Корени ћирилице

[bus]

Ја ћу се одмах дистанцирати од тога да ја некоме нешто објашњавам на овоме пољу, што би се рекло.

Moj utisak i nije bio da objašnjavaš, nego da na najnormalniji način započinješ temu.

Дал када кажеш протогермаснки мислиш на рунске записе? Поједностављено гледано, ако је то могуће. Да ли и сам готски спада у такве записе? Мада колико знам има неких сличности али и прилично разлика.

Ne, ne protogermanski bi bio zajednička faza (kada su svi germanski jezici bili jedan jezik) pre odvajanja na severne, zapadne, i istočne germanske jezike. Runski zapisi koji nam preostaju su severnogermanski po karakteru. Poznat je onaj "Ek Hlewagastir Holtijar horna tawido". I gotski i ovaj stari severnogermanski sa ovog zapisa bi bili potomci protogermanskog.

Дал су Ћирило и Методије били у контакту са Готима?

Za ovo ne bih znao. Morao bih da tražim, ali M16 je već rekao.

[No7]

Ne, ne protogermanski bi bio zajednička faza (kada su svi germanski jezici bili jedan jezik) pre odvajanja na severne, zapadne, i istočne germanske jezike. Runski zapisi koji nam preostaju su severnogermanski po karakteru. Poznat je onaj "Ek Hlewagastir Holtijar horna tawido". I gotski i ovaj stari severnogermanski sa ovog zapisa bi bili potomci protogermanskog.

Захваљујем.Интересује ме још нешто, па ко имаш одговор ти или неко други.Дал су Словени имали нешто слично Германима у виду руна?И дал је то ушло у неком облику у састав ћирилице или глагољице?

[Frau Gabrijela]

Захваљујем.Интересује ме још нешто, па ко имаш одговор ти или неко други.Дал су Словени имали нешто слично Германима у виду руна?И дал је то ушло у неком облику у састав ћирилице или глагољице?

Ne znam da li na to misliš, ali prvi zapis o slovenskoj pismenosti, moglo bi se reći i prva filološka rasprava Slovo o pismenima, potiče s kraja IX ili početka X veka. U njoj se kaže da su Sloveni, pre nego što im je bog poslao Konstantina Filozofa i dok su bili pagani, koristili crte i reze, i tako učili i gatali. E sad, ne znam da li su te crte i reze bile slične runama ili su bile primitivnije.Autor ovog zapisa je zapamćen kao Crnorizac Hrabar, verovatno bugarski monah (odatle crnorizac) kojem se ne zna pravo ime što za to vreme nije ni malo čudno. Edited January 23, 2010 by stormy

[No7]

За то сам чуо, само што то нико није видео, мислим на црте и резе. Или јесте?

[Antares]

Zakacio sam PDF "Латиница и кириллица - М.В. Арапов".Skinuo sam ga pre 5-6 godina i bas je za mene bio otvarac ocijuNa zalost na ruskom je i namucio sam se da to sve procitam.Ako bas nemate vremena proporucujem bar 2 strane pod naslovom "Глаголица и кириллица. Спор о первородстве" (glagoljica i cirilica, spor o prvenstvu, strana 4).Posle se pominju Petar Veliki, pa Vuk Karadzic, a ima malo i o komunistima i Staljinu i "cirilizaciji" naroda SSSR. Mlogo interesantno.Ima tu jos materijala, skenova raznih knjiga (google)

latinitsa_i_kirillitsa-arapov.pdf

[savindan]

Nisam nikad uspeo da skapiram tok razvoja cirilice i njegovo hronolosko preplitanje sa latinicom ali koliko sam zakljucio opravdano je posmatrati razvoj grckog, cirilicnog i latinicnog alfabeta u paketu.

Тако некако, још не заборави да су Ћирил и Методије позајмили ш из хебрајског писма (шин - ש ) с обзиром да га Грци не могу ни изговорити док Латини за њега нису имали слово или потребу (?) (Италијани имају sc испред e, i)...

[расејан]

Тако некако, још не заборави да су Ћирил и Методије позајмили ш из хебрајског писма (шин - ש ) с обзиром да га Грци не могу ни изговорити док Латини за њега нису имали слово или потребу (?) (Италијани имају sc испред e, i)...

У италијанском је још блентавије кад sc треба да се изговара као ск, па онда пишу sch (tedeschi, например).Сви латинични језици су се сналазили за своје гласове, свако по своме, па се то јадно ш пише као ch (француски), sh (енглески, албански), sch (немачки), sj (холандски), s (мађарски), и још неколико варијанти са дијакритичким знацима (латинизовани словенски језици). Онда почну да позајмљују једни од других речи с тим, задрже изворно писање а читају га како га читају и ето весеља. Тако су кауч и кушет кола потекла од истог француског глагола.Тј фонетски (или беше фонемски) принцип, којим је рађена ћирилица, ми некако има више смисла од историјског. Ћирилица се прилагођава језику много више него латиница, измишљају се слова где треба, и ствар мање жуља.