Polazeći od filmske produkcije Džordža Romera i drugih dela tog žanra o živim mrtvacima (filmovi, stripovi, video-igre, televizijske serije) Filozofija zombija nudi originalnu analizu društva kontrole i medijske moći. Kuga hodajućih leševa iz fikcije služi kao metafora koja nam pomaže da shvatimo svu složenost našeg postmodernog društva, društva spektakla i tehnifikacije, o čemu su već govorili autori poput Bodrijara, Debora, Deleza. Analiza koja obuhvata jezik, hiperkodifikaciju savremenog sveta, mane kapitalizma ili naše mode, kao i afektivne parčiće koje kroje moderna kompjuterizovana društva, omogućava da se artikuliše jedna manje ili više sistematična, celovita kritika uspostavljenog poretka, njegovih diskursa, prihvaćenih himera. Zombijevska ontologija iznova otkriva prostore intimnosti koji su zatrpani ispod savremenih tehnoafektivnih paradigmi, masovne propagande i hiperpotrošnje koja je izmakla svakoj kontroli.

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Knjizevnik_BL/group_search_ctype?ct_id=KanadskaPrica&from=VII%20(27-28)&stdlang=ser_lathttp://polja.rs/polja450/450-26.htm　http://polja.rs/polja428/428-13.htmhttp://www.yurope.com/zines/mostovi/arhiva/96/100/10007-1.htmlhttp://polja.rs/polja428/428-13.htmhttp://www.yurope.com/zines/mostovi/arhiva/96/100/10007-1.html

Čini mi se da je roman "Avanture nevaljale devojčice" Maria Vargasa Ljose* dosta hvaljen na forumu (ili sam nešto pobrkala?). Dođoh do pola i nikako da uvidim taj kvalitet...Jel treba da sačekam kraj? *nisam sigurna za promenu imena u genitivu, ako je ime Mario Vargas Ljosa...

*nisam sigurna za promenu imena u genitivu, ako je ime Mario Vargas Ljosa...

Ne brigesaj. Sve dok nije Kurc... :gangula:

'Bambiland' - Jelinekova'Sramota' - Kuci (valjda je ovako prevedeno kod nas)'Poetika' - Aristotel (kad treba da danem dusom od crnjaka iz prve dve)nikad nisam voleo da istovremeno citam vise od jedne knjige, ali prelaskom u robovlasnicko drustvo, citanje mi je moguce samo u periodima praznika/godisnjeg

pročitao "crnu kutiju" od amosa oza.do sredine romana činilo mi se (nadao sam se!) da pisac radi na nekoj paklenoj napravi koja će da me dobro prodrma. kad sam stigao do poslednje rečenice zaključio sam da je u međuvremenu zagubio i štapin i detonator.kao da je napisano u teškom cajtontu.

Vracanje klasicima, Zlatno runo druga knjiga. Prva je proletela!

I ja ponovo čitam Pekića, Godine koje su pojeli skakavci... Poštujem ga i kao pisca i kao klasnog neprijatelja.

U potrazi za Southern Ontario gothic stilom, citam Slikar skrivenog od Dzejn Erkart. Za sad naznake od gotike (secanja na detinjstvo i majcinu smrt, te tajanstvena lepotica Vivijen), ali zato ima upecatljivih opisa prirode za koju se glavni junak opravdano pita kako je moguce da istovremeno izgleda i negovana i nenastanjena. Mozaicka struktura romana, flesbekovi, preciznost u izgradnji likova prikovali su me uz ovu knjigu, koju kao i citaoci pre mene, "vec posle prve recenice dozvljavam kao svoju".

Čini mi se da je roman "Avanture nevaljale devojčice" Maria Vargasa Ljose* dosta hvaljen na forumu (ili sam nešto pobrkala?). Dođoh do pola i nikako da uvidim taj kvalitet...Jel treba da sačekam kraj?*nisam sigurna za promenu imena u genitivu, ako je ime Mario Vargas Ljosa...

ja sam se isto muchila sa tim jednim konkretnim. a inache ga rado i lako chitam.

Vracanje klasicima, Zlatno runo druga knjiga. Prva je proletela!

isto, druga knjiga. (mada pravim dan pauze, da procitam novog Egana)kupila sam komplet na onom sajmu knjiga 2006, pred odlazak iz Srbije i procitala prvu knjigu. prijateljica cuvala u stanu sve ove godine i sad letos ga donesem sa sobom. procitala ponovo prvu knjigu i sad krenula drugu. inace prve knjige na srpskom posle nekoliko godina (valjda od kada sam otisla, ne mogu da se setim niceg drugog u medjuvremenu).

per petešunidemo da krademo konjeza sada vrlo dobro. odličan prevod crnkovića. javiću konačne utiske na kraju.

razočarala sam se. korice su lestvicu postavile visoko.kao doktorska teza, prerađena u knjigu - korektan školski rad dobrog đaka.dosta ponavljanja. kao explorer emisija u kojoj, malo-malo, pa rezimiraju dotadašnje gradivo pre nego što pređu na novi deo.ničeg, ali ničeg, izvan onog što je već najopštije opšte mesto. kako u svetu, tako i kod nas. čudno <_< .poz

Ne citam obicno drame (sem Shakespearea), ali posle Woodyjevog Blue Jasmine, osecam potrebu