да не легне неком другом.

 

Заборавио сам раније да споменем и "Ланзероте". Са разлогом ;) Збирка довршених и полудовршених текстова, као компилација демо снимака познатог бенда објављена након што су се прославили и распали. За љубитеље.

elementarne cestice su ljubavni roman tj roman o ljubavi..1 od najboljih. Mnoge su plakale a ima i pasaza smesnih djavolski.ljubav je slozena i nesrecna koliko god nema prepreka osim nas.uvek neka prepreka.al sam navijao verovatno i zbog sebe.no nije uelbek jebeni holi-boli pisac.tmurna irska bese na kraju?.ne mislim na zaljubljenost.i pre neki dan nalupah se oko uelbeka.izvinjavam se

[Pečorin]

hvala Prslinu i Yodi za odgovore i preporuke

mada mislim da ću prvo da obrnem klasiku, kad pričamo o Rusima, a pažnju mi je privuklo novo izdanje Kapetanove kći od Puškina.

 

a trebutno završavam svet koji nestaje-Činua Ačebe, i počeo sam novu zbirku Lavkraftovih priča-Šaptač u tami, tek je izašla.

[Meazza]

Upravo sam pročitao "Turski gambit". Zaplet i dalje tanak; likovi nešto originalniji i zanimljiviji, i uopšte ceo roman je interesantniji za čitanje od prvog dela (Azazel), delom i zbog toga što daje istorijske okolnosti vezane za Rusko-Turski rat, o kome ne znam puno, a to mi je uvek zanimljivo za čitanje. Ukratko, utisak mi je i dalje da je, bez obzira na neke "teške teme" koje pokušava da dotakne, u pitanju njanjava i umirujuća laka književnost bez neke težine, odnosno čista komercijala. Da neko ne bi stekao pogrešan utisak o mojoj kritici, nisam nikakav elitista u književnosti i neko koji ceni samo klasiku (naprotiv).

 

E sad, koliko sam ja uspeo da vidim, Akunjin u Rusiji jeste popularan, ali kod putinista važi za petokolonaša i rusofoba. Negde sam pročitao da je neko za njega napisao: "Jedini neoliberalni projekat koji je uspeo u Rusiji." Interesantno bi bilo saznati da li je sam namerno izabrao takvu ulogu za sebe. Na japanskom, njegov pseudonim "Akunjin" znači "negativac" (Akunjin je inače japanolog - pored toga što je erudita, to mu se ne može osporiti). U "Turskom gambitu" Anvar-efendija izgovara ovakvu kritiku Rusije koje se ne bi postideli ni Madlen Olbrajt ili Zbignjev Bžežinski :D (parafraziram): "Igra se partija šaha (The Big Game), a ja sam na strani belih (good guys). Rusija je zemlja koja ne bi trebala da postoji - ogromna, jaka i zaostala - nosilac svega negativnog što koči razvoj čovečanstva. Evropa ne može da se razvija u liberalnom pravcu sve dok je ona tu i vreba da je proguta deo po deo. Da bi se Rusija zaustavila vredelo je ubijati, sve je dozvoljeno." Na to Varja (feministkinja) "brani" Rusiju time što "ima Dostojevskog i Tolstoja" (kao da je to dovoljna odbrana od onakvih optužbi), a Anvar kaže da Švajcarska nema ni književnost, a ipak se tamo najbolje živi. Inače, u romanu čak i sam Fandorin kaže da je "ubeđeni protivnik demokratije", a Anvar je liberalni reformator Turske koji hvali zapadnu Evropu i Sjedinjene Države.

 

Naravno, ne pada mi na pamet da sudim književnom delu na takav način i učestvujem u putinovskim teorijama zavere o ubačenim elementima. :D Samo prenosim šta sam video. Za kraj, pridružujem se svemu što je Prslin napisao, i ovo štivo jeste veoma zanimljivo za analizu kao odraz jednog vremena. Štaviše, mislim da ću nastaviti da čituckam serijal. Ima nešto žilvernovsko u svemu tome što mi se ipak dopada. Zato je moja ocena 2 od 5 (što po mojoj skali znači: autor ima zanimljive ideje koje ne uspeva da razradi na pravi način, ili dobro piše o nekim trivijalnim stvarima; nije sasvim loše i vredno je čitanja).

[ajgor]

Акуњин је ваљда Грузијац, тако да тешко може да буде љубитељ Путина. Такође, Азазел је написан пре него што је Путин дошао на власт па Фандорин, главни јунак серијала, није могао да буде заснован на Путину, што нас доводи до Слободана Милошевића, о чему ћу нешто касније.

 

Akunjin je Gruzin, jašta, pravim imenom Григориј Шалвович Чхартишвили." Informatika" je 2006. objavila njegov poprilično obiman esej "Pisac i samoubistvo". Veoma zanimljivo štivo, 

[James Marshall]

Akunjin je Gruzin, jašta, pravim imenom Григориј Шалвович Чхартишвили." Informatika" je 2006. objavila njegov poprilično obiman esej "Pisac i samoubistvo". Veoma zanimljivo štivo, 

 

Meni je ta studija/esej bila odlična. 

[Have_Fun]

Fuckin` Remark...

Posle SF literature (hvala jos jednom Skyhighatristu sto mi je poslao sve one knjige :) ) ("Marsovca" obavezno da prelistaju ljubitelji ovog zanra) malo sam se vratio u realnost citajuci Remarka.

Dopada mi se njegov stil. Tecan, citljiv, nije mi prazan, dopadaju mi se opisi, narucito opisi ispijanja alkohola :) .. gotovo da osetim i ukus i miris ruma, konjaka, rakije..
Likovi su mi sareni, dopadljivi.. i to me iznervira, skroz me ubaci u njih pa stvari koje im se desavaju kao da se desavaju nekome koga poznajem.
Zato sam par puta i pravio pauze u citanju jer nisam zeleo da nastavim tragediju nekog lika.

"Tri ratna druga" su me bas prodrmala (ponovo).
Svidja mi se kako je opisano to prijateljstvo. Licilo mi je na sve ono sto sam slusao od svojih roditelja, kako su se oni druzili, zabavljali kao mladji, u svoje vreme.
Mi se svi sad druzimo, ali mi se cini da su tada ljudi bili blizi jedni drugima, slobodniji, otvoreniji, spontaniji. Sad bre ne mozes da skupis drustvo ni za rostilj, sve neki glupi izgovori.. jeste novac problem, ali mi se cini da je i do nas, da smo se ulenjili malo.. a i jebeni internet.. zblizava ljude ali ih i udaljava..

enivej..
Opisivao je tesko vreme ali su opet u toj nemastini ljudi nekako delovali srecno. Uvek tu jedni za druge, no matter what.. Pojedu sta ima, popiju, podele, pomognu se, zapevaju.. cak i posle svadje i tuce sednu za sto, cestitaju jedan drugom, na iskap po casicu i sprijatelje se.
I u pocetku je sve to lepo, fino, zezanje.. a onda pocne da se razvija knjiga. :/
Pogodile su me tragedije likova...

no, jedva cekam da pocnem sledecu knjigu, samo da malo slegnem ovu 

mozda sam, ipak, trebao "Tri ratna druga" da ostavim kao poslednju, mada cu je sigurno kasnije citati i po 3. put

[stajebrebilo]

Ja obozavam Remarka. Za vreme i nakon bombardovanja sam procitao sve iz pre i poratnog ciklusa. Nisam hteo da citam naslove iz ratnog vremena.

Procitao sam na moru Ljudi sa 4 prsta-peti prst od M. Bulatovica. I danas aktuelno, balkanski kriminal, migranti, politika...

 

slučajno poslato sa TT

[Have_Fun]

Crni Obelisk - Remark
 

 

"Ne ljutite se sto govorim, eto, o starim danima. Svet ponovo lezi u mutnoj svetlosti apokalipse, miris krvi i prasina poslednjeg razaranja jos se nisu razisli, a laboratorije i fabrike vec ponovo punom parom rade da odrze mir pronalazeci oruzje kojim se moze razneti citava zemljina kugla.

Mir sveta! Nikada se o njemu nije vise pricalo i nikad manje za nj ucinilo no u nase doba, nikada nije bilo vise laznih proroka, nikada vise lazi, nikada vise smrti, nikada vise razaranja i nikad vise suza nego u nasem stolecu, stolecu napretka, tehnike, civilizacije, masovne kulture i masovnog ubijanja.

Ne ljutite se zato ako se zacas vratim u one na pricu nalik godine kada se nada vijorila nad nama kao zastava i kada smo verovali u onako sumnjive stvari kao sto su covecnost, pravicnost, tolerancija - kao i u to da ce jedan svetski rat svakako biti dovoljna pouka jednoj generaciji."

 

​

"Zasto svi ljudi nisu jednostavno sretni, Rudolfe?" sapce ona.

"Ne znam. Mozda zato sto bi bogu inace bilo dosadno."

"Ne", kaze ona brzo. "Ne zbog toga."

"A zasto?"

"Zato sto se boji."

"Boji? Cega?"

"Kad bi svi bili sretni, bog vise ne bi bio potreban."

Sad je pogledam. Oci su joj vrlo prozirne. I lice joj je opaljeno i uze nego ranije. "On postoji samo zbog nesrece", kaze ona. "Onda je potreban i ljudi mu se mole. Zato on to cini."

"Ima i ljudi koji se mole bogu zato sto su sretni."

"Tako?" Izabela se smjeska s nevjericom. "Onda se mole zato sto se boje da nece ostati sretni. Sve je strah, Rudolfe. Zar ti to ne znas?"

 

[ultra plasticni]

[Have_Fun]

 

 

uf...

[porucnik vasic]

Убија.

[iDemo]

Nije lose al' sam ocekivao (i) vishe. Mozda je bilo pametnije da citam kad je izaslo a ne sa zadrshkom...