Smisao života

[расејан]

Moze biti da sam pogresno shvatio coveka. Ispada da je rasejanom zivot piknik, a meni krvavo ratiste. A bice valjda da je istina negde na sredini. Ne postoji piknik-zivot, postoji piknik-percepcija. Medjutim, cak i tako pozitivnu percepciju realnost ce da ometa i namece svoje ostre ivice.

Нисам рекао да је лако, него по чему се равнам. Великог плана напросто нема, постоји само рупа у свемиру коју себи издубимо. Какву то рупу дубим, шта ја то хоћу - кад то рашчистим са собом, имам некакву идеју шта бих хтео (а то ми, отприлике, држи пет до десет година, на дуже од тога никад нисам био паметан), и то ми онда служи као водиља, да по томе бирам битке које ћу да бијем, а које ћу да заобиђем.А што се страхова тиче, победиш један по један, то дође успут, иначе нећеш стићи куд си намерио, то си у праву. Ал' некако ми та победа никад није била циљ, само препрека до следећег циља.

"sjedinjenje sa sopstvenim flow-om", satori, oneness, kako god da nazoves, sa opustanjem nemaju nikakve veze, nazalost

Има... али опуштање дође као последица, а не као метод.

to je bolan proces izbegavanja konformiranja, preispitivanja svega sto pomislis i sto ti drugi kazu, svega sto vidis i cujes, potom suocavanja sa svim nedostacima i sveta u tebi i van tebe, suocavanje sa bolom zbog tih nedostataka, aktivnog rada na prihvatanju tih nedostataka kao neminovnih, i trasiranja staze koja moze, ali verovatno nece, dovesti do boljitka u tebi i van tebe.opustanje je ono sto, kao mali luksuz, dozvolis sebi u pauzama ove aktivnosti. u te pauze mogu, ali ne moraju da spadaju new age muzika, mirislljavi stapici. orgenik sokovi itd.

Или само тако седнеш и зуриш у даљину, или реку, или напросто мрак. С друге стране, ти недостаци нису баш неминовни, дају се ствари померити ту и тамо, не много, али и то чини неко задовољство кад се постигне. Мало ли је за једног човека, нарочито ако другима западне за око да се ипак може... па се полако гомилају ситне промене. Тиха вода брег рони.

a opustenost: e to dodje mnogo mnogo kasnije. prvi simptom da si na tragu opustanja jeste da ti stvari koje su ti ranije delovale bitne ponekad deluju kao pozadinski sum u odnosu na ono sto je zaista bitno.

А има и обратно, почнеш да налазиш трагове битног у стварима које си некад одбацивао као површне.

[Indy]

Razumem zašto neko misli da je opuštenost dobra stvar, većina ljudi je normalno pod stresom i prirodno je da žude za onim čega nemaju dovoljno. Moje prirodno stanje je da sam previše opušten i stoga sam valjda uvek u potrazi za stimulacijom i uzbuđenjem. To vrednujem više od opuštencije.Mislim da to važi za većinu, pošto bi u protivnom svi sedeli po Zlatiborima i napasali ovčice. Mene je oduvek u stvari privlačilo suprotno, a to se ništa nije promenilo, bez obzira što sam skoro pola veka sabio u guscu. Daj mi uvek raskokodakane amoralne ženske u minićima, haos i krkljanac grada, hard rok glasan da uši bole, kliktanje kompjuterske miščadi, solitere od 100 spratova, miris dizela i buku mašinerije pre nego bilo kakav planinski mir, opuštenost i čist vazduh. ;) Što bi rekla mango od tamoa, sve je to individualno. Ali, jeste. Ja volim nešto što će da me pokrene, da me uzbudi, pa makar i izludi... Mnogo opuštenosti nije za mene, tako bih stigao nigde, i to vrlo brzo.

[Jolly Roger]

"lepota ce spasiti svet".A od cega da ga spase?

Od ružnoće, od čega drugog može bolje lepota da spase? FMD je lepo nagovestio da je ogroman - možda ključni - problem ovog sveta (svet = čovečanstvo) estetske prirode. Negde na netu sam naleteo na rečenicu na engleskom koja otprilike glasi: never resist the pure beauty. Šteta što ovo nije ušlo u onih top 10 u Bibliji - to bi bila zapovest koje se današnji čovek najmanje pridržava. A ta lepota ne mora da bude zvezdano nebo iznad nas i moralni zakon u nama, već može biti osmeh deteta kome fali sekutić. Ljude će možda pre da ujedini Lepo, da u njemu nađu najmanji sadržalac nego bilo šta drugo. Još je Platon učio u svojim Dijalozima da je lepo ono što pokreće Anamnesis (ἀνάμνησις), da zaborav baca u zaborav i ukazuje na sveopšte, univerzalno, ono što je nedeljivo i ne deli. A i ljubavi bez lepote nema.

[pt 2.0]

Negde na netu sam naleteo na rečenicu na engleskom koja otprilike glasi: never resist the pure beauty. Šteta što ovo nije ušlo u onih top 10 u Bibliji - to bi bila zapovest koje se današnji čovek najmanje pridržava

stvarno to mislis? ovo boldovano?meni se bas cini da su ljudi, bez izuzetka, neotporni na lepotu (pjur bjuti) :)

[Indy]

Mislim da ćete prvo morati da specificirate našta mislite pod lepotom (mislim na ovo dvoje iznad) - inače se nikad nećete složiti. A onda, našta mislite kad kažete "čista lepota"... Pada mi na pamet sto stvari, za koje sam siguran da se ne bi svi složili da su lepe uopšte, a kamoli "čisto lepe".

[pt 2.0]

Pada mi na pamet sto stvari, za koje sam siguran da se ne bi svi složili da su lepe uopšte, a kamoli "čisto lepe".

i meni trista, ali to i nije bitno.recimo ides ti, i ide jedna tebi-lepota.mislim da stanes pred tom lepotom neotporan.ti i svaki drugi ti pred sebi-lepotom.ako sam bila jasna - dobro je, ako nisam to je zbog manjka kofeina.

[Indy]

...

Edited April 26, 2010 by Indy

[Caligula]

Великог плана напросто нема, постоји само рупа у свемиру коју себи издубимо.

Word.

Od ružnoće, od čega drugog može bolje lepota da spase?

Recenica o kojoj govorimo je vrlo dramaticna: u njoj je prisutna rec koja nije napisana a to je "propast". Dostojevski je ocigledno (vec sam pisao) mislio na tananu svetlost Lepote koja obasjava Ruzni Okrutni svet i vraca mu smisao. Nece lepota spasiti svet od udara Komete vec ce spasiti coveka od samog sebe. Stvar je (Dostojevski inside) potpuno na nivou morala i ima veze sa ovim "zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni" kratkim spojem.I Balzak i Markiz De Sad pripadaju istoj zivotinjskoj vrsti.

[Jolly Roger]

meni se bas cini da su ljudi, bez izuzetka, neotporni na lepotu (pjur bjuti) :)

O da, i te kako. Evo par lepo napisanih rečenica iz jednog bloga:

Ne prođe skoro ni dan a da se ne zapitam gde su, kada su i zašto su ljudi izgubili osećaj za lepotu. Kada kažem ljudi, mislim naravno na većinu, svaka čast izuzecima. Da li smo uopšte svesni da je lepota svuda oko nas, da se nesebično nudi i otvara svoje tajne tunele i prolaze, samo su ljudi izgleda, ili postali suviše zauzeti svakodnevnom borbom za goli život, ili jednostavno, to šesto čulo, koje možemo da nazovemo osećajem za lepo, polako ali sigurno počinje da atrofira pod naletima, salve neukusa, egzibicionizama, ekstravagancije, samoproklamovanih avangardista, preko potrebne opsesije da se bude drugačiji, provokativniji. &Moć mas medija se na ovom polju pokazala u svom najpogubnijem obliku. Običan čovek, danas više nije siguran, šta je lepo a šta nije, ni da li je ružno suprotno od lepog, ili samo još jedna skrivena varijanta, lepog, koje mi obični smrtnici nismo u stanju da propznamo. Zato stidljivo skrivamo taj svoj mentalni invaliditet, poput seoske mlade kojoj niko nije rekao da žene vec 50 godina briju noge i da to nije nikakva jeres. I slepo verujemo brendovima, iako nam zdrav razum govori drugačije. Zato je tu, na našu veliku sreću, armija dizajnera, stilista, ekstravagantnih avangardista, koji od reklame za toalet papir, prave visokobudžetne "projekte", sa dramskim zapletom i happy end-om, koji za posledicu imaju to da se ljudi prosto ustručavaju da iskoriste taj toalet papir za ono za šta je prvobitno namenjen.Strašnija posledica od gore navedene, je to da ljudi postaju uvereni, da je lepo ono što im se sugeriše da je lepo i potpuno nesvesno, taj stav doživljavaju kao svoj lični.

Ako možeš da živiš 2km/h to je prava stvar. Ako živiš 150km/h od lepote nema ništa. Jurnjava ostavlja pustoš. Ljudi danas uglavnom žive nadzvučnom brzinom. A i kada primete lepotu, odmah bi da je poseduju. Vide lep cvet i odmah bi da ga odseku i stave na rever ili u vazu i tako ubiju. Hteli bi da poseduju a ne znaju da je to već njihovo ako samo malo prikoče... Bukovski je lepo definisao tipičnog predstavnika današnjeg čovečanstva:

Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju sopstvene živote, oni pišaju po svojim životima. Iseravaju ih. Glupa stoka. Previše su obuzeti jebanjem, filmovima, novcem, porodicom. Misli su im pune vate. Brzo zaboravljaju kako se misli, drugima prepuštaju da misle umesto njih. Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju. Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.

Gde ćeš veći pakao od života bez lepote?@IndyPostoje stvari koje mogu da se kažu, postoje stvari koje mogu da se pokažu i postoje one treće stvari. Ne vredi, više i ne pokušavam da konkretizujem lepotu, da je spakujem u fenomen, u definiciju (iskustvo valjda :)). Svaki takav pokušaj je jalov: kao da vodu pokušavaš da uhvatiš šakom - uvek prođe između prstiju.@CowBoyJe l' ti smeta to uporno vezivanje lepote za moral? Ne čini li ti se da pisci koji uporno poistovećuju lepo i moralno promašuju? Nije li lepota nadetička kategorija?

[Caligula]

Je l' ti smeta to uporno vezivanje lepote za moral? Ne čini li ti se da pisci koji uporno poistovećuju lepo i moralno promašuju? Nije li lepota nadetička kategorija?

Stavio sam Markiza De Sada odmah do npr. Balzaka (obojica pisali o grehu ali sasvim razlicitim jezikom). Ako cemo o Lepoti, po meni je ima vise u De Sadovom svetu koji ni po cemu nije moralan sem po doslednosti. A ako su neke od odlika morala doslednost, principijelnost i iskrenost - delo Markiza De Sada poseduje sve te osobine.Isto vazi i za npr. Zorza Bataja (gruba parafraza, cesto je koristim: "malogradjanin moze da uziva samo pod uslovom da su ta zadovoljstva bljutava, bogougodna, otupljena. Taj ne oseca stravu kada zacuje poj pevca ili pogleda u nebo nad sobom..." etc.Dakle, ostaje u "moralu" ali se taj pojam mora (i treba) rastegnuti. Ne mislim na lazni moral, crkveni moral ili bilo koji drugi sa prefiksom. Mislim na Moral kao takav: socivo kroz koje se na svet gleda principijelno. Bez tog sociva se ne moze, suvise je besmisleno - kada bi ostali bez tih prizmi koje prelamaju stvarnost, izvrsili bi samoubistvo (tvrdi Dostojevski) - zbog besmisla.edit: za spojler Edited April 27, 2010 by CowBoy

[Jolly Roger]

Stavio sam Markiza De Sada odmah do npr. Balzaka (obojica pisali o grehu ali sasvim razlicitim jezikom). Ako cemo o Lepoti, po meni je ima vise u De Sadovom svetu koji ni po cemu nije moralan sem po doslednosti. Ako su neke od odlika morala doslednost, principijelnost i iskrenost - Delo Markiza De Sada poseduje sve te osobine.Isto vazi i za npr. Zorza Bataja (gruba parafraza, cesto je koristim: "malogradjanin moze da uziva samo pod uslovom da su ta zadovoljstva bljutava, bogougodna, otupljena. Taj ne oseca stravu kada zacuje poj pevca ili pogleda u nebo nad sobom..." etc.Dakle, ostaje u "moralu" ali se taj pojam mora (i treba) rastegnuti. Ne mislim na lazni moral, crkveni moral ili bilo koji drugi sa prefiksom. Mislim na Moral kao takav: socivo kroz koje se na svet gleda principijelno. Bez tog sociva se ne moze, suvise je besmisleno - kada bi ostali bez tih prizmi koje prelamaju stvarnost, izvrsili bi samoubistvo (tvrdi Dostojevski) - zbog besmisla.

Da, to je to, kad ovako postaviš stvari ne mogu da se ne složim. Ipak, estetike Stendala i Oskara Vajlda su mi mnogo bliže od Dostojevskog. Međutim, najbliže mi je ono o čemu pojedini mistici pričaju. Već pomenuta čista lepota, ukoliko tako nešto uopšte postoji, mora dolaziti iz nevinosti a ne iz moralnosti.

edit: za spojler

:DJedna od osnovnih razlika između dobrih i loših pisaca je u tome što ovi prvi uspevaju da kažu u par rečenica ono sto ovi drugi uspevaju (ili još pre ne uspevaju) da kažu u metrima knjiga.

[Gonzo]

sigurno se prevrće u grobu što je na topiku s ovakvim imenom, no ipak.http://www.youtube.com/watch?v=U3azqF_OMu4http://www.youtube.com/watch?v=vrfQwJcHj8U&feature=related

[Caligula]

http://www.youtube.com/watch?v=uQITWbAaDx0&feature=player_embedded... ima veze sa temom.

[MarlaSinger]

Smisao zivota je zivot sam po sebi. Radost i bol, radjanje i umiranje i izmedju toga mnogo lepih stvari. Secanja na bosonoga trcanja po mokroj travi na putu do reke nekog davnog jula. Miris skolskih klupa, novih knjiga s jeseni, prvih saznanja.Neka prva pitanja na koja ti odrasli nisu dali potpuni odgovor i ti krenes da tragas da bi se nakon xx godina nasao mozda u situaciji da te tvoje dete pita to isto pitanje. Sta je smisao zivota?Da li je sve ovo samo moj san ili sam deo necijeg sna?...

[Diabolic]

Smisao života je osećaj da život ima smisao. :D Zaebavam se, volim ponekad da se ovako zaebavam.