Smisao života

[dexter8]

Овог пута се са практично свим слажем, осим ове једне речи. Грађанин, коме треба изградити свест да има пуно право да одјебе ту државу, и упутити га у познавање тог права и како се остварује.

mislim da taj film nećemo gledati. podaništvo je suviše duboko ukorenjeno u naš mentalitet, građanin nepokorni se javlja samo kada ima ovna predvodnika na kojeg posle može da svali odgovornost za sva razočaranja. klasika.greh je opet podbunjivati naše ljude, isto koliko i uterivati ih u radnu disciplinu i kuća-poso-kredit zombiranje. previše je narod izmrcvaren i bolestan, olovne 90te pa tranzicija, muka na muku... zbilja je greota. umesto toga ja bi narod relaksirao kroz koncept hedonističke države, što se uklapa sa našom političkom nezrelošću.

[bergasa19]

Procitah ceo topic dosta je toga dobrog receno,ali kad bi se vratili na pocetno pitanje dosli bi do zakljucka da mi ne tragamo za smislom zivota,nego tragamo za definicijom definicije smisla zivota.

Edited June 29, 2011 by bergasa19

[Shan Jan]

Smisao zivota je sticanje znanja, sve dok nemamo dovoljno podataka da zakljucimo da zivot bas i nema smisla

[Quizmaster]

Mislim da je ova rubrika pravo mesto da predstavim svoju univerzalnu, vanvremensku čitaljku -_-

[bergasa19]

mogao si jednobojno, ipak si na topiku o smislu zivota. :)

[Serpentina]

Nemam pojima, kao i svako ovde. Malo me i deprimira kada negde pročitam ili čujem "smisao života", možda zato što se plašim o tome da razmišljam, možda zato što ako pokušam da razmišljam o smislu života shvatiću koliko sam ograničenog uma, netalentovana za filozofiju i poimanje tajni prirode. Javila sam se na ovu temu kako bih napisala kako sam u životu jednom doživela tako snažan osećaj, bez sumnje osećaj koji je nadjačao svaki drugi u mom životu, uključujući verovatno i onaj kada sam prvi put plućima udahnula vazduh ovog sveta. Taj osećaj, tako bolan, sveprožimajući i pun, ali ne negativan osećaj, bio je to srećan osećaj. Ne mogu da objasnim zašto sam ga doživela, rekla bih da je došao iznenada i trajao je možda nepun minut. Nisam se ničim posebnim bavila u tom trenutku, mislim da sam sedela za stolom i nešto čitala i pisala. Kako je došao u mislima mi se stvorila slika mene kako trčim. Trčim iz sve snage, trčim zbog tog osećaja koji me je gonio da trčim, kao da sam bila svesna svog postojanja svesna sebe više nego ikada. Tada sam želela da potraje što duže, osećala sam da je to najbitnije i najznačajnije od svega što mi se dogodilo u životu. Mislim da bih taj osećaj opisala kao slobodu i svesnost sebe. Možda je to smisao mog života. Ako bih nešto želela ponovo da proživim to bi bio taj osećaj, ali da traje duže i da ga još više osećam.

Edited July 9, 2011 by Serpentina

[rajka]

meni takav osecaj nekad dodje, ali onda stvarno izadjem i potrcim. i trcim iz sve snage, sto brze mogu, dok god mogu da disem, a kad vise ne mogu stanem. desava se par puta godisnje.

[pt 2.0]

Ne mogu da objasnim zašto sam ga doživela, rekla bih da je došao iznenada i trajao je možda nepun minut. Nisam se ničim posebnim bavila u tom trenutku, mislim da sam sedela za stolom i nešto čitala i pisala. Kako je došao u mislima mi se stvorila slika mene kako trčim. Trčim iz sve snage, trčim zbog tog osećaja koji me je gonio da trčim, kao da sam bila svesna svog postojanja svesna sebe više nego ikada. Tada sam želela da potraje što duže, osećala sam da je to najbitnije i najznačajnije od svega što mi se dogodilo u životu. Mislim da bih taj osećaj opisala kao slobodu i svesnost sebe.

da, ali nikad nemam zelju da trcim.desilo mi se nekoliko puta u zivotu, obicno pred zoru i/ili nakon velikih intelektualnih napora. i jednom nakon masaze, smesno, ali sve ih pamtim. opisala bih to kao osecaj narocite budnosti i zivosti, osecaj da je sve uravnotezeno, a opet intenzivno. kao da sam prisutna u/pripadam (?) svetu i zivotu skroz.ima i druga serija osecaja, a oni su nekako reminescencije detinjstva (ili onoga sto sam osecala tada), takodje intenzivni i uzasno srecni. ako postoji beskonacna sreca - to je to. medjutim, ja sama nisam narociti parametar za ocenu realnosti. sve u meni oduvek je bilo mnogostruko bolje i zivlje od onoga sto mi se objektivno desava ili od onoga kako spolja delujem. edit. mozda moze i ovako da se kaze: moje stvarno zivljenje i moja sreca nacinjeni su od stvari koje se nikada nisu dogodile. Edited July 9, 2011 by PointTaken

[ObiW]

Javila sam se na ovu temu kako bih napisala kako sam u životu jednom doživela tako snažan osećaj, bez sumnje osećaj koji je nadjačao svaki drugi u mom životu, uključujući verovatno i onaj kada sam prvi put plućima udahnula vazduh ovog sveta. Taj osećaj, tako bolan, sveprožimajući i pun, ali ne negativan osećaj, bio je to srećan osećaj. Ne mogu da objasnim zašto sam ga doživela, rekla bih da je došao iznenada i trajao je možda nepun minut. Nisam se ničim posebnim bavila u tom trenutku, mislim da sam sedela za stolom i nešto čitala i pisala. Kako je došao u mislima mi se stvorila slika mene kako trčim. Trčim iz sve snage, trčim zbog tog osećaja koji me je gonio da trčim, kao da sam bila svesna svog postojanja svesna sebe više nego ikada.

I ja sam imao jedan takav specifican osecaj, jedanput. Isla je grupa ljudi planinskim proplankom i poceli smo da se penjemo uz stranu planine. Usput smo i mljackali neke gljive ludare. I tako idemo mi i posle jedno 45 minuta, kad smo vec bili blizu vrha, ja cujem glas. "Get off the mountain". Okrenem se, pogledam naokolo, niko se meni ne obraca. Onda isti taj glas samo mnogo jace: "GET OFF THE MOUNTAIN!!!". I tad me obuzme taj specificni osecaj... osecaj da je planina mnogo ljuta na mene sto se penjem na nju i da ce da mi se najebe keve ako je odmah, smesta ne poslusam. I ja onda potrcim iz sve snage niz planinu, veoma svestan da mi je Duh Planine za vratom i da ce me scepati ako slucajno zastanem ili se ne daj Boze spotaknem. I tako ja bez daha dodjem do podnozja, i okrenem se i vidim kako mi se drugari odozgo smeju. Bole njih paja, nije se planina naljutila na njih nego ne mene.Od tog doba sam batalio gljive ludare. Unutrasnji zivot mi nije vise dinamican kao nekad, al' neka.

[pt 2.0]

Od tog doba sam batalio gljive ludare.

ja bih jedino njih volela da probam. ali da mi efekat bude ko kod peljevinovog junaka iz generacije P, a ne ko ovaj tvoj efekat. ko ce trcati niz plannu.

[ObiW]

ja bih jedino njih volela da probam. ali da mi efekat bude ko kod peljevinovog junaka iz generacije P, a ne ko ovaj tvoj efekat. ko ce trcati niz plannu.

Prvi put bilo super. Pola sata sam komunicirao sa 1 uramljenom slikom, i to na vise astralnih nivoa. Drugi put jos bolje, pronasao sam vremeplov. Tretji put me sacekala ta prgava planina i gljive ludare odose u penziju, bar sto se mene tice.

[Serpentina]

Ne moze se o tome raspravljati. To se doživi ili se ne doživi. Ja imam tu sreću da sam to doživela, da znam da postoji nešto više od rutine, običnog svakodnevnog života koji vodim.

[kim_philby]

http://www.youtube.com/watch?v=F7HBCSF9nfs&feature=related

[slepa živana]

Prvi put bilo super. Pola sata sam komunicirao sa 1 uramljenom slikom, i to na vise astralnih nivoa. Drugi put jos bolje, pronasao sam vremeplov. Tretji put me sacekala ta prgava planina i gljive ludare odose u penziju, bar sto se mene tice.

ima nešto u tom trčanju izgleda :lol:podsetili ste me na jednu anegdotu s pečurkama i trčanjem. naime, jedom davno, jednoj mojoj drugarici se posreći da po prvi put izbije iz granica ove naše lepe, ali u to vreme uštogljene zemlje. to je bilo u miloševićevo vreme. i ode ona u francusku na neku letnju školu, mesec dana. mlada žena, željna avanture i novih iskustava... odmah završi pakovanje gljiva. posle nam je donela ambalažu da vidimo. pisalo je philosopher's head a na slici pečurkice sviraju gtare. drugarica je baš tad privodila kraju studije kod zurovca...i lepo piše na ambalaži - ne celu u usta. ali ova bila alava. i pojede ona sve, krene u priču s mladim filozofima, sve je bilo ok, dok neko nije đipio i reko, pobeći će nam zadnji metro, moramo da trčimo. i svi se nadižu i u trk. ustaje i teodora, i počinje ubrzano da se odbija o gelendere i kante za smeće. ljudi joj viču, trči teodora, trči... a ona će na to - trči!? ali po kojoj osi?ukoliko sve ovo nema veze sa smislom života, predlažem da se odvoji u posebnu temu sa naznakom 'ambasadori stop'

[ObiW]

ukoliko sve ovo nema veze sa smislom života, predlažem da se odvoji u posebnu temu sa naznakom 'ambasadori stop'

a u čemu je fora sa tobom i tim ambasadorima?