želja/fantazija

[Nicol]

da im tezis?

težim, težim (sve više). to je od vježbanja :D

[mioba]

a sto? ozbiljno, sto? njusim kuda ides, ali ne nalazim objasnjenje.

frojdijansko-lakanovska ideja o superegu koji istovremeno zahteva (uživaj!) i zabranjuje. želja se proizvodi iz zabrane, otud nikad do kraja ispunjiva itdedit, jer ako ispunjena, prestaje da vozi, ne? Edited December 29, 2009 by mioba

[Dankan Ajdaho]

Da.

[pacey defender]

frojdijansko-lakanovska ideja o superegu koji istovremeno zahteva (uživaj!) i zabranjuje. želja se proizvodi iz zabrane, otud nikad do kraja ispunjiva itdedit, jer ako ispunjena, prestaje da vozi, ne?

Je li to Lakan (Lacan) sa pričom "multiple identities"? Nemo se smeješ što ću ovo da pitam jer možda ovako mali đokica interpretira Lakanove misli, ali ima li ta složenost ličnosti veze sa temom koju je kingmaker načela? Ono, da si raspolućen tako da istovremeno jedan važan deo tvog identiteta od tebe nešto zahteva, dok te onaj drugi, recimo jednako važan, u tome sprečava?Sad kad sam ovo napisao, deluje malo naivno.

[Bojan]

Zelja jos uvek ne mora biti nesto ostvareno, ali ona u svakom slucaju pogadja nasu svest.Odredjena zelja moze biti u neskladu sa etickim zahtevima. Dakle, zahtevima opsteg. Tu su i esteticki zahtevi. Etika i estetika nam ne dozvoljavaju da nesto uradimo. Cak iako to pozelimo osecamo se vec osudjeni od tog opsteg.Medjutim, neka takva zelja moze biti bas potvrdjivanje sopstva. Jedan individualni pokret koji prevazilazi eticko. Nesto tako ne zahteva racionalno objasnjenje. Zapravo, ne mora biti komunikabilno.

[расејан]

Тако долазимо до питања ко то, или шта то забрањује жељу? Тј жеља се не да забранити, али њено испуњење може.Има више нивоа забране - од табуа, друштвених закона, до оног "не вреди да га робијам као да сам убио човека а не свињу", и "ако бих то урадио, да ли бих ја остао ја".Можда је то неко стицање мудрости, то препознавање заоденуте жеље за самоуништењем? Јер, рецимо, мени проради жеља да се коцкам. Знајући себе, ја бих у ствари желео да могу да се коцкам а да не мислим конкретно на паре, него више апстрактно, паткометријски, да видим себе како се фрљам са износима. Дакле, хтео бих да будем неодговоран, негде у некаквом забрану, заштићен као пијана будала коју другари воде кући, штићеник... чек, стани, то нисам ја. Односно, кад бих се препустио таквој жељи, то више не бих био ја.Добро, мој проблем је што ми се свиђа да будем ја <_< .

[Bojan]

Тако долазимо до питања ко то, или шта то забрањује жељу? Тј жеља се не да забранити, али њено испуњење може.Има више нивоа забране - од табуа, друштвених закона, до оног "не вреди да га робијам као да сам убио човека а не свињу", и "ако бих то урадио, да ли бих ја остао ја".Можда је то неко стицање мудрости, то препознавање заоденуте жеље за самоуништењем? Јер, рецимо, мени проради жеља да се коцкам. Знајући себе, ја бих у ствари желео да могу да се коцкам а да не мислим конкретно на паре, него више апстрактно, паткометријски, да видим себе како се фрљам са износима. Дакле, хтео бих да будем неодговоран, негде у некаквом забрану, заштићен као пијана будала коју другари воде кући, штићеник... чек, стани, то нисам ја. Односно, кад бих се препустио таквој жељи, то више не бих био ја.Добро, мој проблем је што ми се свиђа да будем ја <_< .

Upravo se u tom neracionalnom i besmislenom trosenju svega nalazi potvrdjivanje sopstva (ja), kroz jedan individualan pokret koji prevazilazi eticko i njegove zahteve i koji nema potrebu da se pravda i objasnjava (zapravo se ne moze ni objasniti). G.Batailles (Bataj) kaze da se put do sopstva nalazi samo u suverenom rasipanju. To je volja za trosenjem nasuprot stvarima i svetu gradjanskih normi. Tu ukljucuje i ekstremne rasipnicke ceremonije, erotske perverzije, besmisleno nasilje. Ipak, ako se prevazilazenje etickog ne moze shvatiti kao neko trajno stanje takav pojedinac bi mogao potpuno propasti ukoliko bi se vratio pod vlast etickog, odnosno ponovo odgovarao zahtevima etickog.Sa druge strane mi odgovarajuci etickom uspostavljamo odgovornost prema drugom. Ono drugo nam se obraca i mi vec prihvatanjem da ga slusamo prihvatamo i obavezu prema njemu. Obaveza dolazi kao odnos prema drugom (ligare - ob-ligare, re-ligare). Drugo trazi nas odgovor, a kroz odgovor uspostavljamo odgovornost. Na taj nacin nas to drugo odredjuje. Levinas kaze da se kroz "drugost" potvrdjuje sopstvo i da ne treba ici ka prevazilazenju etickog. Odnos prema Bogu je odnos prema apsolutno drugom. Medjutim, Apsolutno drugo zahteva i apsolutan odnos prema Apsolutu. Znaci, ako se obratimo Bogu, kao Apsolutu (ab-solutio) moramo biti spremni da bezpogovorno postujemo ono sto je on postavio kao zahtev.Na prevazilazenje etickog (teleoloska suspenzija etickog) i odbacivanje opsteg u korist individualnog pokreta, prvi je ukazao S. Kjerkegor. Kjerkegor je ukazao na pokret vere kao individualno kretanje, kroz koje prevazilazimo opste-eticko. Ovo je cisto egzistencijalno kretanje kroz koje, nakon rezignacije, ponovo zadobijamo sopstvo. Rezignacija se javlja kada umsko nije u stanju da se nosi sa paradoksom. Rezignacija i ne znaci da ce pokret vere biti nuzno ucinjen, sto Kjerkegor potvrdjuje kroz svoj licni primer.Analizirajuci Kjerkegora, ruski religiozni filozof Lav Sestov, slaze se sa Kjerkegorom i ukazuje na ogranicenost prvenstva misljenja (prvenstvo misljenja dovodi u vezu sa prvobitnim grehom) i njegovu nemogucnost da se nosi sa paradoksom. Eticko, kao Nuznost se po njemu prevazilazi verom., kao individualnim kretanjem.

[расејан]

Upravo se u tom neracionalnom i besmislenom trosenju svega nalazi potvrdjivanje sopstva (ja), kroz jedan individualan pokret koji prevazilazi eticko i njegove zahteve i koji nema potrebu da se pravda i objasnjava (zapravo se ne moze ni objasniti). G.Batailles (Bataj) kaze da se put do sopstva nalazi samo u suverenom rasipanju. To je volja za trosenjem nasuprot stvarima i svetu gradjanskih normi. Tu ukljucuje i ekstremne rasipnicke ceremonije, erotske perverzije, besmisleno nasilje. Ipak, ako se prevazilazenje etickog ne moze shvatiti kao neko trajno stanje takav pojedinac bi mogao potpuno propasti ukoliko bi se vratio pod vlast etickog, odnosno ponovo odgovarao zahtevima etickog.Sa druge strane mi odgovarajuci etickom uspostavljamo odgovornost prema drugom. Ono drugo nam se obraca i mi vec prihvatanjem da ga slusamo prihvatamo i obavezu prema njemu. Obaveza dolazi kao odnos prema drugom (ligare - ob-ligare, re-ligare). Drugo trazi nas odgovor, a kroz odgovor uspostavljamo odgovornost. Na taj nacin nas to drugo odredjuje. Levinas kaze da se kroz "drugost" potvrdjuje sopstvo i da ne treba ici ka prevazilazenju etickog.

Довде се слажем са потоњим ставом. С тим што је за мене то Друго остатак човечанства, тј. сви који нису ја.

Odnos prema Bogu je odnos prema apsolutno drugom.

Што је вероватно тачно за вернике, али не мора да важи и обратно. Имагинарне пријатеље смо сви имали као клинци. Неко изађе из тога, неко не.

Medjutim, Apsolutno drugo zahteva i apsolutan odnos prema Apsolutu. Znaci, ako se obratimo Bogu, kao Apsolutu (ab-solutio) moramo biti spremni da bezpogovorno postujemo ono sto je on postavio kao zahtev.Na prevazilazenje etickog (teleoloska suspenzija etickog) i odbacivanje opsteg u korist individualnog pokreta, prvi je ukazao S. Kjerkegor. Kjerkegor je ukazao na pokret vere kao individualno kretanje, kroz koje prevazilazimo opste-eticko. Ovo je cisto egzistencijalno kretanje kroz koje, nakon rezignacije, ponovo zadobijamo sopstvo. Rezignacija se javlja kada umsko nije u stanju da se nosi sa paradoksom. Rezignacija i ne znaci da ce pokret vere biti nuzno ucinjen, sto Kjerkegor potvrdjuje kroz svoj licni primer.Analizirajuci Kjerkegora, ruski religiozni filozof Lav Sestov, slaze se sa Kjerkegorom i ukazuje na ogranicenost prvenstva misljenja (prvenstvo misljenja dovodi u vezu sa prvobitnim grehom) i njegovu nemogucnost da se nosi sa paradoksom. Eticko, kao Nuznost se po njemu prevazilazi verom., kao individualnim kretanjem.

То ми баш ништа не објашњава, немам тај проблем.

[Bojan]

Ono sto je kod Kjerkegora znacajno jeste to sto je istakao to individualno kretanje u odnosu na opste. Neki su ga shvatali samo kao religioznog filozofa, ali njegov znacaj daleko prevazilazi takvo shvatanje. On je jedan od onih koji je otvorio vrata egzistencijalnog filozofiranja. Ipak, veci znacaj dobio je tek u XX veku (slicno kao Nice).Svako ko se nasao na putu samorefleksije shvatice da nema cvrstu osnovu samorazumevanja. U tome se moze ostati na kretanju samog duha koji sve tezi da zaokruzi u sistem samorazumljivosti i prozirnosti. Ali bez egzistencije to ostaje prazna ljustura - "zeleti znati".Uvidjanje ogranicenja mora pogoditi i nas same, nase misljenje. Susret sa egzistencijalnim strahom trazice i ono nemoguce ili nesaopstivo. Ako to ostane nemisljeno ispasce kao da smo sagradili palatu, a i dalje zivimo u kolibi.

[Indy]

cvrsto sam uverena da svako ima neprihvatljivu apstraktnu zelju.

Naravno. Tako je onaj Nemac nedavno u spavanju zadavio svoju zenu. I oslobodjen je, samo mu je naredjeno da ubuduce spava sam.Mislim da je onaj deo mozga sa tom zeljom bio budan (znaci da mislim da to nije bas slucajnost), a ostatak mozga u snu. Ima tih mesanih stanja, ona su mnogo zanimljiva (i opasna.) Posebno u trenutku budjenja moze da se iskusi, ili ponekad kad se dugo pati od nesanice (EDIT - i mesecarenja), ili naravno pod dejstvom hemikalija (mada ja nisam fan toga). Edited January 6, 2010 by Indy

[Serpentina]

Moja fantazija, jedna od mnogih, je da sam u zamku i posmatram sumrak kako pada, mesec kako se uzdiže, i zvezde kako sijaju kao šljokice na crnoj svili. Tako bih volela da budem u nekom velikom, hladnom i drevnom zamku. Da se šunjam kroz njega otkrivajući njegove tajne.

[dexter8]

Moja fantazija, jedna od mnogih, je da sam u zamku i posmatram sumrak kako pada, mesec kako se uzdiže, i zvezde kako sijaju kao šljokice na crnoj svili. Tako bih volela da budem u nekom velikom, hladnom i drevnom zamku. Da se šunjam kroz njega otkrivajući njegove tajne.

e to to, bez gotike leba nema zašto devojčice moraju da prođu kroz dark/gotik fazu? i zašto većina njih posle upiše književnost?po meni, krive su dečje bajke u kojima su ženski likovi glamurizovani i oko njih se sve vrti, što mladim ženama kasnije stvara nerealnu sliku o sebi i potpuno nerealna životna očekivanja.ako mene pitate, a ne pitate, ja bi potpuno izbacio bajke kao sadržaj koji se prenosi deci. umesto toga, mnogo bolji izbor su lokalna predanja o ratovima, ustancima i revolucijama kroz koje se dete upoznaje sa svojom istorijom - epske pesme, urbane legende, teorije zavere - mnogo bolje, mnogo bolje.