Sta citate?

[porucnik vasic]

 

 

nista nije isto posle Brodela

Исчитао цело?

[vathra]

Ako ti se dopadne Kavabata, preporučujem ti za dalje čitanje Velemajstora i Hiljadu ždralova (obe u izdanju Tanesi). 

Zanemarila sam japanske pisce u poslednje vreme, ubošću valjda ponešto novo na Sajmu. 

Велемајстор одличан.

Кроз прави догађај, меч два велемајстора, испричана и транзиција у модерни Јапан.

[vathra]

uzeo sam i diverzanta od ivana hariša jednog od najzajebanijih partizana neverovatne biografije koju ne znam zašto HBO nije već pretvorio u mini seriju.

ivan je zbog siromaštva u domovini krenuo u kanadu, odande je zbog sindikalnog rada deportovan u meksiko, a završio je po srednjoj i južnoj americi dižući revolucije i gde je izbacio svoj prvi voz iz šina. početkom rata u španiji vidi svoju obavezu da se priključi interbrigadircima, gde postaje glavni za obuku diverzanta. posle španije završava u francuskoj, u logoru, gde beži za jugoslaviju i tu počinje verovatno najbolja diverzantska priča u istoriji. čovek je uništio preko 200 nemačkih vozova, mostova, pobio hiljade njihovih vojnika, par generala, vršio diverzije po zagrebu...

Ух, полако са тим набрајањем уништавања, не претеруј 

 

-----

 

Ко воли ратну тематику, нек погледа ову књигу:

James Inks - Eight bailed out

Има је на нету (ја је нашао у Digital Library of India), а има и код нас.

Ова прича је свакако заслужила да се екранизује, да има срећан крај вероватно би је већ снимили.

Екипа америчких авијатичара је искочила у Црну гору, и тамо провела скоро годину дана са четницима.

[Dr Arslanagić]

[*edited by mod]

Trebalo mi nesto lagano pa sa uzeo i zavrsio ovo

 

 

 

Prilicno zanimljivo iako nisam nikad cuo za lika. Glavni lik je prodao dusu djavolu kako bi dobio znanje nekromanstva ali mu je posle nekog vremena to dosadilo pa je otisao kod djavola, i odradio jos jednu opkladu. 100 tudjih dusa u roku od godinu dana za njegovu dusu nazad. 

 

Da ne spojlujem mnogo, knjiga je prilicno zanimljiva iako zbrzana po sredini. Vuce na vanbracno dete Gaimana i Praceta koje je vise povuklo na ovog drugog. Cim ugrabim malo vremena uzecu i druga dva nastavka.

 

 

A onda vodjen Gone Girl filmom narucio Dark Places od iste autorke. I sta da kazem,  tek sam na pola ali mi je vec jasno zasto su joj sva tri romana otkupili za film.  Pravi dobar triler, mucan i misteriozan taman koliko treba. Samo da ga ne zasere do kraja i ja ultra zadovoljan. Bas za svaku preporuku.

[yolo]

Procitao "Najnormalnijeg coveka na svetu" Ivana Tokina. Solidno napisano za debitantski roman, stilski sasvim zaokruzeno i pismeno, ima zanimljivu strukturu - dva paralelna toka - i taj neki luj malovski egzistencijalisticki strih koji lepo funkcionise. Mogao bi biti dobar film. Zapravo, da je bio malo fokusiraniji na kraju, gde po meni nepotrebno uvodi neke fantazmagoricne momente koji su me podsetili na Kustine curke (som koga glavni junak jase uzvodno do Beca, zatim u vasionu itd), nisam siguran da bih imao sta da zamerim. Brzo i lako citanje, nominalno 250 strana, efektivno skoro upola manje, procitao na letu izmedju poletanja i sletanja. 

[gospa buba]

gde po meni nepotrebno uvodi neke fantazmagoricne momente koji su me podsetili na Kustine curke

eto -_-

 

taman kad krenem da se kajem shto sam prestala da chitam zivuce srpske pisce (jer im se, taman kad posmislish, evo, odlichan roman, kolko u sledeci ukenja pohivshi milorad pavic sa onog svijeta, maskiran u kusturicu, i polete viljushke, guske, snajke, ka zasluzenoj srpskoj prevlasti na ovome svetu )

[Mil@n]

 

[Skyhighatrist]

 

Malo je zbunjola da se pohvataju likovi (Shi Qiang, Chang Weisi, Shen Yufei, Wei Cheng, Pan Han, Sha Ruishan...), ali pitko je i fino vozi.

[Hamlet Strašni]

Kundera, Neznanje. Kupljeno na potoku za kindl.

Vrhunski mi prija.

[Њујоркер]

Za kraj moje 27martovske trilogije, da je tako nazovemo, ostavih i ponajbolju knjigu

 

 

zbornik radova ISIja i Fonda Kraljevski Dvor. Predstavljeno je 9 naucnih radova koji su ispretresali tragicne martovske dogadjaje iz raznoraznih uglova.

 

Zanimljivo, prvi rad, Momcila Pavlovica Datumi koji su opredelili sudbinu drzave i naroda - 25. i 27. mart 1941. je i najlosiji. Ne samo sto autor u svom radu ne navodi nista novo ni epohalno, vec se on oslanja i citira uporno jednog te istog autora, Nikolu Milovanovica i njegovo "remek delo" Vojni puc i 27. mart iz 1960. Na svaku autorovu tezu (Solun, demonstracije, klinac, palac) imamo i citat Milovanovicev (a KPJ je na to reagovao tako sto...). Sto me podseti na moj stari udzbenik Sociologije s III godine PMFa, na svaki pasus iz sociologije sledila su dva: a Marks i Engels su rekli da... No, najveci autorov greh je taj sto se on prema ovim dogadjajima uopste na kraju ni ne odredjuje, pokusavajuci da odrzi privid neutralnosti. To se zove bezmudost.

 

Srecom, prvi se Pavlovici u vodu bacaju. Vec Dragan Tesic sa svojim Ratnim planom R-41 Vojske Kraljevine Jugoslavije vraca veru u nauku. Tesic pocinje izlaganje sa planom D iz 1934, i njegovim potonjim modifikacijama, dolazi do plana S, koji se konacno usvaja 1940, i za kojeg autor tvrdi da je od svih planova (ofanzivnih i defanzivnih) do tada, a i kasnije, bio najrealniji. Medjutim, dolaskom Kosica na mesto nacelnika Djeneralstaba, usvaja se plan R-40, kojeg autor s pravom kritikuje. No, sa novim desavanjima na Balkanu te godine, taj plan nije vise aktuelan, tako da se februara 41 pristupa pripremi plana R-41. Ni ovaj, u stvari samo malo modifikovani R-40 ne odgovara stvarnoj situaciji na terenu, pa autor u daljem tekstu secira natenane sve nedostatke kakao plana tako i rukovodjenja mobilizacijom. Po planu trebalo je da se mobilise 1 700 000 ljudi (od kojih 500 000 bi bili u rezervi) plus 600 000 grla stoke, u stvarnosti je mobilisano 700 000 ljudi od kojih vise od 400 000 regruta sa manje od mesec dana u uniformi, i to vecinski na mobilizacijskim mestima a ne na frontu.

 

Sledi korektan rad Koste Nikolica Knez Pavle i martovski dogadjaji 1941. u Jugoslaviji u kome se na fin, hronoloski sled, daje pregled Pavlovog namesnistva od 34 do 41. Nista epohalno i novo, ali je vredna jedna njegova opaska na kraju na sbbkbb pitanje da smo ostali u Paktu veli:..."Da li je Jugoslavija mogla da pregrmi rat u nekom od njegovih 'mrtvih uglova', u kojim su se nasle Turska, Svedska ili Spanija? Izvesnost takve mogucnosti potkrepljuje okolnost da posle napada na SSSR 22. juna 1941. Nemci nisu otvorili vise nijedan nov front, vec su tim napadom nagovestili gubitak svoje strateske inicijative..."

 

Srdja Trifkovic je u radu Knez Pavle i diplomatija kao umetnost moguceg - angloamericki doprinos cinu 27. marta 1941. na sva usta ispljuvao licemernu spoljnu politiku Engleske (i SAD) i to sa punim pravom, normalan covek se posle citanja "prijateljskih" saveta Cercila i Ruzvelta prosto najezi, do tancina je opisan i pokusaj Kneza da provede mali jugoslovesnki brod kroz scile visoke medjunarodne politike, koji se pokazao katastrofalnim, kako za Kneza licno, tako i za drzavu i narod. Za kraj ovog sjajnog dela je ostao i zakljucak s kojim se skromni potpisnik ovih redova slaze od a do s.

 

Navikao sam na bolje od Ljube Dimica. On se u 27. martu 1941 - Secanjima, tumacenjima istrazivanjima i udzbenickoj literaturi osvrnuo na tretman ovog dana kako u socijalistickom periodu tako i u ovom novom, postjugoslovenskom, u Srbiji, Hrvatskoj i Slovenackoj. Osim zakljucka da se o 27. martu slabo moze i dan danas nauciti iz udzbenika, ostaje pitanje zasto je sprcano vreme na ovu temu uopste?

 

Ceda Antic, s druge strane, uhvatio se razbijanja Mitova 1941. godine. Ja cu ovde navesti dva (od 8). Prvi je da je ratom prekinut uspesan razvoj Kraljevine Jugoslavije, na sta autor odgovara da je ekonomski napredak s kraja tridesetih u velikoj meri zavisila od ponovnog uspeha Nemacke, i da je ekonomski uspon Evrope 50ih i 60ih nemoguce objasniti medjuratnim kretanjima privrede. Ovim tvrdnjama se zaista nema sta dodati, osim da sam se ja poprilicno iznednadio cinjenicom da je jugoslovenska privreda pred II sv. rat bila u u usponu. Mes cini da je zapravo belezila pad, ali ajde... Poslednji mit je da je ustanak u Srbiji 1941 bio znacajan. Brojke su surove: od 1. avgusta do 5. decembra poginula su 203 Nemca, a 378 je ranjeno. Za to vreme poginulo je 11 522, a streljano 21 809 Srba, ukupno mrtvijeh 33 331. To je bilans Uzicke republike.

 

Bojan Dimitrijevic u radu Predstavnici srpske vlade generala Milana Nedica o 25. i 27. martu 1941. donosi uglavnom clanke koji su bili objavljivani u kvislinskim novinama prigodom obljetnica ozujskih dogadjaja. Naravno, svi do jednog su kriticni prema pucu i slavodobitno ukazuju na dobrobiti Pakta. I zaista, osim novog ugla koji nam Dimitrijevic nudi (sto je vredan hvale pokusaj), svi ti clanci su na kraju krajeva nebitni i svode se na judeo-masonsku zaveru protivu srBskoga naroda. Samo bih od svih tih osvrta izdvojio Spalajkovicev, propaktovski, ali uravnotezen, sto se od iskusnog diplomate na kraju krajeva i ocekivalo.

 

Odlican je bio i Nikola Zutic u 27. mart 1941 - Istoriografija i ideologije u kojima on ide okolo i secira razne naucne i kvazinaucne publikacije o 27. martu. Prvi na udaru je bio onaj ranijepomenut Lalicev Knez Pavle Istina o 27. martu, kojeg s pravom naziva laickim i pamfletskim. Zatim je usledio udar na komunce i njihove lazi o 27. martu u liku Dragoljuba S. Petrovica, da bi potom upozorio da se emigrantska stampa poput Foticevog Izgubljenog puta uzimaju s zrncem soli, da bi zavrsio sa jugolsovenskim korporatvcima Gregoricem i Ljoticem... Fin jedan pregled, nema sta.

 

Nesto sam novo naucio o Nedicu iz rada Mila Bjelajca 25. i 27. mart i aprilski rat 1941 - gde su koreni podeljenih pogleda? Dobro, znali smo da je Jugoslavija vodila neutralnu politiku s jedne strane, a s druge sa Francuskom kovala planove o zajednickim akcijama, da se pokusalo i sa priblizavanjem mrskom SSSR i naoruzavanjem tamo... Ono sto nisam znao je da Nedic, tada minista vojni, kaze se, nije imao dublje simpatije za Nemacku ni tada, a ni kasnije za vreme okupacije, i trazio je od vlade da se odredi kojim ce pravcem da ide, ne bi li vojsku tako prirpemao. Smenjen je posle italijanskog bombardovanja Bitolja i kuknjave Namesnistvu glede stalnog aktiviranja i deaktiviranja vojske koje negativno utice na moral. Dalje Nedic upozorava da se ne moze odoleti istovremenom napadu Nemacke, Italije, Madjarske, Rumunije i Bugarske te da ce posledice biti unistenje i komadanje zemlje. I onda nudi tri opcije: povlacenje i savez sa Grckom; savez sa Rusijom; prilaz Osovini i kupovina vremena za zemlju. To je bilo 1. novembra 1940! Uglavnom, Nedic je smenjen, znamo sta se posle izdesavalo, dosao je puc i tragedija sa nesagledivim posledicama. I Bjelajac ovde opet citira Nedica od pre puca: "I ako na kraju krajeva ipak izgubimo izvesne delove nase zemlje za kompenzaciju susedima necemo svakako izgubiti onoliko i onako, ako bi bili neprijatelji i silom pokoreni. U protivnom izgleda mi da ce srpski narod poraz Jugoslavije najvise platiti." Auh!!!

 

 

Sve u svemu, sjajan zbornik radova!!!

[Notorious]

Velika kuća Nikol Kraus (Booka), drugačija i zahtevnija od prethodne knjige, naizmenično me je držala satima i puštala na par dana. 

 

et Hamlet 

Kundera obaveštava bez podučavanja, možda zato i prija. 

[batticuore]

Selimović - Tvrđava (sramim se, tek sada). Iako sam pročitala ovaj roman sa gomilu pauza i razvlačenja (a izgleda da mi nije sad baš ni odgovarao), pa sam samim tim stalno gubila nit kontinuiteta fabule, priča ima puno divnih, duševno okrepljujućih malih literarnih oaza. 

 

Moj prvi Osho - Psihologija ezoteričnog. Lepo, zanimljivo, za mene nešto novo, čitaću ja toga još. 

[vathra]

Њујоркер,

на ту тему је добра и "Слом краљевине Југославије" Велимира Терзића (има је и на нету).

 

Обавезно потражи:

"Hitler's strategy 1940-1941: The Balkan clue", Martin van Creveld.

Књига има 250 страна, од чега је око 1/3 листа извора. Има гомила примарних извора и добро је објашњена стратегија из немачког угла. Она добро ставља ствари у перспективу.

Ја сам је нашао повољно на Abebooks.

 

А што се тиче оног мајстора који цитира Николу Миловановића , па Миловановић јесте имао занимљив ратни пут, али је публициста, има фуснота у својим књигама да их избројиш на прсте руке.

[Њујоркер]

Da, da, citao sam Terzica na znaci.net. Bilo je gadno preci prvu knjigu i one klasicne komunotripove o "dvorskoj kamarili", "velikosrpskoj srbijanskoj burzoaziji", "velikosrpskim separatistima"?!?, "velikosrpskoj hegemoniji", "beogradskom burzoaskom centru" i t d... No, svakako je rec o monumentalnom delu. Lomim se da li da ga nabavljam u papiru...  Ovu drugu cu svakako potraziti, hvala.

 

Sad bas citam i (skoro) ne verujem:ZBORNIK NOR-a, tom I - knjiga 21 - BORBE U SRBIJI 1941-1944 - dokumenti kvislinških jedinica i ustanova

Hronoloski spisak zandarmskih izvestaja prvo komesarskoj a onda i Nedicevoj upravi o zlocinima koji su komunisti cinili po Srbiji, kao i o akcijama u suzbijanju istih, a koji ne samo da se ne negiraju u ovoj knjizi vec se u fusnotama dodatno i objasnjava i pojasnjava ko i kako i zasto! Klanja, pljacke, ubistva s ledja, paljenja opstinskih i sreskih arhiva, dan za danom, sve junacka akcija za akcijom protivu "okupatora". Jos se crveni ni ne stide. Stigoh do oktobra 41.

To je nama nasa borba dala...