Smisao života

[расејан]

na listu ponuđenih nebuloza treba dodati i semantičke pošalice. rasejan, možda još nije kasno za tebe u pogledu uspeha ;) pijani baron makar ima slobodu izbora, može sve da propije i spusti se do granice oskudice, golja može samo da pije i vajka se.

Оно о горилама сам озбиљно мислио. Неће пијани барон све попити, 90% ће да му извуку чанколизи и преваранти. Нема баш потпуну слободу да бира шта ће да ради са свим тим парама, јер ће да му се натоврзе двеста паразита, попут ожалошћене породице Нушићеве, па порезници, па разноразне понуде да уложи у ово или оно... Мора да зна све адвокатске марифетлуке, да зна где треба, где мора а где не сме да подмити (и која сума се сматра бедном, која добром, која увредљивом, а која знаком будале кога ће тек на вишим нивоима да одеру ко зеца). Мора да пази да не западне за око ниједној мафији, да му не би киднаповали нејач или њега лично... Мора да ради неке ствари овако а не онако, да му осигурање не би отишло у небеса, да пази шта прича, да пази где се појављује... све скупа, преживљавање са великим парама је опет целодневни посао, као што је то било и преживљавање са три марке 1993. Све то можда купује неке слободе избора - унутар скупа ствари које се могу купити - али јако ограничава у неким другим погледима.Зато, велим, довољно пара да паре не буду проблем, и не превише пара да паре не постану проблем. Место те равнотеже је... где га ко нађе.

Sv. Nikola je mogao da ostane bogati naslednik i dekadent, ali izabrao je da sve podeli sirotinji i doživotno klošari kao hrišćanski hodočasnik.

Не знам човека.

smisao jeste u sticanju pozamašne količine novca. velika lova kupuje veliku slobodu izbora. bogat čovek se nalazi u nepreglednom polju mogućnosti, recimo može siromašnim drugovima iz škole da doživotno anonimno uplaćuje na račun po 5000eur. može da putuje sa rukama u džepovima, noseći samo par kreditnih kartica umesto prtljaga.

Не сме да им уплаћује толико, јер би могао да изазове радозналост код становитих служби и буде оптужен да финансира терористе :P. Посебно то са анонимношћу може да се протумачи као заметање трагова, и ето белаја.

"dabogda imao pa nemao" su smislili luzeri. slaba je to uteha ako mene pitaš... a ne pitaš me.

Губитници само утолико што смо држављани овог овде, ал' иначе, био сам на оба краја неколико пута, и није то никаква утеха. То је опомена.

[dexter8]

Оно о горилама сам озбиљно мислио. Неће пијани барон све попити, 90% ће да му извуку чанколизи и преваранти. Нема баш потпуну слободу да бира шта ће да ради са свим тим парама, јер ће да му се натоврзе двеста паразита, попут ожалошћене породице Нушићеве, па порезници, па разноразне понуде да уложи у ово или оно... Мора да зна све адвокатске марифетлуке, да зна где треба, где мора а где не сме да подмити (и која сума се сматра бедном, која добром, која увредљивом, а која знаком будале кога ће тек на вишим нивоима да одеру ко зеца). Мора да пази да не западне за око ниједној мафији, да му не би киднаповали нејач или њега лично... Мора да ради неке ствари овако а не онако, да му осигурање не би отишло у небеса, да пази шта прича, да пази где се појављује... све скупа, преживљавање са великим парама је опет целодневни посао, као што је то било и преживљавање са три марке 1993. Све то можда купује неке слободе избора - унутар скупа ствари које се могу купити - али јако ограничава у неким другим погледима.

pa to već liči na život, mnoštvo likova, zapleta, marifetluka... mnogo bolje, ako mene pitaš, od dirinčenja 9-5, krpljenja porodičnog budžeta, i tako do penzije. neka hvala, uz sve rizike i ograničenja koja si naveo, ja se ipak odlučujem za varijantu dnevnog boravka od 200m2, po' kile koksa u špajzu, magnumku Bollingera dnevno i Sashu Gray + Tori Black, za čapraz-divan.

Не сме да им уплаћује толико, јер би могао да изазове радозналост код становитих служби и буде оптужен да финансира терористе :P. Посебно то са анонимношћу може да се протумачи као заметање трагова, и ето белаја.

stipso. ko daje široko, njemu se i vraća široko....a ne pitaš me.

[Zmitjkoe]

Sv. Nikola je mogao da ostane bogati naslednik i dekadent, ali izabrao je da sve podeli sirotinji i doživotno klošari kao hrišćanski hodočasnik.

Hvala mu za sve one divne sarme koje sam u njegovu slavu i cast pojeo, imao se rasta i roditi.

[Nevertheless]

smisao jeste u sticanju pozamašne količine novca.

pitaj najbogatijeg coveka da ti pozajmi pare i vidi sta ce da i kaze, pitaj bednika on ce nekako da skupi. bogati su samo sebicni govnari i nista vise. oni cekaju da ostali pomru od gladi da bi oni bili srecni. kad vide da ce oni pre da umru nego ostalih 7 milijardi onda sve spizde na zaduzbine da ne bude da su bas samo na sebe mislili ceo zivot. i krug se opet okrece.kad vidis bogatuna, samo budi srecan. ako nesto ne podnose to je sreca drugih ljudi jer bas mnogo zavide ;) Edited June 27, 2011 by Nevertheless

[расејан]

pa to već liči na život, mnoštvo likova, zapleta, marifetluka... mnogo bolje, ako mene pitaš, od dirinčenja 9-5, krpljenja porodičnog budžeta, i tako do penzije. neka hvala, uz sve rizike i ograničenja koja si naveo, ja se ipak odlučujem za varijantu dnevnog boravka od 200m2, po' kile koksa u špajzu, magnumku Bollingera dnevno i Sashu Gray + Tori Black, za čapraz-divan.

Сваком своје. Не бих волео да будем окружен друштвом које ме окружује само због пара. Чак ни да нисам сигуран да ли је због пара или нечег другог.У ствари, сваки међуљудски однос који је бајаги заснован на нечем племенитом (другарство, љубав, ма чак и обично дописивање) се може прокурвати*. Мени то изазива становиту мучнину.Кокса - не знам да ли си мислио на угаљ, кокаколу или кокаин, не трошим ниједно од тога... али да, и сам ценим ту врсту комфора, и мило ми је што могу себи мало помало да угађам а да ме за то не гризе никаква савест, све поштено зарађено & спава се мирно.

stipso. ko daje široko, njemu se i vraća široko.

Мени су одштампали три четврт метра историје са рачуна кад сам дизао благајнички чек да платим учешће за кућу, јер је износ био изнад црте. Јасно ми је ствљено до знања да један примерак те историје иде Ефбиају, колико да се види да сам те паре имао и пре два месеца и да нисам финансијски вешерај за неке терористе. То раде свима који пребаце $10000 (а после годину-две, износ је онако орвеловски, повећан на $5000) у било какав готовински облик или на рачун с којим дотле нису имали посла. Купујеш кола за готовину (чак и без новчаница, него плаћаш одједном), Ефбиај има да зна за то. Па ти види како ћеш да анонимно помажеш другаре. (и да не сневамо да такво праћење не постоји овде)Уз то, мало је зајебано помагати оне који никако не могу да ти врате. То ствара злу крв, и довољно је пола погрешне речи - један погрешан нагласак чак, и човек се нађе понижен и увређен, и џаба теби добре намере (ако не рачунамо намеру да ти имаш а он нек попричека док се ти нафатираш - све и у идеалном случају да апсолутно знаш да ниједна од твојих кинти није ни теоретски имала шансе да заврши у његовом џепу). Више ценим солидарност него милостињу. Солидарност је међу једнакима, милостиња ради на гравитацију.* ака проституисати, што је по дефиницији плаћена љубавна кореографија.

[dexter8]

Сваком своје. Не бих волео да будем окружен друштвом које ме окружује само због пара. Чак ни да нисам сигуран да ли је због пара или нечег другог.

možda si već okružen društvom zbog para samo odbijaš da poveruješ u to, da ne bi došlo do one stanovite mučnine. sve te lepe i plemenite stvari, ljubav, drugarstvo... svi znamo da kako vreme odmiče, stari drugovi se udaljavaju, što u prostoru što u srcu. a ljubav, takođe znamo da nije dovoljna, tj. da se vrlo brzo pretvori u obostrano mučenje, ako nije poduprta novcem. kako ide izreka "kad beda uđe na vrata, ljubav izađe kroz prozor."

Мени су одштампали три четврт метра историје са рачуна кад сам дизао благајнички чек да платим учешће за кућу, јер је износ био изнад црте. Јасно ми је ствљено до знања да један примерак те историје иде Ефбиају, колико да се види да сам те паре имао и пре два месеца и да нисам финансијски вешерај за неке терористе. То раде свима који пребаце $10000 (а после годину-две, износ је онако орвеловски, повећан на $5000) у било какав готовински облик или на рачун с којим дотле нису имали посла. Купујеш кола за готовину (чак и без новчаница, него плаћаш одједном), Ефбиај има да зна за то. Па ти види како ћеш да анонимно помажеш другаре. (и да не сневамо да такво праћење не постоји овде)

nemam preteranog saosećanja za ovakvo iskustvo, potražio si svoju sreću/smisao u prokletoj Čemerici, that's what you get.razumem ljude koji pobegnu nekud kao izbeglice, da bi sačuvali živu glavu, ali većina ljudi koje znam otišli su odavde jer su previše racionalni i previše cene sebe. prezirem sve emigrante koji zapale jer Balkan nije dovoljno dobar za njih. Balkan je naša kuća, ko pronikne u jedinstveni karakter i iskustvo ovog podneblja, zna da je smisao ovde i nigde drugo.prisećam se ovde slučaja jednog novosadskog lekara iz imućne lekarske porodice, koji je dobar deo svoje mladosti i porodičnog imetka potrošio tražeći smisao po dalekim uglovima sveta. spiritual quest ga je vodio od Južne Amerike do Dalekog Istoka, i svuda gde je naišao na dobrnonamerne duhovnike, dobio je isti savet:- Odakle si?- Iz Novog Sada.- Čime se baviš?- Lekar sam.- Vrati se u Novi Sad i leči ljude.Čovek je poslušao mudre reči i dan-danas radi upravo to, srećan i zadovoljan

Уз то, мало је зајебано помагати оне који никако не могу да ти врате. То ствара злу крв, и довољно је пола погрешне речи - један погрешан нагласак чак, и човек се нађе понижен и увређен...

zato sam i rekao anonimno, baš da bi se izbegao osećaj poniženja. nemojmo ulaziti u trivijalne probleme, tipa bankovni limit za uplate, jer suma može biti i manja. poenta je bila u gestu, ne u navedenoj količni novca. zar nije lep osećaj kad proveriš stanje na računu, a ono iznos uvećan za par hiljada eura koje znaš da nisi zaradio.zato ja često proveravam svoj račun, sve se nadajući da će nekom da se omakne, makar bankarskom službeniku prilikom kucanja. Edited June 28, 2011 by dexter8

[dig_chohano]

prezirem sve emigrante koji zapale jer Balkan nije dovoljno dobar za njih. Balkan je naša kuća, ko pronikne u jedinstveni karakter i iskustvo ovog podneblja, zna da je smisao ovde i nigde drugo.

Nego, piješ li ti kafu?

[dexter8]

Nego, piješ li ti kafu?

Ne, zašto pitaš?U principu ne držim do sitnih zadovoljstava.

[dig_chohano]

Tek onako, znam jednog izuzetnog balkanskog gostioničara, pa da preporučim.

[Elmer]

-_-

[расејан]

možda si već okružen društvom zbog para samo odbijaš da poveruješ u to, da ne bi došlo do one stanovite mučnine. sve te lepe i plemenite stvari, ljubav, drugarstvo... svi znamo da kako vreme odmiče, stari drugovi se udaljavaju, što u prostoru što u srcu. a ljubav, takođe znamo da nije dovoljna, tj. da se vrlo brzo pretvori u obostrano mučenje, ako nije poduprta novcem. kako ide izreka "kad beda uđe na vrata, ljubav izađe kroz prozor."

Нисам нешто окружен друштвом, нема нешто много нових осим оних од пре, тако да сам прилично убеђен да немам тај проблем.А за то подупирање, да, али до те мере да паре нису проблем. Паре су (бар мени - рекох већ, сваком своје) средство да се живи довољно лагодно, да преживљавање не траје по цео дан итд итд. Паре нису циљ.

nemam preteranog saosećanja za ovakvo iskustvo, potražio si svoju sreću/smisao u prokletoj Čemerici, that's what you get....- Vrati se u Novi Sad i leči ljude.Čovek je poslušao mudre reči i dan-danas radi upravo to, srećan i zadovoljan

Ти си овде нов? Види Како су вам родитељи преживели повратак.

zato sam i rekao anonimno, baš da bi se izbegao osećaj poniženja. nemojmo ulaziti u trivijalne probleme, tipa bankovni limit za uplate, jer suma može biti i manja. poenta je bila u gestu, ne u navedenoj količni novca. zar nije lep osećaj kad proveriš stanje na računu, a ono iznos uvećan za par hiljada eura koje znaš da nisi zaradio.zato ja često proveravam svoj račun, sve se nadajući da će nekom da se omakne, makar bankarskom službeniku prilikom kucanja.

Није леп тај осећај, бар мени не би био (није ми се десило, осим понеке грешке на каси - али, то се пегла са оним грешкама на моју штету па је мој крај свемира у равнотежи). Кад зарадиш, зарадио си и то је твоје. Кад ти неко нешто даје, тај има право да ти да или не да... и онда једног дана више не да, а ти се таман навикао. И никад не знаш да ли ће једног дана да ти тражи нешто заузврат... никако не волим да ми нешто тако неодређено чучи за вратом. Можда што сам Лала, Лала ником није остао дужан, јер дуг је зао друг. Чист рачун, дуга љубав.Не кажем да никад нисам био дужан - био сам, и осећао сам благу језу, и био јааако срећан кад сам исплаћивао последњу рату.

[dexter8]

Ти си овде нов? Види Како су вам родитељи преживели повратак.

evo pročitah 8 strana tlapnji o ukusu povrća, platnom i tel. prometu... valjda postoje i neka druga merila kvaliteta života. nebitno, lepo je što si ovde, kao i nekolicina mojih drugova koji se u zadnjih par godina vratiše sa sitnom decom (govorim o likovima uzrasta 33-34god). milo im oko srca što klinci mogu da progovore svoj jezik, što imaju podršku babe/dede, što sedimo po kafanama i bistrimo avanture 90ih, teorije zavere.ali nisu samo porodični povratnici, ima i singlića sa nešto drugačijim, manje prozaičnim motivima. jedan mi reče skoro da jedna stvar koja mu je strašno nedostajala odavde je sposobnost apstraktnog mišljenja. ubijala ga je pragmatičnost američkih sagovornika.ja bih kao ključni parametar kvaliteta života uzeo baš to - sadržaj razgovora. ovde i prosečan sagovornik ima predistoriju ratnika, izbeglice, šetača, narkomana, aktiviste, psihopate... juče, kroz ćaskanje na hodniku firme, čujem da je šef bio prodavac bižuterije u Solunu, a firmin vozač na liniji vatre u Vukovaru. i tako, sve vrvi od naracije, što si i sam primetio kroz priču sa komšijama. svo to iskustvo zadnjih 20ak godina iznedriće nekog novog Andrića, ako već nije. najbolji pisci sa ovog podneblja mnogo manje su autori u klasičnom smislu, a mnogo više medijumi kroz koje se prolama višak istorije.još samo kad bismo imali dovoljno preduzetničke volje i drskosti da to egzotično iskustvo pretvorimo u turističku ponudu. da posplavarimo sve rečne tokove, popularišemo rečni taksi, otvorimo muzej hiperinflacije, svakog 5. oktobra za turiste insceniramo revoluciju (sa sve murijom, lažnim suzavcem, i pravim Džoom bageristom/10eur vožnja), itd.u takvoj Srbiji bi tek malo smisla živeti.

[расејан]

evo pročitah 8 strana tlapnji o ukusu povrća, platnom i tel. prometu... valjda postoje i neka druga merila kvaliteta života.

Укус поврћа и остало је она велика разлика коју смо примећивали сваки дан, док се нисмо поново навикли. То ти је као да ти се вратило паралисано чуло, невероватно. И утиче психички, не умем да опишем.Разлика у квалитету живота... хм, споменем било где на форуму кад наиђе уз тему, нисам баш систематисао, осим збирке што сам скупио тамо^рж.

ali nisu samo porodični povratnici, ima i singlića sa nešto drugačijim, manje prozaičnim motivima. jedan mi reče skoro da jedna stvar koja mu je strašno nedostajala odavde je sposobnost apstraktnog mišljenja. ubijala ga je pragmatičnost američkih sagovornika.

Имаш пиво за ово. Убих се понекад доказујући овде да то тамо недостаје, а тамо покушавајући да нешто објасним а све навикао да сви око мене умеју да мисле апстрактно. Кад осетим да гледају бело, покушам да скоцкам некакав пример, и онда сва претходна прича пада у воду, нису ништа чули осим тог примера, и ако пример није апсолутно репрезентативан (јер, јелда, донекле пригодан пример захтева да слушалац извуче општи део из тога и примени га на нешто друго - а то је опет апстрактно мишљење) пиши пропало, узми штрањку па се беси. Сад не да га нећеш објаснити, него све и да наредне секунде измислиш идеалан пример, они ће да поставе потпитање везано за онај погрешан, дижи руке бацај пешкир.

ja bih kao ključni parametar kvaliteta života uzeo baš to - sadržaj razgovora. ovde i prosečan sagovornik ima predistoriju ratnika, izbeglice, šetača, narkomana, aktiviste, psihopate... juče, kroz ćaskanje na hodniku firme, čujem da je šef bio prodavac bižuterije u Solunu, a firmin vozač na liniji vatre u Vukovaru. i tako, sve vrvi od naracije, što si i sam primetio kroz priču sa komšijama. svo to iskustvo zadnjih 20ak godina iznedriće nekog novog Andrića, ako već nije. najbolji pisci sa ovog podneblja mnogo manje su autori u klasičnom smislu, a mnogo više medijumi kroz koje se prolama višak istorije.

Е, да, и то. То не умем да објасним, осећам само интуитивно, знам како иде али не могу да упрем прстом у онај тренутак кад се разговор двојице даљих комшија рачва на амерички и нашки. Знам да амерички негде у трећој реченици иде ка некој неутралној фрази којом се жели завршити разговор, док наш прелази у исповест, налажење заједничких познаника и причање вицева или кукњаву на све, шта прво наиђе.Кључни тренутак је кад је прошле године госпоја ми куповала парадајз од неке бабе на сокаку. Пазар је трајао пет минута, препричавање свега што је баба стигла да исприча (са све породичном историјом и правцима развоја) петнаест. И после још два-три пута "е, да, још је причала и како..." по минут-два. Није да таквих прича не можеш да се наслушаш и тамо^рж, али сви знају да нико нема воље да их слуша. Овде има.И то је можда једна тачка где се враћамо из овог офтопичења о гастарбајтерлуку и повратништву, да овде те врсте разговора - и апстрактно мишљење, и лична исповест путнику намернику - чине значајно место у духовном животу. Имају Амери све те паре, ал' то немају.

još samo kad bismo imali dovoljno preduzetničke volje i drskosti da to egzotično iskustvo pretvorimo u turističku ponudu. da posplavarimo sve rečne tokove, popularišemo rečni taksi, otvorimo muzej hiperinflacije, svakog 5. oktobra za turiste insceniramo revoluciju (sa sve murijom, lažnim suzavcem, i pravim Džoom bageristom/10eur vožnja), itd.u takvoj Srbiji bi tek malo smisla živeti.

Сагласан, нашло би се ту и других особености које би се дале уновчити. Ево, градови у којима пуштају сликаре да раде графите (па колико траје, траје), то ретко где има.Идеја: да туристи седе поред казана док се пече ракија, да осете оно кад се колена прже а дупе мрзне, па онда обрни. Да мало вуку сајлу кад се скелом прелази река. Да добију свој комад ружног бетона и ураде графит на њему. Да једу сира какав је забрањен у еСАДу или ЕЗу. Да науче разлику између вишње и трешње са правог дрвета. Да замахну косом.По мени, Србија не би требало да буде чланица ЕЗ, него њен фри шоп, где би долазили да раде оно што су кући дозволили да им се забрани.

[dexter8]

И то је можда једна тачка где се враћамо из овог офтопичења о гастарбајтерлуку и повратништву...

nije offtopic uopšte, samo smo dali jedan lokalno-specifičan odgovor na temu o smislu što je bolje nego razglabati o ponuđenim opcijama, koje kao da su iz nekog textbooka studenta sociologije.ukratko, smisao je život u zemlji ozvaničenog kolektivnog ludila i komedije apsurda. ja bih čak išao toliko daleko da ime Srbije poznato u šali kao Apsurdistan (Absurdia), promenimo i u samom Ustavu

Идеја: да туристи седе поред казана док се пече ракија, да осете оно кад се колена прже а дупе мрзне, па онда обрни. Да мало вуку сајлу кад се скелом прелази река. Да добију свој комад ружног бетона и ураде графит на њему. Да једу сира какав је забрањен у еСАДу или ЕЗу. Да науче разлику између вишње и трешње са правог дрвета. Да замахну косом.

to je već na liniji razvoja seoskog turizma, i vrlo je strejt, rekao bih za starije turiste. ja bih tvoj predlog dopunio razvojem narko-turizma sa primesama pastoralne erotike. mi već imamo po selima ozbiljne zasade indijske konoplje, svakako bi ovu biljku i njenu konzumaciju trebalo legalizovati. berbu višanja/trešanja ja bih promovisao kao dionizijski ritual, gde bi naše najlepše fotomedelsice i manekenke bile plaćene da se potpuno nage veru po drveću i beru plodove, pri punom mesecu. to bi bio mesečni festival, dakako

По мени, Србија не би требало да буде чланица ЕЗ, него њен фри шоп, где би долазили да раде оно што су кући дозволили да им се забрани.

slažem se potpuno. već smo dobrim delom prepoznati kao takva destinacija kroz Guču, Exit, i naravno Bg noćni život. umesto da nadograđujemo i razvijamo ono što se pokazuje atraktivnim i profitabilnim, mi se bavimo lažnim strateškim dilemama. hronično sam smoren od priča tipa EU-Kosovo-NATO-Rusija, jer sve to sa realnim životom veze nema. ne treba uopšte da se opredeljujemo, upravo je civilizacijska neopredeljenost sui generis našeg iskustva i mentaliteta. to što imamo izgrađen ukus podjednako za rozen tortu i baklavu, za bečku šniclu i musaku, za valcer i trbušni ples... balkanjeros kao homo duplex, dualizam, bipolarnost... čak nam je i klimatska slika nalik na kliničku, sve vrelija leta i ledenije zime, poklapaju se sa našim manično-depresivnim poremećajem.tačno je da prosečan građanin pokorni ima potrebu za jasnom slikom sveta i jasnim opredeljenjem države čiji je podanik, neopredeljenost kao stanje duha se teško podnosi i jeste iscrpljujuće. ali, ako bi zvanična politika umesto toga ponudila jednu turističko-privrednu strategiju od koje svako može imati vajde, to je već nešto drugo.međutim za tako nešto potrebno je političke drskosti koliko i preduzetničkog duha jednog Dragana Markovića Palme. eh, kad bi nam on bio premijer, živeli bi ko carevi ovaj, ja sam malopre, pod utiskom ove rasprave, nešto od ideja koje smo ovde provlačili poslao v.d. direktora Turističke org. Beograda, Dejanu Veselinovu. idem u Trash folder, jasno, ali punog srca :) Edited June 28, 2011 by dexter8

[расејан]

tačno je da prosečan građanin pokorni ima potrebu za jasnom slikom sveta i jasnim opredeljenjem države čiji je podanik, neopredeljenost kao stanje duha se teško podnosi i jeste iscrpljujuće. ali, ako bi zvanična politika umesto toga ponudila jednu turističko-privrednu strategiju od koje svako može imati vajde, to je već nešto drugo.

Овог пута се са практично свим слажем, осим ове једне речи. Грађанин, коме треба изградити свест да има пуно право да одјебе ту државу, и упутити га у познавање тог права и како се остварује.Поданике имају крунисане главе, с којима не бих да опет имамо посла.