Sta citate?

[luba]

Uh, sve si shvatila naopako. :)

verovatno jesam, jer mi zivot prolazi u nadgornjavanju sa onima koji "takav sund u ruke ne bi uzeli," pa zato uvek ostrije reagujem.ali sad ozbiljno: probaj da ne polazis sa stanovista da je takvoj knjizevnosti pre mesto na filmu. (prvi ce ti pelekanos zameriti na takvom stavu :D) jer, kiss me deadly jeste savrsen film, ali je i roman mikija spilejnija vrhunski i svakako ne za opustanje. da ne pominjem elroja.moracu konacno da se pozabavim paplom na davno obecanom topiku.inace, sabila sam konacno produzenu verziju kingovog the stand, i zbog cigletine ne stigoh da procitam na moru sve sto sam ponela.novo otkrice mi je zena dejvida sajmona, lora lipman. ko i muz, savrsena sa recima, zaplet vrhunski, i to sam se jos oprobala na stand alone knjizi, sad cu da otkrivam njenu detektivku tes monogan.ali apsolutni hit kingova preporuka. zena radila kao tv kriticar za ew i naucila da pise. oba romana da se progutaju, iako teme nisu nimalo lagane, a glavne junakinje daleko od srcu milih.

[Sludge Factory]

verovatno jesam, jer mi zivot prolazi u nadgornjavanju sa onima koji "takav sund u ruke ne bi uzeli," pa zato uvek ostrije reagujem.ali sad ozbiljno: probaj da ne polazis sa stanovista da je takvoj knjizevnosti pre mesto na filmu. (prvi ce ti pelekanos zameriti na takvom stavu :D) jer, kiss me deadly jeste savrsen film, ali je i roman mikija spilejnija vrhunski i svakako ne za opustanje. da ne pominjem elroja.moracu konacno da se pozabavim paplom na davno obecanom topiku.

Naravno. Ali, veruj mi, meni je film vrhunska umetnost, na prvom mestu (uz muziku, s tim sto je mjuza ipak posebna kategorija umetnosti :D ) ispred svih ostalih (eto, ipak sam elitista :D ) i kada kazem da je nesto za film, to je jako pozitivna ocena s moje strane. -_-Inace, prekombinovao raspored i uzeo Svu sirocad Bruklina. Upravo cu da pocnem. EDIT: Ispravka, ne mogu sad da pocnem, pocecu najverovatnije sutra. Edited July 30, 2010 by Sludge Factory

[MachineGunEtiquette]

[Joshua]

verovatno jesam, jer mi zivot prolazi u nadgornjavanju sa onima koji "takav sund u ruke ne bi uzeli," pa zato uvek ostrije reagujem.

klik :Di da ne trolujem bas skroz- u putu konačno načela Just after sunset i 8 sati proletelo, mada sam se malo odvikla od čitanja kinga u kratkoj formi. naletela i na nekoliko super pančlajnova, ali sam sve pozaboravljala- ostade mi jedino "if she said the moon was cheese, you'd say provolone" kao optužba za papučarenje. :lol:rešena da dok sam na odmoru dovršim i Duma key po svaku cenu.nagomilala sam i dovukla i par simonsa:lovedeath, winter haunting, terror i summer of night pa ćemo da vidimo. nisam ga do sad čitala, a vidim dosta ga ljudi ovde nahvalilo.

[luba]

klik :D

otprilike, mada je umuvao neke uljeze, poput t. frenc i ovog smora larsona.

i da ne trolujem bas skroz- u putu konačno načela Just after sunset i 8 sati proletelo, mada sam se malo odvikla od čitanja kinga u kratkoj formi. naletela i na nekoliko super pančlajnova, ali sam sve pozaboravljala- ostade mi jedino "if she said the moon was cheese, you'd say provolone" kao optužba za papučarenje. :lol:rešena da dok sam na odmoru dovršim i Duma key po svaku cenu.

kasnis, kasnis. bili bejzbolas je tu, a za par meseci stize i ovo.

nagomilala sam i dovukla i par simonsa:lovedeath, winter haunting, terror i summer of night pa ćemo da vidimo. nisam ga do sad čitala, a vidim dosta ga ljudi ovde nahvalilo.

1, 4, 2, 3 (samo zato sto je teror cigletina, pa da ne zapostavis kinga)pocela ovoamerika propala pa pokusava da se izvuce u 22.veku. spin i axis su me navukli na wilsona, sf na tragu starinskog, uz malo postapokalipsi i bez mnogo mrsomudjenja. za sad i ovo ide sjajno.

[porucnik vasic]

Фантастичан путопис, фантастичан старински енглески.

[Willow]

Ante Tomić - Čudo u Poskokovoj DragiZnači, fakin masterpiece i najtoplija preporuka. Nešto što se, naravno, konzumira u cugu. Ne pamtim kada sam se toliko dobro zabavljao čitajući nešto. I eto, možda sam pališa ali nisam mogao da ovo pročitam samo jednom i odložim na stranu, već, kad sam došao do kraja, odmah sam se vratio na prvu stranicu i počeo ponovo da čitam. Svi likovi i pejzaži su max. živi i opipljivi, a ljubavni odnos Lovorke i Krešimira je jedan od najprirodnijih i najtoplijih zabeleženih u literaturi, slika iskrenog i prisnog odnosa dva jednostavna bića koja se, eto, vole. Roman obiluje komičnim situacijama, i besmrtnim monolozima i dijalozima, a u spojleru je Lovorkina tirada u žutom Twingu, pri povratku u brda iznad Splita, nakon što je malo propustila svog "čovika", Krešimira, kroz šake. Svakako da u romanu postoje bolji i reprezentativniji fragmenti od ovog, ali neka ih čitalac sam otkrije...

Nisu to bile prve, vjerojatno ni poslednje batine koje je Krešimir u životu dobio, ali su bile jedine za koje je pouzdano znao da ih neće osvećivati. Raščupan, krvava nosa i s modricom preko oka pokorno je vozio, dok je Lovorka, prekriživši ruke na prsima, mrko zurila kroz šoferšajbu. „Još mi samo jednon to napravi i srce ću ti iščupat“, dobacila mu je. Krešimir je šmrcnuvši kimnuo. „Nos otari.“Obrisao je krv nadlanicom a ona je bijesno puhnula. „Nemaš šudarić uza se?“„Neman“, priznao je on s krivnjom u glasu. „O, muko moja!“ uzdahnula je ona teško i pružila mu maramicu. „A vidi mu kose?!“ dodala je. „Bit će da ni češalj nemaš?“„Neman.“„Zašto me to ne čudi? Kad si zadnji put zube opra?“Krešimir je zamišljeno nabrao obrve kontajući u sebi. „Odma da ti rečen, je neću živit s nekin ko ne pere zube. Osobna higijena mi je jako važna.“„Dobro.“„A veš? Redovito minjaš mudante i majice?“„E, kako ne“, slagao je on. „Ma, baš! Na koju temperaturu se pere bila roba?“„Molin!?“„Na koliko stupnjeva se pere bila roba?“„Na sedamnaest!“ bubnuo je Krešo. Lovorka je prezirno frknula. „Više od sedamnaest“, upitao je on nesigurno. „Nije? Manje? Na dvanaest?“„Ajde, majke ti, ne sramoti se više. Pogledaj kakvi si, pari se da te je poplava izbacila. U kafenin bičvama na crne postole! Dobro me se pazi vidin li te još jednon u kafene bičve na crne postole. Na te stvari san specijalno alergična. Ili kad muškomu padnu gaće i otkrije se razdjeljak na guzici. Grozno! To i dlake u nosu. Dođe mi bljuvat kad vidin da muškom, ka moržu, restu dlake iz nosa. A nokti su posebna priča. Nokte obavezno šišat i posli sve komadiće skupit i bacit u škovace, a ne da ja kupin za tebon. I ne da ti Bog da mi posli brijanja ostaviš dlake na lavandinu. Ili da šporke mudante baciš nasrid sobe. Za to bez upozorenja ubijan. I za popišanu dasku u zahodu, isto tako. Nađen li popišanu dasku, oprosti se sa životon. Ne ostavljaj stvari za sebon. Ne tražim ja puno, ali nekog reda mora bit. Mrzin pušenje u postelju, perut na kragni, otiske prstiju na staklenin površinama. Neće ti ruka otpast ako posli ručka pjat i viljušku odneseš u sudoper...“

[Nicol]

nakon visemjesečnog epizodnog citanja (jednostavno nije išlo brže) zavrsila golden notebook doris lessing. na momente mi je bila prilično zahtjevna što zbog jezika (zayebah se, uzela se na engleskom), što zbog opširnosti i ponavljanja. napornijim su se pokazali dijelovi koji se tiču prepričavaja konkretnih zbivanja iz prošlosti nego li njene instrospekcije i prisjećanja vlastite psihoterapije, koji su tako bogati, energični i precizni da su me za čas usisali. uglavnom, vrijedno, ali i umarajuće iskustvo. onda sam krenila uzet nesto lagano (motivacije koja često prethodi književnim razočaranjima), pa sam pročitala larssonov krimic muškarci koji mrze žene. stvarno lagano, prozirno, zanimljivo na razini problemskog zadatka. budem li citala druga dva nastavka, ostavit cu ih komotno za dezurstvo ili takvu neku situaciju, jer ne zahtjeva emocionalnu dostupnost. nakon toga u revijalnom tonu nastavih s priručnikom za loše majke, kate long, koji se ispostavio pristojan romancic preobucen u chick lit. dementna baka, vječno premorena majka i kcer teenagerica žive zajedno u kuci, u sjeverno engleskoj selendrici. radnja koja nije nista posebno vrti oko klasicnih pitanja roditeljstva, odrastanja, preuzimanja životnih uloga, ali je uronjena u estraogensku juhu posesivne ljubavi, mrznje i (naravski) krivnje. sad planiram za put od 10-ak dana ponit jednu knjigu, ne mogu se odluciti sta. jel citao netko otmjenost ježa muriel barbery? ili mozda sonnenschein daše drndić? a iz niskih pobuda me zanima i roman justine levy nothing serious, o tome kako joj je carla bruni maznila muža.

[slepa živana]

Ante Tomić - Čudo u Poskokovoj DragiZnači, fakin masterpiece i najtoplija preporuka.

+1meni je najsmešnije bilo kad otac pita ove što su došli da seku struju, jel znaju vama roditelji čime se bavite :lolol:i kraj mi je super. nadam se da će biti film. to bi bilo super.

[Joshua]

otprilike, mada je umuvao neke uljeze, poput t. frenc i ovog smora larsona.kasnis, kasnis. bili bejzbolas je tu, a za par meseci stize i ovo.

znam i za bilija i za zvezde, ali ih još neću kupovati- samo ću se unervoziti. poslednje što mi treba su rokovi i u čitanju knjiga. poslednje što sam pokupila s amazona je bila ova biobibliografija, ali je avaj ostala u inozemstvu (čime stavljam tačku na čudan osećaj da sam nešto zaboravila koji me prati već 2 dana), pa će čitanje malo da sačeka. kada sam naručivala delovala mi je onako blago senzacionalistički i tralala sa gomilom zanimljivih bio informacija- drugim rečima savršeno za leto. jesi čitala možda?i što bre ne voliš larsona?

sad planiram za put od 10-ak dana ponit jednu knjigu, ne mogu se odluciti sta. jel citao netko otmjenost ježa muriel barbery?

čitala sam ja pre pola godine. topla, fina knjižica i jako lepo napisana, mislim na jezik- tako da uživanje u njoj zavisi od prevodioca. italijani su se fino snašli, za srpski prevod sam čula da je 'nako, ne znam šta su kod vas uradili. problem se najlakše rešava čitanjem francuskog originala, ali francuski speling i odmor nikad nisu išli zajedno. sem tih logističkih problema- preporuka u svakom slučaju.

[Nicol]

tenks. pošto francuski ne znam, polažem nade u hrvatski prevod. inače, iznenadjujuće kako su mi forumske preporuke ovdje pouzdane, jel i vama? kad god sam pročitala nečiji imalo velikodušniji opis, zamišljeno se visoko podudaralo s pročitanim. eto jos 1 prednosti malog, incestuoznog foruma u kojem se svi poznaju.

[luba]

jel citao netko otmjenost ježa muriel barbery? ili mozda sonnenschein daše drndić? a iz niskih pobuda me zanima i roman justine levy nothing serious, o tome kako joj je carla bruni maznila muža.

jos jedan glas sa jeza, ali ako je prevedena "une gourmandise," njena prva knjiga, jos bolje. za obe mi je zanimljivo sto zena vlada satiricno-sarkasticnim stilom, davno zaboravljenim u francuskoj knjizevnosti zarad nesnosne intelektualnosti, i jednako precizno barata i muskim (u gurmanu) i zenskim (u jezu) glavnim likom.kod ove levy toga nema, moze se procitati za jedno popodne, a toliko se i pamti. preterujem, naravno, ali nekako nisam mogla da se udubim u patnju zene koja je za partnera izabrala sarkozija.

kada sam naručivala delovala mi je onako blago senzacionalistički i tralala sa gomilom zanimljivih bio informacija-drugim rečima savršeno za leto. jesi čitala možda?

nisam, kupila sam prosle godine u pristini (jedna od boljih engl knjizara u tzv regionu, majke mi, nasla sam i ovog karlina tamo) neku slicnu i jos je nisam otvorila. doduse, pored on writing, mozda nema ni potrebe.cudno je to sa biobiografijama, nekad bih da saznam sve sto mogu o nekom, tipa bil hiks ili gonzo, a nekad ne zelim da znam ni rec da se ne bih odljubila (hint elroj).

i što bre ne voliš larsona?

uf. glupo mi da blasfemisem nesto sto svakako nije dno.probala sam, trudila se, prvu knjigu jedva zavrsila posle deset dana, i jos kao se potrudim da nadjem na engleskom kad vec ne znam svedski, ali ne ide. sve mi je nategnuto, i recenica, i zaplet, i likovi, narocito njegov, dok je njen previse hipstersko-alterglobalisticki. saspens (ako je to bio cilj) skoro pa nepostojeci, zlo(cini) neinspirativno za mozganje, psihologija lika nerazdradjena i tako to. u stvari, najvise mi smeta stil. ovaj drugi skandinavac, na primer, henning mankell, ma ledeno mi dok citam. sto je cudno, jer je covek pisao celog zivota, a i dosta novinara se dokazalo u spisateljstvu. par nekih tekstova koje sam procitala o desnicarima, prava uzivancija, ali ovi krimici, niks.

[Nicol]

kod ove levy toga nema, moze se procitati za jedno popodne, a toliko se i pamti. preterujem, naravno, ali nekako nisam mogla da se udubim u patnju zene koja je za partnera izabrala sarkozija.

ali zar taj roman nije pisan iz pozicije žene čiji se muž zaljubljuje u bivšu supermodelicu i ostavlja je (ne bi valjda u gloriji lagali )?

[luba]

ali zar taj roman nije pisan iz pozicije žene čiji se muž zaljubljuje u bivšu supermodelicu i ostavlja je (ne bi valjda u gloriji lagali )?

jeste. samo sto je slicnost tolika da nije moglo da se zivi od poredjenja :D. ali stvarno ne vredi zamajavanja.

[Milogled Bluff]

Ante Tomić - Čudo u Poskokovoj DragiZnači, fakin masterpiece i najtoplija preporuka. Nešto što se, naravno, konzumira u cugu. Ne pamtim kada sam se toliko dobro zabavljao čitajući nešto. I eto, možda sam pališa ali nisam mogao da ovo pročitam samo jednom i odložim na stranu, već, kad sam došao do kraja, odmah sam se vratio na prvu stranicu i počeo ponovo da čitam. Svi likovi i pejzaži su max. živi i opipljivi, a ljubavni odnos Lovorke i Krešimira je jedan od najprirodnijih i najtoplijih zabeleženih u literaturi, slika iskrenog i prisnog odnosa dva jednostavna bića koja se, eto, vole. Roman obiluje komičnim situacijama, i besmrtnim monolozima i dijalozima, a u spojleru je Lovorkina tirada u žutom Twingu, pri povratku u brda iznad Splita, nakon što je malo propustila svog "čovika", Krešimira, kroz šake. Svakako da u romanu postoje bolji i reprezentativniji fragmenti od ovog, ali neka ih čitalac sam otkrije...

Nisu to bile prve, vjerojatno ni poslednje batine koje je Krešimir u životu dobio, ali su bile jedine za koje je pouzdano znao da ih neće osvećivati. Raščupan, krvava nosa i s modricom preko oka pokorno je vozio, dok je Lovorka, prekriživši ruke na prsima, mrko zurila kroz šoferšajbu. „Još mi samo jednon to napravi i srce ću ti iščupat“, dobacila mu je. Krešimir je šmrcnuvši kimnuo. „Nos otari.“Obrisao je krv nadlanicom a ona je bijesno puhnula. „Nemaš šudarić uza se?“„Neman“, priznao je on s krivnjom u glasu. „O, muko moja!“ uzdahnula je ona teško i pružila mu maramicu. „A vidi mu kose?!“ dodala je. „Bit će da ni češalj nemaš?“„Neman.“„Zašto me to ne čudi? Kad si zadnji put zube opra?“Krešimir je zamišljeno nabrao obrve kontajući u sebi. „Odma da ti rečen, je neću živit s nekin ko ne pere zube. Osobna higijena mi je jako važna.“„Dobro.“„A veš? Redovito minjaš mudante i majice?“„E, kako ne“, slagao je on. „Ma, baš! Na koju temperaturu se pere bila roba?“„Molin!?“„Na koliko stupnjeva se pere bila roba?“„Na sedamnaest!“ bubnuo je Krešo. Lovorka je prezirno frknula. „Više od sedamnaest“, upitao je on nesigurno. „Nije? Manje? Na dvanaest?“„Ajde, majke ti, ne sramoti se više. Pogledaj kakvi si, pari se da te je poplava izbacila. U kafenin bičvama na crne postole! Dobro me se pazi vidin li te još jednon u kafene bičve na crne postole. Na te stvari san specijalno alergična. Ili kad muškomu padnu gaće i otkrije se razdjeljak na guzici. Grozno! To i dlake u nosu. Dođe mi bljuvat kad vidin da muškom, ka moržu, restu dlake iz nosa. A nokti su posebna priča. Nokte obavezno šišat i posli sve komadiće skupit i bacit u škovace, a ne da ja kupin za tebon. I ne da ti Bog da mi posli brijanja ostaviš dlake na lavandinu. Ili da šporke mudante baciš nasrid sobe. Za to bez upozorenja ubijan. I za popišanu dasku u zahodu, isto tako. Nađen li popišanu dasku, oprosti se sa životon. Ne ostavljaj stvari za sebon. Ne tražim ja puno, ali nekog reda mora bit. Mrzin pušenje u postelju, perut na kragni, otiske prstiju na staklenin površinama. Neće ti ruka otpast ako posli ručka pjat i viljušku odneseš u sudoper...“

Roman je vrh vrhova. Ko Alan Ford :D