Sta citate?

[darling]

nego. čitam viktora ivančića, zašto ne pišem i drugi eseji. toplo preporučam :)

citam i ja, na tvoju preporuku. tenkjuverimac. sve si bila u pravu.

jesi li chitala the box od istog autora..meni se dopadala (chula sam da ce je ekranizovati).. nije outstanding, ali je lako svarljiva i pitka za chitanje nedeljom. more than enough!

da si javila da ces citati, pa da ti prepricam, da se ne mucis ni s tim lako svarljivim i p(l)itkim stivom: on pakuje. eto. to je bila ta knjiga.

[Sara Goldfarb]

da si javila da ces citati, pa da ti prepricam, da se ne mucis ni s tim lako svarljivim i p(l)itkim stivom: on pakuje. eto. to je bila ta knjiga.

čitala sam je odavno (možda pre godinu i po) i pravo da ti kažem, nije mi bilo krivo što sam je pročitala. nije bilo ni *wow*, a nije bilo ni *zašto sam gubila vreme čitajući ovu knjigu*! ;) a kapiram da ću i *split* pročitati kad mi dođe pod ruku.. Edited June 28, 2010 by Sara Goldfarb

[slavoljub]

Draga Darling,Shvatio sam da ti se ne dopada roman "Split" (kao ni "The Box"). Vrlo rado cu ti nadoknaditi novac u zamenu za knjigu/e (iako ni ja ne volim komarce). Javi se na moj mail sslavoljub@sbb.rs.Pozdrav,SlavoljubPS.Hvala, Sara :-)

[Sludge Factory]

Ajmo, ciji se sad ovo klon?

[slepa živana]

eh kad bi se meni ovako javila mir jam...

[copkillah]

eh kad bi se meni ovako javila mir jam...

Sve je moguće.

[Sara Goldfarb]

ja bih volela da mi se javi eulbek, na primer.

[gospa buba]

Draga Darling,Shvatio sam da ti se ne dopada roman "Split" (kao ni "The Box"). Vrlo rado cu ti nadoknaditi novac u zamenu za knjigu/e (iako ni ja ne volim komarce). Javi se na moj mail sslavoljub@sbb.rs.Pozdrav,SlavoljubPS.Hvala, Sara :-)

dobro gosn slavoljube, jesi ti normalan???!!!da te chovek lepo pita :lolol:mislim stvarno <_<ja bih volela da mi se zivana javi kad joj se javi mir jam.eto, ne insistiram da lichno participiram i shtedljivo se odnosim prema onostranim resursima :P Edited July 1, 2010 by thermal bug

[korindjar]

nemam gde da okacimKo zna gde smo miI pocela je, dakle, jesen. U sred avgusta. A pocinjala je pomalo jos maja, pa juna, pa nekoliko dana u julu, presecala nas usred vrucine, selila nas za jednu noc iz africke jare na obale severnih mora. Ali ovo sad, od pre dva dana, to je kontinentalna esen, to su prvi pozuteli listovi, miris hladnoce u kosi i na obrazima... sad opet mozemo da pocnemo san o moru.Ustvari, niko nije toliko dugo na moru kao mi, kontinentalci. Gledam one Dalmatince jos do pre neki dan, muvaju se po toj Dalmaciji, a nista i ne vide: ni zvezde, ni palme, ni penu u balama, ni galebove. Ko zna gde su ti ljudi sa svojim snovima. Kazu ti: dobro jutro, a misao im u Australiji. Kazu ti: dobar dan, a misao im na Atlantiku. Kazu ti: laku noc, a misao im u Japanu.A meni, opet, obrnuto. Meni misao stalno na Jadranu. Citave godine sanjam more, idem ulicama, radim, razgovaram sa prijateljima, a - nisam tu. Na moru sam. Zovu me na sastanke, teraju me da nesto organizujem, uradim, donesem, predam, saopstim, ocutim, priznam... a ja im kazem:-Badava vi to meni. Nisam ja tu.I stvarno sam u Trogiru, na Korculi, u Budvi, u Voloskom, u Sibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu...Kad pocne ovako jesen, vidim prvi list kako se otkacio sa grane i pada u vrtlogu niz bulevar, ja odem. Iznervira me neko. Drugi bi planuo, svadjao se, dokazivao, pretio, psovao. Ja – nista. Prodjem kroz ljude i kroz zidove kao kroz vazduh. Jer kako mozes nanervirati nekog ko nije tu, ko je odsutan?Ja sam godinu dana odsutan. Od jednog mora do drugog. Slusam Radio Jadran. Imam neke trake sa morskim melodijama. Pripremam recnu ribu na dalmatinski nacin. Nerviram se kad Hajduk izgubi. Godinu dana tesan mi je rodjeni krevet, vrpoljim se do neko doba noci, setam nekim starim trgovima; Dubrovnik, Split; u glavi mi trepcu ferali, pa mi svetli pod celom ona prvomajska obala, praznicna obala sva u vatrama, pa lutam praznim plazama Orebica, Makarske, Ciova, Stona, Hercegnovog. Od Crne Gore, preko Hrvatske, cak do Istre, sve ja to prodjem u masti.A pripreme. Da vam ne govorim o pripremama. Neko obuce farmerice, okaci torbu o rame i digne palac. Ja kad idem na more, spremam se kao da idem u rod. U stara vremena, kad se jos putovalo u kolima sa arnjevima, tako su nasi nedeljama, mesecima pripremali svoje putovabnje u Pestu, u Bec, u Beckerek. Posle su dosli vozovi i brzine, ali moj deda je uvek tri sata ranije bio na stanici kad putuje iz Mokrina u Kikindu. Sedeo je u hladovini pod bagremom, ili zimi uz furunu u cekaonici, kola je isprezao kod Stepancevih, u kafani prekoputa, pa smo posle sedeli i cekali voz.I cekajuci tako, mi smo vec bili u Kikindi. i secam se: ta Kikinda , iz cekanja, uvek mi je bila lepsa nego ona prava. U pravoj Kikindi najveca senzacija za mene bilo je sto moze da se sladoled jede kasikom, za stolom, iz neke metalne case. Taj sladoled sam obicno gutao, a uzivao sam posle, kad se vratimo kuci. Mljackao sam u Mokrinu.Tako je meni sa morem. Tako je svakom bivsem mornaru kad sanja o moru i kad ode na more. I ove godine, kao i uvek kad sam tamo, ja nisam tamo. Odjednom hocu da se odmorim od svega sto me je razvlacilo na sve strane, odjednom hocu da dozivim jos jednu godinu snova, i vec posle pet dana ja vidim da sam umorniji, pa mi skripi onaj iznajmljeni krevet, pa sanjam prvo o svom krevetu, pa o svojim brigama, pa mi treba da se s nekim isvadjam, da me neko pozove na sastanak, da cujem Radio Novi Sad ili Radio Beograd, da saznam sta je sa Zvezdom ili Vojvodinom, radi li pionirska skola na Detelinari, kako je na Strandu, na Tvrdjavi...Trcim na telefon. Kako je, pitam, sta ima novo u redakciji, da li me je neko trazio... Bez veze. Novine izlaze i bez mene. Vreme je naslikano na televizoru svake veceri u pola osam. Niko me nije trazio. Zive ljudi bez mene, svira Janika Balaz bez mene. Milan Plemic i ne primecuje da me nema medju gostima na terasi Tvrdjave. A ja sam sa njima. Muvam se svake veceri pre negu sto zaspim, setam kejom, prelecem preko Dunava kao velika bela ptica u Kamenicu, vrtim se sokacicima Podbare i Salajke, lomim noge po begeckim vinogradima...Stvarno, sta cu ja na moru?Onda pocne nervoza. Jedva cekam da se to zavrsi. Jer, sta je – tu je. Uplatiop sam za odmor i nema vracanja para. Treba zazmiriti i – izdrazati.I ja, umesto da se odmaram, ja izdrzavam na svoj nacin. Ali izdrzavam na svoj nacin. Hoce, recimo, da me nanarvira kelner koji se uvija kao brsljan oko stolova gde sede stranci, a mene i ne primecuje satima.-Neces, burazeru – mislim – neces me nanervirati. Ja nisam ovde. Ja sam daleko. J sam sad u Sodrosu, brale, a ti i ne znas sta je Sodros. Drugi bi lupao sakom o sto, vikao nesto o turizmu, o jugoslovenstvu, o ugostiteljskoj etici. Ja nista. Prodje kelner kroz mene kao kroz vazduh, pridjem i ja kroz njega. Jer i on nije ovde. I on je negde na drugoj strani sveta, neko njegovo lepse i nasmejanije Ja seta sad sa Havajkama, ili igra u Grckoj, ili pilji u golisave lepotice Palm Bica. Ovo ovde sto stenje, ovo kelnersko telo iskrivljeno pod teretom posluzavnika, u oznojanom crnom sakou, sa budjelarom punim stranog novca, ko zna cije je to telo.Ko zna cija su nasa tela.Duse su nase – to znamo. Valjda smo zato i neulovljivi. Valjda zato niko i nije tu gde mislim da jeste.*Sam sam opet kod kuce, a nisam tu. Mljackam ukus morskog vetra, kao nekad, u detinjstvu. ukus kikindskog sladoleda. I vec mislim kako cu iduce godine, tamo negde pocetkom juna, pocetkom jula, pocetkom avgusta... A Radio Jadran mi salje Djordja Peruzovica i Olivera Dragojevica, a palme mi sume oko usiju, a more se talasa u temenu.Neko na vratima zvoni. Traze me. Sta vredi i da otvaram, kad nisam tu. Ko zna gde sam ja.

[tazza]

ja bih volela da mi se javi eulbek, na primer.

ja bih volela da mi se vrati uelbek :P mada dobro je, samo mi elementarne cestice fale.

[jms_uk]

nemam gde da okacim

Mozda ovde?On topic:Kolekcija prica, za sada presao prve tri - i sve mi se svidjaju.

[Tihajeza]

renoviraju mi biblioteku. odem u drugu, sa meni nepoznatim rasporedom, i još ne provalim da ulazim minut pre kraja radnog vremena. ubrzo ugasili svetla za fajront, i ja uzmem prvo sto mi je dopalo šaka. ispostavilo se da nisam uzela nikakav roman, ili zbirku priča, nego baš onakvu knjigu kakve volim, koje pišu novinari (ili laici) u vidu neke proširene reportaže (pominjala sam ovde). da me je neko pitao da li želim da čitam o graditeljstvu violina, rekla bih 'ne'. dokumentarac o zanatu pravljenja violina u 21.veku, i o violinama uopšte, koji ispade na kraju vrlo vrlo zanimljiv, čak pomalo u stilu luja terua (vidim na wikipedii da to zovu "gonzo style journalism" hehe, baš zgodno ime). e, da: džon markeze - "graditelj violina" (john marchese - "the violin maker")

[MarlaSinger]

Senka Vetra- Karlos Luis SafronPodseca me na Sitnicarnicu kod srecne ruke , mozda zato sto tako lepo pise o knjigama i magiji koju one nose.evo odlomaka"Kako je odmicala, struktura price poce da me podseca na jednu od onih ruskih lutki koje drze bezbrojne minijature sebe samih u svojoj unutrasnjosti. Korak po korak, naracija se rasipala na hiljadu povesti, kao da je prica prodrla u kakvu galeriju ogledala i njen se identitet razdelio na desetine razlicitih odraza i istovremeno ostao jedan jedini. Minuti i sati iskliznuse kao neka opsena. Satima kasnije , zarobljen u prici, jedva primetih kako ponocna zvona na katedrali zvone iz sve snage u daljini.Zakopan u bakarnoj svetlosti koju je bacala stona lampa, utonuh u svet slika i osecaja kakve dotad nisam poznavao. Likovi koji su mi se ucinili tako stvarnim kao vazduh koji sam udisao povukose me u jedan tunel avanture i misterije iz kog nisam zeleo da pobegnem."

Edited July 9, 2010 by MarlaSinger

[darling]

erlend lu "mirni dani u miksing partu"smorilo me najstrasnije. necu je procitati do kraja. on i ona, cetrdesetak godina, bracni par norvezana s decom, odu u garmispartenkirhen, koji u razmeni mejlova s vlasnikom kuce net prevodilac, jer gazda nemac ne govori engleski,prevede u miksing part. to je otprilike najzanimljivija recenica u knjizi. mada sam se dosetila da je kod erlenda mulej, a ne muzej, dakle ista fora. muz opsednut najdzelom, nesto nije realizovan, radi u pozoristu, a oce da napise dramu, koju nikad ne napise, mozda ga je i zena prevarila s nemcem, nisam se udubljivala,... stvarno nisam shvatila sta je bre ovo. bas cudno s tim luom. "dopler" mi je genijalna knjiga, "volvo kamione" nisam procitala do kraja, "naivan.super" onako, i "mulej" korektno.

[Diabolic]

Sociologiju