Smisao života

[Indy]

We done our thingWe have evolvedWe're up on our hind legsThe problem's solvedWe are artistsWe are mathematiciansSome of us hold extremelyhigh positionsBut we are tiredWe are hardly breathingAnd we're freeGo tell the women that we're leavingWe're sick and tiredOf all this self serving grievingAll we wanted was a little consensual rape in the afternoonAnd maybe a bit more in the eveningWe are scientistsWe do geneticsWe leave religionTo the psychos and fanaticsBut we are tiredWe got nothing to believe inWe are lostGo tell the women that we're leavingWe don't know a thingWe're hip to the soundof six billion people going downWe are magiciansWe are deceivingWe're free and we're lostGo tell the women that we're leavingheyCome on back now to the fray

Edited April 23, 2010 by Indy

[расејан]

Zato i ima smisla Gonzoov komentar o Zen-u. Ti si dostigao zrelost. Ja jos moram da ucim da bih ovako sebi pojednostavio stvari. Mislim, razumem na svesnom nivou, ali me jebe ono podsvesno.

Ма јеби и ти њега па сте квит.Зајебанцију на страну, кад почне тако нешто да те копка, копај и ти, види шта је то, зашто, зашто, и шта то теби у ствари значи. Па кад дођеш до нечег, гледај шта ћеш с тим. Ако не дођеш, држи прст на том месту за други пут. Пусти интуицију да ти ради. Мозак уме некад да ради брже него што ти умеш да пратиш (јесте противречно ал' мени то ради).

Ne znam da li to baš ima tako jednostavnu (linearnu) vezu sa učenjem i sa godinama. Što više učiš i znaš, tim više i znaš šta sve ne znaš, pa na neki način neznanje raste barem jednako brzo kao znanje, ako ne i brže.

Да, ал' тако увећаваш себи свет. А не биваш мањи тим, јер укапираш да ти се и глава за толико повећала.

Naravno, sa rasejanim se shalim - verujem mu da on postupa tako, ali mi je tesko da verujem da potpuno kontrolise stvar (zapravo, sebe). To je skoro pa nemoguce u svetovnom zivotu :D

Контрола није баш права реч, ни намера. Кад урадим нешто, или ми се деси, противно слици коју имам о себи, прст на чело па да видим, је ли то баш противно или је због нечег ипак добро, морам ли да реагујем или је једно "е јебига" довољно.

[Caligula]

... кад почне тако нешто да те копка, копај и ти, види шта је то, зашто, зашто, и шта то теби у ствари значи. Па кад дођеш до нечег, гледај шта ћеш с тим.

... idi u susret svom najvecem strahu i bices na pravom putu:)

[pt 2.0]

... idi u susret svom najvecem strahu i bices na pravom putu:)

ne izgleda mi da je rasejani mislio na to.

[Caligula]

... stavio sam smajli na kraju. Naravno da nije mislio na to, mada ako se ode u ekstrem - to jeste to. Najbolje covek sazreva i upoznaje sebe ubijajuci svesno svoje strahove tako sto se suocava sa njima. I obrnuto: najlakse je covekom manipulisati koristeci njegove strahove (mali hint: Orvelova 1984-ta)ne mali broj puta sam usprotivio svom strahu bas ovako kako rasejani opisuje: krenes da kopas i kada ga zaista iskopas - on jednostavno evaporizira.

Edited April 25, 2010 by CowBoy

[pt 2.0]

... stavio sam smajli na kraju. Naravno da nije mislio na to, mada ako se ode u ekstrem - to jeste to. Najbolje covek sazreva i upoznaje sebe ubijajuci svesno svoje strahove tako sto se suocava™ sa njima. I obrnuto: najlakse je covekom manipulisati tako sto ce se koristiti njegovi strahovi (mali hint: Orvelova 1984-ta)ne mali broj puta sam usprotivio svom strahu bas ovako kako rasejani opisuje: krenes da kopas i kada ga zaista iskopas - on jednostavno evaporizira.

osim sto si ti govorio o strahu, a on strah nije ni pomenuo,razlikujete se i u, da tako kazem, razlogu sopstvenog kretanja.on ide da radi/zavrsava stvari koje ga interesuju i vuku, pa ako ga na tom putu nesto udari,stane da vidi sta ce sa tim (kopkanje itede.)a ti ides u susret strahovima i suocavas se... mora da si mnogo mlad cim se tako luksuziras :D

[Indy]

... idi u susret svom najvecem strahu i bices na pravom putu:)

Što je malo nekoristan savet za nas koji se ne plašimo nikoga i ničega. Ipak, moram da izdvojim mišljenje od ovog divljenja Rasejanovom Zenu. Ne da čovek nije za divljenje, svakako da jeste, ali mislim da treba imati mapu kadd se ide na put. Ta ideja da pustiš da te voda nosi, pa gde stigneš - stigneš, možda lepo zvuči u poeziji, ili šta ja znam, ali ja ne bih to nikome savetovao. Pa, ako se baš pogleda konkretna praksa Zena, ona je bazirana na dosta striktnoj disciplini i pridržavanju 1 asketskog života (u različitom stepenu, u zavisnosti od škole). Ne stiže se tamo, u taj spontani satori free-flow jedinstvo sa prirodom i điđimuge harmoniju sa energijomm svemira tako što se "opustiš, pa šta bude". To je pogrešna ideja... ponekad je nekorisno posmatrati vrhunske majstore, pošto se stvara privid ekstremne lakoće toga što oni rade. Ponekad je korisnije držati se učitelja srednjeg stepena uspešnosti, kod kojih se još uvek vide "sastavi, šavovi", jer to indicira ogroman rad koji tek predstoji. Tek nam prestoji da porastemo... Gde god da smo sad. Život je rast, odsustvo rasta je smrt. I ovo našta mislim sa vrhunskim majstorima se može razumeti analogijama sa slikarima ili učiteljima borilačkih veština. To što neukom ljubitelju likovne umetnosti izgleda da neki vrhunski slikar slika "onako kako mu dođe", nipošto ne znači da i on/a može da počne tako da radi, i da će rezultati samim tim biti jednako genijalni. Jedino ako. Kauboj će se složiti, pretpostavljam.Isto, lakoća sa kojom Jackie Chan trči po zidovima i plafonima nipošto ne znači da bih ja to isto trebalo da pokušam (osim ako ne želim da se odmaram koji mesec na ortopedskom odelenju).Ali, ne znači da ne treba raditi na usavršavanju. Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem. ^_^

[Caligula]

Hm.

Мени је сасвим довољно да смислим шта хоћу, и онда то терам док ми се тера, а кад се томе назре крај, на време смислим шта бих следеће. Па да на крају кажем да је било лудо и незаборавно, ако се сетим, и шта би више.

Moze biti da sam pogresno shvatio coveka. Ispada da je rasejanom zivot piknik, a meni krvavo ratiste. A bice valjda da je istina negde na sredini. Ne postoji piknik-zivot, postoji piknik-percepcija. Medjutim, cak i tako pozitivnu percepciju realnost ce da ometa i namece svoje ostre ivice. Hocu reci, ne postoji covek koji nema strahove, ka sto ne postoje strahovi koji ne ogranicavaju coveka. Pa jbmmu, hiljadugodisnja ucenja i filozofije imaju jedno ishodiste: pobedi samog sebe (upoznaj samog sebe). Sta upoznati, sta pobediti? Pa valjda strahove. (sa patosom: tu duboku jamu ljudske duse)"ko je proziveo zivot baveci se tajnom coveka, taj nije ziveo uzalud" , zgodno je rekao Dostojevski valjda pravdajuci svoj zivot:). Takodje je postavio onu zagonetku "lepota ce spasiti svet".A od cega da ga spase? Od piknika? Nece biti. Edited April 25, 2010 by CowBoy

[pt 2.0]

Moze biti da sam pogresno shvatio coveka. Ispada da je rasejanom zivot piknik...

mozda sam ga i ja pogresno razumela, ali nisam videla nikakav piknik u onom sto pise.samo racionalan pristup sopstvenom zivotu - bavicu se onim sto zelim, dok god mogu (dok se iz objektivnih ili subjektivnih razloga tome ne nazre kraj), a zatim cu smisliti cime sledecim da se bavim.bitno je funkcionisati, i ne ostati bez ideje sta dalje - pod bilo kojim okolnostima i dok god je covek ziv.

"lepota ce spasiti svet".A od cega da ga spase? Od piknika? Nece biti.

za svet ne znam,ali za pojedinca/coveka je izvesno ovo: svako se spasava sam.

[Indy]

"lepota ce spasiti svet".

Ja to razumem vrlo jednostavno. Još davno sam pročitao u Herbie Hancockovom intervjuu za magazin "Start" gde kaže da je problem sveta u tome što nema dovoljno ljudi koji rade dobre stvari. Po sećanju, ali mislim da je baš tako nešto rekao. Decenijama sam imao prilike da se osvedočim da to jeste tako, da nisu problem loše stvari u životu, već nedovoljno dobrih, tj. nedovoljno truda u tom pravcu (skupno govoreći). Mislim da je to ta Fjodorova "lepota", barem za mene. Ja to razumem skroz van religijskog konteksta, koji je Mihailoviča možda inspirisao. (Premda, istine radi, Herbie Hancock jeste budista).

[Caligula]

Ja to razumem skroz van religijskog konteksta, koji je Mihailoviča možda inspirisao. (Premda, istine radi, Herbie Hancock jeste budista).

Ne verujem da je Dostojevski na to gledao kroz religiozne cvikere. Kao ni bilo sta drugo: on se sve vreme preispituje o prirodi religije, njenom dogmatskom balastu i sumnjivim vrednostima. Uvek i na prvo mesto stavlja Coveka, a ne Boga (Veliki Inkvizitor i nacin na koji je naslikao Hrista).Mislim da isto to vazi i za ovu njegovu jaku recenicu koja nije upucena na lepotu koliko na pretnju: od cega ce to lepota da spase svet? Recimo da se sve vreme pitao zasto covek pati odnosno zasto u navodno bozijem svetu pate nevini (navodi primer ubijenog deteta etc). Taj njegov tmuran svet je (citao si Dostojevskog:) mestimicno obasjan bljestavim zracima sunca (lepote) koja zivotu daje smisao. Ja samo u tom kontekstu mogu da tumacim tu njegovu recenicu.edit: a religija? Mozda samo to osecanje misticnog, oslobodjeno dogme i crkvene etikecije, morala. Ni manje ni vise.Da dodatno objasnim onom Kamijevom (parafraziram):"uvek sam osecao da sam na pucini, ugrozen, u srcu velicanstvene srece"@PointTaken: ne razumemo se ali nije bitno. Lepo rece Indy na moju opasku o hodanju ka svom strahu, "Što je malo nekoristan savet za nas koji se ne plašimo nikoga i ničega" Edited April 25, 2010 by CowBoy

[prima]

Ta ideja da pustiš da te voda nosi, pa gde stigneš - stigneš, možda lepo zvuči u poeziji, ili šta ja znam, ali ja ne bih to nikome savetovao. Pa, ako se baš pogleda konkretna praksa Zena, ona je bazirana na dosta striktnoj disciplini i pridržavanju 1 asketskog života (u različitom stepenu, u zavisnosti od škole). Ne stiže se tamo, u taj spontani satori free-flow jedinstvo sa prirodom i điđimuge harmoniju sa energijomm svemira tako što se "opustiš, pa šta bude".

hah, zar ne treba prvo da se opustis pa onda koncentriras radi sjedinjenja sa svemirsko-sopstvenim flow-om. cak i kad si disciplinovan treba da si opusten inace moze da boli kao neko diktatorstvo nad samim sobom.ljudi neverovatne stvari rade upravo kada ih ponesu misli i dogadjaji i spontano/nerazmisljajuci delaju - naravno u sadejstvu sa smisljenim, ne skroz bez mozga, ali poeticna voda je bitan element, ne bih je izbacila nikako.

[Аврам Гојић]

"sjedinjenje sa sopstvenim flow-om", satori, oneness, kako god da nazoves, sa opustanjem nemaju nikakve veze, nazalost to je bolan proces izbegavanja konformiranja, preispitivanja svega sto pomislis i sto ti drugi kazu, svega sto vidis i cujes, potom suocavanja sa svim nedostacima i sveta u tebi i van tebe, suocavanje sa bolom zbog tih nedostataka, aktivnog rada na prihvatanju tih nedostataka kao neminovnih, i trasiranja staze koja moze, ali verovatno nece, dovesti do boljitka u tebi i van tebe.opustanje je ono sto, kao mali luksuz, dozvolis sebi u pauzama ove aktivnosti. u te pauze mogu, ali ne moraju da spadaju new age muzika, mirislljavi stapici. orgenik sokovi itd.ostalo je - rudarski rad.a opustenost: e to dodje mnogo mnogo kasnije. prvi simptom da si na tragu opustanja jeste da ti stvari koje su ti ranije delovale bitne ponekad deluju kao pozadinski sum u odnosu na ono sto je zaista bitno.

Edited April 25, 2010 by vasudeva418

[Indy]

cak i kad si disciplinovan treba da si opusten inace moze da boli kao neko diktatorstvo nad samim sobom.

Samodisciplina je veliki kvalitet.

[pt 2.0]

@PointTaken: ne razumemo se ali nije bitno. Lepo rece Indy na moju opasku o hodanju ka svom strahu, "Što je malo nekoristan savet za nas koji se ne plašimo nikoga i ničega"

tema nije bila nase razumevanje, nego tumacenje onoga sto je rekao rasejani, ali kako kazes nije bitno.indijeva recenica, mada lepa, neprimenjiva je u ovom postu. :)ima jedna jos bolja (lepsa? :)) recenica na temi - vasudevina. o pozadinskom sumu, koji moze biti nagovestaj da smo opustili, ili otpustili...